Umetničke slobode

[Indy]

Ja sam za to da mi proglasimo ovaj topić, a i šire, 1 umetničkim delom.Kao što su uradili ovi džezeri:

[Caligula]

@cowboy & co.kad pominjete disana, je l' osporavate samo readymade period ili i ono pre njega?

Sto se mene tice, ne osporavam nista - rece Mioba da ja i ona termine koristimo i razumemo razlicito - dakle, ne osporavam vrednost readymade-a, vec njegovo svrstavanje u umetnicku delatnost. Jedno je primenjena filozofija, drugo je umetnost.Inace, Dishan mi se dopadao do pisoara. Svi veliki umetnici eksperimentisali su sa medijima i izrazom - valjda zato sto su veliki. Ali nikada pre pisoara nije postojala infrastruktura koja ce uspesno da prodaje maglu - sada se, zahvaljujuci opstem tehnoloskom rastu covecanstva (medija, pre svega, to je presudno za odrzavanje zivota frankestajna zvanog "moderna umetnost"), stvorila i nova realnost: umetnicko delo sa uputstvom za upotrebu.@aion, mod on: ova u spojleru koju si okacio nije izbrisana sa topika samo zahvaljujuci nadnaravnoj toleranciji i shirini moda - da si okacio na flicker, stroga ruka cenzora ubila bi link dok kazes Kurbe :) . Edited June 2, 2008 by CowBoy

[Caligula]

Multiquote on:

(hm, u epizodi sa jašarijem stekla sam utisak da si tvrdio da ne treba sve da se iznese na tržište)

Pa, pominjao sam auto selekciju koju treba da vrsi umetnik - dakle, ako napravis rip-off Vorholove tehnologije rada portreta, mozda treba da razmislis pre nego sto izlozis delo - ok je kao privatni eksperiment, ali ne znam zasto svoj domaci zadatak pokazivati publici. Dalje, ako umetnik ne vidi besmislenost izlaganja rip-off-a, valjda postoji neki selektor koji pregleda radove. Znam, besmisleno je ovo sto govorim danas, kada se izlaze svaka idiotarija koju smisli neko ko se oseca posebnim - ali, kada govorim o selekciji, ne govorim o cenzuri (sto podrazumeva zabrinut pogled u drustvo krcato tabuima i predrasudama, kao i na tuzilastva opterecena politickom korektnoscu), vec o poboljsanju kvaliteta u radu na boljoj artikulaciji.

enivej, u čemu je problem sa tim rešenjem, selekcija vs. cenzura, problem je u tome što do tog pitanja još nismo stigli, nismo naime raščistili kriterijum na osnovu kog ćeš selektovati (a ne cenzurisati); mislim, fino je da kažeš jašari ne prolazi selekciju, ali to mora nečim da se pojača. npr. kriterijumima selekcije. nije kao gernika? ok, pa ništa osim gernike nije kao gernika, to nije nikakav kriterijum, to je selekcija na osnovu ličnih preferenci, ispao bi gori od postmodernih kunst-istoričara...

Pa ti upravo tvrdis da sve treba da se vrednuje na osnovu licnih preferenci, jer univerzalni arshin ne postoji - a sada ih pominjes kao nesto negativno.Malo pitanje - postoji li individualizam tamo gde nema univerzalnog? Moj odgovor je - ne postoji. Ne dopustaju fizicki zakoni.

moderna umetnost nije samo umetnost 20. veka, umetnost pre moderne nije “slikanje pejzaža dokonih domaćica iz kovačice”, umetnost je uvek uticala/oblikovala društvo, uvek je bila medij preko kog su društvo i pojedinac razmenjivali poruke, i kao takva uvek i svuda veoma zgodan instrument...

