metafilozofija

[ockham]

Teza koja mene ovde interesuje je "postojanje metafizike kao filozofske discipline". Da ili ne.Ja tvrdim ne, vi tvrdite (ako ne greshim) da.

lepo sam rekao ranije. metafizika nije disciplina kao sto su to epistemologija, ontologija ili etika. ove su prosto razlicite filozofske discipline koje uslovno nemaju mnogo zajednickih tacaka. u slucaju metafizike to nije jasno odeljeno. metafizika ima udela i u etici i u epistemologiji i u estetici a ponajvise u ontologiji. (razlog zasto je ontologija izbacena s beogradskog filozofskog fakulteta pre svega lezi u predavacu i onome sto je predavano u okviru tog predmeta. predavanja iz estetike i ontologije (i istorije filzofije i koju je nakratko predavao) nisu se mogla razlikovati tako da ih je cak i spajao. dakle stvar je teminologije sta ces kako nazvati. to ne menja sustinu. metafizika je danas ziva i zdrava kao sto je bila i za vreme kanta ili za vreme aristotela. i kant i aristotel su jasno razlikovali metafizicka od recimo epistemoloskih pitanja i to im nije smetalo da se otvoreno bave metafizikom.sto se tice tvojih tvrdnji i argumenata

Analiticka filozofija koja, gle cuda, nema nikakvih realnih ambicija u sferi politike i etike, je idealna dvorska filozofija korporacionizma. "Vi filozofi radite svoj posao tamo, preganjajte se oko znacenja iskaza, manite se realnog zhivota, pogotovo svake ambicije da se filozofija bavi promenom sveta (kako onaj napisa)."

to da analiticka filozofija nema nikakvih ambicija u sferi politike i etike, citam kao da tvrdis da se analiticka filozofija ne bavi politikom i etikom. to je prosto netacno kao sto je netacno da se ne bavi metafizikom. ako treba ponovo mogu da navedem spisak i 50-tak analitickih filozofa koji se bave etikom i politikom. za tvoju dusu, postoji nesto sto se zove analytical marxism, dakle to su filozofi koji orudjem analiticke filozofije pristupaju marxovim problemima i rade za njegovu stvar. i onaj ayer, kojeg si spomnjao kao da ti je rod, bio je levo orijentisan i kriticki nastrojen. kolko je meni poznato nije ostavio traga u etici ili filozofiji politike, ali jest imao niz polemickih textova u britanskoj stampi. ali zato postoji orgoman broj filozofa iz analiticke tradicije koji se bave problemima etike i politike.

mada je recimo Fajerabend bio neozbiljan

zasto? bio je vrlo ozbiljan. ako mislis na pozni stil u "protiv metode", to je njegova rasprava s lakatosem. pre toga je objavio niz vrlo bitnih textova medju kojima "explanation, reduction, and empiricism" gde je prakticno formalizovao problem nesamerljivosti znatno bolje nego khun.

Hajdeger bi morao sam da kaze "da, ja pishem textove iz metafizike" da bi ovo o chemu prichash imalo veze s temom. Hajdeger bi sporio tezu da je metafizicar, poshto mu je namera bila da unishti metafiziku.

tvojim rezonom(???) ispada da je nuzan uslov da se neko bavi metafizikom to da sam sebe proglasi metafizicarem. ispada da se onda niko nije bavio metafizikom, pa onda ostaje nejasno zasto je heidegger hteo da je unisti. a sto nije tacno. iz citata se lepo vidi sledece.prva recenica pasusaali prevladavanje metafizike nije odbacivanje metafizike.poslednja recenica pasusas druge strena, ako je uspesno u vrachanju osnovama metafizike, misljenje moze biti povod za promenu sustine coveka, promena koja sa sobom donosi transformaciju metafizike.dakle, nije rec o unistavanju sveukupne metafize vec je rec o njenom prevladavanju, promeni fokusa i interesovanja, koja bi dovela do njene transformacije. o tome je rec kada habermas govori o kriticko-metafizickom podrivanju zapadnog racionalizma. kada se govori o bivstvujucem kao takvom, onda je rec o metafizici. ali i govor o bicu, o otkrivenosti bica itd, takodje jeste metafizicki govor. zato u uvodu u metafiziku heidegger i kaze ono sto sam boldovao "metafizika je ime sredista i srzi sto odredjuje svu filozofiju". i utoliko fink kaze da su centralni fenomeni egzistencije (srepnja, briga, smrt...) centar heideggerove metafizike. tu nema sta ja da nisam razumeo, rec je o tome da, po tebi, habermas i fink nisu razumeli text koji sam postovao.tako da nije ovo neki deciji tit-for-tat, pa ti meni priznas jedno, ja tebi drugo, pa svi budu zadovoljni. nisam ni tvrdio da je za mene heidegger otvorena knjiga, to ne tvrdim ni za filozofe s kojima sam daleko bolje upoznat.

