Istorija: 2 svetski rat u Jugoslaviji

[Mp40]

Sličan dogovor su imali i Partizani sa Nijemcima. Postignut je u aprilu '43 i govori o zajedničkom suprostavljanju eventualnoj savezničkoj invaziji na Balkanu (na kojoj je insistirao Čerčil), i o tome kako su najveći neprijatelji NVOJa zapravo Četnici.I šta sve to govori? I jedni i drugi su bili spremni na sve zbog vlasti. Pa čak i na saradnju sa Nacistima.

Ovo je cista laz izmisljenja pre nekoliko godina od strane genijalaca iz redova Nacionalno svesnih istoricara. Pokusali su uzeti Grcki primer gde je soc. revolucija ugusena i vracena monarhija pa reci kako je to isto planirano i kod nas i na taj nacin.Istina je da je u grckoj progon Markosovih partizana koji su izneli antifasisticku borbu sproveden sa Englezima. Kod nas je tako nesto iskljuceno upravo na poslednjoj staljin-cercil-ruzvelt konferneciji! Izricito je dogovoreno da ce se stvari u Jugoslaviji pustiti da teku svojim tokom i da nece biti mesanja u to sa strane.

[nautilus]

Ovo je cista laz izmisljenja pre nekoliko godina od strane genijalaca iz redova Nacionalno svesnih istoricara. Pokusali su uzeti Grcki primer gde je soc. revolucija ugusena i vracena monarhija pa reci kako je to isto planirano i kod nas i na taj nacin.Istina je da je u grckoj progon Markosovih partizana koji su izneli antifasisticku borbu sproveden sa Englezima. Kod nas je tako nesto iskljuceno upravo na poslednjoj staljin-cercil-ruzvelt konferneciji! Izricito je dogovoreno da ce se stvari u Jugoslaviji pustiti da teku svojim tokom i da nece biti mesanja u to sa strane.

Ovo baš i nije nacionalistički sajt.A Milovan Đilas himself je rekao tu rečenicu da su njihovi neprijatelji prvenstveno bili Četnici.Da ne ispadnem lažov.

[No7]

Ti sad spominješ ustaše kao da su svi Hrvati bili ustaše , a najviše je Dalmatinaca i Istrana bilo u partizanima.Zar nije vrhovni štab bio na Visu ?

Hrvata u Dalmaciji je bilo i u cetnicima. Verovao ili ne?Ali je apsolutno tacno da je puno Dalmatinaca i Srba i Hrvata bilo u partizanima. Edited November 3, 2007 by No7

[čekmeže]

@No7-sovjetski oficirski kadar nije ni mogao zastarelo da razmišlja, kada je toliko počišćen da tu starih nije ni bilo :) Sovjeti su prvi shvatili da je tenk budućnost ratovanja, imali su u svoje vreme najbole tenkove (BT serije, KV serije, T34 da i ne govorimo), Guderijan je od Rusa pokupio fazone, dodao Stukas i eto ti blitzkrieg bop.@šmajser-svi smo videli ako su se lepo dogovorili i kako se niko nije mešao u rat na Balkanu. Da nije bilo Crvene armije tukli bi se mi međusobno do 1955.I šta ćeš ti uopšte na ovom patološkom forumu subotom uveče? Ja sam se ponadao kad si reakao dovidjenja, prijatno da si krenuo u život B)

[No7]

@No7-sovjetski oficirski kadar nije ni mogao zastarelo da razmišlja, kada je toliko počišćen da tu starih nije ni bilo :) Sovjeti su prvi shvatili da je tenk budućnost ratovanja, imali su u svoje vreme najbole tenkove (BT serije, KV serije, T34 da i ne govorimo), Guderijan je od Rusa pokupio fazone, dodao Stukas i eto ti blitzkrieg bop.

