Istorija: 2 svetski rat u Jugoslaviji

[ficfiric]

Pa mislim, cesto se moze procitati da je Kraljevina bila uredjena zemlja, gde se znalo ko sta radi a onda su odjednom, posle bombi, sa neba popadali komunisti koji su pobili sve sto valja, isekli cvet gradjanstva i zaveli teror u zemlji.Ako je to tacno, meni nije jasno otkud onda toliko partizana. Zasto bi neki seljak™ radije pristupio crvenim satanama nego slavnoj srpskoj vojsci u kojoj su mu sluzili i otac i deda? Na primer, ja mislim da je narod bio veoma nezadovoljan stanjem u Kraljevini i da je zato pristupio u tolikom broju jedinoj snazi koja je nudila promene. Mislim da je sam broj partizana dokaz da je narod bio zedan pravde i da revolucija nije Titov hir, vec zelja vecine naroda.Ok, te stavove ti ne zastupas. Ne zalis za Drazom. Tebi je blizi stav da smo trebali da sednemo u kuce, otvorimo kisobrane i sad bi nas bilo cetr'es miliona. Iskreno, manje mi smetaju takve SBBKBB teorije od ravnogorskog falsifikovanja proslosti.

[čekmeže]

Na primer, ja mislim da je narod bio veoma nezadovoljan stanjem u Kraljevini i da je zato pristupio u tolikom broju jedinoj snazi koja je nudila promene. Mislim da je sam broj partizana dokaz da je narod bio zedan pravde i da revolucija nije Titov hir, vec zelja vecine naroda.

Pa nije Žikica izašao u Beloj Crkvi i naveo kao cilj ustanka da se kralju zabrani povratak u zemlju, to je moglo da se saopšti malo kasnije, kad su sazreli uslovi. Ustanak je u početku prvenstveno prikazan kao borba protiv okupatora a tek onda revolucija. Postoji izuzetak Užička Republika (je li bila još koja republika na slobodnim teritorijama?) ali je fakat da je u jesen 41 sve to proterano iz Srbije i ona je relativno mirna do 44, nikakve revolucije, žeđ za pravdom i sl. ali su zato kojekakve straže i korpusi imali finu popunjenost.Pravi haos je bio u NDH, gde se vodilo lupiću 90 posto ww2 u Yu, i to je bio prvo građanski i verski rat pa tek na kraju revolucija.

[Filipenko]

Yeah, na

Uh, uh, a gde su tu u jednačini ? Kada pričam o tim stvarima, mislim na šire prostore, ne samo na Srbiju (na koju danas po automatizmu isključivo misle kada pričaju o toj lažnoj WW2 istoriji), već na sve prostore gde su živeli Srbi.Ceniš da bi Srbima zapadno od Drine bilo bolje da se nisu bunili? I misliš da bi ostale mirne i zadovoljne u lijepoj njihovoj i da ne bi pokušale da se sa malo objasne, tim pre što su dobili državu do Zemuna? Teško...Sve je, doduše, hipotetički, ali ne postoji nikakav scenario koji bi uključivao mirno čekanje na kraj rata a da bude validan u Jugoslaviji onog trenutka kada smo pregaženi od strane Nemačke. Možda bi šansu tog tipa imala kraljevina, ali samo možda, da je sprovedeno ono što je Knez Pavle zamislio. Ovako, sa institucijama kraljevine razbijenim u paramparčad, sa stvaranjem nacionalnih država i državica fašističke orijentacije, nije bilo šanse za to ni u najvećim ŠBBKBB varijantama.

Rekoh ti već, izbili su i na grčku granicu, gde je takođe bilo i i pa nikom ništa.

Kako nije bilo, pa tamo je izbio građanski rat. Opet, Grci nisu imali Hrvate, Slovence, Srbe, Crnogorce, Makedonce, Bošnjake, pa da to bude 100x zamućenije i krvavije.

Pardon, 6.455. Dogovorite se.