koji su to metafizicki (hajde da ne stavljam navodnike) problemi kojima se infamous analitichka metafizika bavi, a da su nezabelezeni u dosadasnjoj istoriji filozofije, i otporni na razne kritike metafizika koje su dosad uchinjene

nije malkin tvrdio da se analiticka filozofija bavi problemima nezabelezenim u dosadasnjoj istoriji filozofije koji su otporni na razne kritike metafizike do sada preduzete.ono sto je malkin tvrdio (valjda nece zameriti sto interpretiram njegove reci) jeste da se metafizika sada bavim problemima kojima se uvek bavila s tim sto sada raspolaze orudjem savremene logike.na primer takav je problem univerzalija koji dobija sasvim novu dimenziju uvodjenjem kvantifikacione teorije.ili problem nuznosti i mogucnosti. to je problem koji je opstajao u filozofiji od aristotela, preko srednjevekovne filozofije pa do kanta. frege je recimo odbacio da razmatra nuzne iskaze, ali je ipak razvio neke osnove intenzionalne logike. logicki pozitivisti su neko vreme insistirali na sintaxi, a onda je tarski ubedio carnapa da nije sve u sintaxi i carnap pocinje da radi na intenzionalnoj logici sto ishoduje njegovim textom meaning and necessity. negde paraleleno c.i. lewis razvija prve sisteme modalne logike. to je zajedno omogucilo da se problem nuznosti definise preko mogucih svetova. ovo je vrlo oskudan opis razvitka problema mogucih svetova, ali poenta je da je trebalo dosta vremena da prodje da bi se razvila slozena aparatura za analizu nuznosti i mogucnosti. sto se tice modalnog realizma. svaki moguci svet je sastavljen od nekavih cinjenica, a njih izrazavamo iskazima (propozicijama). i onda pored skupa nekih iskaza koji odredjuju neki moguci svet imamo i skup mogucih svetova. neki od njih su fizicki nemoguci, ali su zato logicki moguci, a samo jedan od njih je aktuelan (nije bitno koji tacno). prema klasicnoj definciji, neki iskaz je moguc, ako postoji makar jedan svet u kojem je taj iskaz istinit, dok je iskaz nuzan ako je taj iskaz istinit u svim mogucim svetovima. lewis (david ne clarens irwing) tvrdi da svi moguci svetovi imaju isti metafizicki status - svi podjednako postoje. ta tvrdnja ima svoje prednosti i svoje mane, ali problem modalnog realizma se ne moze resiti drugacije osim logickom analizom. s druge strane, to nije nekakav ideosinkratican problem kojim se analiticari bave jer su zaludni. citava semantika mogucih svetova ima razne implikacije, pocevsi od kartezijanskog mind-body problema do problema uzrocnosti. to su takodje dva klasicna problema koji sasvim dugacije izgledaju u svetlu novih logickih teorija

[Schmeling]

