neodgovorena pitanja

[belch]

možda sam im omašila termin samo :)pogledaću ponovo kad budem u blizini

[pacey defender]

vidla ja to u amerikuovde ne služe ničemu, očigledno

Ja sam video da se kaisevima privezu za to da ne bi zbog tockova klizali po busu kad ulazi u krivine.

Nisam video te kaiševe. Skroz mi nije palo na pamet da taj gedžet ima takvu namenu. Hvala na informacijama.

[mioba]

kako ide pravna domaća procedura sa tužbama za povredu ugleda i časti, nanošenje duševnih povreda itd?ako ja recimo presavijem tabak, jel na meni da dokazujem povredu/prikupljam veštačenja ili je tuženi dužan da dokazuje da me nije povredio?u stvari, ne znam ni kako da formulišem pitanje, o čemu se radi u tom postupku? jel se utvrđuje istinitost tvrdnje koja me je povredila? pa ako je istina nikom ništa? i šta ako se radi o ličnom utisku? kako ću ja da dokažem trećoj osobi (sudiji) da je nečije lično, subjektivno mišljenje objektivno lažno? kako lično mišljenje podleže toj vrsti utvrđivanja/veštačenja? i kako domaće sudstvo tretira to pravo na iznošenje ličnog, subjektivnog mišljenja? jel ima smisla da se tuženi pozove na pravo na slobodu izražavanja? kako se utvrđuje da li je neko zloupotrebio pravo na slob. izr. a u stvari je samo hteo nekog namerno da vređa/duševno boli?itd. može i na pm (kolki je savetodavni procenat?)

[kapetanm]

kako ide pravna domaća procedura sa tužbama za povredu ugleda i časti, nanošenje duševnih povreda itd?ako ja recimo presavijem tabak, jel na meni da dokazujem povredu/prikupljam veštačenja ili je tuženi dužan da dokazuje da me nije povredio?u stvari, ne znam ni kako da formulišem pitanje, o čemu se radi u tom postupku? jel se utvrđuje istinitost tvrdnje koja me je povredila? pa ako je istina nikom ništa? i šta ako se radi o ličnom utisku? kako ću ja da dokažem trećoj osobi (sudiji) da je nečije lično, subjektivno mišljenje objektivno lažno? kako lično mišljenje podleže toj vrsti utvrđivanja/veštačenja? i kako domaće sudstvo tretira to pravo na iznošenje ličnog, subjektivnog mišljenja? jel ima smisla da se tuženi pozove na pravo na slobodu izražavanja? kako se utvrđuje da li je neko zloupotrebio pravo na slob. izr. a u stvari je samo hteo nekog namerno da vređa/duševno boli?itd. može i na pm (kolki je savetodavni procenat?)

Jel misliš na klevetu ili na uvredu ? To su različite stvari (kleveta= iznošenje i pronošenje neistine o tebi, uvreda = izjava omalovažavanja )upravo zbog toga jer urvreda može sadržati i istinitu tvrdnju, ali s namerom da omalovaži. Granica je tanana kad je reč o recimo, javnim ličnostima.Dalje, tu postoji izuzetak, i samo tu, od načela krivičnog prava, da je teret dokazivanja na oštećenom-tužiocu. Naime, u ovom slučaju je teret na okrivljenom, upravo zbog toga što se polazi od pretpostavke da je on častan&pošten a čast i ugled lica su zaštitni objekt Edited December 21, 2010 by kapetanm

[mioba]

Jel misliš na klevetu ili na uvredu ? To su različite stvari (kleveta= iznošenje i pronošenje neistine o tebi, uvreda = izjava omalovažavanja )upravo zbog toga jer urvreda može sadržati i istinitu tvrdnju, ali s namerom da omalovaži. Granica je tanana kad je reč o recimo, javnim ličnostima.Dalje, tu postoji izuzetak, i samo tu, od načela krivičnog prava, da je teret dokazivanja na oštećenom-tužiocu. Naime, u ovom slučaju je teret na okrivljenom, upravo zbog toga što se polazi od pretpostavke da je on častan&pošten a čast i ugled lica su zaštitni objekt

mislim da bi ovde bila reč o kleveti, nikad ne bih priznala da je istina ono što me vređa :D(šalim se, kapiram, uvreda može da bude rasna, rodna, zasnovana na telesnom/mentalnom hendikepu, itd, jel?)razumem i ovo o teretu dokazivanja, da pada na leđa tuženog. ali, ima li neke tanane granice između klevete i slobode govora, iznošenja subjektivnog utiska, lične interpretacije događaja/stava? čime se veštaci i sudije rukovode kad odlučuju o tome? postoji li neki objektivan kriterijum?