Sovjeti su ratovali sa tenkovima na principu 1. sv. rata gde su koristili kombinovano pesadiju i tenkove a svabe su koristili samo tenkove i to su kao novi vid ratovanja upravo stvorili svabovi.Oficiri SSSR su toliko bili ludi da su naredjivali kontraofanizve kao npr. u Kijevskom i Baltickom delu fronta a svabe su ih razbijali novim vidom ratovanja podpomognutim avijacijom koja je razbila SSSR avijaciju.

[ArleKino]

Četnici su svoj "antifašizam" dokazali u istočnoj Bosni i Sandžaku, Đujićeve spodobe su svoj "antifašizam" dokazivali derući žive svećenike u Dalmaciji i silujući časne sestre, dokazali su "antifašizam" na Neretvi, dokazivali su ga i onda kad su, kao u Zenici, naprimjer, priznavali "NDH" i nosili tadašnje Pavelićeve šahovnice (samo bez slova "U"). Da parafraziram Kiša: "Reci mi šta misliš o četnicima pa ćemo pričati." To što su Đujić i ine spodobe bile primljene u SAD-u ne znači ništa (primljen je i Mengele i još hrpa nacista), baš kao i priznanje koje je Brada Smrada dobio zbog pilota. Već sam objašnjavao na prošlom forumu zašto su Ameri dali priznanje Bradi Smradi baš u ono vrijeme i zašto su se Brade Smrade sjetili tek u Reaganovo doba.To što u dvije najrazjebanije zemlje Evrope (BiH i Srbija) četnici imaju status antifašista (u RS-u, tačnije) više govori o blatu u kojem su te zemlje i mazohizmu naroda koji je izabrao predstavnike koji će glasati za takvu sramotnu odluku.Četnici ne mogu nikad biti antifašisti. Oni samo mogu biti Antini fašisti jer su ratovali rame uz rame sa ustašama.

[Mp40]

Mislim da bi se poslednje 2-3 strane mogle oodseci i premestiti u temu o 41-45 na istoriji...Ovde treba da diskutujemo o ovome danas...Cetnici smrde, naravno.

[Valk]

Mislim da bi se poslednje 2-3 strane mogle oodseci i premestiti u temu o 41-45 na istoriji...

Uvažena sugestija.

[nesha taxista]

Vidim ja da je odjednom poraslo interesovanje...

Malo preglednije....Istorija je čudna. Može se interpretirati na razne načine. Čudno je to koliko su metodi protivničkih strana česti isti.

Da, interpretacija ima raznih, recimo na jednom drugom forumu sam video ispod te slike objašnjenje kako tu oni ispituju zarobljenog Nemca.

[ObiW]

Tokom bitke na Neretvi, kolaboracija je totalna. Italijani snabdevaju četničke jedinice, a sve borbe protiv Narodnooslobodilačke vojske potpuno su koordinirane. Doduše, četnici nisu opravdali očekivanja okupatora o čemu svedoče i izjave nemačkih generala Lera i Badera koji tvrde da je Mihailović zatajio kao vojni komandant te da ?snage Draže Mihailovića nisu položile svoj ozbiljan ispit, pri čemu se to ilustruje nesposobnošću, kukavičlukom i lošim komandnim procenama.

