Istorija: 2 svetski rat u Jugoslaviji

[Prospero]

Ma superiška, samo iz nekog razloga, između ostalog, jednostrano gleda na savezničko bombardovanje Jugoslavije, jer ga žulja Koča:

Све сте окренули наопачке. Јосип Броз је од савезника тражио да се бомбардују конкретни циљеви, а Брозу су потчињени јављали шта је најпотребније бомбардовати. Ево Кочине депеше Брозу којом тражи бомбардовање града:Дале, тешко би се могао наћи неко ко је направио већи злочин према Лесковцу, од Коче Поповића.Дража је спасавао пилоте, као савезнике, по савезничкој дужности, а како су му вратили и зашто су тако учинили, лепо је објаснио Роналд Реган.

a ne žulja čiča:

Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalom Mihailovićem kod zapadnih Saveznika tražila bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. Činjenice govore da je general Draža Mihailović u depešama upućenim jugoslovenskoj vladi tražio bombardovanje ciljeva, u i oko, Jugoslavije. U našim istraživanjima ukazujemo na trideset šest depeša koje je general Mihailović tokom 1942/1943. uputio jugoslovenskoj vladi, od marta 1942. do 23. novembra 1943. 3*3*Depeša br. 124 od 29. marta 1942; A VII, EV, k. 171, reg. br. 19/5. Od 30. marta 1942. je depeša br. 127; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 8. maja 1942. je depeša br. 161; A VII, EV, k. 172, reg. br. 25/2. Isto: A VII, EV, k. 175, reg. br. 34/3. Isto: A VII, EV, k. 38, reg. br. 20/2. Od 9. maja 1942. je depeša br. 163; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 36, reg. br. 2/3. Od 11. maja 1942. je depeša br. 174; A VII, EV, k. 171, reg. br. 14/8. Isto: A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 15. maja 1942. je depeša br. 192; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 171, reg. br. 26/8. Od 21. maja 1942. je depeša br. 199; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 175, reg. br. 34/3. Isto: A VII, EV, k. 171, reg. br. 30/9. Isto: A VII, EV, k. 38, reg. br. 20/2. Od 8. juna 1942. je depeša br. 228; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: Zbornik NOR-a, tom XIV, Beograd 1981, knj. 1, str. 358-360. Od 11. juna 1942. je depeša br. 243; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 175, reg. br. 7/3. Od 7. jula 1942. je depeša br. 285; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 175, reg. br. 28/3. Isto: A VII, EV, k. 175, reg. br. 28/3. Isto: AVII, EV, k. 175, reg. br. 16/4. Isto: A VII, EV, k. 29F, reg. br. 18/7. Isto: Dragoljub M. Mihailović, Rat i mir Đenerala, Izabrani ratni spisi, I-II, priredili: Milan Vesović, Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević, Beograd 1998, knj. 2, str. 178-179. U daljem tekstu: Rat i mir Đenerala, n.d. Od 7. jula 1942. je depeša br. 287; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 29G, reg. br. 16/6. Isto: AVII, EV, k. 175, reg. br. 16/4. Isto: A VII, EV, k. 29F, reg. br. 18/7. Isto: Rat i mir |enerala, n.d, str. 178-179. Od 9. jula 1942. je depeša br. 289; AVII, EV, k. 175, reg. br. 16/4. Isto: A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV,k. 29F, reg. br. 10/4. Isto: A VII, EV, k. 29F, reg. br. 18/7. Od 4. avgusta 1942. je depeša br. 337; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 29G, reg. br. 24/6. Isto: A VII, EV, k. 175II, reg. br. 10/5. Od 5. avgusta 1942. je depeša br. 348; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 175II, reg. br. 10/5. Od 25. avgusta 1942. je depeša br. 474; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 175II, reg. br. 10/5. Od 14. septembra 1942. je depeša br. 629; A VII, EV, k. 172, reg. br. 28/9. Isto: A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 175II, reg. br. 476. Od 16. septembra 1942. je depeša br. 651; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 24. septembra 1942. je depeša br. 692; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 29G, reg. br. 27/6. Od 2. oktobra 1942. je depeša br. 720; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 174, reg. br. 10/3. Od 13. oktobra 1942. je depeša br. 782; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 15. oktobra 1942. je depeša br. 796; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 15. oktobra 1942. je depeša br. 803; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 174, reg. br. 17/3. Od 17. oktobra 1942. je depeša br. 815; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 174, reg. br. 17/3. Od 22. oktobra 1942. je depeša br. 843; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 25. okto- bra 1942. je depeša br. 857; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 30. oktobra 1942. je depeša br. 881; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 174, reg. br. 13/2. Od 21. novembra 1942. je depeša br. 991; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 48, reg. br. 33/3. 2. decembra 1942. je depeša br. 1068; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 5. decembra 1942. je depeša br. 1083; A VII, EV, k. 175II, reg. br. 13/8. Od 9. januara 1943. je depeša br. 1232; A VII, Ca, k. 287, reg. br. 1/1. Od 1. jula 1943. je depeša br. 1765; A VII, EV, k. 179A, reg. br. 14/7. Od 23. novembra 1943. je depeša br. 2214; A VII, EV, k. 179A, reg. br. 12/8. Od 23. novembra 1943 je depeša br. 2215; A VII, EV, k. 179A, reg. br. 12/8. Od 23. novembra 1943. je depeša br. 2221; A VII, EV, k. 7II, reg. br. 14/2. Od 23. novembra 1943. je depeša br. 2222; A VII, EV, k. 179A, reg. br. 12/8.