To nije ni dovodjeno u pitanje. Medjutim, ni promasaji u istoriji umetnosti nisu novost: citav neoklasicizam ili dobar deo baroka u slikarstvu je velika oseka snage umetnosti - a, eto, usla je u zvanicnu istorijuu zbog postovanja hronologije. Pisali su je isti oni koji su kasnije osporavali Van Goga ili Vijara. Dakle, slepci. I danas modernu umetnost afirmisu slepci koji nisu nista napravili i ne poznaju umetnicku tehnologiju - ali zato znaju da palamude.

osnova mog i tvog mimoilaženja je što ne delimo ista značenja pojmova kojima se služimo (ne govorim o tačno/netačnom, samo različitom) – ako dozvoliš interpretaciju, ti umetnosti/talentu pripisuješ neku gotovo onostranu mistiku, nesto što nije moguće objasniti, samo osetiti, pa ako radi – radi, ako ne, znači da nije umetnost. pojednostavljujem, naravno, ali svodi se na to – u takvom svetu nema mesta za teoriju, tumačenje, naknadno čitanje/učitavanje/kontekstualizaciju, kritiku, sve je to zaludno mrsomuđenje,

Ne mrsomudjenje vec palamudjenje :lol:Slazem se - tesko je objasniti talenat, mada nije nista onostrano - pre bih rekao da je sveprozimajuce. Kad bi se tacno znalo sta je to uzbudljivo kod ove eksplozije povrsina i bojaverovatno bi svako umeo to i da napravi. Medjutim, umesto toga, imamo ...

... tragično sužen pogled na stvari, ne zato što je loš/nevaljao, nego prosto jer previđa gomilu veoma važnih stvari, niti može da ih obuhvati, a kamoli objasni. naprosto, neuspešan, insuficijentan, kao tomsonov model atoma ...

... dakle pranje kostiju, vadjenje genitalija, samopovredjivanje i livenje zlatnih govanaca. Edited June 2, 2008 by CowBoy

[mioba]

Svi veliki umetnici eksperimentisali su sa medijima i izrazom - valjda zato sto su veliki.

ne, nego zato što su tražili adekvatniju formu izraza. veličina se iz toga može tek posredno izvesti - postojeća forma im je tesna - ali ne važi kao pravilo. ima pregršt velikih koji nikad nisu eksperimentisali, naprotiv, bili su prilično konzervativni

Ali nikada pre pisoara nije postojala infrastruktura koja ce uspesno da prodaje maglu

netačno. na magli se uspešno zarađuje otkad je sveta & veka

- sada se, zahvaljujuci opstem tehnoloskom rastu covecanstva (medija, pre svega, to je presudno za odrzavanje zivota frankestajna zvanog "moderna umetnost"), stvorila i nova realnost: umetnicko delo sa uputstvom za upotrebu.

netačno* do medija stiže samo mali procenat savremene produkcije, u najvećoj meri kad kontroverza već postoji* "uputstvo za upotrebu" (ako sam dobro razumela šta pod tim misliš) bilo je potrebno i ranije. (primer sa već pomenutim autorom sisktinske - svog ljutog, ali moćnog protivnika, naslikao je kao demona, stvar je stigla do pape; da je tad bilo cnn-a kladim se da bi se raja zabavljala uz celovečernji specijal "umetnik pretvorio zidove svetog verskog objekta u banalnu strip tablu, na kojoj se podmuklo obračunava sa svojim neistomišljenicima")* umesto boja&četkica, danas se koriste impresije, asocijacije, konteksti. umesto jednog značenja, jedne namene, delo se danas otvorilo za mnoštvo značenja. nema više metafizičke "tačke oslonca", nema jedne Istine, a da bi se ta situacija izrazila, potrebno je promeniti tehniku. za početakedit,

Malo pitanje - postoji li individualizam tamo gde nema univerzalnog? Moj odgovor je - ne postoji. Ne dopustaju fizicki zakoni

zanimljivo pitanje, nažalost nemam više vremena, samo ukratko - moj odgovor je: univerzalno više nije totalizujuće, razgrađeni su mnogi tradicionalni odnosi univerzalno-partikularno, pojedinčano se više ne konstituiše na tradicionalan način, i fizika je već odavno izašla iz uklj-isklj modela :D Edited June 2, 2008 by mioba

[Aion]

@aion, mod on: ova u spojleru koju si okacio nije izbrisana sa topika samo zahvaljujuci nadnaravnoj toleranciji i shirini moda - da si okacio na flicker, stroga ruka cenzora ubila bi link dok kazes Kurbe smile.gif .

