Spaghetti, pappardelle, tagliatelle, i ostale noodle

[MaRkOMaN]

[ako mislite da je mudro da se ovo spoji s receptima, izvolte- merge]moj standardni izbor su one kod kineza na nbgdu, pirincane, i sto tanje /jer ima i debelih, te su njesrasledece bi bile one 'uvrnute raznobojne' barilline, s povrcem a one koje merkam godinama a nikako da ih probam su neke koje sam video u radnji kod kalenica, i nemam pojma s cime su, jedino sto ih sigurno izdvaja iz mase je- boja - skroz su crne! /a i cena-dodju oko 600 dindzi pakovanje

[msmodesty]

Mala istorija testenina:400 pre nove ere testenine su vec bile poznate i korishcene u Italiji. O tome svedoche reljefi nadjeni u okolini Palerma1150 Arapski geograf Al Idrisi pominje testenine u svojim zapisima. Karavani koji prelaze preko pustinja uveliko koriste suseno testo tokom puta. To je prvi zapis i dokaz postojanja i korishcenja testenina1295 Marko Polo dolazi u Veneciju posle svog poznatog puta u Kinu XIV vek - pochinje da se koristi punjena pastaXVI Testenine dolaze u Francusku posle venchanja Katarine de Mediccis sa Henrijem IIPocetkom XIX veka "The Macaroni Journal", zvanicni magazin National Macaroni Manufacturers Association u Americi objavljuje da je Marko Polo prvi doneo testeninu u Evropu iz KIne. MIt je stvoren...1933 Italija je prva koja je usvojila zakon o prodaji i proizvodnji testenina1934 I Francuska usvaja zakon o testeninama i postavlja osnove po kome se testnina moze praviti od pshenice

Edited August 12, 2008 by msmodesty

[msmodesty]

Zahvaljujuci Markomanu eto nauchih zasto su neke testenine bolje (ne lepe se i ne raskuvavaju) a neke bolje i kako je dobro imati strogu zakonsku regulativu:Osnovni sastojci testenina su pshenichno brashno ali od TVRDE pshenice i voda. Najcheshci dodatak su - jaja ali ima i drugih zacina i dodataka koji se dodaju testu da bi testenina dobila boju:povrce, paprika (suva, mlevena), mastilo od sipe, shafran, sok od cvekle - svi ti dodaci lako boje testo. Treba samo voditi rachuna da previshe experimenata ne utichu previshe na ukus same testenine. Francusko zakonodavstvo je jako ostro kad su u pitanju testenine. Testenine koje se nalaze u prodaju mogu biti proizvedene SAMO od tvrde pshenice, dok u Italiji i Nemachkoj postoje testenine napravljene od mekog pshenichnog zrna.Tvrda pshenica je bolja za testenine jer ima veci procenat proteina koji ne dozvoljavaju skrobu da se rastvori u vodi tokom kuvanja sto kao posledicu ima da testenina postane mekana, lepljiva i da se pretvori u loptu ...Francusko zakonodavstvo zabranjuje upotrebu bilo kakvih hemijskih supstanci pa makar bile i biljnog poreklaSto se testenina sa jajima tiche - zakon kaze da se na 1kgbrashna mora dodati bar 140gr jaja ili zumanaca da bi testenina dobila naziv - testenina sa jajima.cak je i tezina pakovanja odredjena zakonom - 125g, 250g, 500g ou de 1kg :o

[msmodesty]

Kazu da ih ima preko 600 vrsta i oblika:Prva trojka po potroshnji:Spaghetti (24%) coquillettes (21%) macaroni (13%) Najpoznatiji proizvodjachi:PanzaniAgnesiBarillaDeCecco

[yolo]

te crne koji si video na kalenicu su sa mastilom od sipe. btw ne znam ko je to pokusao da te opljacka kada mislim da kostaju izmedju 300 i 400 kinti u jednom od onih kioska na obodu pijace u maksima gorkog. nemoj slucajno da pazaris u nekoj maloj fensi radnjici u baba visnjinoj koja je pokusaj legalizovane pljacke, moguce da ih tamo cene na 600 kinti.te crne su zakonite i treba ih samo pametno spremiti, bez previse filozofiranja sa sosom. najbolji koji sam probao se sastojao od maslinovog ulja, morske soli, aceto balsamica (oprezno sa kolicinama, treba malo ali balzamiko bi trebalo da bude bolji od ovog trasha koji se nalazi kod nas, ako nista drugo onda barem 'ponte') i jako puno belog luka. nista se ne kuva (sem paste naravno, al dente). dobro i temeljno se izmesaju sastojci sa skuvanom pastom i to ostavi sa strane barem 10-tak minuta da beli luk krene da divlja. kombinacija ukusa sipe i belog luka je cista ekstaza a balzamiko daje zanimljiv twist ukusa. ovakva pasta funkcionise cak i potpuno hladna. ne znam omer sastojaka, pravim nasumice ali je remek delo (to vam kaze covek koji uopste nije lud za pastama).

[henrik larsson]

(to vam kaze covek koji uopste nije lud za pastama).

Ti onda nisi čovek. Možda neka jeftina zamena.

[halloween]

Da li je tačna informacija da restorani u Italiji ne poznaju špagete Milaneze*, uz objašnjenje da Milaneze sos ide uz rižoto? *Viđala sam na flajerima da ih nazivaju i MilaNJeze ( valjda im se rimuje sa Bolonjeze).

Edited October 1, 2009 by halloween

[Tresko]

Da li je tačna informacija da restorani u Italiji ne poznaju špagete Milaneze*, uz objašnjenje da Milaneze sos ide uz rižoto? *Viđala sam na flajerima da ih nazivaju i MilaNJeze ( valjda im se rimuje sa Bolonjeze).

