Stambeni krediti

[Budja]

Pa nije baš tako. Potrebno je stvari raditi bez stihije, i po prethodno zacrtanoj strategiji. I gledati kako su to odradili oni koji su u tome imali najviše uspeha.U tzv. subvencionisanoj gradnji, ili ti "neprofitnoj stanogradnji", najviše uspeha ima Madrid. I izgleda da su oni pronašli najbolji recept kako zadovoljiti stambene potrebe onih koji nisu u mogućnosti da plaćaju astronomske najamnine, ili astronomske cene kvadrata.Naime, grad Madrid ulaže dosta sredstava, i u poslednjih 5-6 godina izgradili su oko 100.000 stanova. Investitor je Grad, i putem tendera dobijaju izvodjače, i samim tim povoljne cene izgradjenog kvadrata. Oko 70% tako izgradjenih stanova, se daje u najam po cenama najamnine koja je socijalna, recimo oko 40% tržišne, i održava se na nivou koji gradu donosi taman onoliko novca koliko je potrebno za troškove održavanja tih nekretnina, uz čak i malu zaradu.Interesantno je pritome, da nema nikakvog kriterijuma (ekonomskog ili socijalnog) ko može da dobije u najam takav stan. Znači, princip je first come-first served. Možeš da budeš single, bračni par bez dece, sa visokim primanjima, sa niskim primanjima, nezaposlen, zaposlen, crn, beo, gay, štagod. Bitno je da možeš da plaćaš najamninu.Onih ostalih 30% stanova se prodaje, tako da je cena kvadrata praktično samo oko 5% veća od one koju je Grad platio u izgradnji, a rata za kredit je ista kao kad bi plaćao neprofitnu najamninu.Naravno, ovo je Madrid uradio uz pomoć Zapaterove vlade, koja puno pomaže u ovom pravcu.Mislim da je ovo recept koji bi i Beograd morao da primeni, kako bi počeo da rešava i zadovoljava potrebu za stanovima. Naravno, u onoj meri u kojoj je moguće u Beogradu, ali po ovom principu.Na ovakav način, ne da se ne podstiče inflacija, već se oko svega toga pravi i mnogo radnih mesta, i novac iz budžeta troši na ispravan način.

Zanimljivo je ovao first come, first serve. Nije mi jasno kako to prakticno moze da izgleda. Ekonomisti bi rekli da je lutrija pravednije resenje, ako vec nema nikakvih drugih socijalnih parametara.Madrid to moze, verovatno im je budzetpun bas zbog gradjevinskog buma prethodnih godina. Bice zanimljivo videti da li ce model prezivet i kada dodje do stezanja kaisa u narednom periodu.

[Aće]

fcuk me if I understand a shite from your post.

koji deo ti nije jasan? razjasnicemo

[BigLebowsky]

Madrid to moze, verovatno im je budzetpun bas zbog gradjevinskog buma prethodnih godina. Bice zanimljivo videti da li ce model prezivet i kada dodje do stezanja kaisa u narednom periodu.

...stvarno ne razumem tu logiku, propasce jednog dana pa bolje ni da ne pokusavamo...mada, totalno razumem da je ekonomski opravdana i vrlo restriktivna...

[Tresko]

Zanimljivo je ovao first come, first serve. Nije mi jasno kako to prakticno moze da izgleda. Ekonomisti bi rekli da je lutrija pravednije resenje, ako vec nema nikakvih drugih socijalnih parametara.Madrid to moze, verovatno im je budzetpun bas zbog gradjevinskog buma prethodnih godina. Bice zanimljivo videti da li ce model prezivet i kada dodje do stezanja kaisa u narednom periodu.

Pa, jeste Madridu se može. Ali moglo bi se i u Beogradu, u srazmeri sa budžetom.A, ako se stisne kaiš, pa u medjuvremenu su napravili 20-30.000 stanova, ako ne i više. A to je ogromna stvar.

[Yoyogi]

koji deo ti nije jasan? razjasnicemo

"If you can't explain it to a 6 years old then you don't know it yourself".Albert Einstein

[Yoyogi]

A koji su uslovi?Otkud bas, eto, inzenjeri i advokati. Verovatno sto oni drze ogromnu lovu u bankama, pa je i to nacin da ih banke zadrze. Tu je u pitanju cist racun a ne nikakav altruizam.

Eto, bas i udruzenje licenciranih aviomehanicara, clanovi Udruzenja dubinskih ronilaca...ne znam da li svih ali verovatno predstavnici mnogih profesija koji placaju clanarinu svom udruzenju.Za 200$ godisnje clanarine Udruzenja Inzenjera, to sam video, pise da se dobije taj popust na kamati, izmedju ostalih popusta za svasta drugo (knjige, kursevi, casopisi...). Nije stvar u tome ko sve moze da dobije popust nego u tome da se popust daje od strane banaka. Posto popust vec postoji, onda ostaje pitanje koliko vise popusta je moguce i za koliko siru publiku.Malo je to, nista dok se 20% ucesca nekako ne resi, iz Penzionog ili nekog drugog drzavnog fonda.