Ovo je klasichno prekrajanje istorije. Ler je u svojim izjavama islednicima u zarobljenishtvu tvrdio upravo suprotno od onoga shto prichash: da su vojne akcije koje mi znamo kao "Sutjeska" i "Neretva" bile ofanzive sa ciljem razoruzhanja svih oruzhanih chetnika i partizana. Za chetnike kazhe da je uspeh te akcije bio ravan nuli jer su uspeli da zarobe samo nekoliko stotina chetnika i Pavla Djurisica, a za partizane kazhe da su imali znachajne gubitke i da su izgubili teritoriju koju su drzhali oko Bihaca.Citat:Partizani i četniciFirer se složio sa predlozima i ostavio u izgled da će se postarati da dođe do sporazuma sa Italijom. O neprijatelju je tada bilo poznato, odnosno ja sam tom prilikom još doznao:a) Partizani: U zapadnoj Bosni, kojom su oni potpuno ovladali, imali su dva težišta vojnog karaktera i jedan politički glavni grad: Bihać. Ovde je postojala vlada na čelu sa dr Ribarom. Borbene snage nalazile su se prvenstveno oko baza za snabdevanje u Petrovoj Gori i Grmeč planini. Sve je bilo pod Titovim vrhovnim rukovodstvom, koji je pretežno boravio na Grmeč-planini. Da li je Sovjetski Savez tada zvanično priznao ovu državu, nije mi poznato. Zapadne države nisu je priznale.b. Četnici: U Srbiji je bilo u šumi raznih grupa četnika Draže Mihailovića. Borbe su bile popustile, samo je na severoistoku bilo osetnog prepadanja na saobraćaj dunavske plovidbe. železnički saobraćaj je ometan sabotažama. Engleska i Amerika su zvanično priznale Mihailovića i njegove jedinice kao savezničku jugoslovensku vojsku, koja je bila potčinjena kralju i njegovoj vladi u Engleskoj. Ove jedinice snabdevane su vazdušnim putem.Na teritoriji koju su okupirali Italijani, od Sušaka do zaključno Crne Gore, nalazio se veliki broj - prema docnijim podacima oko 35 000 Mihailovićevih četnika, koje su Italijani snabdevali i koji su delovali po italijanskim naređenjima. U Crnoj Gori bilo je takođe separatističkih i jugoslovenskih četnika koji nisu slušali Mihailovića. I ove su Italijani snabdevali.Na jugu Bosne operisali su Mihailovićevi četnici. Inače je bilo još takozvanih lokalnih četnika koji su bili nezavisni od Mihailovića i koji su uglavnom štitili samo svoj uži kraj od ustaških i partizanskih prepada. Prema Nemcima su bili delimično hladni i rezervisani, a delimično neprijateljski raspoloženi. Pokatkad su nemačke trupe nastojale da sklope lokalne sporazume, što im je pokoji put i uspelo (u leto 1942). U poglavlju Sporazumi sa Italijanima, Bugarima i Mađarima i dejstvo njihovih borbenih snaga Ler piše:"Kad sam primio XII armiju (avgusta 1942) doznao sam da se u zapadnoj Hrvatskoj, Dalmaciji i Crnoj Gori nalaze mnogobrojni Mihailovićevi četnici - bilo ih je navedeno, mislim 35.000, koje su Italijani podržavali. No oni su sve ovo odricali. U novembru 1942. Firer je doneo odluku da se sve ukloni što ne pripada regularnoj italijanskoj ili hrvatskoj vojsci.Posle pristanka Musolinijevog, ugovorile su Vrhovna komanda Oružane sile i italijanska Vrhovna komanda, da se izvedu operacije opisane u VIII poglavlju (Nemačke akcije od kapitulacije Jugoslavije do obrazovanja grupe armije "E" - prim. prir.), kojom prilikom je trebalo da se razoružaju svi četnici i partizani.U granicama ovog ugovora pregovarao sam u decembru sa generalom Roatom, komandantom II italijanske armije, ali bez ikakvog rezultata. Potom sam poslat u Rim, gde je 3.1.1943. pod predsedništvom maršala Kavaljera, u prisustvu generala Ambrozija i Roate zaključen sledeći sporazum:a) Vajs I: nemačko-hrvatske snage otpočeće sredinom januara da nastupaju sa linije Mrkonjić Grad - Petrinja - Karlovac ka zapadu i jugu. Sa zapada naovamo kretaće se jedna italijanska divizija, a jedna druga zatvoriće tako otvoreno okruženje sa jugozapada.b. Vajs II: posle toga otpočeće sa nastupanjem nemačko-hrvatskih snaga sa linije Ivan Sedlo-Jajce-Drvar i dve italijanske divizije iz Dalmacije, dok će druge italijanske snage pouzdano zatvoriti Neretvu od Konjica do njenog ušća.c) Vajs III: Italijani će jednovremeno sa akcijom Vajs II razoružati sve četnike južno od Neretve. Oni će isto tako u toku akcije Vajs I da razoružaju četnike u zapadnoj Hrvatskoj, a u toku Vajs II one u Dalmaciji.d) švarc: u produženju akcija Vajs II i III očistiće Crnu Goru od četnika Nemci i Italijani zajedničkom akcijom. (Mislilo se da će se akcijom Vajs I i II pohvatati svi partizani).Pregovore za izvršenje akcije Vajs I vodili su komandant nemačkih trupa u Hrvatskoj general Liters i komandant italijanskog korpusa general