Primecujem ironiju u tvom pisanju, pa malo uputsvo za upotrbu:U spojleru je najskuplje prodata fotografija na svetu. Ovaj 99 cent diptih Gurskog nedavno je prodat za tricavih 3.3 miliona dolara. Priznaj, sokiran si! Ne moras da fotografises golu decicu da bi bio cenjen (i to mnogo) fotograf. Edited June 2, 2008 by Aion

[Caligula]

Primecujem ironiju u tvom pisanju, pa malo uputsvo za upotrbu:U spojleru je najskuplje prodata fotografija na svetu. Ovaj 99 cent diptih Gurskog nedavno je prodat za tricavih 3.3 miliona dolara. Priznaj, sokiran si! Ne moras da fotografises golu decicu da bi bio cenjen (i to mnogo) fotograf.

Nije ironija, zaista:)Vec se pricalo o cenama, trzistu i realnoj vrednosti nekog komada - ja sam to uporedio sa trzistem religijskih relikvija: kolika je realna vrednost mostiju nekog sveca (prst, ruka, lobanja, celo telo) potpuno je nebitno - bitna je vrednost fetisha i price koja se oko tog fetisha vrti. Dakle, vernik je spreman da plati mnogo, a nevernik - pa, mumificirani prst mu ne znaci nista vise od prazne paklice cigareta.Isto vazi i za vernike moderne umetnosti. Vernici su stvorili trziste koje ima svoje sumanute zakone, pa trziste zahvaljujuci njihovoj veri opstaje. Beshe, 120 miliona dolara je placen neki Pollock. Ok, dakle, toliko i vredi. Da sam ga ja prodavao, dobio bih tu sumu, iako za par stotina ili hiljada evra mogu da kupim objektivno bolju sliku ili skulpturu, rad nekog talentovanog studenta, na primer. Edited June 2, 2008 by CowBoy

[Indy]

Isto vazi i za vernike moderne umetnosti.

Mislim da je uvek bilo toga o čemu ti pričaš - kultnih i retkih objekata čije posedovanje je označavalo ekstremno visoki društveni status, pri čemu ti objekti ne moraju da imaju nikakvu "objektivnu" vrednost (čak ni u smislu virtuoznosti ili veštine potrebne za njihovu proizvodnju). Mislim da to uopšte nije specifično za modernu (i u smislu savremenu) umetnost.Nema ničeg sumanutog u vezi tržišta, ono je tačna mera vrednosti koju ljudi pridaju nečemu. Pitanje je zašto? Mislim da je odgovor pre svega u statusu (na rečima mnogi to vole da potcenjuju, kao to im nije važno... međutim, očito je da vole da se osećaju veoma specijalnim).

[Caligula]

Mislim da je uvek bilo toga o čemu ti pričaš - kultnih i retkih objekata čije posedovanje je označavalo ekstremno visoki društveni status, pri čemu ti objekti ne moraju da imaju nikakvu "objektivnu" vrednost (čak ni u smislu virtuoznosti ili veštine potrebne za njihovu proizvodnju). Mislim da to uopšte nije specifično za modernu (i u smislu savremenu) umetnost.

Nisam ni rekao da nije - ali danas je to izrazenije nego ikada, u kvantitativnom smislu. Za 120 miliona mozes da napravis luksuzan stambeni blok - umesto toga, dao si novac za nesto nakapane boje. Sa druge strane, Leonardo (slikar, arhitekta itd) je ziveo relativno dobro (periodicno), ali daleko od toga da je bilo koje njegovo delo placeno u slicnoj (ili cak sto, ili hiljadu puta manjoj) protivvrednosti.