Tačno je, ne poznaju. Postoji risotto alla Milanese (rižot sa šafranom).To što u Srbiji valjaju kao sos Milaneze, a negde Bolonjeze, je u suštini ono što u Italiji zovu pasta al ragu. Tj. tagliatelle(pasta sa jajima) i taj sos.Isto vidim da se masovno kaže u Beogradu Pinjoli, a u stvari su Pinoli.Pinjolo(italijanski: Pignolo), je osoba koja je pedantna, precizna, zahtevna. Rečju: Picajzla.

[halloween]

Tačno je, ne poznaju. Postoji risotto alla Milanese (rižot sa šafranom)...

Hvala na informacijama. Uz pomoć Gugla sam utvrdila da nismo jedini koji smišljaju italijanske specijalitete koje Italijani ne poznaju, ovo rade i u Hrvatskoj i u BiH, a ima recepata i sa britanskih sajtova ( mora da ih uređuje neko sa Balkana).

[Joshua]

Ih, toga koliko hoćeš.Mene je roditeljka pre mesec dana ubedjivala da i Italijani imaju Leonardo špagete (sos je sa susamom, suncokretovim semenkama, pavlakom za kuvanje i još koječime, ne sećam se). Ok, dobre su, ali u Italiji niko živ za njih nije čuo.I sad guglam i nadjem par recepata: na španskom, engleskom i nemačkom. Svi imaju različite sastojke (nijedan se ne poklapa sa onim mamećim, btw) i svi se zovu Leonardo. :D

[bup]

tek nedavno sam prvi put jeo mlince, baš je šteta što smo pomodarski prešli na italijansku pastu i zaboravili lokalnu.zanimljivo je da wikipedija nema tekst o njima na hrvatskom, slovenačkom i srpskom, odakle su potekli, jedino engleski, španski, holandski i nemački.uglavnom sam ih jeo sa piletinom u različitim kremastim sosovima, sigurno bi mogli da se iskombinuju sa bilo čim.

[Tresko]

Ih, toga koliko hoćeš.Mene je roditeljka pre mesec dana ubedjivala da i Italijani imaju Leonardo špagete (sos je sa susamom, suncokretovim semenkama, pavlakom za kuvanje i još koječime, ne sećam se). Ok, dobre su, ali u Italiji niko živ za njih nije čuo.I sad guglam i nadjem par recepata: na španskom, engleskom i nemačkom. Svi imaju različite sastojke (nijedan se ne poklapa sa onim mamećim, btw) i svi se zovu Leonardo. :D

Pa da. Neverovatno je koliko postoji nekakvih nemačkih (najviše), ali i drugih recepata koji su proglašeni za italijanske. A u Italiji pojma o tome nemaju, niti su ikad čuli. Sad prvi put čujem za te Leonardo špagete.Inače, otkad su mi objasnili neke stvari u Italiji (tj. kakva se pasta pravi za izvoz, a kakva i od čega za domaće tržište), više i ne pokušavam da naručujem pastu (naročito špagete), bilo gde van Italije, po restoranima. Edited October 2, 2009 by Tresko

[assück]

tek nedavno sam prvi put jeo mlince, baš je šteta što smo pomodarski prešli na italijansku pastu i zaboravili lokalnu.zanimljivo je da wikipedija nema tekst o njima na hrvatskom, slovenačkom i srpskom, odakle su potekli, jedino engleski, španski, holandski i nemački.uglavnom sam ih jeo sa piletinom u različitim kremastim sosovima, sigurno bi mogli da se iskombinuju sa bilo čim.

mlinci sa curetinom i plavim sirom p.s. nemoj da si tako strog prema talijanskoj pasti. ja sam bas srecan zbog nje.

[msmodesty]

Pa da. Neverovatno je koliko postoji nekakvih nemačkih (najviše), ali i drugih recepata koji su proglašeni za italijanske. A u Italiji pojma o tome nemaju, niti su ikad čuli. Sad prvi put čujem za te Leonardo špagete.Inače, otkad su mi objasnili neke stvari u Italiji (tj. kakva se pasta pravi za izvoz, a kakva i od čega za domaće tržište), više i ne pokušavam da naručujem pastu (naročito špagete), bilo gde van Italije, po restoranima.

Hajde sad, budi iskren pa priznaj da je pasta nastala u Kini a da su Arapi uveli durum brashno..Fakat - italijani su je doveli do savrsenstva. Mi smo srecni pa imamo veliku italijansku imigraciju u Luxembourg-u pa stoga i dobru pastu ali po specijalizovanim piljarama.

[Joshua]

Sad prvi put čujem za te Leonardo špagete.

Hoćeš da pitam mamu za recept? :D

Inače, otkad su mi objasnili neke stvari u Italiji (tj. kakva se pasta pravi za izvoz, a kakva i od čega za domaće tržište), više i ne pokušavam da naručujem pastu (naročito špagete), bilo gde van Italije, po restoranima.

Ma da, nemoguće je. Ja sam u par navrata pokušavala da u Srbiji napravim nešto sa Buitoni testeninom, ali se i ona raskuvava u roku od 5min. Barilla je nešto bolj, ali isto moram da stražarim dok je kuvam, jer je i njen famozni tempo di cottura kraći od onog na koji sam navikla u IT i onog navedenog na ambalaži. Osećam se ko alhemičar kad probam da spremim pastu u Srbiji.Inače, kad sam došla na studije ovde, prvo što nam je profesor koji je držao italijanski za strance rekao bilo je da oni koriste grano duro za pastu, a tek onda je prešao na upotrebu članova. Najozbiljnije.