R.I.P.

[Sandens]

jedan njegov koncert u nišu pre 20ak godina će mi zauvek biti jedan od omiljenih.

 

rip massimo.

[radisa]

Retko idem na koncerte od kako imam decu, ali se desilo da sam u poslednjih par godina bio 2 puta na njegovim... Bio je veliki šmeker i koš veći gospodin...

 

Strašno dobar lik, uvek odmeren, uvek fin, smiren...

 

Strašno mi žao...

[msv]

 

 

RIP 

 

[gospa buba]

bre

 

ja sam rekla da idu samo nashi. njihovim je sve potaman

[Sara]

[roksi]

au... rip, massimo 🥺

[April]

Mnogo mi je krivo. Petak uveče mi je i inače tonu pretežak, pa još i ovo; gledam u pripreme za Badnje i ne mogu da pomognem.

 

Massima sam gledao u svim fazama - gledao sam u SKC obe postave Dorian Gray, prva je bila mnogo bolja, druga, sa Zokom Cvetkovićem, mnogo usviranija i dosadnija; gledao sam solo Massima iz Tutić faze u SC, bili su predgrupa Josipi i to je bilo baš nesrećno: Lisica ih je a tezgarošima MamaCoCo oduvala kao da nikad nisu svirali, mada su tad bili više eksponirani; 6 meseci posle svirali su ispred hotela Jugoslavija zajedno sa Filmom i to je bilo baš veselo, Zamisli život faza. Konačno, bio je deo jednog od najlepših mojih vikenda, ceo dan sam sa ćerkom i ženom plovio po Savi, a uveče nas je na fantastičnoj bini usred Bojčinske šume dočekao Massimo sa novim bendom. Ko ga nije gledao uživo, ne može da razume zašto je bio tako velika zvezda. Samo on i Zvonko Bogdan umeli su da tako vladaju scenom, jer su obojica pekli zanat u pozorištu: Zvonko u Somborskom, Massimo u Kugli. A bilo je tu i mnogo talenta.

 

Za kraj, prvo Dorian Gray(meni je ipak najdraži početak)

 

 

I omiljena...putuj, gospare, ovakvog ću te pamtiti

 

 

 

 

[Djuro]

Pre dve nedelje sam bio u zg i cuo da je jako bolestan.

Kaze mi jedna njegova prijateljica (sa zg tv) da je (bio) jedan od retkih koji je potpuno normalno funkcionisao, uprkos cinjenici da se drogira od osamdesetih.

 

edit: jbg bas me tresnulo ovo danas, bas mi je zao.

Edited December 23, 2022 by Djuro

[ultra plasticni]

 

[aram]

38 minutes ago, Djuro said:

uprkos cinjenici da se drogira od osamdesetih.

Ovo baš nije bilo potrebno. Naročito jer nema nikakve veze sa razlogom smrti.

[Ian Mancunian]

Zašto Masimo i Teri Hol a ne Putin npr :(

[jms_uk]

Nije jos gotova godina




Sent from my iTelephone using Tapatalk

[Tale]

Maxi Jazz

[goofs]

Sa FB o Masimu

 

Quote

Davno bi trebalo započeti priču kad bih počeo od početka, pa ću je ispričati kratko, i od kraja.

Prije par tjedana imao sam gosta, izuzetnog čovjeka, velikog stručnjaka, medicinara.

Pričali smo u slobodnom kontekstu o koječemu, o Bogu i svijetu, i nekako nas je razgovor odveo do Massima.

Da, taj moj gost bavi se i onkologijom.

Rekao sam da ću pričati od kraja.

I tako sam ja odmah na početku priče znao da je kraj, i nisam vjerovao, jer nisam pojma imao, ali priča tek počinje, tu, na kraju.

Massimo je imao koncert u Areni.

Kazao je tom mom gostu, svome liječniku, da mu je to životni koncert.

Čovjek mu je odgovorio da nije moguće da ga održi, da će taj životni koncert ugroziti njegov život.

Massimo je mirno rekao da je upravo zato došao zamoliti da u backstageu bude taj moj gost, izuzetan čovjek, dokor, i njegova medicinska ekipa. Pa ako što krene po zlu, da se nađu.

Doktor ga je gledao par trenutaka i nije vjerovao što mu Massimo predlaže, no prije no što je išta odgovorio Massimo je rekao:

- Doktore, s vama ili bez vas, ja ću taj koncert održati. Jer to je moj životni koncert, ponavljam vam.

Jasno, Massimo je znao da ta priča tu počinje jer završava.

Medicinski tim je bio iza scena, liječnik je bio tu, Massimo nikada u životu, kaže mi Maminho, nije zakasnio na koncert nekmoli ga otkazao, i otpjevao je svoj životni koncert s - drenom u plućima.

Oprostite zbog ovog verizma, ali, mene je to silno pogodilo kad sam čuo, te večeri, ta priča, taj detalj, i sada kad su svjetla pogašena, dvorana prazna, nekako me manje boli nego te večeri kad sam doznao da je priči kraj, a da je njen glavni junak takav heroj.

Ne mogu si, niti imam pravo, ni zamisliti ni zamišljati što je Massimu moglo te večeri i noći prolaziti kroz glavu dok je pjevao svoj životni koncert.

Mogu samo kazati da je usred drame svog života, stavljajući ga na kocku zbog onoga što je za života morao raditi jer je po to bio poslan, Massimo zasigurno pjevao kao što u plesu pleše sam ples, ne plesač, rastvarajući se u tim pjesmama kojima se od nas opraštao.

Na neki poseban način svaki put kad ću čuti Massimovu stvar na radiju, iznenada, neću moći ne pomisliti da je prisutan i on, ne samo zvuk njegova glasa: kao Eho, zvuk bez tijela, tako je i Massimo te noći postao zauvijek bestjelesno prisutan u svome glasu.

Mislim da je to najviše što pjevač može učiniti. 

Na svom životnom koncertu, na koncertu koji se zove život.

Massimo... adio!

 

[napadaj]

Maxi Jazz

[emoji17][emoji17]