Istorijski kviz

[namenski]

Ау, шта би ово, аман? 

Таман поподневно задремао, онако непланирано, најлепше, кад оно цијукну она нотификација, шта ли... 

[namenski]

@holden kolfild @dranki dak zasto ste me doveli u zabludu??? 

Evo, covek gore lepo objasnio da je na fotografiji mladenaca  neki Vlado Strugar, a ne Lule Isakovic, pa jos i obrazlozio, prosirio...

Doduse, mozda mu je promaklo da sam pitao ko je mladozenja, a ne ko je, eventualno, snimio fotografiju, bio prisutan...  

 

 

Edit: zezam se, naravno, ali sigurnost nastupa zasluzuje svaku pohvalu...

Postujem autoritete...  

[namenski]

 

          Desetog novembra dođe protestantski sveštenik u vojnu bolnicu i održa nam govori tada saznadosmo sve.

          Do krajnosti uzbuđen, prisustvovao sam tom malom govoru. Stari, dostojanstveni gospodin izgledalo je da veoma drhti, kada nam je saopštavao, da od sada kuća Hoencolern neće više smeti da nosi nemačku carsku krunu, da je otadžbina postala ,,republika", da moramo, eto, da molimo svevišnjeg da ovoj promeni ne uskrati svoj blagoslov i da u dolazećim vremenima ne napusti naš narod. On, pri tom, svakako, nije mogao drugačije, morao je u malo reči da pomene kraljevsku kuću, hteo je da istakne njihove zasluge u Pomeraniji, u Pruskoj, u celoj nemačkoj otadžbini - pri tom poče tiho u sebi da plače - a u maloj sali obu ze sva naša srca najdublja utučenost, verujem da nijedno oko nije moglo da zaastavi suze. Ali kada je stari gospodin pokušao dalje da pripoveda i počeo da nam saopštava da mi sad moramo da završimo ovaj dugi rat, da će naša otadžbina ubuduće biti izložena teškim pritiscima, pošto je rat sada izgubljen, i da mi moramo da se povinujemo milosti pobednika, da primirje treba da se prihvati, s nisam mogao da izdržim. Postade mi nemoguće da još duže tu ostanem. Dok mi verom u velikodušnost naših dosadašnjih neprijatelja -u tom trenutku ja to više je opet pred očima sve pocrnelo, pipajući i povodeći se odoh natrag u spavaonicu,bacih se na moj ležaj i zagnjurih vrelu glavu u ćebad i jastuke…

          Ono što je zatim sledilo bili su užasni dani i još gore noći – znao sam da je sve izgubljeno. Nadati se u milost neprijatelja, mogli su s tim da računaju najviše ludaci ili – lažovi i zločinci. U tim noćima rasla je u meni mržnja, mržnja prema počiniocima ovog zlodela.

          U danima posle toga intimno sam postao svestan i svoje sudbine.

          I ja odlučih da postanem političar.

[Hamlet Strašni]

Mein Kampf?

[namenski]

Taj je!

 

 

Kao ranjenik, rekonvalescent u bolnici....

Doduse, pisao je neke 1923 - 24, pa je vec po malo znao da se folira, tek - rodio se politicar...