[Aće]

"If you can't explain it to a 6 years old then you don't know it yourself".Albert Einstein

sve je tu jasno... prosto receno, siromasna drzava = nema subvencija ( pogotovo nema za bilo koga ), a bilo kakva strucna udruzenja kod nas uopste ne deluju u slicnom pravcu da svojim clanovima omoguce neke vrste olaksica...sto se tice popusta, postoje i kod nas, ali ne moze se ocekivati da banka bilo kome daje popust, za to moraju da postoje odredjeni uslovi... bolje kamate uglavnom mogu dobiti oni cije su firme vazni klijenti za banku i sl. Kamata koja se dobije po tom osnovu u nekim bankama moze biti i do 1% niza od redovne, a to kod stambenog kredit uopste nije zanemarljivo... opet, to u nasim uslovima ne moze da zavisi od nekog esnafa, vec iskljucivo od firme u kojoj je pojedinac zaposlen i njenog statusa u banci... a status se naravno zasluzuje po principu, ti meni-ja tebi... Edited June 11, 2008 by garoviks

[pacey defender]

yoyogi, to sa singapurom je lepo, samo mi nije jasno sledeće:

taman posla da se narod prepusti komercijalnim developerima u mestima gde parking mesto kosta vise nego sam Rolls Royce parkiran na njemu.

. mislim, zašto moraju da žive u tim krajevima, verovatno je to neki poslovni kraj, a rezidencijalni negde drugde. Mislim, sad ispada da treba država da se solidariše sa ljudima koji bi da žive u elitnom kraju. Opet kažem, super. hajde da probamo. Evo, verujem da će Dinkić, Đilas, Mrka, Jorgovanka, Velja, Čeda odlično rukovoditi tim projektima i biće super. Ajde da vidimo kako će izgledati.......dalje, porez na prvi stan se ovde plaća, pa se izvrši povraćaj. To već postoji. lebovski; govorim o tome da ćemo svi to da platimo, tako što će se na sve nas to raspodeliti, tj mi svi ćemo snositi troškove nečega što tebi koristi.tresko, i ostali, Dalje, ako država odluči da gradi neprofitne stanove, to u stvarnosti znači da država u jednoj fiskalnoj godini uloži 50 hilajda evra u 1 stan, i te fiskalne godine dobije povraćaj kroz godišnju ratu koja sigurno neće biti veća od 2 hiljade evra. Moje pitanje je; kako pokriti nedostatak u budžetu? koliko takvih stanova godišnje vratiti?odakle pare? da se država zaduži? da imamo deficit?

Na ovakav način, ne da se ne podstiče inflacija, već se oko svega toga pravi i mnogo radnih mesta, i novac iz budžeta troši na ispravan način.

povećana državna potrošnja, sve i da se radi kroz najsmislenije investicije, ne stvara više radnih mesta nego što se radnih mesta ugasi na nekoj drugoj strani. Drugo je pitanje da li je stanogradnja dobar program alokacije resursa. Svakako da, ako se saglasim sa redistribucijom bogatstva, da ću to najradije učiniti kada se radi o stanogradnji, ali hajde da primetimo da tih milijardu evra koje država uloži u stanogradnju nije palo sa neba i da sledstveno tome, neće biti te milijarde evra u nekim drugim privrednim granama gde bi se inače sve to investiralo. A ako bi se išlo proračunato na deficitarnu potrošnju, to bi onda stvorilo inflaciju, to je valjda jasno. Edited June 11, 2008 by pacey defender

[Tresko]