Nema ničeg sumanutog u vezi tržišta, ono je tačna mera vrednosti koju ljudi pridaju nečemu. Pitanje je zašto? Mislim da je odgovor pre svega u statusu (na rečima mnogi to vole da potcenjuju, kao to im nije važno... međutim, očito je da vole da se osećaju veoma specijalnim).

Nema sumanutog jer radi - funkcionise, dakle ima svoju unutrasnju logiku. Moja upotreba reci sumanuto bila je vise licni dozivljaj.A sto se statusa tice - ne daj boze da neki Autoritet najzad kaze istinu o Polokovom slikarstvu, onaj nesrecni biznismen ne bi mogao da proda svoju investiciju ni za stotinak hiljada evra. Edited June 2, 2008 by CowBoy

[Indy]

Za 120 miliona mozes da napravis luksuzan stambeni blok - umesto toga, dao si novac za nesto nakapane boje.

Još jednom: cena nije mera "objektivne"* vrednosti, već ljudske potrebe. Ljudska potreba za nešto nakapane boje koja pojedince koji to "umeju da cene" (i poseduju) čini specijalnima u odnosu na milijarde ostalih očito nije manja od potrebe za posedovanjem stanova i kuća.---* To, u prevodu, obično znači ono što intelektualna elita - tj. oni koji su posvećeni - smatra vrednim. Dakle, jako je mala verovatnoća da će taj tvoj "autoritet" da proglasi Poloka bezvrednim, jer bi porušio svoj sopstveni sistem vrednosti Ne, izazov i šamar sistemu doći će od novih generacija, sadašnjih odrpanaca... za šta postoje primeri i u prirodi, mislim da revolucija ima svoje korene u (našoj) evoluciji - grupa mlađih mužjaka se često organizuje da svrgne alfa mužjaka, pa se posle pokolju međusobno, pa ostane novi vođa... do sledeće prilike. Govori to dosta o proslavljenom "buntu mladih" i želji da se preuredi svet "preko noći" (često i bukvalno). Odavno su već oni koji su svojevremeno izagali svoje ekskremente postali establišment ("autoriteti"). Ne daju se oni tek tako, no prevrat će sigurno doći. It's in our nature.

[Ryan Franco]

auh!velika umetnicka prevara!disan mastermind, pollock nastavljac, koons, dren i marina upravo zasedaju i smisljaju kako dalje da setaju goli i sisaju ovce...o cemu vi ovde zapravo diskutujete?o tome da li cemo readymade da kapiramo kao umetnost?evo recimo video rad marka wallingera Threshold to the Kingdom bi mogao da se shvati kao readymade, u krajnjoj liniji u pitanju je klasicno redefinisanje pojmova koje je u sustini citave umetnosti 20. veka. je l' vi mislite da meni treba gombrich, ili neki objektivni autoritet da sidje da objasnjava da je to umetnost? ja je dozivljavam umetnoscu i to vrhunskom, kao sto koonsa smatram prevarantom. isto tako, pikaso me uopste ne dotice. od braka je pozajmio par fazona i nikom nista... brak je neopravdano zapostavljen u odnosu na pikasa ali boze moj, istoriju pisu pobednici... sve u svemu, danas u hiperprodukciji umetnosti imate gomile sranja (u koje ubrajam i ovog sa psom i onog drena malicijakoja vas nekoliko ovde vadi pokusavajuci da ospori mnogo siri spektar umetnosti 20. veka. vi to zovete konceptualnom umetnoscu, ja ne. meni je konceptualno i srpsko srednjevekovno slikarstvo i mondrian i wallinger, a ona dvojice iz zagrade su tu tanki.ili pricamo o tome da l' cemo pollocka da percipiramo kao nekog ko je, eto, pros'o mal'ko boje pa se bogatasi primili?mislim da ti, kauboju, tvoje pozivanje na likovnost malo suzava prostor da tako olako opisujes njegove slike.@indy samarcinu je taj vec popio od roya lichtensteina ovom grafikom:diskutujemo o trzistu?pa to je evergreen tema, ko sto rekoh istoriju pisu pobednici, ali sad, dao je covek primer gurskog, ako ono ne treba da bude vrhunski placeno onda jebiga, ne znam sta trebaa i lucien freud se prodao za neke nenormalne pare...je l' mozemo bar oko njih da se slozimo da su u pitanju majstori te da je kvalitet pronasao mesto na trzistu?eto tako, i ako moze malo ton diskusije da se upristoji bilo bi lepo...