I tako dalje...edit: o "Proleteru" i uopšte stavovima KPJ u periodu 1932-1934 su negde 1989 raspravljali Ljuba Tadić i ćini mi se Ljube Boban, a ima o tome i u jednom zborniku od pre 10-ak godina. Edited April 20, 2012 by buffalo bill

[Ратко]

Ko to ima?. Jeste li vi neki institut, udruženje ili šta?

Нисам наравно, само ме интересује и историја између осталог, па сам документе пронашао у објављеној литератури и зборницима.Иначе, случајно сам наишао на овај форум и видео присуство мноштва јако штетних предрасуда и стереотипа, па сам као психолог одлучио да издвојим мало времена и објасним понешто. Јер, за основне ствари довољно је и опште образовање, не треба бити историчар.Био сам вољан да вам још понешто презентујем, али видим да сте јако узнемирени и врло тешко подносите различито мишљење и нове информације...Убеђен сам да ће се неки од вас ипак заинтересовати и потражити истину...Кога нешто не занима, у реду-не мора да зна, али ако је неко за нешто заинтересован, а има погрешне информације из којих изводи далекосежне и наопаке закључке, уз њих везујући емоције-то је већ штета. Поздрав свима и свако добро! Edited April 20, 2012 by Ратко

[bergasa19]

Иначе, случајно сам наишао на овај форум и видео присуство мноштва јако штетних предрасуда и стереотипа, па сам као психолог одлучио да издвојим мало времена и објасним понешто.

I? Kakvo nam je stanje?

[kim_philby]

Нисам наравно, само ме интересује и историја између осталог, па сам документе пронашао у објављеној литератури и зборницима.Иначе, случајно сам наишао на овај форум и видео присуство мноштва јако штетних предрасуда и стереотипа, па сам као психолог одлучио да издвојим мало времена и објасним понешто. Јер, за основне ствари довољно је и опште образовање, не треба бити историчар.Био сам вољан да вам још понешто презентујем, али видим да сте јако узнемирени и врло тешко подносите различито мишљење и нове информације...Убеђен сам да ће се неки од вас ипак заинтересовати и потражити истину...Кога нешто не занима, у реду-не мора да зна, али ако је неко за нешто заинтересован, а има погрешне информације из којих изводи далекосежне и наопаке закључке, уз њих везујући емоције-то је већ штета. Поздрав свима и свако добро!

kao psiholog? sta justin filozof se spustio sa istorije na psihologiju?jok, dete samo ti radi svoj posao. valjda si dosao da polemises pa evo ga neumorni filip.