yoyogi, to sa singapurom je lepo, samo mi nije jasno sledeće: . mislim, zašto moraju da žive u tim krajevima, verovatno je to neki poslovni kraj, a rezidencijalni negde drugde. Mislim, sad ispada da treba država da se solidariše sa ljudima koji bi da žive u elitnom kraju. Opet kažem, super. hajde da probamo. Evo, verujem da će Dinkić, Đilas, Mrka, Jorgovanka, Velja, Čeda odlično rukovoditi tim projektima i biće super. Ajde da vidimo kako će izgledati.......dalje, porez na prvi stan se ovde plaća, pa se izvrši povraćaj. To već postoji. lebovski; govorim o tome da ćemo svi to da platimo, tako što će se na sve nas to raspodeliti, tj mi svi ćemo snositi troškove nečega što tebi koristi.tresko, i ostali, Dalje, ako država odluči da gradi neprofitne stanove, to u stvarnosti znači da država u jednoj fiskalnoj godini uloži 50 hilajda evra u 1 stan, i te fiskalne godine dobije povraćaj kroz godišnju ratu koja sigurno neće biti veća od 2 hiljade evra. Moje pitanje je; kako pokriti nedostatak u budžetu? koliko takvih stanova godišnje vratiti?odakle pare? da se država zaduži? da imamo deficit?povećana državna potrošnja, sve i da se radi kroz najsmislenije investicije, ne stvara više radnih mesta nego što se radnih mesta ugasi na nekoj drugoj strani. Drugo je pitanje da li je stanogradnja dobar program alokacije resursa. Svakako da, ako se saglasim sa redistribucijom bogatstva, da ću to najradije učiniti kada se radi o stanogradnji, ali hajde da primetimo da tih milijardu evra koje država uloži u stanogradnju nije palo sa neba i da sledstveno tome, neće biti te milijarde evra u nekim drugim privrednim granama gde bi se inače sve to investiralo. A ako bi se išlo proračunato na deficitarnu potrošnju, to bi onda stvorilo inflaciju, to je valjda jasno.

Pa u stvari nije mnogo komplikovano, i naravno ne bi se time bavili u Madridu, da nije izvodljivo.Onih 30% stanova koji su izgradjeni za prodaju, prodaju se po ceni koja obezbedjunje Gradu neku minimalnu zaradu, ali što je najvažnije 30% uložene supstance se vraća praktično odmah.Ostali uloženi deo, nije baš spaljen, jednostavno se tretira kao dugoročno ulaganje.Sad, tačno je da zbog zakonodavstva u Srbiji koje još zaostaje za onim u evropskoj uniji, Beograd recimo nema na raspolaganju neke od bitnih instrumenata za obezbedjivanje novca za takve operacije, ali verovatno će ih uskoro imati(bar je tako najavljeno). Veliki deo novca, recimo Madrid je obezbedio emisijom municipality bondova, tj. dugoročnih obveznica. Kamatne anuitete koje plaćaju obezbedjuju iz one male porcije zarade koju ostvaruju baš da bi pokrili troškove sve te operacije.S druge strane, dobijaju i nešto pomoći od države, što bi u Srbiji moglo iz NIP-a da se radi. Sa savršenim razlogom. Jer, osim što se grade hiljade novih stanova i tako ubrzano zadovoljava potreba za stambenim prostorom, imaš i sekundarne efekte, u tome što se ogroman broj ljudi zapošljava ili zadržava posao kroz gradjevinske i zanatske firme koje učestvuju u gradnji, projektovanju, izvodjenju zanatskih radova, održavanju zgrada, infrastrukture oko zgrada, što opet proizvodi dohodak, pospešava potrošnju.Tercijarni efekat je taj što kad ljudi koji imaju na lageru pare (mislim na strance), i vide da se takvi veliki dugoročni a pametni zahvati rade, pokrenu pare i žele da ulažu. I stvar je u pokretu.Nažalost, ja takvu inicijativu nisam primetio kod Bojana Stanojevića, a baš bi zato trebao izmedju ostalog da služi City manager. Da osmisli i postavi na noge takve operacije.To bi nenormalan boost dalo Gradu, koji bi onda i sa infrastrukturom morao to da prati. Naravno, kako bi grad postao najveći investitor, zaustavilo bi se i razbuktavanje cena kvadrata i zemljišta, a Grad bi onda mirno mogao da bira koje će terene da proda privatnim investitorima i pod kojim uslovima, i praktično da kontroliše tržište u pozitivnom smislu.Dakle, to bi trebalo u budućnosti očekivati od City managera, ko god bio.Imao sam prilike da razgovaram u više navrata sa City managerom Madrida. Opasna žena, jako sposobna i probojna.

[čekmeže]

@paceypodaci o Singapuru Drugi po gustini naseljenosti, GDP per capita šesti, u zemlji 30x30 kilometara. Tamo svaki komad zemlje mora da bude vrlo skup.Dosta je i Tresko odgovorio, ulaganje u stanove/infrastrukturu upošljava veliki broj privrednih grana i pogotovo na duži rok donosi koristi svima, a ne samo Lebowskom koji živi u subvencionisanom stanu. I ovo je veoma bitno-

To bi nenormalan boost dalo Gradu, koji bi onda i sa infrastrukturom morao to da prati. Naravno, kako bi grad postao najveći investitor, zaustavilo bi se i razbuktavanje cena kvadrata i zemljišta, a Grad bi onda mirno mogao da bira koje će terene da proda privatnim investitorima i pod kojim uslovima, i praktično da kontroliše tržište u pozitivnom smislu.

