Near Death Experience

[beeva]

Rodio se naopako, a sa 10 me auto zveknulo samo tako. Sasvim blizu :P

[lena21]

'99,bombardovanje,oglasi se time off sirena,napolju,vreme kao pred oluju,krene da duva neki čudan vetar,ipak ne drži me mesto ni minuta u kući, odlučim da sednem na bajs da napravim neki krug.U medjuvremenu vetar se smirio,i od neke oluje u najavi vidim ništa biti neće i odlučim da nastavim vožnju.Ne znam zašto,posle nekog vremena sidjem sa bajsa i udjem u jedan prolaz izmedju dve zgrade u koji nisam ušla bogzna kolko vremena.U prizemlju zgrada radile dve prodavnice,i par zaposlenih stoje na vratima.Samo što sam ušla u prolaz,guram biciklu,nastane jak udar vetra,u jednom trenutku čujem snažnu grmljavinu,rušenje iznad sebe,instiktivno potrčim,čujem iza mene seriju lomljava koje me prate u stopu,što bi rekli ko na filmu.U trenutku kada se završilo,okrenem se i vidim, padaju saksije sa zadnjeg sprata koje su bile postavljene na sims od prozora jednog stana.Kad sam se zaustavila i pogledala iza sebe šta se dešava zadnja koja je pala, bila je na nekih pola metra od mene.Bile ukupno tri,keramičke,prva koja je pala bila velika za one velike sobne biljke i dve srednje.Sećam se samo izraza lica čoveka i žene koji su stajali na ulazima od prodavnica i bili posmatrači svega,nešto izmedju šoka,neverice šta sam izbegla u par sekundi.Tragikomično,vreme bombardovanja,ljudi ginu od bombi a ja ginem od saksije...ima tu nešto.edit:a o doživljajima sa ib.magistrale u sledećoj epizodi...

[Fica]

Dakle, moj problem je sa natprirodnom, misticnom interpretacijom cinjenice bele svetlosti ili cega vec, to jest upotrebe iskustava iz klinicke smrti kao dokaza postojanja nadgrobnog zivota. A u stvari se nas mozak poigrava sa nama.

Kad ti mozak ne radi, nema sta da te zavarava:http://www.near-death.com/experiences/evidence01.htmlU svakom slucaju, neka nauka istrazuje. :)

[Hermetico]

Ufff... Ja sam rođen mrtav, udavio se pupčanom vrpcom, bila mi glava sva crna, modra, cela, 5 minuta me reanimirali. Kažu, kad su digli ruke, ja zakmečao... Onda su rekli kevi, 5 minuta bez kiseonika, mozak novorođenčeta, ili neće preživeti, ili težak moždani invalid, I dan danas me zeza: preživeo jesi, a... Posle sam godinu ipo dana samo jeo, srao, i gledao u plafon. Oni su me učili sve kao da sam normalan, i ja sam jednog dana rekao: mama paće. Od tad ne zaklapam...I dan danas mi se ništa ne desi i ne završi dok ne dignem ruke od toga...Možeš super da se zezaš sa tim: je l' se plašiš smrti? Pih! Ja se mrtav RODIO, bre... Nekako je čudno, ipak, ponekad imaš stvarno osećaj da si to već prošao i šta sad, opet ćeš, bože moj(kao da će me, pa, opet oživeti...) Nekad pomislim da mi je ceo život ČIST bonus.Od svesnih, pao sa skele sa drugog sprata, postavljali neku scenografiju, ja potrčao, zakačio ramenom onu vertikalnu šipku i ona me zarotirala. Uspeo sam da se uhvatim za šipku ali to mi je samo odralo ruku. Ne znam da l' je to ublažilo pad, ali ništa mi nije bilo sem te ruke. Najviše su me zezali kaskaderi. Ja sam, od adrenalina imao osećaj da mogu opet da se popnem i skočim, bez ič posledica... Svađa oko neke devojke(a nisam ja bio ljut, mene bilo baš briga, al' ljubavni trougao, klinci bili, hormoni, i drugi mužjak pokušao da nas zgura obojicu sa zida na Kališu, onog iznad Prirodnjačkog muzeja). Zaleteo se u mene, ja reko da me udari, kad on me uhvatio, zagrlio, obujmio rukama i trčao sa mnom tako do ivice, jedva sam se nekakao izvio pa nismo pali dole. Tad sam se baš uplašio, možda i od toga što sam skapirao da je on u tom trenutku totalno van sebe bio... Ali i on se usrao, prenuo se, pa se nismo ni tukli na kraju. Ispalo skroz bzvz, ne znaš da l' da se raduješ(popizdeo bih da sam morao da se bijem oko devojke, mrzim te pubertetske fore), ili da se istraumiraš doživotno...Automobil me zveknuo na raskrsnici na Autokomandi, kod pumpe, na prelazu. Ovaj u prvoj traci stao da me propusti, neki lik sa Renoom4 me pokupio iz druge, nije ni usporio, preleteo sam preko celih kola na travnjak između dva smera, na ostrvo, 5 metara dalje. Opet ništa, samo mala modrica na nozi. Nisam hteo kod lekara, besan na pandura koji je 'ladno pustio lika da pobegne, čovek prišao da vidi je l' sam živ, usr'o se, i ovaj pobegao. Ja se izdrao na pandura što se krstio kad sam ustao('si ti pop ili pandur jebem ti mater!!!), išao peške do Tuckwooda(tačno se sećam), a nisam bio pri sebi uopšte... Taj trenutak, delić sekunde, kad sam video taj auto, samo mi se premotavao po glavi... Mislim da sam spavao dva dana posle toga.I, za kraj, sad kad je bilo otvaranje Akademije, zapijem se sa nekim Bugarima(carevi), i preskakali klupe u Studentskom, skejtom, nismo skapirali da je iza klupe ona nizbrdica ka PMF-u, tj mislili smo da možemo da stanemo pre nje. Nismo mogli i onda sam morao da trčim nizbrdo i da ubrzavam, nekako nisam pao, nego sam trčao ravno, i naleteo na ogradu Studenjaka, na dnu. SREĆA da je ograda niska, do grudi mi, pa sam se grudima zalepio u nju, kao 100 na sat da sam trčao, al' da je visoka razbio bih glavu načisto. Prva misao pri udarcu: Au! Nisam znao da čovek MOžE tako jako da tresne... Snimao se, naprslo mi rebro, nisam hteo da mi pomažu oni, šetao ga tako mesečak dana i još malo više, i evo, zaraslo je. Na psu rana, na psu i zarasla...To je bilo to, do sad...