Dobro, razlika potiče od toga što ti govoriš o broju komunista, ja o inicijalnom broju ustanika.Inače, sve te brojke koje govore o "popularnosti komunista" imaju za cilj da minimizuju njihov uticaj u narodu. Da, njihov broj u hiljadama je bio jednocifren početkom pete decenije XX veka, ali to je brojka članova koji su ostali uprkos svemu kroz šta je partija (ne sasvim nezasluženo) prolazila. Tada je otvoreno tretirana kao teroristička, bila je zabranjena, izbačena iz svih institucija, nije mogla na izbore (mada su i izbori bili zabranjeni neko vreme, jelte) i taj broj je u stvari broj onih koji su i formalno ostali verni uprkos decenijskom teroru nad tom partijom.Prava snaga je ipak nešto drugo, a naročito simpatije. Komunisti su osvajali ogroman broj glasova, na izborima 1920. godine su bili treća po snazi stranka u parlamentu na nivou cele SHS, osvojili su vlast u tada najvećem gradu kraljevine, u Zagrebu...što sve ukazuje da nije baš bilo tako lepo. Naročiti uspeh su imali, gle čuda, u Makedoniji, skoro pripojenoj Srbiji i mestu koje je odlično osetilo naše vrlo koruptivno činovništvo.

No opet velim, ako me ubediš da su u državi sa 75% seljačkog nepismenog stanovništva tvoji superheroji za 3 godine od istih stvorili klasno osvešćene proletere-revolucionare, sve ti opraštam. U suprotnom, biće da su samo iskoristili stra' za goli život i tradicionalni srpski ponos i prkos po cenu glave, da bi stvorili partijsku vojsku.

Dakle, 75% seljačkog nepismenog stanovništva nije bilo klasno osvešćeno, ali je tradicionalno ponosno i prkosno? Ne, oni su uspeli da od 75% stanovništva koje ništa nije zanimalo i koje rat nije interesovao misleći da se radi o još jednoj "tutanj u planinu pa ću da se vratim kad ovi prođu" situaciji naprave ljude koji su želeli promenu, a pomogli su im (indirektno, dabome) ovi koji su to stanovništvo terorisali. Učiniti tako nešto za 3 godine, zadobiti poverenje naroda za sopstvenu ideju, mobilisati skoro 400 hiljada ljudi za svega par meseci u zadnjim danima 1944. godine, animirati toliko stanovništvo za ciljeve i principe naizgled tako drugačije u odnosu na one po kojima su do tada živeli - to je bio nemali uspeh. Da su četnici & slični uspeli da mobilišu polovinu toga, partizana nikada ne bi ni bilo. Što govori i o njihovim idejama i postupanjima prema narodu. Edited December 19, 2011 by Filipenko

[Filipenko]

Pa nije Žikica izašao u Beloj Crkvi i naveo kao cilj ustanka da se kralju zabrani povratak u zemlju, to je moglo da se saopšti malo kasnije, kad su sazreli uslovi. Ustanak je u početku prvenstveno prikazan kao borba protiv okupatora a tek onda revolucija. Postoji izuzetak Užička Republika (je li bila još koja republika na slobodnim teritorijama?)

Bila, ali ne u Srbiji. Bihaćka republika.

ali je fakat da je u jesen 41 sve to proterano iz Srbije i ona je relativno mirna do 44, nikakve revolucije, žeđ za pravdom i sl. ali su zato kojekakve straže i korpusi imali finu popunjenost.Pravi haos je bio u NDH, gde se vodilo lupiću 90 posto ww2 u Yu, i to je bio prvo građanski i verski rat pa tek na kraju revolucija.