[Prospero]

Nije došao da polemiše, nego da prospe bisere pred... nas.

[Filipenko]

Напротив! Ако код мене и постоји мржња, то је онда мржња према мржњи. О слепој оданости нема ни говора, али се може рећи да наступе Вас и ваших идеолошких истомишљеника карактерише и мржња и слепа оданост вођи и идеологији. На неки начин, присталице тоталитарних идеологија немају идеологију, идеологија има њих. Сходно томе, у времену комунизма није могло бити ни говора о слободној науци, нарочито не историјској науци. То су у принципу били идеолошки памфлети, са циљем давања легитимитета постојећој диктатури.

Podsećam vas da je komunista bilo između 11 i 13 hiljada, a partizana preko pola miliona. Ne razumem o kakvoj slepoj odanosti ili ideologiji govorite. Tu se nije radilo samo o komunistima, već o narodu koji nije želeo povratak na staro, na bedu i muku, na sirotinju. Naroda koji nije želeo da mu se ponovi 1918. godina kada su žrtve bile velike, a oni koji su najviše dali ništa dobili nisu. Nije želeo da dozvoli da se opet vrate bogataški sinovi iz inostranstva i preuzmu upravljanje zemljom. Diktatura i jednoumlje se komunistima mogu pripisati taman koliko i rojalistima, koji su verovali u nepogrešivog kralja kao personifikaciju otadžbine, a njegovu kliku štitili i podržavali u svim zločinačkim planovima, od pljačkanja invalidnine za vojnike prvog svetskog rata, pa do projekta redefinisanja kraljevine Jugoslavije.A da se možemo složiti da se ispostavilo da jedan komunista vredi kao hiljadu ostalih, to možemo, i ako je to ono što želite da kažete, podržavam u potpunosti.

Морам признати, заиста, на први поглед делује невероватно да постоји толика несразмера у губицима четника и партизана у тој операцији, имајући у виду да је она покренута са циљем уништења четника, али чињенице су неумољиве.Прво, наређење о покретању операције дошло је од Хитлера. Ако прочитате Хитлерово писмо Мулослинију из фебруара 1943. године, видећете да Михаиловића назива ''заклетим непријатељем Осовине''.Друго, немачки извештај након завршетка операција констатује да је главнина четника успела да се извуче из обруча, док је главнина комуниста уништена. Ако постоје наређења немачких команди да се четници униште, ако се у тим данима и месецима стрељају хиљаде ''присталица Драже Михаиловића'', ако широм Србије Немци покрећу операције против четника, а све се то десило, онда је свакако јасно да не би пропустили да униште четничку главнину, само да су то успели. Међутим, четничким јединицама командовали су официри, тј. логика и војничко знање, а партизанким формацијама командовала је Комунистичка партија, тј. људи који су служили партији и вођи. Једноумље човече!Ако погледате списак официра Војске Краљевине Југославије који су приступили партизанима до тог периода, видећеш да их је било 30-ак, док су их је у четницима било преко 3 000. Дакле, огромна већина официра испоштовала је војничку заклетву.Наравно, као што рекох, партизани нису могли да искористе ни знање постојећих официра, јер су примат имали комесари, партија и наравно вођа, који није имао никакво војничо знање. Врховна Команда и Дража успели су да се извуку из обруча свега два сата пре затварања обруча. Међу четницима и људима који су подржавали четнике било је много, далеко више интелектуалаца него међу комунистима, јер тоталитарне идеологије то не дозвољавају, сузбијају критичко мишљење, што је основа сваке интелктуалне делатности.

