Stambeni krediti

[Yoyogi]

Da, svako ko je sposoban da se zaduzi i da vraca bilo kakve kredite u ovoj drzavi jeste srednja klasa. Posledicno, te subvencije jesu namenjene srednjoj klasi a ne onima koji zaradjuju 200 evra.Da bi se subvencionisale kamate, nece se subvencionisati nesto drugo, recimo skolovanje dece onih sa 200 evra.I tu nema tajne. Mladja javno kaze da je njegov cilj stvaranje jake srednje klase, i to je sloj kome se obraca.

Je li to bas tako?Komercijalne banke, potpuno samostalne od drzave, daju subvencionisane kamate i boli ih uvo za budzet i raspodelu.Na primer, clanovi udruzenja inzenjera ili advokatske komore u Australiji imaju 0.5% manju kamatu nego ostali.Ako je kamata 8,5% onda je njihova 8%. To, za vreme zivota kredita (25 godina) iznosi negde oko 50,000 dolara ustede.Super Annuation Fund (penzijski fond) daje svojim clanovima (pod odredjenim uslovima) kredit sa kamatom manjom 1% od komercijalnih banaka. 1% izgleda malo ali ako je kamata 8.5% tih 1% ispadne popust od skoro 15%.U nekim zemljama moze sopstveni penzioni doprinos (u Singapuru je tako, neko mi rece i u Nemackoj, nisam siguran) da se koristi kao ucesce za kredit. To je u startu 20% novca manje.Sve ovo gore nema blage veze sa Dinkicevim ili bilo cijim budzetom. Pitanje je da li je on (Dinkic) uopste svestan da takve stvari u svetu uopste postoje. Izgleda da nije.

[čekmeže]

Yoyogi zaboravljaš da pričamo o Srbiji...mnogo će vode proteći dok sistem koji ti opisuješ stigne ovde.Komercijalne banke u Srbiji ne daju subvenconisane kredite - ali da se prvo dogovorimo šta su subvencionisani krediti - ako je to kredit po kamatnoj stopi ispod cene koštanja novca, onda takve kredite u Srbiji daje isključivo država i to ne ceo kredit nego (manji) deo kredita subvencioniše država a ostalo je komercijalni aranžman.Povoljniji uslovi za neke zaposlene postoje, ali ne zato što su se oni udružili u esnafe nego zato što su zaposleni u određenoj velikoj firmi, tipa Naftagas. E sad, inženjer si ceo život pa možeš dobiti dugoročni kredit dok u Naftagasu danas jesi sutra nisi tako da ne znam da li se pogodnosti koje zaposleni u corporate preduzećima kod dobijanja kratkoročnih kredita, kreditnih kartica i tsl. primenjuju i na stambene kredite. Neka se javi neko iz corporate-a..Privatni penzioni fondovi su povoju, verujem da je u njima simboličan broj građana, životno osiguranje ima možda 10 posto ljudi. Sa raspadom kakav je državni PIO fond, ljudi su sasvim zadovoljni da znaju da će ulaganjem u privatni fond ono što sada odvajaju sutra biti njihovo. Niko ne traži povoljnosti kod kreditiranja po osnovu privatne penzije, dobro je ako i nju i ostvare. A i banke su podozrive, s obzirom na finansijsku snagu tih fondova sve je to još jako klimavo.Na primer, mislim da se isklučivo na osnovu polise životnog osiguranja nigde ne može ništa dobiti, ona se može uzeti samo kao dodatno sredstvo obezbeđenja kod odobravanja kredita, ali primarna ostaje hipoteka.Sve ovo ima malo veze sa Dinkićem i ne znam zašto se on uvlači u celu priču.

[Eraserhead]

Je li to bas tako?Komercijalne banke, potpuno samostalne od drzave, daju subvencionisane kamate i boli ih uvo za budzet i raspodelu.Na primer, clanovi udruzenja inzenjera ili advokatske komore u Australiji imaju 0.5% manju kamatu nego ostali.Ako je kamata 8,5% onda je njihova 8%. To, za vreme zivota kredita (25 godina) iznosi negde oko 50,000 dolara ustede.Super Annuation Fund (penzijski fond) daje svojim clanovima (pod odredjenim uslovima) kredit sa kamatom manjom 1% od komercijalnih banaka. 1% izgleda malo ali ako je kamata 8.5% tih 1% ispadne popust od skoro 15%.U nekim zemljama moze sopstveni penzioni doprinos (u Singapuru je tako, neko mi rece i u Nemackoj, nisam siguran) da se koristi kao ucesce za kredit. To je u startu 20% novca manje.Sve ovo gore nema blage veze sa Dinkicevim ili bilo cijim budzetom. Pitanje je da li je on (Dinkic) uopste svestan da takve stvari u svetu uopste postoje. Izgleda da nije.

