Pescanik

[Apdajk]

daj jos, meni je super. 

 

+1 (kvalitetan skeč)

[Hella]

eo naužijte se 

 

http://blog.b92.net/arhiva/node/5615.html

 

a ako nešto hvali ovde je

 

http://blog.b92.rs/arhiva/node/5640.html#comment-191573

 

e da biki je boban a lana je krasići

Edited June 2, 2014 by Hella

[teacher]

eo naužijte se

 

http://blog.b92.net/arhiva/node/5615.html

 

a ako nešto hvali ovde je

 

http://blog.b92.rs/arhiva/node/5640.html#comment-191573

 

e da biki je boban a lana je krasići

Jako si bolestan...

 

 

Sent from my iPad using Tapatalk HD

[Filipenko]

Peščanik levičarski

[Verterdegete]

Pa naravno. Mita Boarov, Misa Brkic i Miroslav Prokopijevic...

Edited June 2, 2014 by Verterdegete

[Aće]

i dostajebilo.rs nece da se otvori :D

 

Sasa Radulovic ‏@SasaRadulovich  21m

Sajt http://www.dostajebilo.rs  nije dostupan iz Srbije. Molim sve koji su online van Srbije da provere da li je njima dostupan i jave. Hvala.

 

 

 

doduse, ovako radi 

 

http://5.hidemyass.com/ip-1/encoded/Oi8vZG9zdGFqZWJpbG8ucnMvcG9rcmV0LWRvc3RhLWplLWJpbG8tc2FzYS1yYWR1bG92aWMtemFodGV2YS1tb21lbnRhbG51LW9zdGF2a3UtbWluaXN0cmEtdW51dHJhc25qaWgtcG9zbG92YS1pLW9iamF2bGppdmFuamUtZG9rdG9yYXRhLXN2aWgtamF2bmloLWZ1bmtjaW9uZXJhLw%3D%3D&f=norefer

Edited June 2, 2014 by Aće

[Turnbull]

Dosta je bilo Dosta je bilo!

[namenski]

Nisam se osvrnuo jer je ta primedba potpuno neodređena - na šta zapravo misliš?

Mislim na boljku srpskih intelektualaca i takozvanih intelektualaca, i ne samo njih, kojoj svi srpski Pescanici daju alibi za necinjenje.

I mislim na takozvanih cuvenih zadnjih 20+ godina, cuvene devedesete.

Sam Pescanik, onako kako je zamisljen, davao je i daje, a kako stoje stvari tek ce da daje iluziju da se nesto radi, preduzima: on koncepcijski jeste i to iskreno protiv.

Od opozicionog delovanja Pescanika ni jedan rezim nije zabolela glava, a tesko i da ce, ali su zato slusaoci i posetioci tribina izlazili u Beograd nocu devedesetih ispunjeni sopstvenom vaznoscu da su se bavili necim strahovito vaznim, rusili rezim takoreci.

Prica je, naravno, sira: bankrot srpske inteligencije koja dilemu suprotstavljanja rezimu nije ni pokusala da resi klasicnim opredeljenjem evropskog intelektualca za – akciju.

I posledice akcije, konsekvence koje ona povlaci; Srbija je glasala nogama, da parafraziram Lenjina, i stotine hiljada su napustile zemlju na kako je izgledalo jedino moguc nacin koji je pojedincu dostupan.

Oni koji su ostali, neorganizovani, ili – jos gore – organizovani kroz nekoliko kako se sada kao na dlanu vidi kao bajagi opozicionih partija ostali su sa Pescanicima i iluzijama da nesto preduzimaju ne bi li ubrzali pad rezima.

Rezim je na kraju pao ne zahvaljujuci mudrostima Pescanika nego Velji Ilicu obucenom u trenerku i njemu slicnimm dizel tipovima.

Postoji jos jedan sindrom, ja ga zovem sindrom Kandic/Liht: mehanizmi delovanja pomenutih su takvi da – i pored nespornih dostignuca na raznim poljima na kojima su se angazovali – izgledaju i deluju tako da im je za delovanje uslov samo Srbija u kojoj stvari idu sa zla na gore.

U Srbiji koja bi se dohvatila boljitka oni bi, a to takozvanom obicnom coveku upravo tako izgleda, ostali kao riba na suvom, i – sto je najsmesnije – ti ljudi upravo i izgledaju tako kao da bi skiknuli da se sutra probude u nekoj boljoj Srbiji.

Bojim se da taj problem vazi i za Pescanik: stajling zabrinutih i vecno ozbiljnih faca je upravo to o cemu pokusavam da pricam.

I jos jedno: komercijalizacija.