Da poznajete strukturu partizanske vojske, znali biste da je svaka jedinica imala komandanta i komesara. U slučajevima ratnih dejstava, komandant je imao primat skoro uvek, osim u retkim pojedinačnim slučajevima kada bi implikacije ratnih dejstava bile i političke. Komesari su se pitali za političke odluke, bili zaduženi za širenje patriotizma i prosvećivanje vojnika, starali se o tome da obezbede prožimanje partije, vojske i naroda. No, u vojničkim odlukama, komandanti su uvek imali glavnu reč.Potpuno je neverovatno kako to da su Nemci bili na samo dva sata od četnika i odlučili da ih ne gone, već da krenu desetinama i stotinama kilometara dalje prema partizanima, posebno što su im četnici, kako kažete, bili veliki neprijatelji i zazirali su od njih prilično. Meni ipak deluje da četnici nisu bili meta (kao što i nisu bili), već partizani, a da su sukobi sa četnicima samo plod incidenata koji su neminovni kada se velike vojne grupacije nađu na malom terenu. Uostalom, zarobljavanja hiljada četnika i naknadno puštanje na slobodu su konzistentni sa mojom pretpostavkom. Prosto, Nemci nisu imali vremena da novopridošlim divizijama drže edukativne treninge ko je ko, već su im govorili da razoružaju svakoga sa oružjem, pa ko odbije neka pucaju, a ko pristane neka ga zarobe pa će naknadno biti sortirano ko je komunista a ko nije. Ko nije bio, puštan je, ili odvođen u radne logore i pušten nakon nekoliko meseci, ko je bio - zna se, smrt. Zato i jeste bilo problematično biti u partizanima, moralo se boriti.Jednoumlje jeste postojalo - jednoumlje da se okupator mora pobediti i proterati, te da se stvari ne smeju vratiti na staro, jer bi onda sve žrtve bile uzaludne. U tom smislu, svakako je logično zašto su nailazili na otpor među intelektualnim krugovima. Srećom, postojala je i poštena inteligencija koja nije pozivala na uništenje komunista, koja nije služila propagandnim aktivnostima okupatora i kvislinga, koja je takođe propatila u ratu jer su je ubijali i slali u logore.

Ма какви, партија је била у сржи антидржавна, терористичка организација, која је вршила диверзије, атентате и остале терористичке акте, а све то под командом Коминтерне и у сарадњи са ''пламеним елементима националних покрета'', где су истакнуто место заузимале усташе.Зато званично гласило КПЈ, лист ''Пролетер овако пише децембра 1932. године:

To što je tada pisalo je plod državnog terora koji je KPJ progonio, članove mučio, ubijao, stavljao ih van zakona i krivio za delikt mišljenja. Potpuno je normalno da u takvim situacijama partija izgubi kompas i počne da deluje na sulude načine. Upravo je rukovodstvo koje je postupalo tako kako ilustrujete kroz Proleter samo koju godinu kasnije Josip Broz Tito porazbijao, što mu takođe zamerate, i vratio partiju na pravi put iz doba njenog formiranja početkom dvadesetih godina. O ironije, upravo se Titov obračun sa rukovodstvom koje je pretvorilo KPJ u antidržavnu partiju danas uzima kao jedan od dokaza da je bio podmukao i zao čovek.

Не, огромна већина српског народа била је на страни Михаиловића и четника. О томе говоре документи свих страна, па чак и многа комунистичка интерна документа из тог периода. Немци то констатују, континуирано, од 1941. године.На пример, генерал Гален, командант војне обавештајне службе за Источну Европу, у свом извештају Команди Вермахта од 2. јануара 1943. године наводи да је на Михаиловићевој страни преко 80% српског народа.

Ne razumem. Otkuda onda 30-ak hiljada srpskih duša u četnicima i više od 120 hiljada srpskih bezdušnika (ako računamo i ostale, oko 180 hiljada)u partizanima u tom trenutku? Podsetiću vas, takođe, da je kroz partizane prošlo skoro pola miliona Srba, a kroz četnike jedva stotinak hiljada, a i od toga je gro završio do kraja u partizanima. No, mnogi će reći da je to zbog mobilizacije u Srbiji 1944. pa zato namerno potenciram brojke sa kraja 1943. godine.

