Kobasice, pršute, šunke, kuleni

[kud u maglu Simoviću]

suve kobaje od Babića iz HNa(morgana)

ne postoji bolja u svijet. diže iz groba momentalno

 

[morgana]

podsjetio si me, da znas, odoh $utra po nj.

[расејан]

Да пованпирим мало ову тему. Мада бих могао и на онај топић од лове на чантраоници.

 

Прво, тужни део. У мом старом сокаку увек има између две и пет месара, због конфигурације терена. С непарне стране су приземне куће, а са парне новоградња, па од броја 1 до 37 има ваљда две куће које још нису претворене у дућане. Моја омиљена месара, "Посрнули сточар" је храбро издржала борећи се квалитетом ("у кобасицу иде месо, со, бибер, паприка и бели лук. остало је зајебанција"), али је недавно и то посрнуло. У категорији кобаје, пршуте, печенице итд сви су му били рапави^рж, а све то је могло да се клопа натенане, ништа брза храна ("што не поједеш за три дана можеш да бациш, емулгатор се убалави"). Било је лепо док је трајало, није имао промета, нема ко да плати квалитет. Раја пазари то нашприцано код Матијевића, бечејског Промеса (који има ствари које ваљају - добра шваргла, печенице, чварци, понекад сланина, кулен, чајна, сремска, крањске, донекле суви/димљени врат; салфаладе су никакве, свежије кобаје, подригуше, алпске и остало зеље су стандардно индустријско срање, пуно емулгатора, дакле гола вода).

 

Е међутим сад се на другом крају улице (у ствари, иза ћошка - Бечкеречани, ово гледа у Леснину преко оног паркића) се појавила месара Пап (не знам одакле). Пробали смо досад салфаладу, барену сланину и паризер.

 

Дакле, бацило ме у детињство. Салфалада мање више, за нијансу испод одличног, можда нека нијанса укуса. Сланину нисам још пробао, госпоја је хвали, каже да је она права како треба.

 

Него, паризер! Овако нешто нисам појео још од краја шездесетих. Паризер који, као што је онда било, има мирис и конзистенцију виршле (какве су онда виршле и биле, не овај данашњи сиви сунђер него оне розле). Подсетило ме да сам као клинац мислио да је паризер само дебља варијанта виршле, да може да се једе живо и да не отпадне пола док се ољушти. То је онај шмек од онда, који сам осетио још само нека два-три месеца 2008 у еСАДу, док су имали оне салфаладе што су биле као праве виршле (а не оно итдитд), што је онда склоњено са полица и више се није појављивало, каже шеф "споро се продаје", па је замењено сунђерушама са тзв. "сиром".

 

Нисам још све пробао. Дође ми да поново почнем да доручкујем.

[Frank Pembleton]

Ajd neka receptura za kobasice

Smara me prijatelj oće pravi kod kuće

Edited October 18, 2014 by Frank Pembleton

[čekmeže]

Pitanje je šta voli. Prvo i osnovno treba mu korito i sprava

 

[Frank Pembleton]

Ima i korito i spravu receptura za "punjenje"

 

Poslato sa WC šolje by BVK

[čekmeže]

Nekako nam je uvek ispadalo drugačije, tako da pravljenje prepuštamo majstoru. A recepata onoliko po netu pa ko šta voli.

[katamaran]

Jel koristio nekad neko tecnu papriku za pravljenje kobasica?

[Frank Pembleton]

Ima i korito i spravu receptura za "punjenje"

 

Poslato sa WC šolje by BVK

I niko recept za kobaje nema ...pih a polagao sam velike nade u vas....

[maheem]

[JakeBlues]

Ne znam da li je ovde neko spominjao radnju koja prodaje "domaće" suhomesnate proizvode a nalazi se na uglu Sterijine i 29. Novembra (odn. Bul. Despota Stefana). Gazda je iz Šida, tj. mesta pored koje se zove Vašica. Osim te radnje prodaje suhomesnate proizvode i na Bajlonijevoj pijaci, ali ga tamo nema svaki dan.

 

Bili su solidan izbor za sremske kobaje, kako suve tako i sveže. Kulen (a imali su ga u standardnoj i onoj tradicionalnoj "domaćoj" varijanti u slepom crevu) im nije bio ništa posebno, a ponekad je umeo da iznenadi i sa kvalitetnom slaninom (tipa domaća a ne barena hamburška). 

 

Kažem bio solidan izbor jer su se i oni srozali s kvalitetom. Em nije suvo kako treba (nakon dve nedelje u no-frost frižideru se fino osuši ali i kalira jedno 30-tak % na težini), em jedna tura bude fino ljuta, a u drugoj ljutine ni u tragovima... a i cene je podigao (ok, otišao je i euro, ajde da kažemo da je to razumljivo).

Poslednjih par puta kada sam išao slanina je bila stvarno loša, sve neki komadi sa previše masti i hrskavice i simbolično prošarani mesnim delovima. Recimo kao gronik, a nije gronik. Mislim, jestivo je to, ali ne može da nosi epitet "domaći specijalitet" jer to nije.

 

Inače, ona radnja "Pušnica" čiji je vlasnik isto bio iz Šida na početku Skadarske ulice je odavno zatvorena i sada je tu neka sendvičarnica. 

 

Potraga za dobrim sremskim kobajama se očigledno nastavlja :)

 

[yolo]

treba videti da li rusmir uopste planira da susi kobaje. ne pamtim kada sam poslednji put tamo (u zemunu) video osuseno, uvek kada sam pitao rekli su mi da nije sezona. jbte kad je sezona?

 

inace ja trazim vrhunsku skoro pa sapunjaru od mangulice. otkako sam to probao u sremskoj mitrovici pre par meseci, shvatam da sam propustio dosta u zivotu. prosarana sa par tankih lejera mesa, ne mora nista mesnatije od toga. ova je imala jedan mesni lejer od 1mm mozda i bilo je savrseno. udavio sam se.

 

ne znam gde to da jurim sem mozda kod nekih seljaka na tezgi ali sigurno ne u bgd.

[avala_prijem]

Ja u Becu kupio, oni nisu zaboravili domacu srpsku rasu, za razliku od Srba koji je se sada prisecaju sve vise.

 

http://www.mangalitza.at/IGWOE/beitrag.php?rubrik=1.0_rassekunde&beitrag=1.1_mangalitzarassen

[renne]

manculicina sapunjara se regularno prodaje u Univerexportu, negde oko 1300 kila

[yolo]

A jeste, video sam je tamo. Mada bih radije probao nesto iz domace radinosti... Nema veze uzecu to za pocetak ili cu videti u one dve mesare na Bajloniju koje valjaju mangu.