Edited November 19, 2008 by Hermetico

[mustang]

koliko ti je jos zivota ostalo? :)ave cezare :D-------nasa pokojna leposava (epanjel breton) odlican lovac btw, odgajena u stanu, sa mnom spavala dok nisam zapalila za usa, i mogu vam reci i dan danas mi fali... anyway.... doba rata, ne secam se godine tacno... setam je oko ponoci u naselju (zemun). u jednom trenutku pocnu banditi da pucaju oko mene, odnosno nas dve smo se nasle izmedju dve vatre.... sagnem se dole, kad aja (aka leposava) ladno utripuje da je u lovu, digne onaj patrljak od repa (rodjena bez) i namesti se da lovi divljac. oh for god sake, neces valjda sada, ladno ce da me ukokaju zbog psa...meci prste na sve strane, ja sve nize i nize i sapucem 'aja dodji ovamo' ..jok ona ladno aportira k'o mlada.dotrcim do nje, povucem je za ogrlicu i pravo iza kola sednemo da sacekamo kraj.

[Hermetico]

koliko ti je jos zivota ostalo? :)ave cezare :D-------nasa pokojna leposava (epanjel breton) odlican lovac btw, odgajena u stanu, sa mnom spavala dok nisam zapalila za usa, i mogu vam reci i dan danas mi fali... anyway.... doba rata, ne secam se godine tacno... setam je oko ponoci u naselju (zemun). u jednom trenutku pocnu banditi da pucaju oko mene, odnosno nas dve smo se nasle izmedju dve vatre.... sagnem se dole, kad aja (aka leposava) ladno utripuje da je u lovu, digne onaj patrljak od repa (rodjena bez) i namesti se da lovi divljac. oh for god sake, neces valjda sada, ladno ce da me ukokaju zbog psa...meci prste na sve strane, ja sve nize i nize i sapucem 'aja dodji ovamo' ..jok ona ladno aportira k'o mlada.dotrcim do nje, povucem je za ogrlicu i pravo iza kola sednemo da sacekamo kraj.

Ma nije mi ostao nijedan, kradem ga kol'ko mi zatreba i ne preterujem(ahaaa...). :)A priča sa psom me je oduševila, kao iz stripa je... Smem da je iskoristim za nešto ako mi zatreba? Edited November 20, 2008 by Hermetico

[mustang]

moze. samo volela bih da mi posaljes to sto si uradio...da vidim kako je :)od scenarija i vizije koju sam ja imala, drugi su dobili da rade, bilo mi je interesantno da vidim kako ce ispasti. i sasvim je drugacije od onog sto sam ja imala na papiru.. a ipak su se drzali papira :) ...pa ti vidi... svaka dusa, pravi istu pricu na nov nacin.

