Nobelova nagrada za knjizevnost

[cyberwor/L/d]

Koga interesuje, moze da pogleda sva dosadasnja obrazlozenja za dodelu Nagrade. Jako fino citanje, cesto sazeto pravo u sredu. http://www.svenskaakademien.se/web/Laureates.aspx

[cyberwor/L/d]

Svi Nobelovci: 1901 Sully Prudhomme 1839-1907 Francuska 1902 Theodor Mommsen 1817-1903 Nemacka 1903 Bj?rnstjerne Bj?rnson 1832-1910 Norveska 1904 Fr?d?ric Mistral 1830-1914 Francuska Jos? Echegaray y Eizaguirre 1833-1916 Spanija 1905 Henryk Sienkiwicz 1846-1916 Poljska 1906 Giosue Carducci 1835-1907 Italija 1907 Rudyard Kipling 1865-1936 Velika Britanija 1908 Rudolf Eucken 1846-1926 Nemacka1909 Selma Lagerl?f 1858-1940 Svedska 1910 Paul von Heyse 1830-1914 Nemacka1911 Maurice Maeterlinck 1862-1949 Belgija 1912 Gerhart Hauptmann 1862-1946 Nemacka 1913 Rabindranath Tagore 1861-1941 Indija 1914 Nagrada nije dodeljena 1915 Romain Rolland 1866-1944 Francuska 1916 Verner von Heidenstam 1859-1940 Svedska 1917 Karl Gjellerup 1857-1919 Danska H. Pontoppidan 1857-1943 Danska 1918 Nagrada nije dodeljena 1919 Carl Spitteler 1845-1924 Svajcarska 1920 Knut Hamsun 1859-1952 Norveska 1921 Anatole Fance 1844-1924 Francuska 1922 Jacinto Benavente y Martinez 1866-1954 Spanija 1923 William Butler Yeats 1865-1939 Irska 1924 Wladyslaw Reymont 1868-1925 Poljska 1925 George Bernard Shaw 1856-1950 Velika Britanija 1926 Grazia Deledda Madesani 1871-1936 Italija 1927 Henri Bergson 1859-1941 Francuska 1928 Sigrid Undset 1882-1949 Norveska 1929 Thomas Mann 1875-1955 Nemacka 1930 Sinclair Lewis 1885-1951 USA 1931 Erik Axel Karlfeldt 1864-1931 Svedska (posthumno) 1932 John Galsworthy 1867-1933 Velika Britanija 1933 Ivan Bunin 1870-1953 apatrid, rodjen u Rusiji1934 Luigi Pirandello 1867-1936 Italija 1935 Bez dodele1936 Eugene O'Neill 1888-1953 USA 1937 Roger Martin du Gard 1881-1958 Francuska 1938 Pearl Buck 1892-1973 USA 1939 Frans Eemil Sillanp?? 1888-1964 Finska 1940 Bez dodele1941 Bez dodele1942 Bez dodele1943 Bez dodele1944 Johannes Vilhelm Jensen 1873-1950 Danska 1945 Gabriela Mistral 1889-1957 Chile 1946 Hermann Hesse 1877-1962 Svajcarska 1947 Andr? Gide 1869-1951 Francuska 1948 Thomas Stearns Eliot 1888-1965 Velika Britanija 1949 William Faulkner 1897-1962 USA 1950 Bertrand Russell 1872-1970 Velika Britanija 1951 P?r Lagerkvist 1891-1974 Svedska 1952 Fran?ois Mauriac 1885-1970 Francuska 1953 Winston Churchill 1874-1965 Velika Britanija 1954 Ernest Hemingway 1898-1961 USA 1955 Halld?r Kiljan Laxness 1902-1998 Island 1956 Juan Ram?n Jim?nez 1881-1958 Spanija 1957 Albert Camus 1913-1960 Francuska 1958 Boris Pasternak 1890-1960 SSSR 1959 Salvatore Quasimodo 1901-1968 Italija 1960 Saint-John Perse 1887-1975 Francuska 1961 Ivo Andric 1892-1975 Jugoslavija 1962 John Steinbeck 1902-1968 USA 1963 George Seferis 1900-1971 Grcka 1964 Jean-Paul Sartre 1905-1980 Francuska (odbio nagradu) 1965 Michail Solochov 1905-1984 SSSR 1966 Samuel Yosef Agnon 1888-1970 Izrael Nelly Sachs 1891-1970 Nemacka i Svedska 1967 Miguel Angel Asturias 1899-1974 Guatemala 1968 Kawabata Yasunari 1899-1972 Japan 1969 Samuel Beckett 1906-1989 Irska 1970 Alexander Solsjenitsyn 1918 - 2008 SSSR 1971 Pablo Neruda 1904-1973 Chile 1972 Heinrich B?ll 1917-1985 Zapadna Nemacka 1973 Patrick White 1912-1990 Australija 1974 Eyvind Johnson 1900-1976 Svedska Harry Martinson 1904-1978 Svedska 1975 Eugenio Montale 1896-1981 Italija 1976 Saul Bellow 1915- USA 1977 Vicente Aleixandre 1898-1984 Spanija 1978 Isaac Bashevis Singer 1904-1991 Poljska i USA 1979 Odysseus Elytis 1911-1996 Grcka 1980 Czeslaw Milosz 1911-2004 Poljska i USA 1981 Elias Canetti 1905-1994 Bugarska och Velika Britanija 1982 Gabriel Garc?a M?rquez 1928- Kolumbija 1983 William Golding 1911-1993 Velika Britanija 1984 Jaroslav Seifert 1901-1986 Cehoslovacka 1985 Claude Simon 1913- Francuska 1986 Wole Soyinka 1934- Nigerija 1987 Joseph Brodsky 1940-1996 USA 1988 Naguib Mahfouz 1911- Egipat 1989 Camilo Jos? Cela 1916-2002 Spanija 1990 Octavio Paz 1914-1998 Mexiko 1991 Nadine Gordimer 1923- Juznoafricka republika 1992 Derek Walcott 1930- Trinidad i Tobago 1993 Toni Morrison 1931- USA 1994 Kenzaburo Oe 1935- Japan 1995 Seamus Heaney 1939- Irska 1996 Wislawa Szymborska 1923- Poljska 1997 Dario Fo 1926- Italija1998 Jos? Saramago 1922- Portugal 1999 G?nter Grass 1927- Nemacka2000 Gao Xingjian 1940- Kina 2001 Vidiadhar Surajprasad Naipaul 1932- Trinidad/Velika Britanija 2002 Imre Kert?sz 1929- Madjarska 2003 John Maxwell Coetzee 1940- Juznoafricka republika 2004 Elfriede Jelinek 1946- Austrija 2005 Harold Pinter 1930- Engleska 2006 Orhan Pamuk 1952- Turska2007 Doris Lessing 1919 - Velika Britanija