[Caligula]

auh!velika umetnicka prevara!disan mastermind, pollock nastavljac, koons, dren i marina upravo zasedaju i smisljaju kako dalje da setaju goli i sisaju ovce...o cemu vi ovde zapravo diskutujete?

Diskusija je krenula od zabrane izlaganja nesrecnih fotografija i neminovno dosla do carevog novog odela - da li je slucajnost da svaka slicna diskusija ode u tom pravcu (nezavisno od ucesnika, ima i starih diskusija tamo na slicnu temu), ne znam - meni deluje kao pravilo. Kao prvo, razlika se javlja u shvatanju pojma umetnost - neki ga vezuju za istoriju drustva i drustvenih odnosa, a ja sam sklon da takvo shvatanje smatram samo pakovanjem - omotacem za nesto sto je mnogo slozenije, za nesto sto ima svoju konstantu. Ovi prvi veruju da se umetnost razvija, a ja verujem da ta igra samo kruzi sa medija na medij - i da je nemoguce razvijati je, kao sto je nemoguce razviti fizicke zakone. Ima ih onoliko koliko ih ima, tvrdo medjusobno povezanih, medjuzavisnih - a manifestacija fizickih zakona ima bezbroj, u najrazlicitijim oblicima i formama.Isto tako i umetnicki kod - on je jedan, ne moze se razviti, dovrsen je. Talentovani umovi uspeju da ga uhvate i urezu u neki medij.To je trajalo od postanka coveka do Dishana. Sto se mene tice, veruj u sta hoces - ali ako zelis da argumentujes tvrdnju da je nesto umetnost, ne bi trebalo da se oslanjas na necije reci i stavove - vec na fakta. A fakti su, na primer za likovnu umetnost - linija, ritam, tonovi, povrsine, boja, intenzitet. I jos nesto: to sto ti i Mioba vidite kao suzavanje prostora je besmisleno - citav kosmos moze da se prikaze u par povrsina... oni koji ogranicavaju stvar (ubih se ponavljajuci) su horde konceptualista za cija je dela potrebno uputstvo za upotrebu. Igrala se deca. Kazem, veruj u to, tvoj stav - ja ne verujem, to je moj stav. I imam razloge i argumente zasto mi je tesko da verujem u modernu umetnost kao prirodan i logican nastavak Altamire, antike, renesanse, imresionizma.edit: Polok - odlican je za scenografiju, kao deo dekora. Ujedno, Polok je prvi koji je (koliko znam) izlozio nakapanu boju. Da li to znaci da on nakapava najbolje? Hm, ne bas - to samo znaci da se prvi dosetio. A gde su vrednosti u sistemu ko-se-prvi-doseti? Nema ih, tu ne rade. Tu radi brzina i obavestenost, bas kao u advertajzingu - zato sam moderne umetnike poredio sa advert akauntima. Nije bitno sta izlazem, bitno je da sam prvi u tome i da to dobro upakujem u uputstvo za upotrebu. Pa ko se primi, primio se. Edited June 3, 2008 by CowBoy

[Aion]

@CowBoyJedna stvar mi u tvojoj prici nije jasna: Da li smatras da fotografija (ona cista, bez fotosopiranja ili doterivanja u mracnoj komori) moze biti umetnost? Meni deluje da je jako nejasna razlika (koneptualna, ne tehnicka) izmedju redimejda i fotografije. I u jednom i drugom slucaju mi izdvajamo nesto iz okoline i izlazemo (kao umetnicko delo) drugima. Drugim recima, umetnok u oba slucaja ima ulogu selektora, a tek posredno kreatora.