Pa jeste fakat, ko to spori? Ali je zato, kao što istakoh više puta, kada se malo nivelisala razlika u opremi, naoružanju i teškoj artiljeriji, sva ta korpusno-stražarska sila dala u autostopiranje nemačkih kamiona na izlazu iz Srbije. Isto tako, kao što spomenuh u postu iznad, da su te straže i korpusi mogli da mobilišu pola ili trećinu od 400-ak hiljada Srba koliko je prišlo komunistima, o svemu ovome se danas ne bi pričalo.To je bio narodno-oslobodilački rat, to i jeste najbolji termin, pa nakon toga revolucija. I termin je podrazumevao zbacivanje stranog i domaćeg jarma. Sad, šta su priželjkivali rukovodioci i koliko se to razlikovalo od toga šta je narod zamišljao, jebem li ga. Ali u jedno sam siguran - najbolje da oni oslobode zemlju, iskrvare do koske, jedu gloginje 3 godine i gledaju kako oko njih drugovi umiru kao muve, da bi onda vratili tzv. kralja Petra II uz povike "Živeo Bog, živeo Kralj" i "Slava pobedniku Nj. K. V. Petru II", a vaspostavili multilopovski-višestranački sistem gde se ništa ne bi pitali i gde bi se opet glasalo za nacionaliste i naciste. Oće to, ali sutra.Sveukupno, nemam utisak da su ljudi onog vremena bili razočarani ishodom u WW2 i kako je to sve ispalo. Čini mi se da je daleko veće razočaranje danas, kada em nema države, em je sve to upropašćeno. Naravno, u "razočaranju" prednjače oni koji su tobože najveći protivnici dešavanja neposredno nakon WW2.P.S. generalno, jedna od najvećih zabluda koje se čine (a koje su posledica raspada zemlje i težnje da se po svaku cenu na WW2 gleda drugačije) jeste to rasparčavanje na to šta se dešavalo u Srbiji, šta u NDH, šta u Bosni, šta u Crnoj Gori, šta u Sandžaku...To je sve bilo jedna velika celina. Da su Nemci bili zainteresovaniji za Bosnu i držali je čvršće, bilo bi ih manje u Srbiji, pa bi onda ustanak prevashodno bio u Srbiji. Ljudi su u ono vreme gledali na zemlju kao celinu i želeli da je celu oslobode (što je i potvrđeno u Jajcu), a to što je pičvajz bio prevashodno ovamo jeste posledica mnogih faktora - geostrateških, političkih, vojnih...Takođe, partizani su se fokusirali dobrim delom da najpre eliminišu Italijane jer su bili najslabije organizovan okupator, pa kad se Italija predala, da zauzmu teritorije na jugu i stvore slobodnu teritoriju kao bazu za dalje operacije i uspostavljanje komunikacija sa saveznicima i redovnog dostavljanja pomoći preko mora. Čim su oni to ostvarili do 1944. godine, "eto ponovo najboljih sinova Šumadije natrag u Srbiji, ovog puta zajedno sa sinovima Like, Dalmacije, Bosne, Hercegovine", što bi rekao Maršal Tito u svom prvom obraćanju u slobodnom Beogradu 20. i nekog oktobra 1944. Edited December 19, 2011 by Filipenko

[čekmeže]

Pa jeste fakat, ko to spori? Ali je zato, kao što istakoh više puta, kada se malo nivelisala razlika u opremi, naoružanju i teškoj artiljeriji, sva ta korpusno-stražarska sila dala u autostopiranje nemačkih kamiona na izlazu iz Srbije. Isto tako, kao što spomenuh u postu iznad, da su te straže i korpusi mogli da mobilišu pola ili trećinu od 400-ak hiljada Srba koliko je prišlo komunistima, o svemu ovome se danas ne bi pričalo.

Od tih 400 hiljada Srba koliko ih je iz Srbije a koliko iz NDH?

[hazard]

Pa nije Žikica izašao u Beloj Crkvi i naveo kao cilj ustanka da se kralju zabrani povratak u zemlju, to je moglo da se saopšti malo kasnije, kad su sazreli uslovi. Ustanak je u početku prvenstveno prikazan kao borba protiv okupatora a tek onda revolucija. Postoji izuzetak Užička Republika (je li bila još koja republika na slobodnim teritorijama?) ali je fakat da je u jesen 41 sve to proterano iz Srbije i ona je relativno mirna do 44, nikakve revolucije, žeđ za pravdom i sl. ali su zato kojekakve straže i korpusi imali finu popunjenost.Pravi haos je bio u NDH, gde se vodilo lupiću 90 posto ww2 u Yu, i to je bio prvo građanski i verski rat pa tek na kraju revolucija.

Upravo. Ustanak u Srbiji bio, slomljen. U NDH su pak ljudi motivisani bili jelte, ustaskim genocidom.

