batticuore Posted March 28, 2009 Posted March 28, 2009 I šta je ovo, batti sluša Peščanik? Iskvari se dete.mislim da mi je krajnje vreme da malo odrastem. ;) Jebes odmah revoluciju.Osmeh je dovoljan. I malo zezanja i na sopstveni racun.
Miralem Posted March 28, 2009 Posted March 28, 2009 mislim da mi je krajnje vreme da malo odrastem. ;)ako odrastanje tako izgleda, onda biram da ostanem klinjo. odo da gadjam komsijsku macku prackom, kradem dzem iz ostave, il sta vec dolikuje mom uzrastu.
Zabalujev Posted March 28, 2009 Posted March 28, 2009 mislim da mi je krajnje vreme da malo odrastem. ;)Nemoj, oni koji odrastu, prvo se danima mrze, potom se danima svađaju.
woodooinstalater Posted March 28, 2009 Posted March 28, 2009 @ Mioba:Nije trol, naprotiv, samo treba procitati pazljivo, na temu jalovog intelektualistickog palamu..... koje jos nista nije promenilo, osim sto je sebe ubedilo - da nesto preduzima.Pricu je napisao Isak Babelj, casno i posteno nestao u cistkama 1937....ДОЛГУШОВЉЕВА СМРТЗавесе битке приближаваху се граду. У подне, поред нас пројури Корочајев у црној кабаници ? командант четврте дивизије у немилости, усамљени борац који je тражио смрт. Он ми у трку добаци:? Наше везе су покидане, Радзивилов и Броди су у пламену!...И одјаха ? ваздушаст, сав црн, са зеницама црним као угаљ.Ha равници глаткој као даска престројавале су се бригаде. Сунце je кружило у пурпурној прашини. Рањеници су јели у шанчевима. Болничарке су лежале на трави и полугласно певале. Афоњкини обавештајци крстарилџ су пољем, тражећи мртваце и опрему. Афоњка пројаха на два корака од мене и рече, не окрећући главу:? Насамарише нас. Kao два пута два четири. Нешто размишљам о команданту дивизије, смениће га. Сумњају борци ...Пољаци приђоше шуми, на три врсте од нас, и негде у близини поставише митраљезе. Куршуми фијучу и звижде. Њихова жалостива јека неподношљиво расте. Куршуми решетају земљу и забадајју се у њу, грозничави од нестрпљења. Витјагајченко, командант пука који хрче на сунцу, повика у сну и пробуди се. Узјаха коња и упути се челном ескадрону. Лице му je наборано, са црвеним пругама од неудобног спавања, a џепови пуни шљива.? Кучкини синови, ? рече љутито и испљуну коштицу ? да гадног ли закерања. Тимошка, вади заставу!? A зар идемо? ? упита Тимошка, вадећи мотку из узенгија и размота заставу са уцртаном звездом и неком паролом о Трећој интернационали.? Видећемо већ, ? рече Витјагајченко и одједном дивљачки заурла: ? Девојке, седајте на коње! Ескадронци, дозовите људе!Трубачи засвираше узбуну. Ескадрони се постројише у колону. Из јарка испуза рањеник и, заклањајући се дланом, рече Витјагајченку:? Тарасе Григоријевичу, ja сам делегат. Изгледа као да ћемо остати ...? Одбранићете се ... ? промрмља Витјагајченко и пропе коња.? A ми cумњамо, Тарасе Григоријевичу, да ћемо се одбранити ? добаци рањеник за њиме.? He гњави, ? окрену се Витјагајченко ? та нећу вас оставити ? и командова покрет.И у тај мах зазвони плачни и женски глас мoгa пријатеља Афоњке Биде:? He терај одмах у галоп, Тарасе Григорјевичу, до њега има пет врста да јашемо. Како ћемо клати када су нам коњи преморени ... Нема сврхе ? зачас ћемо код богородице крушке млатити ...? Ходом! ? командова Витјагајченко, не по-дижући очи.Пук оде.? AKO je тачно оно о команданту дивизије, ? прошапта Афоњка, успоравајући ход ? ако га смене, онда бери кожу на шиљак. Тачка.Сузе му грунуше на очи. Бескрајно изненађен, загледах се у Афоњку. Он заигра као чигра, маши се капе, накашља се, цикну и нестаде.