Ма не, слово ''З'' значило је застрашити, требало је да има дозу мистериозности, а пре свега се односило на чланове квислиншког апарата. Спискови лица стављених под слово ''З'' емитовани су преко радио Лондона и на њима није било нити једног комунисте. Касније се у такве спискове укључују и комунисти.

Vrlo intrigantno. Šteta što je obrazloženje potpuna laž.

Четници нису слушали савезнике, већ су се руководили интересима своје земље и народа. У овом случају, савезници су одобрили ангажман са Италијанима, јер је он користио савезничкој ствари, тј. доприносио је снази гериле која је била значајна за савезнике, укључујући операције у Северној Африци. Дакле, нисам рекао да су се четници легализовали код Италијана слушајући савезнике, већ само кажем да то за савезнике није била издаја. Наравно, то је као аргумент употребљено касније, када је већ било одлучено да је Југославија совјетска интересна сфера.Па да, неко време је важило то ''фифти-фифти'' и мисије су биле и код једних од других, али онда Британци препуштају Совјетима целу Југославију.

Ne prepuštaju Britanci Sovjetima ništa, već NOVJ svojom veličanstvenom borbom oslobađa veliki deo zemlje i prinuđuje svoje neprijatelje na još otvoreniju i intenzivniju saradnju, što ih je izbacilo na čistac. Takođe, Sovjeti dolaze na granice Jugoslavije, u kojoj operišu u skladu sa vojnim sporazumom sa Titom, što je bio jedinstveni slučaj u Evropi - u svim ostalim državama jedinice Crvene Armije su jednostavno ulazile i radile šta su htele. Stoga, Britanci nisu imali apsolutno ništa da prepuštaju. No, da poznajete istoriju, shvatili biste zašto potenciram taj fifti-fifti sporazum. Svaka saradnja i pomoć četnicima je obustavljena od strane saveznika još tokom 1943. godine. Sporazum fifti-fifti je napravljen u oktobru 1944. godine. Dakle, on nije "važio neko vreme", jer je na terenu bio ništavan. U tom trenutku se sinovi Like, Bosne i Šumadije spremaju da oslobode Beograd, prestonicu buduće države. Kao što rekoh, u fifti fifti situaciji bi valjda pomagali (makar i) četnicima. To međutim nije bio slučaj, te je taj "dogovor" ostao mrtvo slovo na papiru. Ne odlučuje se po kabinetima baš uvek sve.

Не, мисије су јављале интензивно и континуирано о антиосовинским акцијама четника, укључујући и велике операције, које партизани никада до тада нису извели(као што је офанзива из септембра и октобра 1943. године.), али су, управо због поменутог договора на глобалном нивоу, извштаји мисија преиначавани, а онда су код партизана послате мисије које су слале монтиране извештаје, који су требали да потврде исправност промене политике.Дража се није китио Ужичком нити било којом републиком. Он се борио против окупатора и ослобађао територије, а партизани у позадини стварали ''републику''. Дража је те републике називао ''рекламерским''. Није слао извештаје да Тито слуша њега, већ је тражио притисак савезника у том правцу, на шта, наравно, Совјети нису пристали...

Svakako, svakako, zato i jeste unapređenje u tzv. "đeneralski" čin svega par dana po padu Užičke republike. Te "reklamerske" tvorevine, kako kažete, su imale vrlo jasnu svrhu - stvoriti slobodnu teritoriju što zarad operativne dubine i zaleđine potrebne svakoj vojsci, što zarad stvaranja prostora na kome bi se mogao prihvatiti narod koji je bio žrtva terora okupatora. Ako bi se sledila vaša nit razmišljanja, usled silnih četničkih napada na Nemce, partizani su morali da stvore mesto gde bi se prihvatile žrtve nemačkih odmazda.