[cyberwor/L/d]

Do sada je samo 11 zena dobilo Nagradu: Selma Lagerl?f Grazia Deledda Sigrid Undset Pearl Buck Gabriela Mistral Nelly Sachs Nadine Gordimer Toni Morrison Wislawa Szymborska Elfriede Jelinek Doris Lessing.Koje su mi omiljene da se zakljuciti. :)Broj dobitnika rasporedjen po jezicima,brojcano i u procentima:Engleski 26 (25,00%)Francuski 13 (12,50%)Nemacki 12 (11,54%) Spanski 10 (9.62%) Italijanski 6 (5,77%) Svedski 6 (5,77%) Ruski 5 (4,81%) Poljski 4 (3,80%) Danski 3 (2,88%) Norveski 3 (2,88) Grcki 2 (1,92%) Japanski 2 (1,92%) Arapski 1 (0,96%) Bengalski 1 (0,96%) Kineski 1 (0,96%) Finski 1 (0,96%) Hebrejski 1 (0,96%) Madjarski 1 (0,96%) Islandski 1 (0,96%) Portugalski 1 (0,96%) Srpskohrvatski 1 (0,96%) Ceski 1 (0,96%) Turski 1 (0,96%) Jiddisch 1 (0,96%)

[cyberwor/L/d]

