Near Death Experience

[Buck Naked]

Dakle, pre nekoliko sati, vozi se Skodom moja drzavna/pokrajinina firma (sa mojom malenkoscu) poslovno u Pancevo. I, vozac zaspao, presao u suprotnu traku, i mi zavrsili u banatskim kukuruzima. Medjutim, za 3 metra/2 sekunde se mimoisli sa automobilom iz suprotnog smera, tj. mimoisli frontalni sudar u prilicnoj brzini. Ja nepovezan na suvozackom, video uzase na licima ljudi u automobilu koji nam ide u frontalni susret, na 3-4 metra razdaljine. Kakvo je bilo moje lice, ne znam. Jedini osecaj koji sam imao, i koji i dalje imam, je izvesna bizarnost i lakoca sa kojom se moze dogoditi zaginuce. Moja zapitanost prvenstveno glasi: da li ste imali slicna iskustva? Kako ste se osecali posle toga?I, kao sto sam u description zamolio, voleo bih da izostanu ta neka spiritualno paranormalna laprdanja koja su nazalost asocijacije kada se spomene fraza Near Death Experience, to me ne zanima. Mada, evo, podnecu sve (pogotovo jer ima dobrih naucnih radova o tome sta se desava u tim slucajevima, otkud ta iluzija o tunelu, svetlosti, dusi, itd).

Edited August 21, 2008 by Buck Naked

[MayDay]

Tamo negde u junu 99. sam sa burazerom (on vozio) uletela u krivinu na Ibarskoj magistrali velikom brzinom gde je put bio posut nekim sljunkom. Popeo se automobil (lagan dvosed) na metalnu bankinu pa smo se klackali gore-dole. Cas vidis nebo, cas vidis krosnjice nekih brezica koje rastu niz provaliju od 20-30 m ispod bankine. I pretegnulo da krenemo niz provaliju ali se automobil jako brzo zaustavio zato sto se tocak zabio u neki stari panj. Izleteli smo za pola sekunde..Uglavnom, mnogo je strasan osecaj bio u tih nekoliko sekundi dok nisam znala da li cemo se vratiti unazad ili cemo se survati niz provaliju..Nisam imala nikakvih posledica, osim sto sam par meseci nakon toga imala fleseve kad god neko skrene ostrije.

[dragance]

U vojsci, tokom rata 1992., nakon "primirja", zezao se sa drugarom i hteli da precicom predjemo iz jednog bloka u drugi, pa isli kroz neku travu. Jedan neidentifikovani uniformisani covek (nije bio iz nase jedinice) nas gledao zabezeknuto, a kada smo presli na drugu stranu videli smo znak koji je tek postavio (na drugoj strani) "Pazi mine".

[Pikoleta]

jednom sam bila mnogo mlada i luckasta i vozila neki motorin. najvaznije mi bilo da l' obuci suknjicu il' sorc. suknju, kontam bolje imati propuh medj' nogama, neg' propuh u glavi. ajme, kad se to napuhalo, pa prevrnulo preko glave, zamalo nisam...ma moglo je svasta bit'. a i sramota me bilo, cijela riva mi gledala roze gacice.

[Cruella De Ville]

jednom sam bila mnogo mlada i luckasta i vozila neki motorin. najvaznije mi bilo da l' obuci suknjicu il' sorc. suknju, kontam bolje imati propuh medj' nogama, neg' propuh u glavi. ajme, kad se to napuhalo, pa prevrnulo preko glave, zamalo nisam...ma moglo je svasta bit'. a i sramota me bilo, cijela riva mi gledala roze gacice.

izvinjavam se, ali zamislila sam slikovito prizor 1 zavrsih u jarku (tudjom zaslugom), nista nisam stigla ni da pomislim, a kad su me izvukli sa suvozacke strane, tj. odozgo, bilo mi je smesno.drugi put sopstvenom zaslugom, kad sam na motorcicu (pozdrav koleginici pikoleti :D ), dosla na ideju da zakocim iz brzine. panterski skok najboljeg druga je sprecio da poletim preko motora kao strela.obe ove (ne)zgode sam propratila smehom, za razliku od trece, kada su naokolo leteli meci. i to je jako kratko trajalo, ali mi ni danas, posle nekih 15 godina nije smesno

[Kelt]

uh, stajao je tramvaj kod pravnog, leto, otvorena vrata i neka gospođe zatraži da siđem da može da izađe i krenem pa jedno pola metra da naleti kamion na mene. Vozač mi je j* sve po spisku, zasluženo.ima još ali ne mogu da se setim trenutno, verovatno sam potisnuo duboko

[Hella]

Једном сам слушао "Пешчаник" од почетка до краја.

[apotekarica]

Moja zapitanost prvenstveno glasi: da li ste imali slicna iskustva? Kako ste se osecali posle toga?