[kapetanm]

mislim da bi ovde bila reč o kleveti, nikad ne bih priznala da je istina ono što me vređa :D(šalim se, kapiram, uvreda može da bude rasna, rodna, zasnovana na telesnom/mentalnom hendikepu, itd, jel?)razumem i ovo o teretu dokazivanja, da pada na leđa tuženog. ali, ima li neke tanane granice između klevete i slobode govora, iznošenja subjektivnog utiska, lične interpretacije događaja/stava? čime se veštaci i sudije rukovode kad odlučuju o tome? postoji li neki objektivan kriterijum?

E ta granica je teška za utvrđivanje. Jedno je kad iznosiš neku tvrdnju za javnu , političku, estradnu i sl. ličnost, a drugo je kad komšinica tračari po kraju. Objektivno, dobra je reklama kad manekenka kaže "kresnula sam se sa xy na Farmi" i tom xy je jasno da mu to ne može škoditi, a drugo je kad od komšije čuješ da imaš trišu ( a nemaš). Kroz umetničko izražavanje naročito imaš toga, a ponajviše u političkom životu. DAkle sud to ceni. Kao i kod uvrede. Teško je , recimo, odrediti granicu kad je tužilac višestruko osuđivano lice - koja je mera njegove časti i ugleda kao jedinke u socijalnom okruženju ? I po kojim standardima ? A opet svako ima pravo na uljudno ophođenjeEvo malo evropskog stava o sličnim dilemama:

Филиповић против Србије (представка бр. 27935/05)Повреда члана 10. Конвенције У наведеној пресуди Европски суд за људска права у Стразбуру (Суд) је дана 20. новембра 2007 године утврдио, да је подносиоцу представке, господину Зорану Филиповићу, повређено право заштићено чланом 10 Конвенције (право на слободу изражавања).Суд је, по приговору заступника, утврдио да је подносилац представке пропустио рок за подношење захтева за правичну накнаду и у складу са тим одбацио овај захтев, тако да Република Србија нема никакве обавезе према подносиоцу представке у погледу плаћања надокнаде. Међутим, постоји могућност да Комитет министара СЕ, у поступку извршења, инсистира, на другим мерама као што су: брисање осуде, понављање поступка, усвајање одређених законских решења итд.Дана 21. октобра 2002. године Општински суд у Бабушници је осудио подносиоца представке за клевету и обавезао га да плати новчану казну у износу од 6.000,00 динара и трошкове поступка у износу од 25.000,00 динара.У изреци ове пресуде општински суд је утврдио 1) да је подносилац представке учествовао у јавном скупу у општинској сали Бабушнице, 2) да је овом јавном скупу присуствовао заменик председника Владе Републике Србије, заменик министра правде и локалне самоуправе, као и 80 општинских посланика и других водећих локалних личности, 3) да је овом приликом подносилац представке изјавио да господин П.Ј., у то време градоначелник општине, „није права особа за овај посао, јер је проневерио 500.000 немачких марака). Суд је потом закључио да је ова изјава неистинита и као таква подобна да наруши репутацију и част господина П.Ј.Окружни суд у Пироту је преиначио ову пресуду, утврдио да се наведени скуп не може сматрати „јавним скупом“ у складу са Кривичним закоником, преквалификовао кривично дело из клевете у увреду и потврдио казну коју је изрекао првостепени суд.Дана 20. децембра 2004. године Окружни суд у Пироту потврдио је првостепену пресуду по тужби градоначелника П.Ј. којом је првостепени суд обавезао подносиоца представке да градоначелнику исплати 153.400,00 динара.Међу другим релевантним чињеницама, Суд је утврдио и да се из записника са одржаног скупа види да је заменик премијера изјавио да тај састанак има за циљ да се процени функционисање општине као целине и позвао све учеснике да изнесу своје критичко мишљење. Потом је подносилац представке рекао да градоначелник није права особа за тај посао и да земља заслужује неког бољег. Подносилац представке је потом додао, да је 1996. године као порески инспектор, утврдио да постоје бројне неправилности у раду предузећа „Lisca“, предузећа на чијем челу је био градоначелник П.Ј. и да је он поднео кривичну пријаву против градоначелника П.Ј., који је, наводно, оштетио Републику Србију за 500.000,00 евра. Подносилац представке је доставио Суду наведену кривичну пријаву и три одлуке Републичке управе јавних прихода, две које налажу предузећу „Лисца“да плати порез који дугује и једну којом се наведено предузеће кажњава због неизвршења налога из претходне две.Коначна кривична пресуда против подносиоца представке је донета пре него што је Република Србија ратификовала Конвенцију 3. марта 2004. године, док је парнична пресуда против подносиоца представке донета 20. децембра 2004. године.Заступник је приговорио да представка у целости некомпатибилна ratione temporis с обзиром да је парнична пресуда логичан след кривичне пресуде донете пре ступања Конвенције на правну снагу. Са овим аргументом се Суд није сложио и констатовао да је домаћи суд у парничном поступку имао могућност да независно оцени грађанску одговорност подносиоца представке и да одлучи да ли да уопште досуди било какву надокнаду.Поред тога, приговорено је да подносилац представке није исцрпео сва домаћа делотворна правна средства и то тужбу против Републике Србије у складу са члановима 154, 172, 199 и 200 Закона о облигационим односима и захтев за заштиту законитости.Захтев за заштиту законитости суд је у овом случају сматрао неделотворним, јер се из списа предмета не може закључити да је пресуда донета на основу недозвољених располагања странака.Тужба за накнаду штете, у складу са наведеним одредбама Закона о облигационим односима, је такође сматрана неделотворном, јер судови у Републици Србији не располажу са судском праксом из које се види успешност једне такве тужбе против Републике Србије. Суд је такође сматрао да не би било разумно очекивати од подносица представке да покреће поступке за које се не очекивати да ће бити неуспешни.Суд је проценио да је Република Србија поштовала одређене захтеве за ограничење права на слободу изражавања. Тако је Суд констатовао да је наведено ограничење слободе изражавања било у складу са законом, као и да је тај закон имао легитиман циљ, заштиту угледа другог.Међутим, Суд је сматрао да ограничење у предметном случају није било „неопходно у демократском друштву“. Суд је нарочито у виду имао следеће чињенице када је заузео поменути став: 1) подносилац представке је политичар који је расправљао о ствари од јавног интереса, што је и подстакао заменик председника владе; 2) предмет критике подносиоца представке је био градоначелник/директор великог предузећа у државном власништву; 3) у кривичном и парничном поступку утврђено је да је подносилац представке јавно оптужио градоначелника за проневеру, али да је кривична осуда изостала 4) да је у парничном поступку досуђено 6 месечних зарада подносиоца представке тј. 2.077,00 евра, што је Суд оценио непропорционалним и 5) да је подносилац представке легитимно сумњао да је градоначелник могао бити умешан у недозвољено избегавање плаћања пореза и да није у питању безразложан лични напад на градоначелника.Фактички, право је повређено парничном пресудом јер је износ накнаде непропорционалан учињеној повреди. .Напомена: Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције . Могуће су редакторске промене текста пресуде.@ 2010. Врховни касациони суд

[mioba]

E ta granica je teška za utvrđivanje. Jedno je kad iznosiš neku tvrdnju za javnu , političku, estradnu i sl. ličnost, a drugo je kad komšinica tračari po kraju. Objektivno, dobra je reklama kad manekenka kaže "kresnula sam se sa xy na Farmi" i tom xy je jasno da mu to ne može škoditi, a drugo je kad od komšije čuješ da imaš trišu ( a nemaš). Kroz umetničko izražavanje naročito imaš toga, a ponajviše u političkom životu. DAkle sud to ceni. Kao i kod uvrede. Teško je , recimo, odrediti granicu kad je tužilac višestruko osuđivano lice - koja je mera njegove časti i ugleda kao jedinke u socijalnom okruženju ? I po kojim standardima ? A opet svako ima pravo na uljudno ophođenjeEvo malo evropskog stava o sličnim dilemama:...

da, uljudno ophođenje vs. istina koja boli i kojoj ni cvetići neće pomoći da ne zvuči uvredljivo/klevetničkida li interpretacija (doduše, ne umetnička) nečijeg stava/govora, subjektivni utisak o nekome, može da se sakrije iza slobode govorazvuči kao da sve zavisi od subjektivne procene sudije/veštaka, nema nekog utvrdivog corpus delicti kriterijuma?hvala na razjašnjenju :) Edited December 21, 2010 by mioba

[Кристофер Лумумбо]

potreban mi je odgovor na pitanje u vezi sa carinskim propisima i procedurama.na koji nacin se obracunavaju koeficijenti kompenzatorne kamate?