Све сте окренули наопачке. Јосип Броз је од савезника тражио да се бомбардују конкретни циљеви, а Брозу су потчињени јављали шта је најпотребније бомбардовати. Ево Кочине депеше Брозу којом тражи бомбардовање града:Дале, тешко би се могао наћи неко ко је направио већи злочин према Лесковцу, од Коче Поповића.Дража је спасавао пилоте, као савезнике, по савезничкој дужности, а како су му вратили и зашто су тако учинили, лепо је објаснио Роналд Реган.

Koča Popović je tražio bombardovanje Leskovca, to je tačno. Naravno, nije tražio ravnanje grada sa zemljom, već dejstvovanje po nemačkim vojnim ciljevima u i oko grada. Umesto toga, jednostavno je sravnjeno sa zemljom stambeno jezgro grada, a Koča je u svoj dnevnik tog dana ubeležio da su Britanci najveći neprijatelji posle Nemaca, da ih treba mrzeti koliko i nemačkog okupatora, te da će jednog dana doći vreme kada će otkriti istinu o zločinu ogavnika.

Итекако се могу поредити ''ОВК'' и ''НОВЈ''. Ево кључних сличности:- и ''ОВК'' и ''НОВЈ'' били су нелегалне, паравојне, антидржавне и терористичке формације- и ''ОВК'' и ''НОВЈ'' борили су се против ''великосрпског хегемонизма''- и једне и друге карактеришу масовни, систематски организовани злочини над цивилним становништвом- ''НОВЈ'' и КПЈ(касније СКЈ) је стварала околности које су омогућиле постојање ''ОВК'' и реализацију њених циљева- ни ''ОВК'' ни ''НОВЈ'' не би имали шансе без огромне подршке спољног фактора

Vrlo opšta mesta, i naravno, pogrešna poređenja.- NOVJ je bila legalna i legitimna vojna, državna i borbena formacija. Stvorena je u trenutku odsustva države i njenih institucija, kada su ovim prostorima de facto ili de jure upravljale kvislinške formacije uz podršku okupatorskih armija- NOVJ se borila protiv svake vrste hegemonizma- NOVJ nije činila masovne, sistematske i organizovane zločine nad civilnim stanovništvom; naprotiv, poznato je da su streljani borci koji bi ukrali makar kapu od seljaka- NOVJ je stvarao okolnosti u kojima je formiranje nečeg poput "OVK" bilo nezamislivo; podsetiću vas na drenički ustanak koji je ubrzo bio brutalno ugušen i suzbijen, kako je i trebalo; nasuprot tome, pod nacionalistima je puštano da se radi šta hoće- NOVJ je pobedio sve unutrašnje i spoljne neprijatelje - četnike, ljotićevce, nedićevce, ustaše, domobrane, muslimanske milicije, belogardejce, Nemce, Bugare, Italijane, arnaute.No, izbegavate da shvatite poentu mog obraćanja, hvatajući se za formalizam - potpukovnik Mihailović nije želeo da postupi vojnički, oficirski, viteški, i da prizna poraz u trenucima kada je njegova vojna formacija doživela katastrofalne poraze i raspadala se. Umesto toga se opredelio za taktiku koja karakteriše, igrom slučaja, najveće neprijatelje srpstva danas, OVK - terorističku borbu, četovanje, hajdučiju, napade na civilne službenike, napade na sela, teror nad stanovništvom, uzimanje danka, ubistva omladinaca koji su radili na obnovi zemlje i lokalnih ljudi od ugleda. Svakako da je tokom 1945. i 1946. godine to bila klasična teroristička organizacija, u to se pretvorila, i tako je i završila.Takođe, ona nikada nije bila legalna, niti legitimna. To što se borila pod istim simbolima koji su karakterisali prethodnu državu, nominalno se zaklinjala u poredak bivše države i bila vođena od oficira koji su nekada bili deo legalne vojske joj ne daje ni legitimnost, niti legalnost. Jer ona nije delovala u skladu sa zakonima te države, već je sprovodila politiku etničkog čišćenja, niti se povinjavala zahtevima i naređenjima koji joj nisu odgovarali, niti je dobila legitimitet od naroda ili bilo koga. Naprotiv, narod se masovno priključio nekom drugom pokretu, što govori da je četnička vojska zapravo izgubila kontakt sa realnošću.