1. lepo sam rekao ranije. metafizika nije disciplina kao sto su to epistemologija, ontologija ili etika. ove su prosto razlicite filozofske discipline koje uslovno nemaju mnogo zajednickih tacaka. u slucaju metafizike to nije jasno odeljeno. metafizika ima udela i u etici i u epistemologiji i u estetici a ponajvise u ontologiji. (razlog zasto je ontologija izbacena s beogradskog filozofskog fakulteta pre svega lezi u predavacu i onome sto je predavano u okviru tog predmeta. predavanja iz estetike i ontologije (i istorije filzofije i koju je nakratko predavao) nisu se mogla razlikovati tako da ih je cak i spajao. dakle stvar je teminologije sta ces kako nazvati. to ne menja sustinu. metafizika je danas ziva i zdrava kao sto je bila i za vreme kanta ili za vreme aristotela. i kant i aristotel su jasno razlikovali metafizicka od recimo epistemoloskih pitanja i to im nije smetalo da se otvoreno bave metafizikom.2. sto se tice tvojih tvrdnji i argumenatato da analiticka filozofija nema nikakvih ambicija u sferi politike i etike, citam kao da tvrdis da se analiticka filozofija ne bavi politikom i etikom. to je prosto netacno kao sto je netacno da se ne bavi metafizikom. ako treba ponovo mogu da navedem spisak i 50-tak analitickih filozofa koji se bave etikom i politikom. za tvoju dusu, postoji nesto sto se zove analytical marxism, dakle to su filozofi koji orudjem analiticke filozofije pristupaju marxovim problemima i rade za njegovu stvar. i onaj ayer, kojeg si spomnjao kao da ti je rod, bio je levo orijentisan i kriticki nastrojen. kolko je meni poznato nije ostavio traga u etici ili filozofiji politike, ali jest imao niz polemickih textova u britanskoj stampi. ali zato postoji orgoman broj filozofa iz analiticke tradicije koji se bave problemima etike i politike.3. zasto? bio je vrlo ozbiljan. ako mislis na pozni stil u "protiv metode", to je njegova rasprava s lakatosem. pre toga je objavio niz vrlo bitnih textova medju kojima "explanation, reduction, and empiricism" gde je prakticno formalizovao problem nesamerljivosti znatno bolje nego khun.4. tvojim rezonom(???) ispada da je nuzan uslov da se neko bavi metafizikom to da sam sebe proglasi metafizicarem. ispada da se onda niko nije bavio metafizikom, pa onda ostaje nejasno zasto je heidegger hteo da je unisti. a sto nije tacno. iz citata se lepo vidi sledece.prva recenica pasusaali prevladavanje metafizike nije odbacivanje metafizike.poslednja recenica pasusas druge strena, ako je uspesno u vrachanju osnovama metafizike, misljenje moze biti povod za promenu sustine coveka, promena koja sa sobom donosi transformaciju metafizike.dakle, nije rec o unistavanju sveukupne metafize vec je rec o njenom prevladavanju, promeni fokusa i interesovanja, koja bi dovela do njene transformacije. o tome je rec kada habermas govori o kriticko-metafizickom podrivanju zapadnog racionalizma. kada se govori o bivstvujucem kao takvom, onda je rec o metafizici. ali i govor o bicu, o otkrivenosti bica itd, takodje jeste metafizicki govor. zato u uvodu u metafiziku heidegger i kaze ono sto sam boldovao "metafizika je ime sredista i srzi sto odredjuje svu filozofiju". i utoliko fink kaze da su centralni fenomeni egzistencije (srepnja, briga, smrt...) centar heideggerove metafizike. tu nema sta ja da nisam razumeo, rec je o tome da, po tebi, habermas i fink nisu razumeli text koji sam postovao.tako da nije ovo neki deciji tit-for-tat, pa ti meni priznas jedno, ja tebi drugo, pa svi budu zadovoljni. nisam ni tvrdio da je za mene heidegger otvorena knjiga, to ne tvrdim ni za filozofe s kojima sam daleko bolje upoznat.5. nije malkin tvrdio da se analiticka filozofija bavi problemima nezabelezenim u dosadasnjoj istoriji filozofije koji su otporni na razne kritike metafizike do sada preduzete.ono sto je malkin tvrdio (valjda nece zameriti sto interpretiram njegove reci) jeste da se metafizika sada bavim problemima kojima se uvek bavila s tim sto sada raspolaze orudjem savremene logike.na primer takav je problem univerzalija koji dobija sasvim novu dimenziju uvodjenjem kvantifikacione teorije.ili problem nuznosti i mogucnosti. to je problem koji je opstajao u filozofiji od aristotela, preko srednjevekovne filozofije pa do kanta. frege je recimo odbacio da razmatra nuzne iskaze, ali je ipak razvio neke osnove intenzionalne logike. logicki pozitivisti su neko vreme insistirali na sintaxi, a onda je tarski ubedio carnapa da nije sve u sintaxi i carnap pocinje da radi na intenzionalnoj logici sto ishoduje njegovim textom meaning and necessity. negde paraleleno c.i. lewis razvija prve sisteme modalne logike. to je zajedno omogucilo da se problem nuznosti definise preko mogucih svetova. ovo je vrlo oskudan opis razvitka problema mogucih svetova, ali poenta je da je trebalo dosta vremena da prodje da bi se razvila slozena aparatura za analizu nuznosti i mogucnosti. sto se tice modalnog realizma. svaki moguci svet je sastavljen od nekavih cinjenica, a njih izrazavamo iskazima (propozicijama). i onda pored skupa nekih iskaza koji odredjuju neki moguci svet imamo i skup mogucih svetova. neki od njih su fizicki nemoguci, ali su zato logicki moguci, a samo jedan od njih je aktuelan (nije bitno koji tacno). prema klasicnoj definciji, neki iskaz je moguc, ako postoji makar jedan svet u kojem je taj iskaz istinit, dok je iskaz nuzan ako je taj iskaz istinit u svim mogucim svetovima. lewis (david ne clarens irwing) tvrdi da svi moguci svetovi imaju isti metafizicki status - svi podjednako postoje. ta tvrdnja ima svoje prednosti i svoje mane, ali problem modalnog realizma se ne moze resiti drugacije osim logickom analizom. s druge strane, to nije nekakav ideosinkratican problem kojim se analiticari bave jer su zaludni. citava semantika mogucih svetova ima razne implikacije, pocevsi od kartezijanskog mind-body problema do problema uzrocnosti. to su takodje dva klasicna problema koji sasvim dugacije izgledaju u svetlu novih logickih teorija