Pa ako banka sama subvencioniše kredite za neku društvenu grupu onda je to zato što želi nju da privuče. Onda se to i ne zove subvencija nego "popust".Subvencija je ukoliko se država upetlja da bi snizila kamatne stope. A kamatna stopa je kao što je Larko rekao cena novca. Suštinski to je isto kao "hleb za tri dinara" i subvencionisanje namirnica. Umesto da trošak snosi pojedinac on se prenosi na sve.

[Yoyogi]

Pa ako banka sama subvencioniše kredite za neku društvenu grupu onda je to zato što želi nju da privuče. Onda se to i ne zove subvencija nego "popust".Subvencija je ukoliko se država upetlja da bi snizila kamatne stope. A kamatna stopa je kao što je Larko rekao cena novca. Suštinski to je isto kao "hleb za tri dinara" i subvencionisanje namirnica. Umesto da trošak snosi pojedinac on se prenosi na sve.

Ne mora da bude samo ili uopste subvencionisana kamata.Moze, kao u Australiji, da se "first home buyers" dodele dve stvari:First Home Buyers Benefits - Australia1. Da ne plate "stamp duty" ili porez na na stan kada im je to prvi stan (ili kuca). To moze da bude 17,000$;2. Jednokratni cash-back od 7000$ pri kupovini prvog stana;Dodatno,3. Da se novac koji je kupac uplatio u penzijski fond racuna kao ucesce i kredit i kamata se placaju na preostalih 80%.To se radi po svetu, nije novo.Edit: Eraseru, kad si vec politicki aktivan, proturi nekome ovo po strankama kroz usi, vidi sta kazu. Moguce da ce reci "velika zayebancija to uvesti a za koga - za one koji izlaze a izbore u jedva dovoljnom broju da ih ucine vazecim". Edited June 7, 2008 by Yoyogi

[Sammael]

Kao neko ko je uzeo subvencionisani stambeni kredit, moja logika je krajnje prosta:1) Radim dva posla i na oba placam (ili direktno, ili preko firme) enormno velike poreze ovoj drzavi od kojih se finansiraju mnoge stvari, ukljucujuci tu i stanove za drzavne funkcionere. Ako mogu oni, mogu i ja (a tu mizernu subvenciju sam odavno jos isplatio kroz svoje poreze).2) Oba moja roditelja su godinama uredno uplacivala sredstva u stambene fondove drzavnih preduzeca u kojima su radili i ni jednom od mojih roditelja nije dodeljen stan.3) Ukupan iznos moje subvencije je manji od prijavljenih putnih troskova jednog narodnog poslanika u toku jednog skupstinskog zasedanja.

[Yoyogi]

Kao neko ko je uzeo subvencionisani stambeni kredit, moja logika je krajnje prosta:1) Radim dva posla i na oba placam (ili direktno, ili preko firme) enormno velike poreze ovoj drzavi od kojih se finansiraju mnoge stvari, ukljucujuci tu i stanove za drzavne funkcionere. Ako mogu oni, mogu i ja (a tu mizernu subvenciju sam odavno jos isplatio kroz svoje poreze).2) Oba moja roditelja su godinama uredno uplacivala sredstva u stambene fondove drzavnih preduzeca u kojima su radili i ni jednom od mojih roditelja nije dodeljen stan.3) Ukupan iznos moje subvencije je manji od prijavljenih putnih troskova jednog narodnog poslanika u toku jednog skupstinskog zasedanja.

Na tu gorcinu mogu i sam da se nadovezem samo to ne vodi nikud. Sta dalje? kako od sada?

[BigLebowsky]

pa upravo o tome se radi. ako se lebovskom da beskamatni kredit za stan, on će profitirati, a zajedno ćemo svi mi podeliti trošak inflacije. Ako se odluči da je to ok politika, neka bude tako; ja to ne mogu da sprečim. Ali smatram licemernim da se stvari ne nazovu pravim imenom.

...karu ces ti da platis, zato sto je inflatorni uticaj ovih subvencija na cene, pa i kapitala mizeran u odnosu na druge pritiske...i hajde da vidimo tu kalkulaciju gde se odredjuje uticaj ovih subvencija...moze da stoji ova larkova onelinerska genijalna misao, taman da stoji u nekom udzbeniku, ali nije to bas tako jednostavno kao sto bi on voleo da bude i postoji dobar razlog zasto je to gomili ljudi u srbiji potrebno...i kako se to nelicemerno zovu subvencije?