[Al-Khwarizmi]

Sa oko 3-4 godine na selu gađao kamenčićima žabe u bari sa vodom za zalivanje. Previše prišao blatnjavoj ivici, okliznuo se i uleteo u vodu duboku taman dovoljno za poslednje kupanje. Moja baba, koja je radila na njivi nedaleko odatle, čula pljusak, u kondurama i suknji oborila tada aktuelni rekord Džima Hejnsa (mada joj IAAF to nikada nije priznala) i izvukla me na obalu.Sa 7-8 godina, na letnjem raspustu u istom selu, svega nekih kilometar južnije, prolazeći kroz komšijski šljivik, naletim na ograđene košnice. Bilo mi zanimljivo posmatrati pčele kako neprestano doleću i odleću, vrevu oko ulaza... Naslonjen na ogradu, bez naglih pokreta, na dovoljnom rastojanju da ih ne uznemirim... bar sam tako mislio. Ignorišu me dobrih nekoliko minuta, već sam uveren da nisu ni svesne mog prisustva. I onda, bez ikakvog vidljivog razloga za promenu raspoloženja, stražari odlučuju da su me predugo tolerisali, i da to zavirivanje u intimu njihove zajednice mora biti prekinuto. Lansiraju sinhronizovani napad. Roj kamikaza mi se zaleće u lice. Bežim, vrištim, mlataram rukama oko glave... Pamtim pincete, žaoke izvađene iz lica, vrata i ruku, neke smrdljive masti... i prirodnu šminku, kvazimodo style. Sećam se prvog izlaska na igralište po povratku u grad - graja prestaje, svi se okreću ka meni i blenu otvorenih usta. Priceless. Jebo me Opstanak da me jebo, i dan kad sam prvi put ugledao onog Anglia limenog konjanika i Dejvida Belamija na ekranu! Novembar 2006, noć, sipi ledena kišica. U godinu dana starom autu, sa letnjim niskoprofilnim gumama vozim nepoznatim putem. Uljljuljkan u udobnost dobrih amortizera, odlične zvučne izolacije, dobre muzike i lažnu sigurnost kojekakvih elektronskih zaštita, nemam osećaj da brzo vozim... tek možda stotinak na sat. Znak za krivinu na desno, ograničenje brzine i dalje 80 - moj mozak je rutinski svrstava pod "ne naročito opasna"... i kad mislim da sam već prošao krivinu, ona se pretvara u lakat. Noga nesvesno leti ka kočnici, zadnji kraj se zanosi, auto izleće van puta, tumba se nekoliko puta i završava na krovu. Visim naglavce i shvatam da samo pojasu mogu da zahvalim što nisam slomio vrat.I jedno neotvaranje glavnog padobrana pre nekoliko meseci. Tada to baš i nisam doživeo kao near death experience, ali mislim da ipak može da ide u ovu temu.

Edited November 20, 2008 by Al-Khwarizmi

[lena21]

Jebo me Opstanak da me jebo, i dan kad sam prvi put ugledao onog Anglia limenog konjanika i Dejvida Belamija na ekranu!

Nemoj tako,Survival i David Bellamy...e kako su to lepa vremena bila :) p.s. Bravo za babu i nepriznati rekordBellamy u omiljenom stanjištu Edited November 20, 2008 by lena21

[nisam ja]

i, kolko uboda?:)

[Al-Khwarizmi]

i, kolko uboda?:)

Nekim čudom sam prošao sa svega desetak uboda. Možda zahvaljujući paru krila koji mi je iznenada izrastao (kakav red bull, kakvi bakrači!)Inače, zategnut odnos između moje familije i pčela ima svoje istorijske korene. Jednom sam pitao dedu zašto on nema košnice, a svi po komšiluku imaju bar po 3-4. Ispričao mi je kako ih je nekada imao podosta... do dana kad se krava koju je poveo na pašu otrgla i oborila jednu. Bio je izujedan po celom telu, na trenutke je gubio svest... verovao je da je preživeo samo zahvaljujući pravovremenom oprobanom narodnom leku - uvaljali su ga u šašu.

[Buck Naked]

Sto volim kad tema koju sam zakuvao zazivi i jos zadobije ovako kreativne doprinose!Ziveli! x)

