Lord Protector Posted October 25, 2015 Posted October 25, 2015 (edited) Ovo je jako zanimljivo, Turci su bili pedantni popisivači, javašluk je izgleda bio mit. INTERVJU Direktor državnih arhiva Turske: I vaši turisti mogu da pregledaju spise! D. M. | 11. oktobar 2015. Ugur Unal o otvaranju poverljivih dokumenata, periodu koji obuhvata obimna građa, zajedničkom životu dvaju naroda, kulturnoj saradnji Srba i Turaka... ONO što je do sada bilo nezamislivo, sada je moguće! Svaki državljanin Srbije može da istražuje, u državnim arhivima Turske, našu petovekovnu prošlost iz vremena Otomanske imperije. Posle potpisivanja Protokola o saradnji Arhiva Srbije i Glavne direkcije državnih arhiva Turske - za to više nije potrebno posebno odobrenje. Čak i turisti sa pasošem mogu da pregledaju dokumentaciju koju žele, snime je ili fotokopiraju. Ovo je, ekskluzivno za "Novosti", potvrdio Ugur Unal, generalni direktor Direkcije državnih arhiva Turske, koji je nedavno u Beogradu sa prvim čovekom Arhiva Srbije Miroslavom Perišićem potpisao protokol o saradnji ove dve institucije. Za naš list detaljnije objašnjava put ulaska u jednu od najvećih svetskih riznica istorije, poručivši da će sva dokumentacija koju naše institucije budu tražile - biti dostavljena. - Srpski i turski narod vezuje dugogodišnja zajednička istorija - kaže Unal. - U arhivima su originalna dokumenta i druga građa koja govore o onome kroz šta smo prošli zajedno. * Da li je poznato koliko u arhivima Turske ime dokumenata o Srbima i Srbiji? - Više stotina hiljada! Neka dokumenta nisu u fondovima koji se odnose na Srbiju, ali sadrže podatke o njoj. Posle potpisivanja protokola ta građa će biti objedinjena. Najvažniji uslov za istraživanje je znanje turskog, ali i osmanskog jezika. Najviše spisa napisano je na osmanskom jeziku. Zato je važna da istraživači iz Srbije koliko-toliko savladaju ovaj jezik. UZ BRIGU DRŽAVE* Koliko vaša država brine o arhivima? - Sve, svakako rešavamo uz pomoć države. Godišnje se iz budžeta izdvaja 25 miliona dolara. Imamo oko hiljadu zaposlenih, od toga 800 arhivista. Prošle godine digitalizovali smo šest miliona dokumenata, sledeće planiramo da uradimo još više. * Koji period obuhvata građa o Srbiji u turskim arhivima? - Od 15. veka, pa do današnjih dana. U Osmanskom arhivu u Istanbulu čuvaju se dokumenta do 19. veka, dok su noviji spisi u našem arhivu u Ankari. Najbogatija je građa iz 15. i 16. veka i očekujemo da će je vaši istraživači temeljno pregledati. * Smatrate li da će raščitavanje pojedinih dokumenata baciti novo svetlo na važne istorijske događaje? - Pretpostavljam da hoće. Problem je u tome što je pažnja istraživača do sada bila usmerena uglavnom na ratove, a da se malo zna kako su u tom periodu Srbi i Turci zajedno živeli. Važno je sagledati kakav je bio odnos hrišćana prema muslimanima i obrnuto. Pronašao sam, na primer, ferman jednog sultana, kojim se štiti hrišćanska crkva u Anadoliji. Kada je srušena crkva u Bursi, koja je u to vreme bila centar osmanske države, poslati su ljudi iz Istanbula da je obnove. Iz arhivskih dokumenata se može saznati puno o kulturi, saradnji, običnom životu... * Hoće li nam biti dostupni svi spisi iz arhiva? - Da, biće svaki od tih dokumenata dostupan. Jedino neće biti oni koji su zakonom zaštićeni. Ali, ta građa vama, verujem, nije posebno ni interesantna, jer je nastala posle 1923. godine. * Koliko su se turski istoričari do sada bavili našom zajedničkom istorijom? - Dosta knjiga o istoriji Balkana objavljeno je poslednjih godina. Potpisivanjem protokola biće mnogo lakše i jednoj i drugoj strani da pristupi dokumentima. Planiramo da u isto vreme, u obe zemlje, objavimo sva dokumenta iz turskih i srpskih arhiva. To je, u ime istorije, plemenit posao. Arhiv Srbije je za mene najvažnija institucija na Balkanu. Ovde postoji raznovrsna i bogata građa koja je svakako zanimljiva i našim istraživačima. Oni bi, razume se, trebalo da dobro poznaju jezik Srba. ZBORNIK O DIPLOMATIJI * Šta mislite o najnovijem izdanju Arhiva Srbije - zborniku "Diplomatsko predstavništvo Srbije u Carigradu 1830 - 1868". - Oduševljen sam zbornikom. Za nas je značajno to što je na jednom mestu objedinjena dokumentacija iz 19. veka, koja je za nas veoma važna. Edited October 25, 2015 by slow
vathra Posted October 25, 2015 Posted October 25, 2015 Једини је проблем што људи код нас, не само историчара, који би знали да прочитају то из Цариградских архива има на прсте руке да их избројиш.
Lord Protector Posted October 25, 2015 Posted October 25, 2015 (edited) Koliko sam ja shvatio, osmanski je u stvari pisan nekom vrstom arapskog pisma, latinica je došla tek kasnije. To je stvarno zeznuto, turski u kombinaciji sa arapskim pismom. Šteta, mi imamo ogromnu rupu što se tiče egzaktnih informacija iz tog perioda. Edited October 25, 2015 by slow
MancMellow Posted October 25, 2015 Posted October 25, 2015 Једини је проблем што људи код нас, не само историчара, који би знали да прочитају то из Цариградских архива има на прсте руке да их избројиш. na prste jedne ruke. i to bez svih pstiju. Ali, ta građa vama, verujem, nije posebno ni interesantna, jer je nastala posle 1923. godine.
Lord Protector Posted October 25, 2015 Posted October 25, 2015 na prste jedne ruke. i to bez svih pstiju. Pa ništa, jedino da vi istoričari sačekate neki napredni mašinski prevodilac OCR teksta sa osmanskog na srpski. Možda i Google to odradi za koju godinu. Važno da su Turci sve sačuvali i skenirali :D A što je 1923. bitna?
MancMellow Posted October 25, 2015 Posted October 25, 2015 Pa ništa, jedino da vi istoričari sačekate neki napredni mašinski prevodilac OCR teksta sa osmanskog na srpski. Možda i Google to odradi za koju godinu. Važno da su Turci sve sačuvali i skenirali :D A što je 1923. bitna?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now