Гришчук, са својом глупом тачанком, и ja остајемо сами и до вечери се врзмамо међу огњеним зидовима. Штаб дивизије je ишчезао. Туђе јединице нас нису примале. Пукови су ушли у Броде и били избачени противнападом. Дојахасмо до градског гробља. Иза гробова искочи пољска патрола и, уперивши пушке, осу ватру на нас. Гришчук окрену кола. Кола му се распадоше.? Гришчук! ? викнух кроз фијук ветра и куршума.? Глупост, ? одговори он тужно.? Изгибосмо! ? повиках, обузет самртничким заносом ? изгибосмо, оче!? Зашто се жене муче, ? одговори он још тужније ? чему просидба, венчање, зашто се кумови на свадбама веселе ...Ha небу блесну ружичасти реп и угаси се. Млечни пут измиле између звезда.? Смешно ми je, ? рече Гришчук тужно и показа бичем на човека који je седео на путу ? смешно ми je зашто се жене муче ...Човек који je седео крај пута био je телефониста Долгушов. Нетремице нас je гледао, рашчепљених ногу.? Eтo, ? рече Долгушов кад смо му пришли ? умирем ... јасно?? Јасно ? одговори Гришчук, заустављајући коње.? Ha мене треба метак потрошити, ? рече Долгушов озбиљно.Седео je наслоњен на. дрво. Чизме су му стрчале на разне стране. He одвајајући поглед од мене, пажљиво задиже кошуљу. Утроба му je била ишчупана, црева су се вукла no коленима a откуцаји срца јасно се чули.? Ako шљахта бане ? наругаће ми се. Ево документа, мајци ћеш писати, како и шта ...? He, ? одговорих мукло и ободох коња. Долгушов стави на земљу модре дланове и неповерљиво се загледа у њих.? Бежиш? ? промрмља он пузећи. ? Бежи, гаде...Зној ми обли тело. Митраљези су штектали све брже, хистерично, тврдоглаво. Обасјан ореолом сунчевог заласка, Афоњка Бида нам je јахао у сусрет.? Прочешљавамо малчице, ? повика весело. ? Какав je то вашар код вас?Показах му Долгушова и одјахах.Говорили су кратко ? нисам чуо о чему. Долгушов пружи командиру вода своју књижицу. Афоњка je склони у чизму и опали Долгушову у уста.? Афоњка, ? рекох, смешећи се тужно и приђох козаку ? a ja нисам могао.? Одлази, ? одговори он блед као крпа ? убићу те! Жалите нас, ви чкиљави, као мачка миша...И узе ме на нишан.Појахах кораком, не осврћући се, осећајући иза леђа мраз и смрт.? Доста, ? повика Гришчук одостраг ? не прави глупости! ? и ухвати Афоњку за руку.? Размажена крв, ? викну Афоњка ? неће он измаћи мојој руци ...Гришчук ме стиже код окуке. Афоњке више није било. Одјахао je на другу страну.? Eto видиш, Гришчук, ? рекох ? данас сам изгубио Афоњку, свог најбољег пријатеља ...Гришчук извади спарушену јабуку испод седишта.? Једи, ? рече ми ? једи, молим те.И ja примих милостињу од Гришчука и поједох његову јабуку с тугом и побожним поштовањем.Броди, августа 1920. г.Prevod: Milivoje Jovanovic
John Coltrane Posted April 3, 2009 Posted April 3, 2009 meni nece da pusti preko winampa ...jel ima josh neko slican problem?
Sludge Factory Posted April 3, 2009 Posted April 3, 2009 http://www3.b92.net/mp3/Pescanik-2009-04-03-09-30.mp3
Lale Gator Posted April 3, 2009 Posted April 3, 2009 šta više, bile dve dobre Vesne. Jako dobre.Daj pobogu, Pešićka i Rakićeva-Vododelićka... pa oni nisu normalni, umesto da po ovako lepom vremenu puste Peru i Mareta da malo buntuju smaraju nas sa kojekakvim Vesnama.
Sludge Factory Posted April 10, 2009 Posted April 10, 2009 Gosti u emisiji 10.04.2009.Biljana StojkovićIvan Kuzminović Petar LukovićČetvrtasti sto: Vladimir Gligorov, Miodrag Zec, Verica Barać, Miša BrkićSprem'te mekike! :D (i vopi za Peru)
Sludge Factory Posted April 10, 2009 Posted April 10, 2009 http://www3.b92.net/mp3/Pescanik-2009-04-10-09-30.mp3
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now