[mustang]

interesantan naslov....near death experience...krajnje subjektivanna primer kada pricam neke moje dozivljaje, ljudi razlicito reaguju. od soka sta sam sve prosla, do samo blago dozivljene zabave. mozda i nacin na koji pricam ima veze sa njihovim utiskom.mogu reci da sam teaser sa smrcu. nije bas da joj se bacam u zagrljaj, vise ima tu nekog mazohizma sopstvenog i granica (psihicke) izdrzljivosti. rodjena sam tako da stres dozivim (ako) tek kasnije. kriticne situacije su za mene kao riba u vodi. apsolutno vladam situacijom iako mi adrenalin pumpa 300 na sat. sad sam malo smanjila gas, tj. vise ne vidim neki izazov u tome. moj najocigledniji i najbliskiji susret sa smrcu je bio opet u ludackim danima turbo fazona. ja sam se druzila sa Onom grupom, sa njima sam na neki nacin sazrevala. pao je neki nesporazum izmedju grupa, i doslo je do toga da mi covek, koji je vec bio osudjivan za par pokusaja ubistava uperi pistolj u stomak. hladna cev stvarno neprirodno deluje na telo. maltretirao nas je dobrih pola sata, sat. mislim da je moja pribranost i prijatan glas doprineo da se predomisli. bicu uvek ponosna na to. ne zbog sebe, koliko zbog ljudi sto su bili sa mnom. interesantno je videti, mada nije zabavno ni malo, nekoga ko je vec odlucio da odradi svoj posao, a zatim uliti mu sumnju u svoje jos nepocinjeno delo, i na kraju njegovo odustajanje. bilo je svasta u mom zivotu: na pogresnom mestu u pogresno vreme, sedanje sa kurtom i murtom na razna vozila... na primer na motor sa covekom koji nije izlazio iz sipki jer se stalno krsio....cim sam sela digao je motor na zadnji tocak i vozio nas suprotnom stranom ulice (?!!), ili prevrtanje dva puta za redom na istoj krivini sa istim kolima sa istim vozacem, da nikom od nas pa cak ni kolima nije bilo nista, pa skijanje niz liticu gde vise letish nego sto skijas, pa isto tako (e tad mi stvarno nije bilo svejedno) potplatimo coveka da nam pusti zicaru a nevreme je....nas petoro, sestoro, svako sam u korpi, vetrina sa oblakom snega nadolazi i samo te produva, ljuljajuci korpu skoro 180 stepeni, a nalazis se 20m od zemlje, u stvari nismo ni mogli da vidimo ni zemlju ni korpe ispred nas niti iza nas. par pucnjava i medjusobnih obracuna po raznim mestima gde sam se kretala, i na kraju, sto mi trenutno pada na pamet:sedim sa drustvom na obali, mala plazica. drug svira gitaru, rat uveliko drma po bosni. gomile vojnika sa dubrovackog su silazile u herceg novi na dan-dva. bilo nas je 7oro. svi "padavicari' i ja jedina 'dizelasica'. dolazi vojnik, samo par godina stariji od nas, i seda pored nas na plazici. ponudi mu neko iz ekipe cigarete. on prihvati, i trazi upaljac. gitarista mu daje svoj zippo srebrni. vojnik pali cigaretu i pocne da se igra sa upaljacem. gitarista nastavlja da svira i tiho peva (da, neki od nas su se opustali duvajuci a neki su cirkali alkohol). u jednom trenutku mladi vojnik pocne da otvara i zatvara poklopac od upaljaca sve nervoznije i nervoznije. mi ga pratimo sta radi, ali ne reagujemo. 'koje ste vi picke majku vam jebem' pocinje njegov monolog... (najstariji od nas je mozda imao 18 godina, ja sam imala tek napunila 17).... recenica za recenicom, sve gorca i gorca, pocinjale su da se redjaju. gitarista mu kaze da se smiri, da je sve u redu a mladi vojnik ga oshamari. i to bas dobro oshamari. najgore od svega je sto niko sa setalista nije mogao da nas vidi, jer su stene prikrivale plazicu. posle monologa kako smo izdali zemlju sto nismo dobrovoljci u ratu, pogotovu je imao pik na muske koji su bili sa nama kako su picke i pickice, prilazeci im jako blizu i unoseci se u lice plaseci nas vise izrazim njegovog ludila. u jednom trenutku, vadi kasikaru. pocne da se dobacuje sa njom. secam se samo da mi sve tada smucilo. prvi bes koji sam osetila da je vezan za Zivot (posle sam ih imala jos par sa podjednakom dramom i stresom). pomislila sam prezivljavam tamo po zemunu sve i svasta i sada cu da izginem na mirnom plavom moru a nista jos nisam iskusila. izvuce on osigurac iz bombe ali je i dalje drzi na sigurnosnom okidacu (ne znam kako se zove to sranje, ali ako to pusti, znam da imamo malo vremena da pobegnemo)...anyway da skratim pricu, moj nagon za samoodrzanjem, pribranost i neki jebeni osecaj odgovornosti prema mom drustvu (imam posvesnu potrebu da budem stitonosa) uspeli su da smire ovog decka.

Edited November 22, 2008 by mustang

[Kudravi Gaucos]

Jebo mater ako ovo nije zenski Podbara.

[Кристофер Лумумбо]

podbara je amater