Na tu temu sam prvi put razmisljala pre par meseci, sto je bilo mnooogo posle gadnog trovanja, od kog sam, kako su stvari tad stajale, imala sve izglede da majkam. U tom trenutku (a desilo se 2004.) dok su mi ispirali zeludac i nalivali me nekakvim aktivnim ugljem, iskreno nisam razmisljala ni o cemu, osim kako da ugrizem tehnicara hitne pomoci ako jos jednom pokusa da mi nabije onu cevku u usta i natera me da progutam jos koji litar mlake vode. Medjutim, nesto kasnije, kad sam otisla kuci, citajuci otpusni listu, prvi put sam shvatila da je moglo da se desi i da je nikad ne procitam. Pa sam to nekako zabasurula, i resila da ne razmisljam mnogo o svemu, u cemu me je najblize okruzenje podrzalo, posto se niko nije preterano sekao da se seca nemilih scena iz hitne pomoci VMA (gde sam primljena kao urgentno - urgentni slucaj). I tako je proslo par godina, dok u martu ponovo nisam zaglavila u bolnici (ovoga puta iz daleko manje fatalnih razloga) i valjda ponesena okruzenjem pocela da razmisljam o prethodnom boravku na toksikologiji. E tad sam se prvi put propisno smrzla na pomisao da sam (onomad) mogla da pandrknem i bukvalno nisam mogla da spavam narednih desetak dana od shoka. Da li zbog bolnice ili ne, uglavnom, ni samoj mi nije jasno odakle tako zakasnela reakcija, a jos manje mi je jasno zasto tako burno (nesanica, nervoza, premotavanje filma). U medjuvremenu sam uspela nekako da ostavim to trovanje ad acta, ali ne mogu da se pohvalim bog-zna-kakvim naravoucenijem, jos manje duhovnim iskustvom. Inace, moj matori, koji je za vreme bombardovanja za dlaku izbegao da bude pokojni, mi je kasnije pricao da je u tom trenutku pomislio kako nije rekao mami da zalije cvece

[Idioteque]

Ma kakva proviđenja, "život pred očima", pouke, bela svetlost i slično... Jedini efekat koji sam ja imao je nepodnošljiva količina adrenalina u organizmu. Prvi put kada sam, ni danas mi nije jasno kako, uspeo da preskočim deblo koje se velikom brzinom kotrljalo prema meni, nastavio sam da skačem kao kengur. Trebalo mi pola sata da bi mogao normalno da stojim u mestu. Drugi put kada sam pretčavajući Kneza Miloša imao bliski susret sa Ladom koja je jedva uspela da zakoči na pola metra od mojih nogu, nastavio sam da trčim kao da me sam đavo ganja, sve do Bulevara JNA. U oba slučaja sam se u trenutku opasnosti naopako uplašio, ali mi je odmah posle sve to bilo neviđeno cool. Al neka hvala, dobar je taj adrenalin, no ima i sigurnijih načina da ga organizam počne pumpati.

[Miralem]

ja sam se jednom probudio u pola noci i pogledao sat a on stao a okolo bio mrkli mrak i nista se nije videlo i onda sam mislio da sam umro.

[Buck Naked]

Ma kakva proviđenja, "život pred očima", pouke, bela svetlost i slično...

Koliko vidim, o tome niko nije pricao? Za svaku pohvalu!

[batticuore]

Koliko vidim, o tome niko nije pricao? Za svaku pohvalu!

:) evo mogu ja....uf, izgleda me Bog dovoljno čuvao dosad, pa još nisam videla Belu Svetlost :)

[Hippie]

chu, belu svetlos.. kakav je taj bog baja, sve belo ko ludaja...... ja bi njega prosvetlila.. umro bi on a ne ja od takog spektra boja

[Chivo D'Arbo]

...Setala sam bosa obalom sinjega mora, graciozno uranjajuci stopala u plicak... Kupaca bese 2-3, jer vali solidni do impozantni razbijahu se o zal. O, prijao je osecaj te iskricave morske pene po preplanulim nogama... mmmmMMMMmmm. I dok je vetar viorio mi dugu (tada) crnu kosu, tako predivno uklopljenu uz jednodelni kupaci kostim, bezbrizna ja ne primetih udes koji se sa horizonta valja. To bese jedan cunamchic... za glavu visi od ovakve ljepotinje i neko bi mozda omalovazio njegove razmere nedostojne razaranja naselja, ali - za mene ce on uvek biti: cunami... "Joj!"- pomislih prenerazena i krenuh da begam ka peskiru na pesku... Ali slajfovanje moje ukaza da se SILA vec na me namerila i da mi nema bega od suocavanja sa elementom. Okrenuh se, poput Orfeja, u pogresnom casu... I tu me doceka frontalni udar; smechova more, promesa me s plazom. U tom magnovenju, nije se imalo vremena za uzas, strah, paniku ili metanisanje. Emocije ustuknuse, ostade samo radoznalost: sta li ce se sada dogoditi? Tj. o tome je razmisljao veliki mozak, a mali je mlatarao rukama i nogama, dok se nekako nije izbavio iz morskog zdrela i domogao sigurnog kopna. (Znam da ce neki sada da tvrde da je i to radio veliki, ali verujte mi, taj je bio previse zbunjen!). ...Sledeca scena pokazuje mene izvan domasaja Neptunovog, kako unezvereno gledam ka plazi prepunoj publike koja urla, pa i aplaudira. Tada shvatam da mi je jednodelni kupaci napunjen sljunkom u potpunosti, pa se pod tezinom granulata istegao dovoljno za ezgibicionisticku predstavu. Eto zabave besplatne za posmatrace mlade... a oni kao nisu smesni, onako sa glazurama od jekoderma... i onim kineskim rejbankama. <_< Posledice: laksi potres mozga... Malo se otkacio... i tako ostade do dana danasnjeg.

[čekmeže]

Kao klinac sam na moru pao sa dušeka u vodu i kažu da je bilo neugodno, ja se ni ne sećam. Ostalo mi je to da se naježim kada pogledam u vodu sa palube neke brodice, hladno i ledeno, a ni plivanje mi nije jača strana.Od onoga čega se sećam imao sam bliski susret tokom vožnje sa banderom ali sam uspeo da se zaustavim. Toliko sam se presekao da nisam mogao ni da se najebem mame tipu koji me je svojom greškom naterao na tu banderu. Pola sata posle mi se film vrteo neprestano pred očima, posle toga sve ok.Imam i dva puta uperen pištolj u facu ali ne znam koliko je to near death, možda nisu bili napunjeni? A i da jesu pičke ne bi imale herca...jednom inspektor u civilu u nekoj gužvi u diskoteci, drugi put prilikom pljačke banke.