ok, slazem se.ali ne bih tu podelu vertikalno stavio na isti nivo, nego prvo grananje na countable i (mass/uncounatble?), pa dalje na sledecem nivou delio countable.(ne kazem da si ti tvrdio suprotno, samo kazem.)

Upravo. Evo za engleski:nouns--> proper and commoncommon-->countable and uncountablecountable-->concrete and abstractuncountable-->concrete and abstractuncountable, concrete -->mass and collectivePri tome, za common/countable/concrete se kazhe da su "prave" ili "centralne" imenice. Postoje i drugi načini klasifikacije, ovo je samo jedan (rasprostranjen).

Edited October 14, 200717 yr by crveni autobus

Nemam pitanja, samo da se... "pohvalim" da mi u omiljene termine (cisto po tome kako zvuce) spadaju supin, zatim ilativ, elativ, inesiv, alativ, abesiv, esiv, adesiv... :P

zatim ilativ, elativ, inesiv, alativ, abesiv, esiv, adesiv... :P

Somebody's been reading Finno-Ugric linguistics. :)

Somebody's been reading Finno-Ugric linguistics. :)

^_^Ovaj... a inhoativni glagoli?

Edited November 1, 200717 yr by FranziskaKafka

^_^Ovaj... a inhoativni glagoli?

Inchoative = inkoativni. Tako su nas učili Matičnoj Katedri Majci, no to su sve iskVAreti MOzdzi, pod uticajem engleskog izgovora.

Pitam zbog ovog:http://www.vokabular.org/?lang=sr-lat&search=INHOATIV^_^

Pitam zbog ovog:http://www.vokabular.org/?lang=sr-lat&search=INHOATIV^_^

To je svakako to, ali, kažem, nas su ćerali da pišemo inkoativni na srpskom.

Mhm. Na kontrastivnoj analizi.

Ergative–absolutive language - ako neko moze kratko objasnjenje na srpskom (ja mislim da sam sa wikipedie shvatila o cemu se tu radi, ali zbog loseg poznavanja engleskih lingvistickih termina nisam sigurna je l' sam shvatila kako treba :) ). thanks!

Joj, ne mogu da verujem da je neko konačno osetio potrebu da koristi činjenicu da ova tema postoji. :)Dva osnovna načina na koje jezici gramatički iskazuju odnos između agensa (voljnog vršioca radnje prelaznog glagola) i pacijensa (onoga koji "podnosi tu radnju) su(1) nominativno-akuzativnii (2) ergativno-apsolutivni. (Takođe postoje i mešoviti tipovi).U prvom tipu, koristi se isti padež za subjekat prelaznog i neprelaznog glagola (nominativ), a drugi padež za objekat prelaznog glagola (akuzativ). Primer je srpski, gde je subjekat u oba slučaja u nominativu, a objekat u akuzativu. Petar hrče.Ana juri Petra. Petar (subjekat neprelaznog glagola) i Ana (subjekat prelaznog) su u nominativu, a Petra (objekat prelaznog glagola) je u akuzativu. ...S druge strane imaš jezike kao baskijski, u kojima su subjekat neprelaznog glagola i objekat prelaznog u istom padežu (apsolutiv), a subjekat prelaznog u posebnom padežu (ergativ). Sad, kako sam u Majamiju, a baskijska gramatika mi je na polici u Torontu, izmisliću baskijsko-srpske primere:Petar hrče. Anak juri Petar. U baskijskom, subjekat neprelaznog i objekat prelaznog glagola su u apsolutivu (Petar), a subjekat prelaznog glagola je u ergativu (Anak). Usput, Anak bi stvarno bio baskijski ergativ za imenicu Ana (što bi bio apsolutiv). :DInače, baskijski glagol bi bio mnogo komplikovaniji. Rečenica bi pre izgledala nekako ovako:Anak Petar jur ononak. Gde bi se glagol sastojao od dva dela: glavni glagol (jur) bi ti dao informaciju o tome koja se radnja tu dešava, a pomoćni (on+onak) bi ti rekao ko kome šta i u kom vremenu (doduše, u kombinaciji sa završetkom glavnog glagola)!Rečenica Ana je Petru poslala razglednicu bi izgledala ovako:Anak Petru razglednica pošalj onamuprošonak, gde bi pomoćni glagol sadržao informacije o tome ko kome šta i kada (redosledom šta+kome+kada+ko). Nadam se da je pomoglo. ___NAPOMENA: U nominativno-akuzativnim jezicima, u aktivnim rečenicama kod prelaznih glagola agens se poklapa sa subjektom, a pacijens sa objektom. U pasivnim rečenicama je obrnuto (mada većina pasivnih rečenica nema objekte, već agentivne priloške fraze).

Edited July 17, 201014 yr by bus

pomoglo je puno, narocito ovo objasnjenje oko glagola. hvala :)otprilike sam tako i mislila ali kada sam pokusala sebi to da predstavim na srpskom my brain started to hurt . Zanimljivo, sad kad probam kako bi to izgledalo na engleskom, ne deluje mi toliko neprirodno. npr. - I run. (Ja trcim) Him see I. (On vidi mene) - samo sto bi glagol bio mnogo informativniji po pitanju ko, koga, kada...

He sees me --> Heec I see ihe. :D

bi li neko mogao objasniti kako se buđavi polisemi tačno razlikuju od homonima? (uz par primerčića)