Roata. NJega je u januaru 1943. smenio general Roboti i već prilikom njegove prve posete Ler je s njim pregovarao o akcijama Vajs II i III. Ler piše:"On je pokušao da u akciji Vajs II umesto dve italijanske divizije upotrebi četničke i izjavio da za akciju ,Vajs III nije nikad čuo".O akciji švarc Ler kaže da su "to pitanje pretresali general Liters i pojedini komandanti divizija sa dotičnim italijanskim komandantima korpusa i divizija".Hitlerova odluka u novembru 1942"U novembru 1942. - piše Ler - došao je firer do ubeđenja da se nezadovoljavajuće prilike u hrvatskoj državi mogu iz osnova da poprave samo na taj način ako se unište sve naoružane snage ovde, kao i na teritoriji okupiranoj od Italijana, ukoliko te snage nisu regularni hrvatski i italijanski vojnici.Ovo je trebalo izvršiti na taj način što će partizane na prostoru približno Karlovac - Livno - Ruma - Jajce - Petrinja, sa težištem u Bihaću opkoliti i razoružati nemačko-hrvatske i italijanske trupe i što će četnike iz prostora zapadno odatle i u Hercegovini razoružati Italijani, koji ih i podržavaju; što će zatim, u produženju te akcije italijansko-nemačke snage opkoliti i zarobiti u Crnoj Gori one četnike koji se ne budu dobrovoljno predali, i na kraju, što će se uništitit ili rasturiti male partizanske i lokalne četničke grupe između Save i Drave odnosno u Bosni. Izvršenje akcije "švarc""Dugotrajne pripreme za ovu operaciju izvršene su u maju; datuma se ne sećam. Ona je smatrana naročito teškom, pošto još nikada nekoj vojsci nije uspelo da prodre u Crnu Goru ispresecanu provalijama. O neprijatelju se nije doznalo ništa novo, pa ni vazdušno izvođanje nije dalo nikakve nove podatke; samo se pročulo da je Mihailović sa svojim štabom trebalo da bude u Kolašinu, dok se o boravištu Titovom ništa nije doznalo.Već od s amog početka vreme je bilo nepovoljno i sa čestimolujama, i takvo je ostalo do kraja. Nemačke divizije nastupale su sa svojih navedenih polaznih položaja tako:- da je 7. SS divizija zatvorila klisuru na izvornom delu toka Pive, a 118. lovačka divizija u produženju nizvodno klisure Pive i Drine;- 369, 104. i divizija "Taurineze" imale su zadatak da prodru od Ćehotine do klisure Tare i da istu zatvore;- 1. planinska divizija i četiri italijanske divizije imale su zadatak da je krenu dan ranije od gore pomenute severne grupe u severnom pravcu, da potiskuju četnike i partizane i da ih nabace u ugao oko ušća Pive i Tare. 1. planinska divizija dobila je pored toga još od firera specijalnu zapovest da po svaku cenu, i bez obzira na smetnje koje čine Italijani, zarobi Mihailovića.Odmah se utvrdilo da su Italijani - izuzevši "Taurineze" - ostali da tapkaju u mestu.Prva planinska divizija prodrla je bez zadržavanja u Kolašin, i u istom već zatekla italijanske posade - očigledno već poduže tu - sa prisutnim komandantom divizije, gde je uskoro zatim stigao i komandant korpusa.Mihailović sa štabom je već bio nestao. Ipak je uspelo da se u varoši pronađe i zarobi Đurišić. Oko toga je izbio spor. Italijani su opkolili grupu kuća gde se nalazio nemački štab divizije sa malom trupom i Đurišićem, i na položaje postavili mitraljeze i jaku pešadiju, pa, kako izgleda, i brdsku artiljeriju.Posle burnih pregovora i pošto je uspelo da se Đurišić sanitetskim autom izvuče iz okruženja i potom avionom tipa "štorh" prebaci van područja italijanskih trupa, stanje se smirilo. šta se ovde i dalje zapadno još odigralo, to Nemcima detaljno nije poznato. Ali, uskoro se potom utvrdilo da je samo 1. planinska divizija imala zarobljenih četnika. Njihov broj iznosio je nekoliko stotina. Sve ostale propustili su Italijani kroz svoje linije prema jugu.Akcija protiv četnika ravna nuliKao rezultat akcije švarc moglo se konstatovati sledeće:Po pitanju četnika ostalo je sve po starom, samo je Mihailović bio primoran da menja svoje sedište, a Đurišić je bio zarobljen.Partizani su pretrpeli osetne gubitke - trupe su javile 10.000 mrtvih, zaključno sa onima koji su umrli od tifusa - ali ni ovoga puta oni nisu ostavljali na položaju ranjenike, osim jedva ponekog, niti su se predavali. Naposletku, oni su se pod komandom Tita probili iz okruženja i ponovo prikupili kako izgleda istočno od Sarajeva u Bosni. Celokupan uspeh ovih akcija od 15. januara bio je dakle u četničkom pitanju ravan nuli, a sem toga je kod firera izazvao jako neraspoloženje protiv italijanskih generala, što se odrazilo u veoma opširnoj i oštroj depeši upućenoj Musoliniju. Edited November 10, 2007 by ObiW