[Filipenko]

Od tih 400 hiljada Srba koliko ih je iz Srbije a koliko iz NDH?

400 hiljada je iz Srbije. Eto ti u mom potpisu šta je Tito izjavio 1944. godine, kada mu je armija brojala 200.000 ljudi - da su 70% Srbi. Dakle, ako znamo da je vojska koja je u proleće 1945. oslobodila zemlju imala oko 600,000 vojnika (po komunističkim izvorima oko 800,000 ali to je preterivanje), a da je 1944. oslobođena Srbija i da je odatle došla sva razlika od 200 hiljada koliko su imali pre kretanja u oslobađanje Srbije, do koliko god su imali (uz Crnu Goru, doduše), lako dolazimo do zaključka da je 400,000 ljudi u Srbiji prišlo partizanima - delom dobrovoljno, delom mobilizacijom. A ukupna brojka Srba (računajući i one van Srbije) je, dabome, još veća, i to slobodarskom srpskom narodu može samo da služi na čast.Koča Popović, recimo, u svojim memoarima piše kako u krajevima koji uopšte nisu bili pogođeni ratom (ili su bili pogođeni minimalno) u Srbiji narod oduševljeno prilazi partizanima i kako se nudi ogroman broj boraca, koji ne mogu da naoružaju, niti da efikasno kontrolišu jer fale oficirski kadrovi. On sam je na jugu u jednom trenutku nakon oslobođenja Niša hteo da formira dve nove divizije, a formirao je tri, sa dovoljno ljudstva za četiri, pet divizija.

Upravo. Ustanak u Srbiji bio, slomljen. U NDH su pak ljudi motivisani bili jelte, ustaskim genocidom.

Divan eufemizam za "Nemci su ugušili ustanak u krvi uz pomoć Nedićevaca, Srpskog dobrovoljačkog korpusa (Ljotićevaca) i uz pomoć izdaje četnika (ili kako ih vi još zovete tzv. JVuO) koji su u odsudnom trenutku okrenuli ćurak naopako". Ovako, ispada da je ljudima bilo potaman, da su se bunili tamo neki nezadovoljnici koje treba da bude sramota, jer u Srbiji nije bilo genocida, pa prema tome šta ima da se bune. To je kontekst u koji "savremena srpska istoriografija" nimalo slučajno svrstava pobunu protiv fašista i njihovih domaćih pomagača. Edited December 19, 2011 by Filipenko

[bradilko]

Vi'š sad, pričao sam o tome, u porodici imam slučaj da je dedin brat poginuo u partizanima s 19, 1942. godine. Misliš da je on otišao u partizane zbog komunizma? Ne, otišao je jer je hteo da se bori protiv okupatora, a partizani su u mom kraju bili mainstream. U gro slučajeva priča je ta, (u Hrvatskoj i BiH još drastičnije, zbog ustaša). Nije valjda da neko misli kako je 5.000 predratnih drugova članova bilo supersposobno i superubedljivo te očas posla organizovalo 80ak hiljada boraca, a ti borci, uglavnom nepismeni seljaci, postali klasno svesni proleteri s vizijom odumiruće države?A i to u suštini nema baš mnogo veze s postavljenim pitanjem. Pitanje je bilo veoma jasno, bez političke komponente, samo vojno-ekonomsko-demografska, da li bi bilo bolje da je pobedila politika "bolje pakt nego rat" ili, kad je već došlo do rata, da se po okupaciji uglavnom mirno sedelo uz pokret otpora tipa De Golovog? Mnogi su se zajebali i pravili kombinacije "bolje pakt nego rat" sa nacistima. Svi ti "ugovori" su potpisivani pod otvorenom pretnjom nasilja u stilu mafijasa. Po toj logici sve zemlje sveta su trebale da potpisu pakt a ne rat sa nacistima. I britanci i rusi i amerikanci i sve bi proteklo u miru i tisini na citavoj planeti. Samo kod nas se jos raspravlja sta bi bilo bolje. Nacisticki ekspanzionizam, razbojnistvo, anticivilizacijske ideje i predratno iskustvo ne ostavljaju dileme da je pravilno postupljeno 41. u nas. Nisu nepismeni bili privuceni u partizane superiornom ideologijom vec superiornom praksom i u nacionalnom i u socijalnom smislu. svi drugi su poklekli pred okupatorom.