B-92 koji jeste bio ono sto je bio tokom devedesetih; postpetooktobarska trzisoidna desavanja pokazala su i dokazala da komercijalizacija zna da napravi cuda.

Bojim se da je Pescanik ovih dana tu negde: iz komotne i konforne pozicije nekog ko – gledane ocima takozvanog obicnog coveka – mudruje i pametuje, morace da odluci izmedju onog cuvenog oce kaki, nece kaki: Pescanik je protiv, ali ce Vucica na primer i ako dotle dodje, da rusi fukara, a ne hronicno ozbiljne i zabrinute face Pescanikovih fanova.

A kad smo vec kod Vucica i danasnjih/nocasnjih desavanja oko Pescanika: ma koliko nekima bio dragocen kao cuvena svetlost u tami, za pomenutog je glasalo koliko je glasalo gradjana Srbije sa pravom glasa.

Pescanik i njegovi fanovi nisu odmakli dalje od konstatovanja i analiziranja cinjenice zbog cega to nije dobro za Srbiju; od toga dalje mrdnuli nisu.

Niti ce, a i zasto bi; kad i ako dogori do nokata, kad govna dodju do guse, ima ko hoce; Pescanik ce posle toga da se prigodno zgrazava nad nasiljem.

[Verterdegete]

Brate...

 

 

+Milijarda

[Turnbull]

Mislim na boljku srpskih intelektualaca i takozvanih intelektualaca, i ne samo njih, kojoj svi srpski Pescanici daju alibi za necinjenje.

I mislim na takozvanih cuvenih zadnjih 20+ godina, cuvene devedesete.

Sam Pescanik, onako kako je zamisljen, davao je i daje, a kako stoje stvari tek ce da daje iluziju da se nesto radi, preduzima: on koncepcijski jeste i to iskreno protiv.

Od opozicionog delovanja Pescanika ni jedan rezim nije zabolela glava, a tesko i da ce, ali su zato slusaoci i posetioci tribina izlazili u Beograd nocu devedesetih ispunjeni sopstvenom vaznoscu da su se bavili necim strahovito vaznim, rusili rezim takoreci.

Prica je, naravno, sira: bankrot srpske inteligencije koja dilemu suprotstavljanja rezimu nije ni pokusala da resi klasicnim opredeljenjem evropskog intelektualca za – akciju.

I posledice akcije, konsekvence koje ona povlaci; Srbija je glasala nogama, da parafraziram Lenjina, i stotine hiljada su napustile zemlju na kako je izgledalo jedino moguc nacin koji je pojedincu dostupan.

Oni koji su ostali, neorganizovani, ili – jos gore – organizovani kroz nekoliko kako se sada kao na dlanu vidi kao bajagi opozicionih partija ostali su sa Pescanicima i iluzijama da nesto preduzimaju ne bi li ubrzali pad rezima.

Rezim je na kraju pao ne zahvaljujuci mudrostima Pescanika nego Velji Ilicu obucenom u trenerku i njemu slicnimm dizel tipovima.

Postoji jos jedan sindrom, ja ga zovem sindrom Kandic/Liht: mehanizmi delovanja pomenutih su takvi da – i pored nespornih dostignuca na raznim poljima na kojima su se angazovali – izgledaju i deluju tako da im je za delovanje uslov samo Srbija u kojoj stvari idu sa zla na gore.

U Srbiji koja bi se dohvatila boljitka oni bi, a to takozvanom obicnom coveku upravo tako izgleda, ostali kao riba na suvom, i – sto je najsmesnije – ti ljudi upravo i izgledaju tako kao da bi skiknuli da se sutra probude u nekoj boljoj Srbiji.

Bojim se da taj problem vazi i za Pescanik: stajling zabrinutih i vecno ozbiljnih faca je upravo to o cemu pokusavam da pricam.

I jos jedno: komercijalizacija.

B-92 koji jeste bio ono sto je bio tokom devedesetih; postpetooktobarska trzisoidna desavanja pokazala su i dokazala da komercijalizacija zna da napravi cuda.

Bojim se da je Pescanik ovih dana tu negde: iz komotne i konforne pozicije nekog ko – gledane ocima takozvanog obicnog coveka – mudruje i pametuje, morace da odluci izmedju onog cuvenog oce kaki, nece kaki: Pescanik je protiv, ali ce Vucica na primer i ako dotle dodje, da rusi fukara, a ne hronicno ozbiljne i zabrinute face Pescanikovih fanova.

A kad smo vec kod Vucica i danasnjih/nocasnjih desavanja oko Pescanika: ma koliko nekima bio dragocen kao cuvena svetlost u tami, za pomenutog je glasalo koliko je glasalo gradjana Srbije sa pravom glasa.