1. "Metafizika je ziva i zdrava". Niko to ne spori, ja samo sporim da ona ima pravo gradjanstva u filozofiji, rame uz rame sa ostaliim disciplinama. Ziva je i zdrava kao seiende, ali nije ziva i zdrava kao disciplina. Tu jednostavno ne mozemo da se slozimo, usled razlichitih backgrounda. Sto se tice izbacivanja ontologije sa fakulteta u Beogradu, razlog koji ti navodish je zaista presmeshan. Nemoj da racionalizujesh odluke koje su donesene pre svega zbog lichnih sukoba, klanovskih podela i netrpeljivosti. Shto se tiche struchnosti, predavach o kojem govorish je bio svetlosnim godinama ispred onih koji danas vrshljaju tamo (verujem i da je 1 Nenad Cekic (!) josh uvek predavach?)2. Ono shto sam hteo da kazhem je da je analitichka filozofija sama po sebi apolitichna, tj. njeni rezultati nemaju reperkusija na ovom planu (za razliku od, recimo, marksizma). Sad, to shto se Comski ili neki drugi bave i politickim temama, sve koristeci (ili ne) metodologiju koju je razvila analiticka filozofija, to je sasvim druga stvar. Analiticka filozofija ne problematizuje drustvene odnose na nacin na koji to radi kontinentalna folozofija. 3. Ma ne, mislio sam na to da je bio krajnje ekscentrican i neozbiljan kao licnost, u smislu da je iskakao iz uobicajenih shablona ponashanja. 4. Ne, opet: metafizikom se bave mnogi, i bavili su se, ovde sporim pravo metafizike da bude legitimna disciplina unutar filozofije. Drugo je pokushati prevladati metafiziku i onda i sam upasti u njenu zamku, a drugo baviti se metafizikom kao disciplinom unutar filozofije. Za Hajdegera sam vec napisao, pa ne bih da ponavljam istu pricu.5. Ja sam ga jednostavno pitao na koji je nacin sad to bavljenje jednim te istim metafizickim problemima kvalitativno razlicito u odnosu na prethodnicu, i na koji nacin ono izbegava sve dosadasnje kritike metafizike. I zamolio ga da elaborira o ovome o chemu ti dalje pishesh. Pogotovo o pitanju "mogucih svetova".Ovo poslednje iz chiste radoznalosti, odnosno zelje da saznam neshto o tome. Edited August 15, 2008 by Schmeling

[angern]

Teza koja mene ovde interesuje je "postojanje metafizike kao filozofske discipline". Da ili ne.Ja tvrdim ne, vi tvrdite (ako ne greshim) da.

Ovo pitanje je kao kad bi nas interesovalo "postojanje slikanja kao likovne discipline".Da ili ne?Metafizika je misljenje i izvan nje nema filozofije..Svaka filozofska disciplina je to samo ukoliko je istovremeno i metafizika.Filozofija je metafizika(Hajdeger) - znaci nesto duhovno, intelektualno, misaono..

[boshoku]

spomenuti hajdeger je neupitni paragon za smislenu raspravu o (bez)znacaju metafizike za filozofiju 20./21. veka- svaki pokusaj unistenja/prevazilazenja (destrukcije), ili udaljavanja od inherentnih kategorija metafizicke potke, neminovno vodi jos dublje u pitanja koja ona postavlja ocitovanih u sein und zeit-u, toj ne nameravanoj apoteozi metafizike kao nad-filozofije, tj. degradaciji filozofije na razine, cesto nepocudnog, semio-ovaplocenja sustastvenih metafizickih problema.