[Tribun_Populi]

Uh, uh, a gde su tu u jednačini ?

Nema ih. Ja pričam o Srbiji (i uporno to naglašavam), ti o Srbima svim i svuda.

Ceniš da bi Srbima zapadno od Drine bilo bolje da se nisu bunili?

Sve zapadno od Drine je druga priča, izuzev komunista koji su bili isti i ovde i tamo. Čak su i bili drugačije sorte.A Srbi zapadno od Drine su se pobunili protiv ustaša, ne protiv države i ustavnog uređenja.

Kako nije bilo, pa tamo je izbio građanski rat. Opet, Grci nisu imali Hrvate, Slovence, Srbe, Crnogorce, Makedonce, Bošnjake, pa da to bude 100x zamućenije i krvavije.

Građanski rat u ideološkoj ravni, koji se završio tako što su Englezi došli i nalemali komuniste, te time objasnili kome će se Grčka privoleti carstvu. Otpril'ke isto bi bilo i ovde, da se je Draža ponašao kao Zervas i da nije svoju borbu upravljao protiv partizana, već protiv Nemaca (te time omasovio svoj pokret). Ili da ustanka nije ni bilo, već samo gradske ilegale i rezistansa.

Dobro, razlika potiče od toga što ti govoriš o broju komunista, ja o inicijalnom broju ustanika.

Ja, čini mi se, lepo napisah "predratni članovi partije".

Inače, sve te brojke koje govore o "popularnosti komunista" imaju za cilj da minimizuju njihov uticaj u narodu. Da, njihov broj u hiljadama je bio jednocifren početkom pete decenije XX veka, ali to je brojka članova koji su ostali uprkos svemu kroz šta je partija (ne sasvim nezasluženo) prolazila. Tada je otvoreno tretirana kao teroristička, bila je zabranjena, izbačena iz svih institucija, nije mogla na izbore (mada su i izbori bili zabranjeni neko vreme, jelte) i taj broj je u stvari broj onih koji su i formalno ostali verni uprkos decenijskom teroru nad tom partijom.

Slažem se sa ocenom da ta brojka nije objektivni pokazatelj njihove popularnosti, no što se tiče nepravedne zabrane, pitaću te da li je nepravedno zabraniti ove ljotićevske parastranke i organizacije tipa obraza, naših itd? Govorimo o stranci koja je uzgajala princip nasilnog uzimanja vlasti i zagovarala komadanje države.

Naročiti uspeh su imali, gle čuda, u Makedoniji, skoro pripojenoj Srbiji i mestu koje je odlično osetilo naše vrlo koruptivno činovništvo.

Niđe čuda, samo si pogrešno apostrofirao krivce za to. Nije problem činovništvo, već sistemsko zatiranje formiranog etničkog identiteta i žandarski teror.

Dakle, 75% seljačkog nepismenog stanovništva nije bilo klasno osvešćeno, ali je tradicionalno ponosno i prkosno? Ne, oni su uspeli da od 75% stanovništva koje ništa nije zanimalo i koje rat nije interesovao misleći da se radi o još jednoj "tutanj u planinu pa ću da se vratim kad ovi prođu" situaciji naprave ljude koji su želeli promenu, a pomogli su im (indirektno, dabome) ovi koji su to stanovništvo terorisali. Učiniti tako nešto za 3 godine, zadobiti poverenje naroda za sopstvenu ideju,

Super, samo konkurentske ideje skoro da nije ni bilo. Draža je, kao što videsmo, bio nesposoban vojskovođa, još gori političar i bruka od obaveštajca, a nazovi vojska kojom je komandovao uglavnom bahata bagra koja je po komandi čekala Godoa a u pauzama napadala partizane. A zapadno od Drine (kad već insistiraš) potpuno otvoreno šurovala s okupatorom i ustašama, mada se tamo samo uslovno može govoriti o pripadnosti istom pokretu i nekakvoj Dražinoj komandi.Poenta: ustanak u Srbiji je trebao komunistima, ne građanima Srbije. A pošto mi nisi odgovorio zašto je stanovništvo Srbije terorisano, reći ću to ja: pa zbog ustanka.