[Tresko]

potreban mi je odgovor na pitanje u vezi sa carinskim propisima i procedurama.na koji nacin se obracunavaju koeficijenti kompenzatorne kamate?

Propisi i koeficijenti kompenzorne kamate

[Tresko]

kako ide pravna domaća procedura sa tužbama za povredu ugleda i časti, nanošenje duševnih povreda itd?ako ja recimo presavijem tabak, jel na meni da dokazujem povredu/prikupljam veštačenja ili je tuženi dužan da dokazuje da me nije povredio?u stvari, ne znam ni kako da formulišem pitanje, o čemu se radi u tom postupku? jel se utvrđuje istinitost tvrdnje koja me je povredila? pa ako je istina nikom ništa? i šta ako se radi o ličnom utisku? kako ću ja da dokažem trećoj osobi (sudiji) da je nečije lično, subjektivno mišljenje objektivno lažno? kako lično mišljenje podleže toj vrsti utvrđivanja/veštačenja? i kako domaće sudstvo tretira to pravo na iznošenje ličnog, subjektivnog mišljenja? jel ima smisla da se tuženi pozove na pravo na slobodu izražavanja? kako se utvrđuje da li je neko zloupotrebio pravo na slob. izr. a u stvari je samo hteo nekog namerno da vređa/duševno boli?itd. može i na pm (kolki je savetodavni procenat?)

Postupci za klevetu i uvredu se vode po privatnoj tužbi.I mislim da su jedini izuzetak od pravila da je teret dokazivanja na strani tužioca. U ovim postupcima, taj teret je najblaže rečeno podeljen, pa i tuženi mora da se bavi dokazivanjem, da onim što je rekao ili uradio nije izvršio delo klevete ili uvrede.

[kapetanm]

Mioba, evo ti iz prve ruke

KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDAUvredaČlan 170.(1) Ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,učinilac će se kazniti novčanom kaznom od osamdeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od stopedeset hiljada do četristopedeset hiljada dinara.(3) Ako je uvređeni uvredu uzvratio, sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne.(4) Neće se kazniti za delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.KlevetaČlan 171.(1) Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu,kazniće se novčanom kaznom od pedeset do dvesta dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od sto hiljada do četristo hiljada dinara.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,učinilac će se kazniti novčanom kaznom.(3) Ako je ono što se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teških posledica za oštećenog,učinilac će se kazniti novčanom kaznom od stodvadeset do tristašezdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od petsto hiljada do milion dinara.Iznošenje ličnih i porodičnih prilikaČlan 172.(1) Ko iznosi ili pronosi štogod iz ličnog ili porodičnog života nekog lica što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(3) Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.(4) Za iznošenje ili pronošenje ličnih ili porodičnih prilika koje je učinjeno u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, odbrani nekog prava ili pri zaštiti opravdanih interesa, učinilac se neće kazniti, ako dokaže istinitost svog tvrđenja ili ako dokaže da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onog što je iznosio ili pronosio.(5) Istinitost ili neistinitost onog što se iznosi ili pronosi iz ličnog ili porodičnog života nekog lica ne može se dokazivati, osim u slučajevima iz stava 4. ovog člana.

[Shan Jan]

kako ide pravna domaća procedura sa tužbama za povredu ugleda i časti, nanošenje duševnih povreda itd?ako ja recimo presavijem tabak, jel na meni da dokazujem povredu/prikupljam veštačenja ili je tuženi dužan da dokazuje da me nije povredio?u stvari, ne znam ni kako da formulišem pitanje, o čemu se radi u tom postupku? jel se utvrđuje istinitost tvrdnje koja me je povredila? pa ako je istina nikom ništa? i šta ako se radi o ličnom utisku? kako ću ja da dokažem trećoj osobi (sudiji) da je nečije lično, subjektivno mišljenje objektivno lažno? kako lično mišljenje podleže toj vrsti utvrđivanja/veštačenja? i kako domaće sudstvo tretira to pravo na iznošenje ličnog, subjektivnog mišljenja? jel ima smisla da se tuženi pozove na pravo na slobodu izražavanja? kako se utvrđuje da li je neko zloupotrebio pravo na slob. izr. a u stvari je samo hteo nekog namerno da vređa/duševno boli?itd. može i na pm (kolki je savetodavni procenat?)

