Romski jezik

[FranziskaKafka]

Škola romskog jezika na novosadskom univerzitetu Univerzitet u Novom Sadu i Ženske studije i istraživanja, Novi Sad obaveštavaju javnost da je otvoren konkurs za upis u Školu Romologije u zimskom semestru 2008-2009. godine.Škola romologije je jednosemestralni visokoškolski eksperimentalni obrazovni program. Cilj je da polaznicima i polaznicama pruži uvod u nauku o Romima - Romologiji.Program se odvija tokom zimskog semestra u obliku 4 modula: jezik, književnost, istorija i kultura (32 časa). Nastava će se održavati subotom od 1. oktobra do 31. decembra.Pravo upisa imaju osobe sa najmanje završenom srednjom školom. Konkurs je otvoren do 30. septembra. Prijavu i kratku biografiju poslati na adresu Ženske studije i istraživanja, Kralja Aleksandra 8, 21000 Novi Sad ili na internet adresu latstudije@eunet.yu/lat.Sva obaveštenja mogu se dobiti na broj telefona 021 66 14 697 od 9 do 15 sati.

[расејан]

škola romskog jezika na novosadskom univerzitetu

А има ли негде на мрежи неки течај за нас који нисмо рођени у енглеском, да научимо ромален колико толико? Ја сам све мислио да ћу научити од комшија, ал' они јок, чим неко наиђе пређу на српски. А мени било мало и непријатно да прислушкујем, осим кад се баш деру... а онда није ни лепо. Научио две-три речи које бих научио и иначе.

[FranziskaKafka]

Ima negde da se skinu dva udzbenika za decu skolskog uzrasta, "na" nemackom (tj. skoro sve na romskom). Zaboravila sam gde. Za ostalo ne'm pojma. Osim da u svetu postoje katedre... A ima i onaj razgovornik.Naučite romski

Iz srpsko-romsko-engleskog razgovornika Da li znaš romski? Zorana Jovanovića odabrali smo nekoliko rečenica sa kojima možete početi učenje jezika vaših sugrađana.(Ispod verzije na srpskom je prevod na romski)Apstraktni pojmoviSve u životu ima svoje dobro i zloKao život i smrt, sreća i nesrećaKao ljubomora i misao na bogatstvo u siromaštvuKao spavanje i sanKao sebična laž, lepota i strahKao poštenje i častSve u životu ima kod nas.GndujaSa nado trajo si lačhipe tho bilačhipeSar trajo tho meripe, bibah the bahSar korrovano gndo po barvalipe ando čorrpeSar suno thaj soipeSar handžvalipe hohaipe, šuk the darSar paćiv thaj paćivalipeSa ando trajo mende si.On i onaJa te volim. Hoćeš da mi budeš žena? Slabo se poznajemo. Upoznaćemo se. Htela bih da pitam roditelje. I ja moram pitati svoje. Ja ću te isprositi. To su naši običaji. Smem da te poljubim? Nemoj mnogo da pitaš. Ali htela bih da ostanem nevina. Ti si zastarela. Neka. Ja tako želim.Vo thaj vojMe kamav tu. Kames te aves munrri rromnji? Či pindžaramen sar trubul. Kam pindžaramen. Kamav te pučav munrre da the dade. Vi me trubal te pučav munrren. Me ava te mangav tu. Tromav te čumidav tu? Na but te pučes. Kamav te ačhav paćivali. Tu san sar purani. Mek avol. Me gajda kamav.BojePrvi čovek: Moj konj je danju beo, crven, plav i žut, a noću crn, zelen i siv. Kad god ga pogledam, on se sija. Drugi čovek: Nemoj da lažeš! Prvi čovek: Dabogda mi crko moj šareni konj, ako lažem! KolorujaAngluno manuš: Munrro grra si đeseja parno, lolo, vunato thaj galbeno, pal raća kako zeleno thaj sivo kana dikhavle, pal vo sa straftil. Dujto munaš: Namaj hohav! Angluno manuš: Te dol o dol te merol munrro kotoralo gra.

Me kamav tu. Covece... Ovo je tako "transparentno", tj. i nije tesko za pamcenje (zbog poznatog korena itd.). Edited September 28, 2008 by FranziskaKafka

[расејан]

Me kamav tu. Covece... Ovo je tako "transparentno", tj. i nije tesko za pamcenje (zbog poznatog korena itd.).