Nije rec samo o inflaciji. Rec je pre svega o raspodeli, kao sto svaki budzet jeste. Da odgovorim Lebovskom. Da, svako ko je sposoban da se zaduzi i da vraca bilo kakve kredite u ovoj drzavi jeste srednja klasa. Posledicno, te subvencije jesu namenjene srednjoj klasi a ne onima koji zaradjuju 200 evra.Da bi se subvencionisale kamate, nece se subvencionisati nesto drugo, recimo skolovanje dece onih sa 200 evra.I tu nema tajne. Mladja javno kaze da je njegov cilj stvaranje jake srednje klase, i to je sloj kome se obraca.

...e, ako bi tvoja definicija srednje klase bila tacna, onda bi se opusteno moglo tvrditi da u srbiji vlada blagostanje......ovo drugo sto si napisao, osim sto je pateticno, je samo delimicno tacno...moj rezon ne mora biti sasvim ekonomski, ali nije iskljuceno da je tacan...a to je da se ovi krediti dugorocno isplate drzavi, a i onima koji sada nemaju pare da misle o kreditima, niti da placaju skolovanje svojoj deci (zasto ne i obdaniste, i tu jadne male bebe cekaju u redovima da bi ih neko vaspitao i cuvao dok mama i tata zaradjuju hleb nasusni... )...srbija nikada vise nece biti socijalisticka drzava, u srbiji nikada vise, ili preciznije sve manje ce biti besplatnog skolovanja i zdravstva, bice samo sve surovijeg kapitalizma...jedino sto moze da ga ublazi je gradjanstvo sa dobrim standardom koje ce da placa poreze i finansira sve to sto je nekada bilo za dzabe i finansirano iz nepokrivenih kredita, koje opet sada ja otplacujem, ali to nije bitno, zar ne?......bitno je da za te subvencije postoje kvote, koje bi trebalo da ogranice datu sumu na nivo podnosljiv za budzet i inflaciju......ono sto se ne razmatra je to, da je svako ko je sebi kupio gajbu uz subvencionisani kredit resen da sledecih 30 godina zivi i radi u srbiji, placa doprinose i poreze na bar tri puta vecu zaradu od prosecne...isto tako se ne razmatra da svako iz te kategorije stanovnistva, osim sto popravlja srpski saldo, smanjuje procenat funkcionalno nepismenih (svojim neodlaskom bilo gde drugde) koji ce imati pare da nesto finansiraju iz svog budzeta kad na vrbi rodi grozdje......a najgore od svega je sto se naglasava uticaj ovih subvencija na inflaciju u situaciji kada imamo najskuplju drzavu, rasipnicku administraciju, privatizaciju kojom se finansiraju socijalni programi, kriminalnu gradjevinsku industriju koja kontrolise stambenu gradnju, monopol u trgovini hranom, monopol u energetici, jebenu zastavu koja se finansira sa brdo para vec 15 godina i od cijih se subvencija mogao napraviti novi kragujevac......tj. mislim da je ovo sto pisete proseravanje samo tako... Edited June 7, 2008 by BigLebowsky

[čekmeže]

Moglo je i bez onog kurca na početku posta ali sve ostalo je uglavnom tačno.

[Eraserhead]

Edit: Eraseru, kad si vec politicki aktivan, proturi nekome ovo po strankama kroz usi, vidi sta kazu. Moguce da ce reci "velika zayebancija to uvesti a za koga - za one koji izlaze a izbore u jedva dovoljnom broju da ih ucine vazecim".

Uprkos uvrzenom misljenju, nisam politicki aktivan. Bio nekad, sad je doslo vreme za druge stvari.

[Yoyogi]

Uprkos uvrzenom misljenju, nisam politicki aktivan. Bio nekad, sad je doslo vreme za druge stvari.

Pa to je to. Za koga?Za mene koji sam zbrisao cim sam video da moja politicka ideja ima 7 od 250 poslanika (1990), za one koji su u zemlji i digli ruke ili za one koji knjavaju ceo dan i ne izlaze na izbore.Savest mi je cista jer sam pokusao nesto, odvojio mnogo vremena i energije, cak i para, verujem da si i ti Eraseru..yebi ga...ne radja se Djindjic u svakome od nas.

[Tresko]

subvencije (za stanove, a i sve ostalo) rađaju inflaciju, na koju toliko penimo svaki put kada izađemo iz prodavnice. Da nije tako, sve države na svetu bi godišnje davale milione i milione kredita od 1% kamate svima bez stana.