Pescanik i njegovi fanovi nisu odmakli dalje od konstatovanja i analiziranja cinjenice zbog cega to nije dobro za Srbiju; od toga dalje mrdnuli nisu.

Niti ce, a i zasto bi; kad i ako dogori do nokata, kad govna dodju do guse, ima ko hoce; Pescanik ce posle toga da se prigodno zgrazava nad nasiljem.

 

 

Zapravo sam mislio kada si rekao da je to kritizerstvo a ne kritika, da ćeš mi navesti neki konkretan primer tog kritizerstva-a-ne-kritike, a ono opet smatranja i razmatranja o tome kako oni samo kritikuju iz tople fotelje.

 

Peščanik nije politički pokret, nego medij. Nije na njemu da pravi politički pokret, formulisanje kvalitetne kritike jeste posao medija.Kao takav, on je među najboljima koje imamo. Nije neka konkurencija, ali to nam je što nam je.

Edited June 2, 2014 by Turnbull

[Apdajk]

 

Sam Pescanik, onako kako je zamisljen, davao je i daje, a kako stoje stvari tek ce da daje iluziju da se nesto radi, preduzima: on koncepcijski jeste i to iskreno protiv.

Od opozicionog delovanja Pescanika ni jedan rezim nije zabolela glava, a tesko i da ce, ali su zato slusaoci i posetioci tribina izlazili u Beograd nocu devedesetih ispunjeni sopstvenom vaznoscu da su se bavili necim strahovito vaznim, rusili rezim takoreci.

...

Rezim je na kraju pao ne zahvaljujuci mudrostima Pescanika nego Velji Ilicu obucenom u trenerku i njemu slicnimm dizel tipovima.

...

B-92 koji jeste bio ono sto je bio tokom devedesetih; postpetooktobarska trzisoidna desavanja pokazala su i dokazala da komercijalizacija zna da napravi cuda.

Bojim se da je Pescanik ovih dana tu negde: iz komotne i konforne pozicije nekog ko – gledane ocima takozvanog obicnog coveka – mudruje i pametuje, morace da odluci izmedju onog cuvenog oce kaki, nece kaki.

 

...

 

Pescanik i njegovi fanovi nisu odmakli dalje od konstatovanja i analiziranja cinjenice zbog cega to nije dobro za Srbiju; od toga dalje mrdnuli nisu.

Niti ce, a i zasto bi; kad i ako dogori do nokata, kad govna dodju do guse, ima ko hoce; Pescanik ce posle toga da se prigodno zgrazava nad nasiljem.

 

1. Peščanik je medij, nije politički niti bilo kakav drugi pokret, njegov zadatak nije da nekoga organizuje, njegov zadatak je da informiše i podstiče kritičko razmišljanje. To što usput i edukuje čist je bonus.

 

2. Peščanik je, kao emisija na radiju B92, počeo sa radom 2000. godine, dakle nije postojao devedesetih, niti je mogao držati nekakve tribine. 

 

3. Sagovornici i autori Peščanika, osim što se povremeno pojave u radio-emisiji (ili napišu tekst za sajt), svi imaju svoja zanimanja, profesije: istoričari, sociolozi, novinari, pisci, advokati, lekari, ekonomisti, profesori, izdavači... oni u okviru svojih profesija već obavljaju tu "društvenokorisnu akciju" za koju ih prozivaš, svako prema svojoj savesti, pomeraju standarde svoje profesije i bore se u okviru nje. U emisiju najčešće dođu ili da pruže informaciju/kritiku kakvo je stanje u njihovoj struci, ili da ponude neko svoje viđenje društvenog problema. Kritikovati ih što u okviru Peščanika ne smisle i neku delotvornu "akciju" je besmisleno. Nema akcije na Peščaniku, u pitanju je medij.

 

4. Sa jednim se slažem - Peščanik je konstrukt, daje lažnu sliku i lažnu nadu da postoje neki ljudi (i da ih ima dovoljno!) koji brinu, koje zanima, koji mogu nešto značajno da promene. To je naravno iluzija, stanje u Srbiji je mnogo gore nego što čovek može i da pretpostavi slušajući ovu emisiju.

[Apdajk]

Turnbull bio brži i jezgrovitiji. 

[Gricko]

Lana Budimlic @lanabudimlic · 31m

sajt http://pescanik.net  ponovo pod napadom.

• ReplyReplied to 0 times
  
• RetweetRetweeted 10 times10


• FavoriteFavorited 1 time1


• 
  
  More
  
  

[Apdajk]

Otvara ali jedva.

[Gricko]

Meni nece.