[Caligula]

@CowBoyJedna stvar mi u tvojoj prici nije jasna: Da li smatras da fotografija (ona cista, bez fotosopiranja ili doterivanja u mracnoj komori) moze biti umetnost? Meni deluje da je jako nejasna razlika (koneptualna, ne tehnicka) izmedju redimejda i fotografije. I u jednom i drugom slucaju mi izdvajamo nesto iz okoline i izlazemo (kao umetnicko delo) drugima. Drugim recima, umetnok u oba slucaja ima ulogu selektora, a tek posredno kreatora.

Ovo u boldu je, za fotografiju, vrlo problemaicno - i sam znas koliko rezultat u fotografiji zavisi od poznavanja medijuma. Od najbitnijeg - kompozicije, preko svetla, ekspozicije, blende - uz sveprozimajuci logican koncept. Dakle, dosta je tesko i zahtevno biti dobar umetnik-fotograf (cesto je vreme za akciju jako kratko - svetlo, motiv, raspolozenje brzo se menja, treba ga uhvatiti i u krop, pored likovnih elemenata, smestiti i koncept).Zaista mislim da je fotografija razlicita od redi mejda. Ponavljam, ne osporavam vrednost redimejda, samo kazem da nije na istoj liniji sa umetnoscu. Redi mejd je, kako ga ja vidim, glasno razmisljanje u materijalu.

[DarkAttraktor]

sa jedne strane, antičko ili srednjevekovno "društvo" ima daleko uži opseg nego danas, i underprivileged se u smislu merenja uticaja umetničkog dela, otkrića amerike ili novih filozofskih teorija, zapravo i ne računaju.

nisam siguran da li ovo retrogradno, anticivilizacijsko, nehumano shvatanje pojma 'drustva' treba da shvatim kao protivargument ? pobogu, pa da bi cak i to i takvo 'uze drustvo' koliko toliko funkcionisalno i napredovalo od antickih vremena pa sve do pada Bastilje - trebao mu je oslonac, najnizi, obespravljeni sloj, nazovi ga kako hoces: robovima, kmetovima ili shudrom.

sa druge strane, u svakoj epohi mejnstrim stiže i do najudaljenije margine zajednice, u obliku jeftinih replika, recimo, ili se na margini javlja novi impuls koji će uticati na proizvođače mejstrima (poezija potlačenih, muzika kolonizovanih, sirotinjska razonoda, itd)opremljenost svake centrale političke moći umetničkim delima, bez obzira o koliko primitivnoj zajedinici govorimo, otkriva makar rudimentarnu svest o značaju simboličke poruke

naravno, to jeste pravilno opisan odnos umetnosti i politike - no to ne menja cinjenicu da se u evropskoj umetnickoj i drustveno-politickoj tradiciji za takve slobode upravo trebalo boriti, a da najcesce nisu bile ups for grabs.

a kad je reč o obrnutom smeru - u zbiru vrhunskih umetničkih dela u istoriji ljudske civilizacije, ona nastala iz puke dokolice u znatnoj su manjini u odnosu na dela nastala po političkoj porudžbini, ili ona koja na direktan način reaguju na tadašnje prilike. od mora sličnih razlikuju ih veština i duhovitost, preciznost, asocijativna širina, štagod, ali da je kontekst bio drugačiji ? i ta bi dela bila drugačija. mikelanđelov strašni sud je naručen do detalja (a oni detalji koji su nedostajali, naprosto su kasnije docrtani), šekspir i mocart su pisali i za krezube bitange, servantes je don kihota izveo po doslovnom šablonu stotina istih romana za razonodu umetničko delo nije stvar-po-sebi