Нисте информисани, где год је српско становништво на Космету остало компактно четници су имали своје јединице. Или илегалу где је било мање компактно...

Koliko mi je poznato, ti četnici su nešto više slušali Kostu Pećanca, koga je Dragoljub Mihailović blagoizvoleo likvidirati. Bez obzira, valjda je zadaća potpukovnika Mihailovića bila da ide tamo gde je srpstvo najugroženije, a rat je provodio na teritrijama jugozapadne Srbije, u Crnoj Gori, nešto malo u Hercegovini i istočnoj Bosni. Ništa Hrvatska, ništa zapadna Bosna, ništa Kosovo. Ako se tamo zatekao neko ko je organizovao lokalce, prihvatio bi ga, ali svoju glavninu nikad nije vodio negde da isturi prsa junačka u borbi protiv nadmoćnih dušmana.

Већ сам рекао за шта може послужити стенограм са суђења...

Ne morate stenograme. Kao što rekoh, pogledajte video i audio zapise. Da sam na vašem mestu, zabrinuo bih se za "veliko poštovanje gajim prema oktobarskoj revoluciji 1917. i uveren sam da će vremenom ona dovesti do boljitka čovečanstva baš kao što je dovela julska revolucija 1789." To su reči iz usta vašeg potpukovnika/"đenerala", a ne moje.

Није потпуковник, већ пуковник, а затим генерал.

Potpukovnik je čin dok je služio u Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci. Činove nakon toga je dodeljivao sam sebi ili mu je dodeljivala nelegalna i izdajnička vlada. Nećemo valjda to priznavati.

То је био класични стаљинистички процес, са унапред познатим исходом, што је кристално јасно за сваког ко није у оковима комунизма. :)

Već sam rekao, to ću ponoviti - bio je fenomenalno fer proces u skladu sa pravnim standardima doba, dobio je dva advokata, aktivno se branio, osuđen je po svim propisima i pravno valjano. Tvrdnje da presuda nije bila fer se oslanjaju na "argumente" kojima se može oboriti i suđenje Legiji - presuda se unapred znala, prisustvovala je publika, a sudije su bile pristrasne jer ih je postavila vlast.

Да, легализација јесте вид борбе против окупатора, карактеристичан баш за герилски начин ратовања. Нису Вам познате основне ствари.Разумем, тога нема у партијским уџбеницима...

Pretpostavljam da je OVK stoga trebala da se legalizuje kod jedinica Vojske Jugoslavije, da se Vijetkong legalizovao kod jedinica vlade Južnog Vijetnama i američke armije, te da bi Al-kaida bolje prošla da se legalizovala u NATOu. Posebno pošto se takav metod pokazao toliko uspešnim u đerilskoj borbi tzv. JVuO pod komandom potpukovnika Mihailovića. Edited April 20, 2012 by Filipenko

[Аврам Гојић]

Иначе, случајно сам наишао на овај форум и видео присуство мноштва јако штетних предрасуда и стереотипа, па сам као психолог одлучио да издвојим мало времена и објасним понешто. Јер, за основне ствари

dragi djecace, neki od ljudi koje ovde poducavas su dosta stariji od tebe, i, 1990. godine, kada je pocelo cetnicko ludilo u Srbiji, nisu slagali drvene kocke nego su razmisljali sta da rade kada pocnu da im stizu pozivi za mobilizaciju. ajde se saberi malo i smanji aroganciju sa 10 na tipa 2. Edited April 20, 2012 by Marko M. Dabovic