Siroj javnosti mozda nije poznata kontroverza u vezi sa Solzjenitsynovom Nobelovom nagradom. Njega je Artur Lundkvist (knjizevnik i tadasnji clan Svedske Akademije) ispljuvao u jednoj zvanicnoj izjavi i nazvao kverulantom. Taj isti Lundkvist je dobitnik Lenjinove nagrade (najveca knjizevna nagrada u SSSR-u) 1958. Lundkvist je otvoreno pokusavao da bagatelizuje Solzjenitsynova svedocanstva o trulom sovjetskom sistemu i drustvu. Helmer L?ng (knjizevni istoricar) je u arhivima pronasao dokaze o tome kako je Lundkvist 1969 (godinu dana nakon sto je SSSR umarsirala u Cehoslovacku) uspeo da spreci da Solzjenitsyn dobije Nobelovu nagradu 1969. No, sledece godine je raspolozenje clanova Akademije prevagnulo u korist Solzjenitsyna. Od 18 clanova Akademije samo je Lundkvist glasao protiv. Tu prici nije kraj ? Posto Solzjenitsyn nije mogao da dodje u Stockholm i primi Nagradu predlozeno je da mu se Nagrada uruci u svedskoj ambasadi u Moskvi. No, to se nije desilo. Svedsko ministarstvo inostranih poslova se uplasilo da se kod zvanicne Moskve taj cin ne protumaci kao provokacija, politiska manifestacija i antisovjetsko raspolozenje. Mada, govori se o tome da je tu odluku doneo, niko drugo, nego Olof Palme koji nije zeleo da se zameri Rusima (nista cudno). Mnogi svedski intelektualci su reagovali i osudili oportunisticki stav Svedske. Ono sto Nobelovoj nagradi daje verodostojnost i tezinu je upravo to da je Svedska Akademija beskompromisno nezavisna od drzave, politike i ostalog. Najprestizniju svetsku nagradu Solzjenitsyn je licno primo u Stockholmu cetiri godine kasnije.

[cyberwor/L/d]

Jedan od najNEomiljenijih Nobelovaca: G?nter Grass. Mrak, mrak, mrak! Imam sve njegove knjige, cak i onu sa njegovim crtezima. Ne znam sta mi je gore. Mozda jos neko ima svog ili svoje (ne)omiljene Nobelovce?

[cyberwor/L/d]

Kuriozitet:Posto je citav proces biranja Nobelovca obavijen velom velike tajne Svedska Akademija koristi cak i kodirana imena za kandidate. Ovogodisnji Nobelovac je imao ime ?Chateaubriand? .

[Аврам Гојић]

12 points to...Herta Müller

[luba]

ja sam nekako sve ponosnija sto moj covek sa papirnom kesom na glavi nikad nece dobiti nobelovu nagradu.

[najgori]

zanimljivoPostoji zabrinutost da ce NATO razoriti televiziju Srbije. Zar to ne bi bilo krsenje slobode govora?Da bi Srbi osecali da su zrtve kao Jevreji na srpskoj TV prikazuje se »Sindlerova lista«. Zar to nije perfidno? S druge strane, CNN slike izbeglickih logora u Makedoniji objasnjavaju se u Srbiji kao holivudski proizvodi. Nije tesko vecini Srba da u to poveruje. Oni rado veruju da je Klinton sef za Holivud. Milosevic u Srbiji ima poslednju rec u filmskoj produkciji. Sve to je necuveno perverzno. Televizija je prvoklasno orudje modernog diktatora za zaglupljivanje i zaslepljivanje svog naroda. Ali, mi na Zapadu verujemo da je krsenje slobode govora kada se ukloni izvor trovanja.

[notenoughreasonsforclaire]

Dobi' Ljosa!

[Sandens]

zasluzio je covek...

[kim_philby]

zanimljivoPostoji zabrinutost da ce NATO razoriti televiziju Srbije. Zar to ne bi bilo krsenje slobode govora?Da bi Srbi osecali da su zrtve kao Jevreji na srpskoj TV prikazuje se »Sindlerova lista«. Zar to nije perfidno? S druge strane, CNN slike izbeglickih logora u Makedoniji objasnjavaju se u Srbiji kao holivudski proizvodi. Nije tesko vecini Srba da u to poveruje. Oni rado veruju da je Klinton sef za Holivud. Milosevic u Srbiji ima poslednju rec u filmskoj produkciji. Sve to je necuveno perverzno. Televizija je prvoklasno orudje modernog diktatora za zaglupljivanje i zaslepljivanje svog naroda. Ali, mi na Zapadu verujemo da je krsenje slobode govora kada se ukloni izvor trovanja.

joj meni se od nje stomak prevrce. stradanje nemaca posle WWII i porediti to sa holokaustom. sramota.ljosa; pohvala pomajci dojaja.

[Sludge Factory]

Danas u 13h.

[notenoughreasonsforclaire]

Alice Munro.

[Аврам Гојић]

ja svima na poslu rekao pre 10 minuta da ce biti Elis Manro i sad me gledaju zacudjeno.ne mogu da vam dokazem, ali sam prorok