Au, sad ce da desektuje forum

[halloween]

Zaštita časti i ugleda moguća je i u krivičnom postupku (po privatnoj krivičnoj tužbi- kleveta, uvreda) i u parničnom postupku (tužba za naknadu materijalne i nematerijalne štete). U krivičnom postupku u slučaju osuđujuće presude, okrivljenom se najčešće izriče novčana kazna, ali ona se uplaćuje u budžet. U parničnom postupku u slučaju usvajanja tužbenog zahteva, tuženi se obavezuje da tužiocu isplati određeni novčani iznos (ako je to tužbom traženo). Parnični i krivični postupak se međusobno ne isključuju, tj. može se voditi i samo jedan od njih, a mogu i oba istovremeno ili jedan za drugim. Rok zastarelosti za pokretanje parničnog postupka je 3 godine od saznanja za štetu (subjektivni rok) odn. 5 godina od nastanka štete (objektivni rok), a krivičnog 1 godinu od dana saznanja za delo i učinioca.Pretpostavimo da si ti oštećena, ali da nisi pretrpela materijalnu šetetu, već samo duševni bol, što se u najvećem broju slučajeva i dešava.Ukoliko odlučiš da pokreneš sudski postupak, bilo bi preporučljivo da te zastupa advokat, a imajući u vidu konkretan predmet spora, ovo se naročito odnosi na parnicu. Pošto su se prethodni odgovori odnosili prvenstveno na krivični postupak, mislila sam da bi bilo dobro da znaš više detalja o parničnom postupku za naknadu nematerijalne štete.Član 200. Zakona o obligacionim odnosima

(1) Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu.(2) Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

U sudskom postupku predmet dokazivanja su činjenice, dok se vrednosni sudovi ne dokazuju.Jačina (slab, srednji ili jak intenzitet) i trajanje duševnih bolova (kratkotrajni, privremeni ili dugotrajni) utvrđuje se po pravilu veštačenjem. Slabi ili kratkotrajni pretrpljeni bolovi, odnosno strah mogu (ali ne moraju, tj. sud ceni), u sklopu svih datih okolnosti slučaja, biti razlog da se oštećeniku za njih ne prizna pravo na naknadu nematerijalne štete. Na predlog tužioca, veštačenje određuje sud, pri čemu je tužilac dužan da da predujam troškova veštačenja. Ako tužbeni zahtev bude usvojen, tuženi (po pravilu) snosi troškove parničnog postupka, pa i one koje je imao tužilac (između ostalog, troškovi predujma veštačenja, ali i troškovi zastupanja od strane punomoćnika- advokata).Sud po slobodnom sudisjkom uverenju ceni da li u konkretnom slučaju sloboda govora imala uticaja na postojanje prava na naknadu nematerijalne štete. Po pravilu, sud ne daje prednost slobodi govora u odnosu na pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, ali: “Ukoliko je oštećeni (tj.lice kome je povređena čast i/ili ugled) javna ličnost sudovi će o tome voditi računa, jer po stavu Evropskog suda za ljudska prava, koji je obavezan i za domaće sudove:Granice prihvatljive kritike su šire kada je reč o javnim ličnostima u odnosu na privatna lica. Za razliku od običnih građana, koji to svojstvo nemaju, javne ličnosti su neizbežno i svesno izložene pomnom ispitivanju svake svoje reči i dela kako od novinara, tako i od javnosti uopšte, te stoga moraju ispoljiti veći stepen tolerancije. Sloboda izražavanja pojedinca ne važi samo za informacije ili ideje koje se prihvataju ili smatraju uvredljivim već i za ono što vređa, šokira ili uznemirava, jer je to sve usredsređeno na pitanja od javnog interesa a ne na privatni život javnih ličnosti.”To znači da u ovakvim slučajevima sloboda govora ima, uslovno rečeno, prednost u odnosu na zaštitu ugleda.

Edited December 22, 2010 by halloween

[*edited by mod]

Zasto su na flasi koka kole od 2l zamenili normalan chep sa nekim koji je namenjen patuljcima i maloj deci?

[mioba]

hvala svima na objašnjenjima(u duhu smirivanja forumske histerije&paranoje, osećam se dužnom da ukažem na činjenicu da sam pitanje o tužbi za klevetu postavila pre tekućih dešavanja - naime, dva živopisna lika sa lokalne javne scene tužila su, u odvojenim tužbama, jedan dnevni list zbog txtova u jednom monohromnom dodatku. sklona filozofiranju, probala sam da (u drugarskom ćaskanju sa drugarima koji nemaju nikakve veze sa ovim forumom) malo teoretišem o svemu tome, ali uzalud kad, eto, ne znam ni razliku između klevete i uvrede, ili da je samo u tim slučajevima teret dokazivanja na tuženom itd)