Ни учаурена, ни претерано прилагођена

[TBPTKO]

Мирко Благојевић: Ни учаурена, ни претерано прилагођена20. мај 2008 - 15:04Актуелна догађања у Цркви у вези са болешћу патријарха Павла медијски се прате са оним интересовањем и пикантеријама као да је у питању постизборна математика политичких странакаПолитика Југословенски социјалистички друштвени оквир изразито је дестимулативно деловао на религиозност људи и Српску православну цркву, у том смислу да је непрестано погоршавао њен друштвени полажај, прећуткивао национални значај који је историјски имала за српски народ, економски је обогаљио, сместио на маргине друштвеног живота без озбиљне могућности за јавно деловање и суделовање. Религије и цркве су имале право на постојање, али искључиво у сфери приватности људи. Као приватна ствар појединца, религија није имала додирне тачке са јавним и посебно политичким животом друштва. Но како је немогуће за кратко време избрисати вековну традицију, религије и цркве су се појављивале као неформални опоненти друштвеном систему, што је само појачавало њихову друштвену стигматизацију и изопштеност. Ове установе су се систематски негативно политизовале као конзервативне институције, с оне стране официјелних и општеприхваћених социјалистичких и атеистичких вредности, а медијски су третиране готово као да не постоје, осуђене на полагано али сигурно нестајање са историјске сцене.Двадесетак година после пропасти социјализма Црква се не може пожалити да је запостављена у медијима и у јавној сфери српског друштва. Афирмација религијских вредности и истицање друштвене значајности Цркве поново су је вратили у орбиту јавности и медијске пажње. Стога су сада пред њом нови изазови, изазови живота у демократском, плуралистичком и у многим аспектима секуларизованом друштву. Њен друштвени полажај је, у том смислу, амбивалентан: после готово педесет година скрајнутости из центра друштва, њена јавна и медијска афирмација је добродошла, али с том врстом промоције долазе и недаће које није лако превладати. Наиме, њена пређашња друштвена затвореност чувала је Цркву од могуће компромитације на разним нивоима црквеног живота, а данас медијска лупа често увећава појаве и догађаје у Цркви и око цркве и изван емпиријске датости. Такав прилаз Цркви носи још једну неповољност. Наиме, постоји тенденција у јавности да се Црква и црквени живот сведу на пуку емпиријску димензију те да се ова институција анализира као и свака друга друштвена установа, запостављајући њену есхатолошку димензију као небитну. А кад се Цркви приђе на тај начин, онда се учини како је она пресликана друштвена и политичка стварност савременог српског друштва, пошто Цркву чине и људи, верници од крви и меса са свим својим врлинама и манама, пороцима и интересима.Актуелна догађања у Цркви у вези са болешћу патријарха Павла медијски се прате са оним интересовањем и пикантеријама као да је у питању постизборна математика политичких странака. И заиста, световно посматрано, није свеједно да ли Црква има поглавара или нема, ко треба и колико дуго да га замењује, ко да решава проблеме и доноси одлуке, ко у крајњем случају треба да буде нови патријарх. Ни сама Црква, наравно, не треба да бежи од јавности када су у питању овакве ствари. Међутим, то је само један део, и то мање значајан део, њеног послања: да навештава Царство Божије и да води људе ка спасењу. Имајући у виду управо овај њен примарни циљ, Црква са својом хијерархијом и верницима треба да пронађе праву меру између анахронизма, учаурености, традиционализма, презирања друштвене појавности и елитизма, са једне стране, те претеране и нецелисходне прилагођености савременом свету, у коме се она јавља само као још једна специјализована друштвена установа за духовну потпору својим верницима. Највећа опасност по Цркву и вернике у транзитном политичком савременом српском друштву долази, међутим, из световне сфере, а односи се не опасност политизације религије и Цркве. Зато хијерархија и верници морају да буду јако опрезни: само је јеванђеоско хришћанство суштина и сврха, а политичко хришћанство је, иако примамљиво и на први поглед делотворно кроз своју друштвену упошљеност, удаљавање од те суштине и коначног циља.Аутор је научни сарадник у Институту за филозофију и друштвену теорију

[Аврам Гојић]

I šta s tim?

[TBPTKO]

Да намажеш по 'лебу , можда ;)

[pacey defender]

Tvrtko,za koga navijaš?koju muziku slušaš?stigneš li da izađeš?