mobilisati skoro 400 hiljada ljudi za svega par meseci u zadnjim danima 1944. godine, animirati toliko stanovništvo za ciljeve i principe naizgled tako drugačije u odnosu na one po kojima su do tada živeli - to je bio nemali uspeh. Da su četnici & slični uspeli da mobilišu polovinu toga, partizana nikada ne bi ni bilo. Što govori i o njihovim idejama i postupanjima prema narodu.

Čekaj, ti misliš da je sakupljanje klinaca po selima južne Srbije 1944. veliki uspeh? Obojica mojih dedova, sa po 21 godinom života, su pojurili za petokrakom zbog ciljeva i principa, da se goli i bosi lomataju po šumama i gorama naše zemlje ponosne do '47? Ne druže, već zato što je mesni komesar naredio da se jave u brigadu.

Mnogi su se zajebali i pravili kombinacije "bolje pakt nego rat" sa nacistima. Svi ti "ugovori" su potpisivani pod otvorenom pretnjom nasilja u stilu mafijasa. Po toj logici sve zemlje sveta su trebale da potpisu pakt a ne rat sa nacistima.

Po toj logici u Norveškoj rata nije bilo. A što se svih zemalja sveta tiče, nemoj to, sitni smo mi i tad bili (kao što smo i sad) da bi ga merili s Nemcima. Nek to rade Englezi, kao što i jesu a i dalje rade.Nas uvek ratovanje za tuđe interese mnogo skupo košta, a dobijemo malo ili ništa. Edited December 19, 2011 by Tribun_Populi

[hazard]

Divan eufemizam za "Nemci su ugušili ustanak u krvi uz pomoć Nedićevaca, Srpskog dobrovoljačkog korpusa (Ljotićevaca) i uz pomoć izdaje četnika (ili kako ih vi još zovete tzv. JVuO) koji su u odsudnom trenutku okrenuli ćurak naopako". Ovako, ispada da je ljudima bilo potaman, da su se bunili tamo neki nezadovoljnici koje treba da bude sramota, jer u Srbiji nije bilo genocida, pa prema tome šta ima da se bune. To je kontekst u koji "savremena srpska istoriografija" nimalo slučajno svrstava pobunu protiv fašista i njihovih domaćih pomagača.

Ovaj, ne. To ti ucitavas ono sto je tebi volja u ono sto sam ja rekao. Fakat je da je ustanak 1941. slomljen. Uopste nisam rekao da je ljudima bilo potaman, da su bili zadovoljni okupacijom ili tako jos neke gluposti, pobogu. Kako si ti opterecen nekim stvarima to je jbt strasno.

[Filipenko]

Nije samo strašno, nego je i opasno. Srećom, postoje institucije kojima se mogu obratiti za stručnu pomoć. Svojevremeno je to bila zatvorska ćelija, danas, hvala Titu, imamo ludnice za psihijatrijske slučajeve.

Edited December 19, 2011 by Filipenko

[Yoda]

Kapin san ne gledam kroz prizmu onoga što priča već onoga za šta se borio i šta je činio, a ne koliko je i o čemu blebetao. Radi se o suštinski slobodarskom opredeljenju, koje nije za nezavisnost Crne Gore a priori, već za nezavisnost Crne Gore od ovakve Srbije, što u potpunosti razumem - ne opravdavam, ali razumem. Koliko je on bio za nezavisnost ja cenim po njegovom mržnjenju, jedenju gloginja i izgubljenim litrima krvi.Radi se o istovetnom opredeljenju koje je imao i kralj Petar, koji se takođe nije libio da krene u rat sa puškom u ruci kao običan prašinar i sa te strane obojici se može skinuti Kapa. Inače, nije Petar spakovao kralja Nikolu (čijom se ćerkom oženio), već Aleksandar, i to sopstvenog dedu, kao što je neko već primetio, a to je već neka druga tema, ali i veoma dobar pokazatelj koliko je tim lažnjacima koji nisu rođeni u muci već u svili i kadifi bitno svo to pravoslavlje, sav nacionalni interes i elementarna pristojnost, o kojoj trube i trubili su vazda na sve strane. Nije čudno da je kralj Petar jedini u novijoj istoriji Srbije dočekao mirnu smrt od starosti na poziciji kralja.