Ne znam odakle ti ideja da treba da se nadoknađuje neki nedostatak u budžetu, ma šta ti taj pojam značio. Ako je x tih stanova planirano u budžetu, onda su planirani i prihodi koji taj izdatak pokrivaju. Budžetskom deficitu ništa ne fali, naravno ne nekom enormnom. Isto važi i za suficit. Nemoj ovo posmatrati kao povećanu državnu potrošnju, nego kao povećano državno ulaganje. I ono nikako ne donosi efekte samo budućim vlasnicima stanova, nego mnogo široj populaciji. Ovo sa odnosom otvorenih/zatvorenih radnih mesta nije tačno. Infrastrukturna ulaganja su najbolji način za pokretanje umtvrljene privrede kao što je naša (američki new deal, autobahn).Deficit i inflacija baš i nemaju neke veze (videti pod USofA).

[Yoyogi]

@paceypodaci o Singapuru Drugi po gustini naseljenosti, GDP per capita šesti, u zemlji 30x30 kilometara. Tamo svaki komad zemlje mora da bude vrlo skup.

Tacno, dijagonala je od mocvare do mocvare 40km. Nema elitnih i ne-elitnih mesta u istom smislu kao po svetu.Hong Kong je isto tako.Drzavno izgradjeni stanovi (HKG):ova fotka nije moja:

[Budja]

@paceypodaci o Singapuru Drugi po gustini naseljenosti, GDP per capita šesti, u zemlji 30x30 kilometara. Tamo svaki komad zemlje mora da bude vrlo skup.Dosta je i Tresko odgovorio, ulaganje u stanove/infrastrukturu upošljava veliki broj privrednih grana i pogotovo na duži rok donosi koristi svima, a ne samo Lebowskom koji živi u subvencionisanom stanu. I ovo je veoma bitno- Ne znam odakle ti ideja da treba da se nadoknađuje neki nedostatak u budžetu, ma šta ti taj pojam značio. Ako je x tih stanova planirano u budžetu, onda su planirani i prihodi koji taj izdatak pokrivaju. Budžetskom deficitu ništa ne fali, naravno ne nekom enormnom. Isto važi i za suficit. Nemoj ovo posmatrati kao povećanu državnu potrošnju, nego kao povećano državno ulaganje. I ono nikako ne donosi efekte samo budućim vlasnicima stanova, nego mnogo široj populaciji. Ovo sa odnosom otvorenih/zatvorenih radnih mesta nije tačno. Infrastrukturna ulaganja su najbolji način za pokretanje umtvrljene privrede kao što je naša (američki new deal, autobahn).Deficit i inflacija baš i nemaju neke veze (videti pod USofA).

I ko jos?Dolar je rezervna valuta, pa Ameri imajuTo ce da traje dok dolare koje stancuju ima ko da kupi (Kinezi). Sto se gradnje stanova tice, i lanca i dugorocnih koristi, i tako dalje... da je to tako jednostavno svi bi gradili stanovi i asfaltirali puteve stancujuci pare i produkujuci deficit. Ali to ocigledno svi ne rade.Hocu reci, nije kejnzijanski recept univerzalan i nije ga moguce uvek primeniti.

[Yoyogi]

I ko jos?Dolar je rezervna valuta, pa Ameri imajuTo ce da traje dok dolare koje stancuju ima ko da kupi (Kinezi).

Ameri stancuju a Kinezi kupuju dolare?Stvarno? Gde moze o tome vise da se nauci?Da nije da Kinezi kupuju Bonds (drzavne obveznice) koje US nudi svakome ko hoce da ih pogleda i kamata na koje je benchmark niskog rizika za investitore?

[čekmeže]

I ko jos?Dolar je rezervna valuta, pa Ameri imajuTo ce da traje dok dolare koje stancuju ima ko da kupi (Kinezi). Sto se gradnje stanova tice, i lanca i dugorocnih koristi, i tako dalje... da je to tako jednostavno svi bi gradili stanovi i asfaltirali puteve stancujuci pare i produkujuci deficit. Ali to ocigledno svi ne rade.Hocu reci, nije kejnzijanski recept univerzalan i nije ga moguce uvek primeniti.

Ima i drugih načina da država dođe do novca a ne samo štampajući ga. Niko nije lood da ponovi devedesete i popunjavanje rupa štancanjem para, zato su tu npr. obveznice i drugi izvori kreditiranja koji zemlji pod sankcijama nisu bili dostupni. Ova zemlja je infrastrukturno debelo zaostala i mislim da baš Kejnzov recept najbolje prolazi kod ekonomija koje su u situaciji kao naša. Povećana javna potrošnja koja ulaganjem u infrastrukturu daje zamajac celoj privredi. A daleko od toga da on sve rešava.

[rajka]

pre neki dan je dulic najavio povecanje subvencija za stambene kredite u novom budzetu. da li neko zna oce se to biti samo povecanje ukupnog novca za subvencije po starim uslovima, ili ce povecati pojedinacne subvencije (vratiti na 20%)?