Ма, кад погледам овдашње Индусе, осим пар изузетака, они наши лепши :).А за корење... нађох једном неку страницу где су као изређане речи које се вуку изравно из праиндоевропског, и трт-мрт, све неке натегнуте везе са неким четвртим и петим коленом изведеница преко латинског, грчког или тако нечег. Наравно, сајт је сложен на основу налаза западних лингвиста, који ни у бунилу не би признали да су словенски језици много ближе... али зато кад прошеташ, лепо видиш.Но ромски, дакако, мора бити много ближе него чак и словенска братија. Све су те речи од некуд познате - осим, наравно, оних речи за боје, које су нашке, осим "галбен" за жуто, то је румунски (а откуд Румунима - и откуд скоро истоветна реч у немачком?). За боје се не чудим, читао сам негде (овде?) да број речи за боје расте доста касно у развоју језика; већина језика састави доста векова са само 4-5 боја. Моја баба је сав дијапазон од тамносмеђе, преко свих оних кафених па до сунцокретовог цвета сврставала у жуто; са женом се и сам често поџапам око тога да ли је наше купатило плаво или зелено , а и мени су гримизна, магента и пурпурна све једнако љубичасте.

[Kudravi Gaucos]

Ма, кад погледам овдашње Индусе, осим пар изузетака, они наши лепши :).А за корење... нађох једном неку страницу где су као изређане речи које се вуку изравно из праиндоевропског, и трт-мрт, све неке натегнуте везе са неким четвртим и петим коленом изведеница преко латинског, грчког или тако нечег. Наравно, сајт је сложен на основу налаза западних лингвиста, који ни у бунилу не би признали да су словенски језици много ближе... али зато кад прошеташ, лепо видиш.

Ako ti je ta tema interesantna, preporucujem knjigu "Uciti sanskrit" Gorana Arsica koja je cela posvecena istim i slicnim recima i korenima izmedju srpskog i sanskrita. Specijalno je interesantno poglavlje sa "nepristojnim" recima.

[Lale Gator]

Моја баба је сав дијапазон од тамносмеђе, преко свих оних кафених па до сунцокретовог цвета сврставала у жуто; са женом се и сам често поџапам око тога да ли је наше купатило плаво или зелено , а и мени су гримизна, магента и пурпурна све једнако љубичасте.

A koje ti je boje avatar? Elem, slušajuć romski u domaćim filmovima stekao sam utisak da svako malo prelaze na srpski*... Slično mi se desi i kad čujem rasprave (najčešće porodične i između osnovaca) u autobusu. Jel moguće da nam se jezici baš toliko poklapaju? *U Sakupljačima perja glumci zapravo govore pola romski pola srpski.

[bus]

осим "галбен" за жуто, то је румунски (а откуд Румунима - и откуд скоро истоветна реч у немачком?).

protoindoevropski (rekonstruisano): *ghel-/*ghol (zhut ili zelen)staroengleski: geolushvedski: gullatinski: galbinus (zhutozelen)francuski: jaune...Interesantno da i srpsko "zhuto" i "zeleno" dolaze od istog ovog korena.

[FranziskaKafka]

Moze da ima veze, a i ne mora (posto se ponekad tesko razlikuju nijanse zute od nijansi zelene, tj. posto u zelenoj vec postoji zuta; i uopste - izgleda da je u mnogim jezicima zuta "prepletena" sa zelenom): nase zutokljunac na nemackom je zelenokljunac. -_-Evo zanimljivog teksta (doduse na nemackom) o plemenima Sinti, Roma i Kale (prvobitno ga videh u Lettre International): http://www.kath-zigeunerseelsorge.de/4_Kultur/Lexikon.htmIma divnih stvari, npr. da je devel bog (a ne djavo) i sl. :)

Edited September 29, 2008 by FranziskaKafka

[bus]

Interesantno je da u germanskim jezicima zuto i zeleno dolaze od dva razlicita korena. Zeleno dolazi od PIE *gro- (rast, rasti). Slicno je i u romanskim jezicima, ali se ne zna originalni koren za latinsko viridis.