ja sam npr. pre dok nisam počeo da fotografišem bio fasciniran nekim omotima, sad kad ih pogledam... pitam se: 'zar ovo nije moglo bolje!?' da li vi tako isto-slično posmatrate? naravno, boli me uvo da li je omot ružan, lep itd. bitan je sadržaj na ploči, disku... ali... zar taj detalj ne bi mogao bolje?nije mi ovo neki problem: 'šta ću sad!?' ali eto... malo pričamo na tu temu?evo primer:šta vam se ne dopada ili dopada ovde?

Kombinaciju žutog i belog volim samo na krempiti. A i ne mogu da pročitam ovu drugu reč na datom omotu.

...naravno, boli me uvo da li je omot ružan, lep itd. bitan je sadržaj na ploči, disku...

Bogami, ne znam. Ima barem nekoliko ploca koje je kacio kurdi koje sam unapred resio da necu slusati kad sam im video omote (jel' ono bejahu Silver Jews sa onim plisanim slonom?! Gospode Boze!) S druge strane, onaj zlikovac je kacio dosta neukih* muzicara, ali sam ih rado slusao jer su bile neke cice (mace) na coverima. (*garaziranih)Ali, to sam samo ja, sirovina.PS. Volim ovaj omot od Shankara (kao i mnoge, mnoge druge od ECM-a)... Opet cica maca. A i muzika je na nivou ako hocete da ostvarite 1 samadhi:

šta vam se ne dopada ili dopada ovde?

tipografija je malo jeftina u smislu ovih 3d efekata, ajd da je samo linijama reseno ali ovi sitni ferlaufi su bas hevi...a inace font i nije tako los iako ima neuporedivo boljih u toj kategorijipride, sto kaze teacher, druga rec ima problem sa citljivoscu, a nije mi jasno ni zasto je sve u ehou (dobro , mozda ima neke veze sa sadrzajem albuma) i taj eho je mogao biti bolje ukomponovanzuta boja je jako otrovna, trebalo je malo promesati sa nekom drugom i dati joj neku nijansu... (mada bih i ja uzeo potpuno druge boje)to mi je i najveci minussve u svemu-malo jeftino. da vidim cd u mamutu ne verujem da bih pruzio ruku k njemu. mada, sam crtez koji je ostao u drugom planu ima potencijala i nije mi jasno sto se na njemu nije radilo koliko na slovima...eto tako...

tamo piše: 'monkey power'. meni je osim background-a font grdan do grdnosti i nazad i tako na repeat. mislim da bi ovde dobro došao ariel ili neki pisani samo da nije ovako. sad sam baš probao neke varijante što se fonta tiče i deluje barem u mojim očima mnogo "pristojnije" i slažem se da je jeftino i to prilično. indy kad sam rekao da me boli uvo, nisam mislio da me baš ne boli. čim sam otvorio ovaj topik - stalo mi je. ako je omot dobar, tj. dopada mi se, zapamtiću ga. npr:Pennie Smith

Zapravo ovo je omot:Dizajner je upotrebio fotku Pennie Smith i tipografiju sa omota ploce Elvisa Prislija (kao parodiju):

Edited September 19, 200816 yr by Zmitjkoe

znam da je to omot, nego mi je fotka... ludilo :))) ne zbog tog čina koliko zbog poze (rahitično-samopouzdano), ali razbijanje gitare je samo višnja na torti.

Ova, u sustini tehnicki neuspela fotografija (out of focus), smatra se za jednu od najboljih rok fotografija svih vremena jer prikazuje vrhunski rock 'n' roll momenat - totalni gubitak kontrole. Taj ritual je ustvari neka vrsta rok katarze. A prvi je poceo Pete Townshend jos 1964: pa Jimi Hendrix...

^jel imaš možda veću fotku? a, ja sam hteo da napišem kako mi je ono što sam ja okačio prava r'n'r fotka :D

Ovaj... drzimo se omota. (Rock fotografija vec postoji kao 1 topic).Sa ovog omota se cuju ti divni akusticarski zvuci...

Da, vratimo se omotima (to sam zapravo i hteo kada sam postirao pricu o omotu Clasha, ali se covek lako izgubi).Sa nostaligijom se secam vinilskih vremena kada su omoti longplejki bili umetnost za sebe. Cuvao sam svoje plejke u plasticnim zastitnim omotima, cuvajuci i stiteci i omot i krhki nosac zvuka. Posebna prica su bili dupli albumi (ili jednostavno "singl" albumi sa omotom "koji se otvara"). Tu je bilo jos vise mesta za fotografe, dizajnere i ilustratore.A onda je doslo novo doba, omoti su nestali (za sve one koji su napustili dubinu analognog zvuka, dakle ogromnu vecinu) i novi kompaktni nosac zvuka je stavljen u malu palsticnu kutiju koja se lako polomi, izgrebe, isprlja...Evo nekih omota, sto klasicnih, sto licnih preferenci, koji su me ushicivali u svojoj dizajnersko-fotografsko-tipografsko-ilustratorskoj vestini. Ovo je brzi izbor iz moje kolekcije omota u iTunesu, imajuci u vidu njihovu prvobitnu longplejsku lepotu.The Beatles - Revolver---Blind Faith - Blind Faith---Human League - Hysteria---Grace Jones - I'm Not Perfect---It's Beautiful Day - It's Beautiful Day---The Rolling Stones - Sticky Fingers---Bob Dylan - Nashville Skyline---Incognito - Jazz Funk---Janis Joplin - Cheap Thrills---Jeff Buckley - Sketches For My Sweetheart the Drunk

Edited September 20, 200816 yr by Zmitjkoe

Konzistentno na 1 povisochijem fotografskom nivou... ECM

eve jedan iz ove godine koji mi se ne dopada. suviše filozofije koju ne mogu da skapiram.Peter Bo Rappmund's photostream iskreno verujem da sve ima svoje zašto. i zašto baš ovako nacrtano u levom ćošku, dok je desna strana skroz prazna. najkraće rečeno: prilično iritantan omot. ali, opet. ukusi se razlikuju i ja ne znam šta je pisac hteo da kaže. možda je to nešto lokalno, uže, samo za članove benda bitno. meni lično više leži za ovakvu muziku omot od yo la tengo 'The Sounds Of The Sounds Of Science' zvuk je ambijentalan i uklapa se fenomenalno. ili bilo šta što ima prizvuk melanholije, ambijentalnog... opuštajuće. enivej..prilično sam siguran da bi u prodavnici diskova pre se mašio za ovaj (da ne znam ko je) nego za predhodni. The Sounds of the Sounds of Science is a score written for filmmaker Jean Painlev?. It contains 78 minutes of instrumental music to accompany his eight short documentary-style films shot underwater.