[Indy]

Аутор је научни сарадник у Институту за филозофију и друштвену теорију

Koji se, pretpostavljam, finansira iz budžeta Republike Srbije?Lepo. Ima se, može se... što ne liči ni na šta, a uz to i ne radi, nije bitno.Posle vrište (i po ovom forumu) kako su problem "Katalaksičari". Zaista, oni će vam glave doći...

[Gonzo]

Koji se, pretpostavljam, finansira iz budžeta Republike Srbije?Lepo. Ima se, može se... što ne liči ni na šta, a uz to i ne radi, nije bitno.Posle vrište (i po ovom forumu) kako su problem "Katalaksičari". Zaista, oni će vam glave doći...

e da.. dok svakojake državne i paradržavne institucije bivaju plaćene da sistematski truju i uništavaju društvo na kom parazitiraju, oči se kopaju šačici entuzijasta koja pokušava da proda ideju slobode u ovoj prćiji gde je čopor ideal kome se teži.

[Аврам Гојић]

Koji se, pretpostavljam, finansira iz budžeta Republike Srbije?Lepo. Ima se, može se... što ne liči ni na šta, a uz to i ne radi, nije bitno.Posle vrište (i po ovom forumu) kako su problem "Katalaksičari". Zaista, oni će vam glave doći...

Naučne grane bez direktne primene u privredi ne bi mogle da postoje bez intervencije države, nigde u svetu. Ne vidim kakve veze imaju katalaksičari sa činjenicom da se naši instituti bave ovakvim glupostima - to ne govori ništa o akademskom sistemu, već o tome da je naša društvena misao degradirala do nivoa Vizantije. US of A najnormalnije finansira istraživanja u oblasti humanističkih nauka, a ko će drugi uostalom nego država da daje novac za nešto što se ne može direktno isplatiti? Misliš da bi američki libertarijanski mislioci mogli da opstanu bez public fundinga? Edited May 21, 2008 by vasudeva418

[Аврам Гојић]

Pogrešno sam ja tu nešto skontao u tvom postu, nemo' se ljutiš.

[Аврам Гојић]

Slažem se skroz, nego sam aljkavo čitao. Inače, gorenavedeni institut vaistinu finansira država, a jedna od vedeta ove naučne ustanove je i dr. Vojislav Koštunica, istaknuti stručnjak za ustavno pravo.

[Luka]

Poenta je da svako treba da zaradi za svoj ručak

Sad vidim da je ovo tekst iz Politike, dakle ona ga je platila a ne država. Što će reći da autor itekako zarađuje za svoj ručak pisanjem ovog teksta koji, inače, nisam pročitala, ali i mene provocira ovakva potreba za dokazivanjem katalaktičarske logike i onde gde joj, zaista, nije mesto. I sve to uz pozivanje na sajber-hejt protiv katalaksičara. Halo! A sad nastavite o naučnoj utemeljenosti teksta.

[Аврам Гојић]

Indi je, držim, hteo da kaže da ako država već plaća za nauku, da bi se ona morala baviti iole smislenim stvarima, a ne ovako retardiranim temama. Tekst ovog majstora je neutemeljen u savremenoj društvenoj nauci, nenaučan, navijački, huškački i ulizički, a nije poenta da li je on za ovaj tekst dobio kintu od "Politike" ili instituta, već zašto bi bilo koji institut na državnim jaslama upošljavao ljude koji proizvode ovakve budalaštine.

[pacey defender]

taj gospodin veći deo svojih primanja dobija od države, to što je ovaj honorar dobio od politike, ne znači da je tema koju je indi pokrenuo manje bitna. ne znam da li postoji tema na nauci o ovome, bilo bi zanimljivo recimo skrenuti pažnje na sve radove koji u sebi sadrže besmislice, a koji su nagrađeni nekakvim bodovima, i čiji se autori nagrađuju honorarima iz budžeta države.

[Luka]

Ako ne znate strukturu finansiranja instituta tj. istraživača, što je za mene lično vrlo bolna tema i zato sam reagovala, predlažem da to uopšte ne potežete u daljoj raspravi o tekstu koji ja, ponavljam, nisam pročitala i na njega nisam reagovala. Ili potežite, baš me briga, ali otvarate Pandorinu kutiju - finansiranje i vrednovanje naučnog rada u Srbiji ... Off

[TBPTKO]

Tvrtko,za koga navijaš?koju muziku slušaš?stigneš li da izađeš?

