Na današnji dan, 1941. godine, nemački vojnik Jozef šulc odbio je naredjenje da puca u zarobljene partizane.Jozef šulc, vojnik 714. nemačke divizije, neposredno pred streljanje šesnaestorice zarobljenih pripadnika Palanačkog partizanskog odreda, istupio je iz streljačkog odreda i svom nadređenom oficiru rekao "neću da pucam".Skinuo je šlem, oznake i pušku, te svesno stao među zarobljene, da bi nekoliko trenutaka kasnije bio pokošen zajedno sa njima.U istoriji čovečanstva, Jozef šulc će zauvek biti zapisan kao Čovek. Neka mu je večna slava i hvala.

Neka mu je vječna slava i laka crna zemlja.

steta sto velicina ovog herojskog dela nije u srazmeri sa stepenom priznanja - ako se ne varam, u bgd-u nema ulice sa njegovim imenom, a trebalo bi (i to ne neka mala i zabita)...mozda i jos ponesto, recimo neka nagrada za humanost u vanrednim situacijama, ili nesto slicno ...

Na ovogodisnjem Sajmu ,Klio je izdao knjigu o kojoj se govori u ovom tekstu:http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:459785-Mihael-Martens-Vojnik-Sulc-nije-bio-herojIzgleda da novinar postojanje hrabrog dela.Njegova otkrica kazuju da je vojnik Sulc ubije u sukobu sa partizanima dan pre streljanja u S. Palanci.Ostaje da se izdvoji oko 1250 dinara i da se knjiga procita .

У причи о Јозефу Шулцу најспорнији је - његов идентитет.Врло вероватно да је стрељан војник погрешно идентификован, што и није чудно кад се види како су дошли до тог имена.За само дело постоје изјаве сведока самог стрељања, као и каснијег откопавања и проналажења леша у немачкој униформи.Код Немаца се дигла велика прашина око тог случаја јер би то значило да је стрељан без суђења (то им смета, а не смета што су ишли наоколо и стрељали ).То наравно не значи да нису стрељали симпатизере људских права, комуниста и остале без суђења - случај војника Аугуста Хелера који је је пребегао код партизана, и током једне акције ухваћен и стрељан је добро поткрепљен.

U knjizi "The Kindly Ones" (fikcija, ali propraćena obimnim istraživanjem), glavni junak priča da odbijanje streljanja nije tretirano kao neki poseban problem - skloniš čoveka i staviš sledećeg.

Код Немаца се дигла велика прашина око тог случаја јер би то значило да је стрељан без суђења (то им смета, а не смета што су ишли наоколо и стрељали ).

mnogo veca prasina se digla iz drugog razloga, naime mnogi nacisti, obicni vojnici su tako opravdavali svoja nedela 'morao sam jer mi je naredjeno, u suprotnom bi i mene ubili'. time bi imali i dokaz crno na belo na koji su se, valjda, i pozivali na pojedinacnim sudjenjima. dobro doslo opravdanje za sopstvena nedela.

procitao knjigu. u obimnom istazivanju da se zakljuciti da ne samo ime nego i prica kao takva nije istorijska cinjenica. mit i legenda. ako nekog zanima mogu i malo opsirnije o knjizi kad budem za kompom, ali me zanima sta ppp istoricari misle o tome i prici o josefu schulzu. inace vrlo zanimljiva tema a nisam istoricar i samu knjigu preporucujem za procitati.