Pa nije baš tako. Potrebno je stvari raditi bez stihije, i po prethodno zacrtanoj strategiji. I gledati kako su to odradili oni koji su u tome imali najviše uspeha.U tzv. subvencionisanoj gradnji, ili ti "neprofitnoj stanogradnji", najviše uspeha ima Madrid. I izgleda da su oni pronašli najbolji recept kako zadovoljiti stambene potrebe onih koji nisu u mogućnosti da plaćaju astronomske najamnine, ili astronomske cene kvadrata.Naime, grad Madrid ulaže dosta sredstava, i u poslednjih 5-6 godina izgradili su oko 100.000 stanova. Investitor je Grad, i putem tendera dobijaju izvodjače, i samim tim povoljne cene izgradjenog kvadrata. Oko 70% tako izgradjenih stanova, se daje u najam po cenama najamnine koja je socijalna, recimo oko 40% tržišne, i održava se na nivou koji gradu donosi taman onoliko novca koliko je potrebno za troškove održavanja tih nekretnina, uz čak i malu zaradu.Interesantno je pritome, da nema nikakvog kriterijuma (ekonomskog ili socijalnog) ko može da dobije u najam takav stan. Znači, princip je first come-first served. Možeš da budeš single, bračni par bez dece, sa visokim primanjima, sa niskim primanjima, nezaposlen, zaposlen, crn, beo, gay, štagod. Bitno je da možeš da plaćaš najamninu.Onih ostalih 30% stanova se prodaje, tako da je cena kvadrata praktično samo oko 5% veća od one koju je Grad platio u izgradnji, a rata za kredit je ista kao kad bi plaćao neprofitnu najamninu.Naravno, ovo je Madrid uradio uz pomoć Zapaterove vlade, koja puno pomaže u ovom pravcu.Mislim da je ovo recept koji bi i Beograd morao da primeni, kako bi počeo da rešava i zadovoljava potrebu za stanovima. Naravno, u onoj meri u kojoj je moguće u Beogradu, ali po ovom principu.Na ovakav način, ne da se ne podstiče inflacija, već se oko svega toga pravi i mnogo radnih mesta, i novac iz budžeta troši na ispravan način.

[Aće]

Neki modeli kredita koje banke same daju klijentima, sada su, po pitanju kamata, vec vrlo blizu ako ne i izjednaceni sa kreditom koji subvencionise drzava + ne postoje ogranicavajuci uslovi ( nemogucnost prodaje ili iznajmljivanja nekretnine i prevremene otplate kredita prvih 5 godina, ogranicena mogucnost dobijanja subvencionisanog kredita ako neko vec poseduje 100% stan u vlasnistvu i sl ). Druge vrste kredita koje kod nas jos uvek nisu zastupljene, a koje mogu doneti odredjeni vid subvencije su krediti proistekli iz ucesca u razlicitim vrstama stednih stambenih zadruga i sl. Ono sto se mora konstatovati je da su kamatne stope generalno na nivou zemalja u okruzenju, jer ipak jos uvek smo daleko od toga da se mozemo porediti sa najrazvijenijim zemljama. Kod nas se cak ni ne nazire datum kada ce stambeni krediti poceti da se odobravaju u dinarima, a u Hrvatskoj je recimo to vec postala redovna praksa. Takav vid kreditiranja bi, uz naravno nisku inflaciju, bio povoljniji ovde, s obzirom da banke koje diktiraju uslove i plasiraju najvise, to cine iskljucivo novcem uzetim sa stranih trzista, a ne iz ovde prikupljenih sredstava. Zbog opste ekonomsko-finansijske situacije u svetu, ceste su promene vrednosti valuta ( Euribor i Libor ), pa samim tim i kamatnih stopa.

[Yoyogi]

Neki modeli kredita koje banke same daju klijentima, sada su, po pitanju kamata, vec vrlo blizu ako ne i izjednaceni sa kreditom koji subvencionise drzava + ne postoje ogranicavajuci uslovi ( nemogucnost prodaje ili iznajmljivanja nekretnine i prevremene otplate kredita prvih 5 godina, ogranicena mogucnost dobijanja subvencionisanog kredita ako neko vec poseduje 100% stan u vlasnistvu i sl ). Druge vrste kredita koje kod nas jos uvek nisu zastupljene, a koje mogu doneti odredjeni vid subvencije su krediti proistekli iz ucesca u razlicitim vrstama stednih stambenih zadruga i sl. Ono sto se mora konstatovati je da su kamatne stope generalno na nivou zemalja u okruzenju, jer ipak jos uvek smo daleko od toga da se mozemo porediti sa najrazvijenijim zemljama. Kod nas se cak ni ne nazire datum kada ce stambeni krediti poceti da se odobravaju u dinarima, a u Hrvatskoj je recimo to vec postala redovna praksa. Takav vid kreditiranja bi, uz naravno nisku inflaciju, bio povoljniji ovde, s obzirom da banke koje diktiraju uslove i plasiraju najvise, to cine iskljucivo novcem uzetim sa stranih trzista, a ne iz ovde prikupljenih sredstava. Zbog opste ekonomsko-finansijske situacije u svetu, ceste su promene vrednosti valuta ( Euribor i Libor ), pa samim tim i kamatnih stopa.

