Kako su vam roditelji preživeli odlazak

[Viloticka]

Da li ste napolju da ostanete i kako su vam roditelji preziveli vas odlazak?Kako ste vi preziveli njihovu reakciju?Moj otac nije ni docekao moj odlazak. Mama i dan danas gnjavi (evo vec ide moja reakcija). Pa nije lose ni ovde, i ovde se zivi... Popizdim svaki put kad krene da mi objasnjava prednosti zivota u Srbiji.OK, cinjenica je da i u Srbiji zive ljudi i da neki medju njima i uzivaju. Svaka cast. Ali lista mojih prioriteta u zivotu anulira Srbiju vec kod prve tacke... I to na dosta dugo. Skoro pa zauvek.Muka ziva... Koliko uludo potrosenog vremena produbljujuci temu koja je plitka po definiciji.Sve u svemu: ne zna se kome je gore njoj sto jos uvek prezivljava kao da sam juce otisla ili meni sto prezivljavam to njeno prezivljavanje Jovo nanovo svaki put.

[alberto.ascari]

Bilo je tamo nešto slično.Napolju da ostanem, a mojoj majci je jedino drago zbog toga. Diskusije = gubljenje vremena, odluka je definitivna.

[Viloticka]

Moja odluka je definitivna od pocetka. Ne menja na stvari.

[Lezilebovich]

Ja sam otišao "na privremeno" (mada u početku nisam bio siguran da li će to biti godinu, dve ili više), pa me valjda zbog toga (ne bih voleo da je ono drugo) nisu preterano ubedjivali da ponovo razmislim. A i Slovenija je blizu...Malo suze, malo "hoćemo li ti nedostajati" , ali sve u svemu u granicama normale...I to privremeno se mojom voljom vrlo skoro završava, dosta je bilo tudjine.

[cyberwor/L/d]

Ja sam napolju da OSTANEM.Radi se pre svega o listi priroteta koju si pomenula. Radi se o tome da sam zadovoljna svojim zivotom ovde i ne vidim sebe kao potpuno ostvarenu licnost dole.Moji sve to kapiraju, respektuju, podrzavaju i to mi puno znaci. Nisu slepi, vide kako zivim i drago im je da mi je dobro. To je valjda roditeljima najvaznije. Ja sam dole bila cetiri puta za 16 godina i to dovoljno toga govori.

[Indy]

Moj cale je bio najbolji, kada je na ispracaju podigao casu da se oprosti, pokusavajuci da bude duhovit kao obicno, ali mu suzica u oku, pa kaze: "ma, ode covek i na robiju pet godina - pa se vrati."Otad je proslo skoro 12 godina, a robiji se kraj ne vidi. ;)

[sta dalje]

moja mama, kad joj saopstih da sam definitvno odlucila da odem, rece sa izrazom olaksanja na licu: "o hvala bogu dete! idi, bar se ti spasi kad mozes!"nisam trazila njenu potvrdu, ali drago mi je bilo da su nam se misljenja poklapala...

[jms_uk]

ja sam otisao na 3 meseca sa povratnom kartom pre vise od 9 godina...to je majku nateralo da nauci da koristi email [slala mi je skoro svaki dan prvih godinu-dve :D]uspela je da posle godinu i po stigne do afrike da me poseti. s tatom se nisam video 3 godine i kad sam prvi put dosao u BG rekao mi je da je [nekako] znao da ne idem na kratko.sigurno im nedostajem [mnogo vise nego oni meni- shame on me] jer sam jedinac. verovatno cu ih bolje razumeti kad/ako budem imao decu.sto se tice njihovog 'prezivljavanja' od pocetka im je jasno da je ovako bolje. i uvek su me podrzavali.bio sam vise puta - nekad sa pauzama od godinu i po dana - 3god, a nekad dvaput u 3 meseca. jedino sto nikad ne ostanem dugo.

[Viloticka]

Gde nadjoste tako razumne roditelje... Ja sam cula kojesta... Od toga da i u Srbiji ima leba pa do toga da sam nezahvalno deriste. Sto ja znam da razocaram coveka... And everything in betweeeeeeeeeeeeeeeeen.

[alberto.ascari]

Gde nadjoste tako razumne roditelje... Ja sam cula kojesta... Od toga da i u Srbiji ima leba pa do toga da sam nezahvalno deriste. Sto ja znam da razocaram coveka... And everything in betweeeeeeeeeeeeeeeeen.

Leba ima, ali nije sve u leba, valjda?

[cyberwor/L/d]

Zivot nije malo leba i uz leba jos malo sto treba ... rece li ti njoj?

[bus]

Moji su bili srecni nesto u stilu Stadaljitzinih, dakle "Spasavejte se, deco", ali naravno da nismo svi bili presrecni da cemo se vidjati jednom u nekoliko godina. A i kad se vidimo, nikako da se skupimo u punom sastavu. Uvek neko fali. U srpskoj kulturi (sta god to bilo) je vezanost pupcanom vrpcom jedna od odsudnih karakteristika tolikih odnosa roditelj-dete, tako da nije bas neko iznenadjenje cuti da roditelji prebeglih preko okeana pokusavaju raznim taktikama da ih dovuku nazad sebi pod skute. Meni je samo najbitnije da mozemo, kad god to pozelimo, da se vidimo u Kanadi, Srbiji, Italiji, Danskoj, ili Spaniji... sta me briga gde. Ali da stizemo, mozemo, i da zelimo.

[adam]

moji prodali plac, dali mi lovu u ruke i ispratili me sa suzama. nije im bilo svejedno, i danas im je tesko sto ne zivimo blizu ali sto rekao crveni vidjamo se kad god i koliko god mozemo. kad bolje razmislim, ja cak cesce vidjam roditelje nego mnogo moji prijatelji koji su dosli u london iz drugih krajeva uk. cim je malo dalje, otprilike se vidjaju jednom godisnje, obicno za bozic.

[tonik kafa voda]

nekako mi se cini da je insistiranje na potpunom nepostojanju pupcane vrpce jednako lose kao i insistiranje na njenoj apsolutnosti.

[uros_s78]

Ja cu mozda otici kroz koji mesec, i moji me potpuno podrzavaju u tome.Aplicirao sam za neki posao napolju, ako ga dobijem, radicu sve da se ne vratim ovde.A moji ce moci da dolaze kad hoce, pogotovo majka, jer, kao ex stw, ima skoro besplatne avionske karte do svih delova sveta u svim kompanijama.Ne verujem da ce im biti svejedno kad odem, ali shvataju cinjenicu da je Srbija takva kakva je.Naravno da bi mi nedostajali kada bih otisao, a tek ja njima, ali me podrzavaju.@ tonik-potpis.:)

Edited October 29, 2007 by uros_s78