sve to sto si navela, iz perspektive nove umetnosti danas nisu relevantna dela. to jeste deo umetnickog nasledja. ali nije isti pogled na umetnost epohe 50, 300 i 500 godina po okoncanju epohe, pobogu ! ti pricas o njima kao o velikim umetnicima iz perspektive od pre 100 godina, pricas ono sto bi pricali tvoj otac ili deda o umetnosti.inace, da - jeste jedan austrijanac [mocart] debeo civilizacijski pomak za to vreme u odnosu na italijansku ili francusku muziku tradiciju/dominaciju, ali on danas nije relevantan [iako jeste neizbezni deo muzikog nasledja,naravno]. jednostavno, informaticko doba od tebe zahteva vise standarde. nisam siguran ko bi bio u domenu muzike adekvatan primer za nase savremene standarde [tako nesto zahteva research koji nisam obavio], ali bez imalo dvoumljenja navescu Brojgela [16 vek] kao najrelevantnijeg vizionara na polju vizuelnih umetnosti iz danasnje perspektive, primera radi.jednostavno, revidiranje vrednosti nikada ne staje. ne bi trebalo.

objektivizam, kako je poznat u literaturi, naknadno je razvrstavanje škola mišljenja vezanih za etiku i epistemologiju, uglavnom pre smrti metafizike (kada "objektivni" svet uglavnom označava ono što je ispod ili izvan opipljivog sveta). raspad te "tačke oslonca" fundamentalno je obeležio 20. vek, i on može biti sve samo ne "objektivistički", a takva mu je i umetnost. jedini objektivizam 20. veka je onaj ajn rend (negde sam je već pominjala), i nema značajnijih posledica po art, a bome ni po teoriju uopšte bottomline, verovatno si mislio na dobre, stare objektivne parametre, pri čemu je i dalje nejasno otkud ti objektivni parametri dolaze - odozgo, ili je ipak reč o nekoj vrsti dogovora, pri čemu opet prestaju da budu objektivni u klasičnom smislu. pa i tako kompromitovani, nemaju šta da traže u 20. veku, koji je vek subjektivnosti, relativizma, i bolnog ali konačnog raskida sa univerzalnim / apsolutnim / totalizujućim

dobro de ajd sad, use your imagination. siguran sam da u 'strucnoj literaturi' postoji makar jos 5 konotacija objektivizma pored ovog koji si navela [samo si ti igrom slucaja upoznata sa filozofskom]. ne pristajem na takav terminoloski monopolizam/hijacking kako u nekim ozbiljnijim prilikama, tako ni na webforumima [cak je ovde to malcice apsurdno, zar ne?]. sto naravno nikako ne znaci da nisam ozbiljan -> samo trazim minimum slobode u svom izrazavanju. zamisli samo kako bi nas neki istoricar umetnosti iskidao za sve ovo pojmovno razmahivanje na ovom threadu.

ovo je prilično pojednostavljeno viđenje stvari. besmisleni realizam ima svoj veoma važan smisao, potvrđen na razne načine u raznim epohama ? kroz metaforu ili mimezis, na primer, ali u svakom slučaju ima svoju funkcionalnu političku i socijalnu dimenziju, nije puka estetika, puko repliciranje, naprotiv. to što ti iz 21. veka tu nameru vidiš kao suvišnu ili naivnu, stvar je raznovrsnosti sredstava izražavanja koja su ti na raspolaganju; svakom otkriću nove tehnike, prethodilo je duhovno otkriće. metafora je otkriće, baš kao i linorez

slazem se da je imao nekakvu funkciju, no taj besmisleni realizam jeste upravo odraz 500-godisnjeg tavorenja Zapadnog drustva/civilizacije. i onda maletene odjednom, za svega nekih 30-40 godina, desile su se korenite promene koje su promenile umetnost as we knew it. samo 30 godina je trebalo, sve se desilo tada - i sada evo vec dobrih 70,100 godina posle i dalje crpimo inspiraciju [sva ta raznovrsna sredstva koja spominjes tada smo pronasli] iz tih desavanja, konstrusemo, dekonstruisemo i fuzionisemo po vec ustanovljenom principu.nije mi jasna ova recenica 'svakom otkriću nove tehnike, prethodilo je duhovno otkriće', moze malo blize ?

narušavanje konvencija nije po sebi progresivno, a pridržavanje konvencija nije nužno odraz konzervativizma

u stvari slazemo se, dakako. no, rekao bih da je tabu neprirodno nametnuta konvencija koja ima za cilj izbegavanje problema [kratkotrajno resenje], umesto suocavanja sa problemom, njegovo definitivno resavanje i stavljanje ad akta - tako da beskompromisna priroda kolektivog zaveta umetnika sa pocetka 20 veka u tom smislu nalaze resavanje, direktnu konfrontaciju, a ne izbegavanje problema.