"Полет",рок,улазим , излазим, пролазим, волим све што воле млади, ништа људско није ми... Саопштење за јавност, са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног у Београду од 15. до 21. маја 2008. године21. мај 2008 - 17:33У Патријаршијском двору у Београду, по благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, а под председништвом Његовoг Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, који по чл. 62. Устава Српске Православне Цркве замењује Његову Светост, одсутног због болести, одржано је, од 15. до 21. маја 2008. године, редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске православне цркве из земље и иностранства, као и Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован са архијерејима аутономне Охридске Архиепископије.У духу пасхалне радости и са љубављу у Васкрслом Господу, суочен са великим духовним изазовима нашег времена, Свети Архијерејски Сабор се бавио виталним питањима живота, устројства и мисије Српске православне цркве.Поред низа текућих питања, Сабор је посебну пажњу посветио Косову и Метохији после незаконитог проглашења "независности" ове Покрајине. У исто време, Сабор је упутио речи благодарности свима онима који нису признали овај бесправни чин, а посебно онима који су показали искрену солидарност са нашом Црквом и састрадалну љубав према српском народу, поручујући једном за свагда свима да Српска Црква и народ неће никада пристати на безакоње насилног одузимања Косова и Метохије.Разматрани су токови обнове светиња на Косову и Метохији, порушених у мартовском погрому 2004. године, и одлучено је да се иста настави у сарадњи са Министарством културе Републике Србије, међународним институцијама и представницима УНМИК-а - као јединог међународног ауторитета и законитог фактора према Резолуцији 1244. Настојањем да се обновљени храмови и црквени објекти прихвате и освештају, и да се у њих уселе свештеници или верници, како би се исти ставили у функцију и сачували, Сабор верује да ће српски православни народ бити охрабрен да опстане и врати се на своја вековна огњишта у Епархији рашко-призренској, својој исконској земљи и светињама.У циљу, пак, очувања вековног молитвеног предања и живог сведочења Цркве у савременом свету, Сабор је потврдио свој став у погледу служења свете Литургије и других богослужења у духу вековног литургијског предања наше Цркве. Саборским служењем Свете архијерејске Литургије у Храму Светога Саве на Врачару ово јединство је још једном посведочено за Трпезом Господњом, на празник Преноса моштију Светога Саве, у понедељак, 6/19. маја 2008. године.Посвећена је пажња даљој градњи Спомен - храма Светог Саве на Врачару и изражена жеља и позив свим верницима наше Цркве да помогну довршење овог заветног храма српског народа.Сабор је и овога пута пројавио духовну и архипастирску одговорност посветивши пажњу стању и тешким проблемима у којима се налазе наше епархије у државама насталим на тлу бивше Југославије, као и животу наших епархија у дијаспори широм света. Тако су Саборски Оци размотрили питања црквеног живота у Црној Гори, Хрватској, Босни и Херцеговини чијим властима су упутили апел да се члановима Српске Православне Цркве не угрожавају елементарна верска и имовинска права. Исто тако, упућен је апел надлежним властима Бивше југословенске републике Македоније да се престане са прогоном Његовог Блаженства Архиепископа охридског и митрополита Јована и да се укину све забране и друге противправне мере против аутономне Охридске архиепископије.Питања црквене имовине, чувања постојеће и враћања одузете, као и питања рада црквених задужбина и фондова, такође су разматрана.Односи и сарадња са сестринским Православним Црквама били су предмет дужне пажње и бриге Сабора, као и односи и дијалог са другим Црквама и верским заједницама. Сабор је усвојио извештај Комисије Светог Архијерејског Сабора о дијалогу са представницима Римокатоличке цркве у Равени (Италија) и константовао да се тај дијалог није водио на штету Православне Цркве. С тим у вези, Свети Архијерејски Сабор је запањен понашањем појединих, како електронских тако и писаних, медија, чији циљ очито није објективно и одговорно информисање јавности већ злонамерно изношење неистина о догађајима из живота Цркве. На жалост, са истим намерама и предрасудама су поједини медији извештавали о току рада овог Сабора и здравственом стању Његове Светости Патријарха српског Г. Павла. Сабор је констатовао да овакво понашање неких медија нема за циљ благовремено и истинито обавештавање јавности, већ изазивање смутње и пометње међу верним народом у нашој помесној Цркви и у јавности уопште.Свој пуноћи Српске православне цркве и свим људима добре воље Свештени Сабор упућује поруку мира и љубави, још једном поздрављајући све најрадоснијим поздравом,ХРИСТОС ВАСКРСЕ!