Slobodarska opredeljenja imaju Mojsije, Hrist, Spartak, Luter, Aleksandar Nevski, Karadjordje. Cinici kazu - i Vojislav Seselj. U tom medjusrpskom rvanju koje je na kraju porodilo crnogorsku naciju Karadjordjevici (i Petar i Aleksandar) su na jednoj, a Nikola Petrovic i njegovi sledbenici (poput Kapinog tate) na drugoj strani. Aleksandar verovatno ima gadniju narav od oca, ali je politicki daleko talentovaniji. Upravo su Crna Ruka i Pasic, svako za sebe, drzali Petra za gushu, dok je Aleksandar spakovao i jedne i druge. Petar je docekao mirnu starost jer je desetak godina pre smrti postao figura i simbol.

Inače, sve te brojke koje govore o "popularnosti komunista" imaju za cilj da minimizuju njihov uticaj u narodu. Da, njihov broj u hiljadama je bio jednocifren početkom pete decenije XX veka, ali to je brojka članova koji su ostali uprkos svemu kroz šta je partija (ne sasvim nezasluženo) prolazila. Tada je otvoreno tretirana kao teroristička, bila je zabranjena, izbačena iz svih institucija, nije mogla na izbore (mada su i izbori bili zabranjeni neko vreme, jelte) i taj broj je u stvari broj onih koji su i formalno ostali verni uprkos decenijskom teroru nad tom partijom.Prava snaga je ipak nešto drugo, a naročito simpatije. Komunisti su osvajali ogroman broj glasova, na izborima 1920. godine su bili treća po snazi stranka u parlamentu na nivou cele SHS, osvojili su vlast u tada najvećem gradu kraljevine, u Zagrebu...što sve ukazuje da nije baš bilo tako lepo. Naročiti uspeh su imali, gle čuda, u Makedoniji, skoro pripojenoj Srbiji i mestu koje je odlično osetilo naše vrlo koruptivno činovništvo.

Evropa u ranama od velikog rata, polovina kontinenta jos uvek u ratovima i crvenim revolucijama, nastaje drzava gotovo preko noci sa svim nacionalnim, ekonomskim i kulturnim protivrecnostima, i onda je cudno sto komunisti dobijaju toliko glasova? I to posebno tamo gde se tesko zivi i gde su nacionalne tenzije (suburbije vecih gradova, Makedonija, Crna Gora)...?KPJ svoj odlican rezultat pojacava strajkovima i pozivanjem na velikog brata iz Moskve, a Aleksandru nije dugo trebalo da donese Obznanu u svetlu priprema za donosenje Ustava i vrlo dramaticne situacije koju je imao na granicama. Koministi odgovaraju atentatima na samog Aleksandra i ministre pa su Zakonom o zastiti drzave i formalno stavljeni sa druge strane zakona.

P.S. generalno, jedna od najvećih zabluda koje se čine (a koje su posledica raspada zemlje i težnje da se po svaku cenu na WW2 gleda drugačije) jeste to rasparčavanje na to šta se dešavalo u Srbiji, šta u NDH, šta u Bosni, šta u Crnoj Gori, šta u Sandžaku...To je sve bilo jedna velika celina. Da su Nemci bili zainteresovaniji za Bosnu i držali je čvršće, bilo bi ih manje u Srbiji, pa bi onda ustanak prevashodno bio u Srbiji. Ljudi su u ono vreme gledali na zemlju kao celinu i želeli da je celu oslobode (što je i potvrđeno u Jajcu), a to što je pičvajz bio prevashodno ovamo jeste posledica mnogih faktora - geostrateških, političkih, vojnih