[Ryan Franco]

Kao prvo, razlika se javlja u shvatanju pojma umetnost - neki ga vezuju za istoriju drustva i drustvenih odnosa, a ja sam sklon da takvo shvatanje smatram samo pakovanjem - omotacem za nesto sto je mnogo slozenije, za nesto sto ima svoju konstantu. Ovi prvi veruju da se umetnost razvija, a ja verujem da ta igra samo kruzi sa medija na medij - i da je nemoguce razvijati je, kao sto je nemoguce razviti fizicke zakone. Ima ih onoliko koliko ih ima, tvrdo medjusobno povezanih, medjuzavisnih - a manifestacija fizickih zakona ima bezbroj, u najrazlicitijim oblicima i formama.Isto tako i umetnicki kod - on je jedan, ne moze se razviti, dovrsen je. Talentovani umovi uspeju da ga uhvate i urezu u neki medij.

ja se u velikoj meri slazem sa tobom, osim sto mislim da drustvene okolnosti uticu na to kruzenje sa medija na medij, ili su pak, samo indikator tog kruzenja...i ovo za umetnicki kod mi je malo prejaka tvrdnja,jebiga, ja sam malo oprezniji, pa u tu pricu necu ulaziti...

To je trajalo od postanka coveka do Dishana. Sto se mene tice, veruj u sta hoces - ali ako zelis da argumentujes tvrdnju da je nesto umetnost, ne bi trebalo da se oslanjas na necije reci i stavove... - vec na fakta. A fakti su, na primer za likovnu umetnost - linija, ritam, tonovi, povrsine, boja, intenzitet.

pa i napisao sam ti da se oslanjam na sopstveni dozivljaj, a sto se tice fakata koje si pobrojao, pa i tu se slazemo ali ja ne mislim da ih je wallinger u svom radu zanemario... ono sto je mozda drugacije, je sto je u njegovom slucaju narativnost naglasenija... ne znam da li sam jasan, a i ne znam da li znas o kom radu govorim? na youtubu ga nema

I jos nesto: to sto ti i Mioba vidite kao suzavanje prostora je besmisleno ...... oni koji ogranicavaju stvar (ubih se ponavljajuci) su horde konceptualista za cija je dela potrebno uputstvo za upotrebu. Igrala se deca.

nisi me razumeo. ja mislim da kad se oslonis na fakte ne ostaje ti puno prostora da kritikujes poloka jer mislim da je po tim kriterijumima on dobar slikar. ja mu licno ne verujem da je slike slikao skroz pijan i da je totalno zanemario sve o cemu ti govoris. prosto, valerske razlike postoje, linije takodje, a to sto je kompoziciju i oblike dekonstruisao, pa i to je u svrhu krajnjeg rezultata. (da ostavim sad po strani moje asocijacije kad vidim njegove slike...) dakle, ja mislim da on dobro nakapava boje ali to je sad vec stvar ukusa, a ono sa cime bismo se verovatno slozili je da je njegov javni nastup 'slikam pijan, prodajem trezan' bio i marketing u izvesnoj meri...

Kazem, veruj u to, tvoj stav - ja ne verujem, to je moj stav. I imam razloge i argumente zasto mi je tesko da verujem u modernu umetnost kao prirodan i logican nastavak Altamire, antike, renesanse, imresionizma.

postenomeni je abstrakcija logican nastavak impresionizma i oko toga se verovatno nikad necemo sloziti...kao sto ne mislim da je umetnost odvojena od filozofije i psihologije recimo...edit: 1 red: osvrt na umetnicki kod i konacnost istog... nesto mi je tu i dalje preglasno Edited June 3, 2008 by McCabe