fcuk me if I understand a shite from your post. Edited June 10, 2008 by Yoyogi

[Budja]

...srbija nikada vise nece biti socijalisticka drzava, u srbiji nikada vise, ili preciznije sve manje ce biti besplatnog skolovanja i zdravstva, bice samo sve surovijeg kapitalizma...jedino sto moze da ga ublazi je gradjanstvo sa dobrim standardom koje ce da placa poreze i finansira sve to sto je nekada bilo za dzabe i finansirano iz nepokrivenih kredita, koje opet sada ja otplacujem, ali to nije bitno, zar ne?......bitno je da za te subvencije postoje kvote, koje bi trebalo da ogranice datu sumu na nivo podnosljiv za budzet i inflaciju......ono sto se ne razmatra je to, da je svako ko je sebi kupio gajbu uz subvencionisani kredit resen da sledecih 30 godina zivi i radi u srbiji, placa doprinose i poreze na bar tri puta vecu zaradu od prosecne...isto tako se ne razmatra da svako iz te kategorije stanovnistva, osim sto popravlja srpski saldo, smanjuje procenat funkcionalno nepismenih (svojim neodlaskom bilo gde drugde) koji ce imati pare da nesto finansiraju iz svog budzeta kad na vrbi rodi grozdje......a najgore od svega je sto se naglasava uticaj ovih subvencija na inflaciju u situaciji kada imamo najskuplju drzavu, rasipnicku administraciju, privatizaciju kojom se finansiraju socijalni programi, kriminalnu gradjevinsku industriju koja kontrolise stambenu gradnju, monopol u trgovini hranom, monopol u energetici, jebenu zastavu koja se finansira sa brdo para vec 15 godina i od cijih se subvencija mogao napraviti novi kragujevac......tj. mislim da je ovo sto pisete proseravanje samo tako...

Prica o srednjoj klasi koja placa poreze a kupovinom stana signalizira da zeli da trajno ostane, pa time doprinosi ekonomiji moze da ima smisla. No pokretanje vertikalne mobilnosti i unapredjenje obrazovanja direktnim smanjenjem funkcionalne nepismenosti (a ne indirektne preko mita da bi se ostalo ovde) takodje ima ekonomskog smisla.Nije mi bila namera da budem patetican, vec samo da ukazem da svaka lobi-grupa moze da nadje argumente (pa i ekonomske) za svoju tvrdnju. I na kraju, mojne tim argumentima "I oni to rade" - to sto je drzava skupa, sto ima monopola, itd.... ne znaci da treba da bude jos skuplja vec da monople treba rasturiti a drzavu pojeftiniti.

[Budja]

Je li to bas tako?Komercijalne banke, potpuno samostalne od drzave, daju subvencionisane kamate i boli ih uvo za budzet i raspodelu.Na primer, clanovi udruzenja inzenjera ili advokatske komore u Australiji imaju 0.5% manju kamatu nego ostali.Ako je kamata 8,5% onda je njihova 8%. To, za vreme zivota kredita (25 godina) iznosi negde oko 50,000 dolara ustede.Super Annuation Fund (penzijski fond) daje svojim clanovima (pod odredjenim uslovima) kredit sa kamatom manjom 1% od komercijalnih banaka. 1% izgleda malo ali ako je kamata 8.5% tih 1% ispadne popust od skoro 15%.U nekim zemljama moze sopstveni penzioni doprinos (u Singapuru je tako, neko mi rece i u Nemackoj, nisam siguran) da se koristi kao ucesce za kredit. To je u startu 20% novca manje.Sve ovo gore nema blage veze sa Dinkicevim ili bilo cijim budzetom. Pitanje je da li je on (Dinkic) uopste svestan da takve stvari u svetu uopste postoje. Izgleda da nije.

A koji su uslovi?Otkud bas, eto, inzenjeri i advokati. Verovatno sto oni drze ogromnu lovu u bankama, pa je i to nacin da ih banke zadrze. Tu je u pitanju cist racun a ne nikakav altruizam.