Slabo se medju narodom kotiraju partizani u Srbiji od sloma 1941 do 1944. Teko nesto bolje ravnogorci. U Srbiji nije moguce osnovanje ZAVNO, njegova prethodnica Glavni narodnooslobodilacki odbor za Srbiju je navodno formiran za vreme Uzicke republike, kasnije su clanove delegirali iz CK KPJ nakon njenog sloma. Tek u jesen 1944. godine nastaje ASNO Srbije, naravno, na federalistickim osnovama, posto je to tako bilo zamisljeno poodavno. Zato nije bilo problema da se organizuje ZAVNO Sandzaka, taman kao priprema za Drugo zasedanje AVNOJa. Delegati Sandzaka ucestvuju u odlukama kojima se crta buducnost Jugoslavije - federacija 5 naroda i 6 republika, zasnovana na pravu na samoopredeljenje. Iako je kasnije utopljen , Sandzak, kao turska administrativna oblast, kasnije pod okupacijom AU, ukinut u Kraljevini SHS, dobio je u revoluciji novi legitimitet, kojeg se cak i Zukorlic sa uzdahom seca.Dirljivo. Edited December 19, 2011 by Yoda

[Cane Vukic Prebranac]

Прича је једноставна уствари. Партизани су стицали све већу подршку међу народом јер су се борили против окупатора. У почетку су два брата ишли на двије стране ( и ), да би се временом људи преоријентисали на партизане, јер су, за разлику од њих, четници углавном гледали у сунце или тако нешто. То је, као што рече Филипенко, прије свега народно-ослободилачки рат, па тек онда комунистичка револуција.Друга битна ствар је да је код Срба било веома живо сјећање на 1. свјетски рат и побједу над тим истим Нијемцима. Слободарски народ, какви смо били, није ни чудо да смо се побунили. Још један разлог зашто је Дражина стратегија доживјела дебакл јесте што је једноставно била антипротивна^тм основним постулатима нашег менталитета. Тамо неки Французи и Белгијанци су могли да се спрдају до миле воље, али за Србу тог времена је то било но-но.И морам да се сложим са Филипенком да се не може говорити само о Србији кад се говори о том рату. Сва догађања на простору Југославије била су узрочно-посљедично повезана. Ако су Србе у исто вријеме вјешали на Бањици, клали у Јасеновцу и бацали у јаме по Босанској Крајини, говоримо о једном и те се ствари тешко раздвајају.

[Roger Sanchez]

Друга битна ствар је да је код Срба било веома живо сјећање на 1. свјетски рат и побједу над тим истим Нијемцима. Слободарски народ, какви смо били, није ни чудо да смо се побунили.

To ide nekako kontra mirnoći Srbije 1942-1944. Operacijama u NDH zapovijedalo se iz Vrnjačke Banje.Ključna za uspjeh NOBa je NDH, ali ne samo zbog ustaškog genocida jer bi na njega mogli odgovoriti i četnici. Ključno je što je u nju transplantirana karcinogena vlast koja nikad nije zavladala cjelokupnom teritorijom, imala nekog dubljeg korijena ni u hrvatskom narodu (ne govorim o ubojicama koje je uspješno mobilizirala) nego se 4godine bavila golim preživljavanjem i uz to krađom i ubijanjem. Da je Maček prihvatio biti hrvatski Nedić, a Srđan Budisavljević njegov ađutant, možda bi i Hrvatska bila mirna, čak i mirnija od Srbije. A NOP je u Hrvatskoj i BiH mogao mobilizirati među svim narodima, i na kraju je dobio bitku protiv ustaša na čiste brojke - bilo je više boraca NOPa nego pripadnika kvislinškog aparata.Opet ću ponoviti svoje omiljene detalje iz NOPa - u jesen 1943 borbe se u Hrvatskoj vode nadomak Varaždina - zauzimaju se Varaždinske Toplice i Lepoglava. Njih je je izgubiti mogla samo ustaška država (ne ŠBBKBB Mačekova administracija), a osloboditi samo NOP (ne JVuO). Drugih kandidata za tako nešto u Jugoslaviji nije bilo. Edited December 19, 2011 by Roger Sanchez

[hazard]

vodafak je udruzenje Hrvatski domobran