[kapetanm]

Ono što sam ja, Ratko, rekao, negde na onom topiku je da vama, vašoj generaciji, za ove teme fali kopča sa živim svedocima čije se pamćenje nije moglo obrisati. Pa tako moj pok. otac bi ti mogao štošta ispričati o doživljajima u njegovom selu u srcu Šumadije sa tom junačkom vojskom, klanju zarobljenika,i seljaka, grabežu po kućama, i slično.Avaj, seme koje seju novi istoričari i kvarni činovnici palo je na plodno tle polupismenosti nastalo zločinom nad školstvom u kome mene deca pitaju koje bolesti leči Banja Luka..

[Filipenko]

Samo da prozborim koju o De Golovom davanju ordenja tzv. Dragoljubu Mihailoviću:

"Kakav je čovek taj Tito. Ne možemo učiniti ni jednoga koraka, a da se ne izložimo opasnosti. Eto pravog nacionalnog junaka. U poređenju sa njim, general De Gol je heroj bežične telegrafije".Adolf Hitler

[Dagmar]

Koča Popović je tražio bombardovanje Leskovca, to je tačno. Naravno, nije tražio ravnanje grada sa zemljom, već dejstvovanje po nemačkim vojnim ciljevima u i oko grada. Umesto toga, jednostavno je sravnjeno sa zemljom stambeno jezgro grada, a Koča je u svoj dnevnik tog dana ubeležio da su Britanci najveći neprijatelji posle Nemaca, da ih treba mrzeti koliko i nemačkog okupatora, te da će jednog dana doći vreme kada će otkriti istinu o zločinu ogavnika.

Koji su to bili nemački ciljevi u i oko grada Leskovca koji su zahtevali ozbiljno bombardovanje? Jel precizirao to u depeši? Kako su prošli ti nemački ciljevi u bombardovanju?

[Filipenko]

Ne znam šta je tačno precizirao u depeši. Nemci su imali jak garnizon u Leskovcu, a i četnici su bili po gradu i u okolini, to su bile operacije za oslobađanje juga Srbije. Znam da je čekao na nekom brdu pored grada zajedno sa dva britanska oficira, te da je nakon što je izbombardovano gradsko jezgro umesto nemačkih položaja i nemačkog garnizona potpuno popizdeo i u dnevnik uneo ono što sam gore napisao - da su Britanci najveće zlo posle Nemaca i da će jednom prilikom reći sve što ima o njima. Pretpostavljam iz konteksta da stoga nije očekivao ravnanje stambenih zgrada, već pre svega nemačkog garnizona. Verovatno bi bio srećan ishodom da je tražio ono drugo.edit: naravno, četnici tvrde da su zapravo oni već oslobodili Leskovac baš koji dan pre toga i tako dalje...Famozne bitke sa Nemcima koji dan pred dolazak partizana nisu retkost u današnjoj "istoriografiji".

Edited April 21, 2012 by Filipenko

[Cane Vukic Prebranac]

Avaj, seme koje seju novi istoričari i kvarni činovnici palo je na plodno tle polupismenosti nastalo zločinom nad školstvom u kome mene deca pitaju koje bolesti leči Banja Luka..

Кад смо код Бањалуке ... на данашњи дан, 1945, Бањалука је ослобођена.

[Filipenko]

Da podsetimo malo i koga je još gotivila USA osim Draže Mihailovića http://www.youtube.com/watch?v=NgM5YOYUhbU

[Mp40]

Bog!Ja cu do 40. biti full time Titoista! Za sada Anarho-Titoizam se fura...

[Yoda]

Bog!Ja cu do 40. biti full time Titoista! Za sada Anarho-Titoizam se fura...

Ne moze ovo. Izaberi.Pokojni anarhista Laslo Sekelj napisao sjajnu knjigu o strukturi raspada SFRJ. Na kraju mi je delovalo da je drug Tito polumrtav prosao kroz toplog zeca.