[bus]

spomenuti hajdeger je neupitni paragon za smislenu raspravu o (bez)znacaju metafizike za filozofiju 20./21. veka- svaki pokusaj unistenja/prevazilazenja (destrukcije), ili udaljavanja od inherentnih kategorija metafizicke potke, neminovno vodi jos dublje u pitanja koja ona postavlja ocitovanih u sein und zeit-u, toj ne nameravanoj apoteozi metafizike kao nad-filozofije, tj. degradaciji filozofije na razine, cesto nepocudnog, semio-ovaplocenja sustastvenih metafizickih problema.

Jeste, ali ako makar samo na trenutak zastanemo i razmotrimo beskrajnu multimodalnu suptilnost fundamentalnog semiotičkog kontrapunkta koji emanira iz korenitog preispitivanja inherentnih kategorija metafizičke potke qua iskustvene realnosti, neumitno ćemo morati da razmotrimo i svoj u biti refleksni pristup empiriji qua ishodu konfirmatorne validacije ne samo sopstvenog jastva, već i bivstva. Edited April 21, 2009 by crveni autobus

[ObiW]

E neka si mu reko.

[boshoku]

Jeste, ali ako makar samo na trenutak zastanemo i razmotrimo beskrajnu multimodalnu suptilnost fundamentalnog semiotičkog kontrapunkta koji emanira iz korenitog preispitivanja inherentnih kategorija metafizičke potke qua iskustvene realnosti, neumitno ćemo morati da razmotrimo i svoj u biti refleksni pristup empiriji qua ishodu konfirmatorne validacije ne samo sopstvenog jastva, već i bivstva.

qua lame sokalshtina. mada, ako makar samo na trenutak zastanemo..

[bus]

Pa to, značenje zaista zna da izađe iz bilo koje gomile nabacanih reči.

[dare...]

"Zlo je dokaz da Bog postoji" Zanimljiv članak na B92 sa simpatičnom postavkom... :) Da li nam se takav bog i takvo iskušavanje sviđaju, je već neka druga priča... ;) Edited May 11, 2009 by dare...

[Indy]

Rubrika Zivot na sajtu B92, dakle, nastavlja sa svojom promidzbom americkog evangelizma... Nadam se da se gazza nece osetiti prozvan, ne mislim da politika na nivou kuce ima bilo sta sa time. To je necija "licna misija", pre bi se reklo - mozda bi trebalo pronaci ko je angazovan na sajtu B92, a pritom i aktivan u - ocito evangelistickom - magazinu "Vox" (odakle je prenet tekst koji je dare...-tu interesantan, bez obzira sto u njemu uopste nema smajlija).

[Аврам Гојић]

Mogu da promicu oni sta hoce, to niko ne cita. Za tri dana nula komentara.

[Indy]

Nemoj tako, prosli put je bio i 1 VIP blog kao reakcija (kad su objavili upustva kako zena treba da se potcini muzu zarad 1 srecnog braka, jer tako 1 Bob zapovijeda).

[Bustin]

Moj greh jer sam uzela zdravo za gotovo da je stvar mnogo jednostavnija no sto (prema tebi) jeste. Rekla sam da je metafizika "grana" filosofije jer mi se do sada nije desilo nista sto bi me uverilo u suprotno. Rekla sam da tako jeste prema gruboj klasifikaciji koja se primenjuje na katedrama za filosofiju u Skandinavskim zemljama (one imaju isti koncept i program studiranja filosofije). Rekla sam da se (u Oslu, Kopenhagenu, Stokholmu ...) pre svega vrsi podela na prakticnu i teoretsku filosofiju. U okviru teoretske se studentima objasnjava da je metafizika klasicno glavno polje filosofije i da je Aristotel metafiziku nazivao "prvom filosofijom". Verovao ti ili ne. Eto, to imam da kazem. To je basic. Uopste nije potrebno ulaziti u sustinu ako nije moguce klasifikovati stvari. A tu je izgleda problem. A ti svakako mozes da proveris sta o tome misle gore pomenute katedre. One, kao sto rekoh racunaju metafiziku kao oblast filosofije. Vrlo prosto.

ko je na kbh uniju rekao da je metafizika grana savremene filozofije? ovo mi je pomalo neverovatno. mozda se spominje u okviru istorije filozofije ili u okviru neke druge grane? koliko se secam, ne izucava se kao grana ili polje unutar filozofije. Edited May 25, 2009 by Bustin