[ObiW]

A sada nešto o saradnji četnika i ustaša :

Po americhkom istoricharu Volteru Robertsu koji je objavio knjigu Tito, Mihajlovic i saveznici 1973-ce, ovaj sporazum je mala maca u odnosu na ono sto su partizani i Nemci dogovarali u martu 1943-ce. Naime, po Robertsu, Djilas i Velebit odlaze 25-og marta 1943-ce nemackim vojnim avionom iz Sarajeva u Zagreb na pregovore sa generalom fon Horstenauom da utanache zajednichku borbu protiv Britanaca u sluchaju invazije saveznika na jadransku obalu. Pregovori se prekidaju 29-og marta na insistiranje Ribentropa, jer je Hitler doneo odluku da se, anticipirajuci invaziju Britanaca, prostor u zaledjini Dalmacije ochisti od naoruzanih snaga koje nisu pod kontrolom NDH i Italijana, to jest i partizana i chetnika. O tome svedochi i iskaz generala Lera dat partizanskim islednicima u Beogradu 1945-te. Dakle, potpisanog sporazuma o saradnji Nemaca i partizana nema, ali postoje nemachki dokumenti da su oni pregovarali o "interesnim sferama" (partizani tvrde da ih samo borba protiv chetnika zanima) a chak i zajednichkoj borbi protiv saveznika. Ova chinjenica, kao i sporazum Budaka i Moshe Pijade o zajednichkom delovanju ustasha i komunista potpisan u zatvoru u Sremskoj Mitrovici 1935-te pokazuje da ni komunistima oportunizam nije bio stran. Edited November 10, 2007 by ObiW

[ObiW]

Ovo je cista laz izmisljenja pre nekoliko godina od strane genijalaca iz redova Nacionalno svesnih istoricara.

Knjigu Waltera Robertsa "Tito, Mihajlovic & the Allies" (1973) u kojoj se navode pisani (Nemachki) dokumenti i pregovorima partizana i Nemaca spominje i Desimir Tosic, koji je po opredeljenju sve samo ne Nacionalno svestan istorichar. U clanku o chetnicima i partizanima u Republici navodi josh 10-tak knjiga koje su pisali autori kojima juznoslovenski jezici nisu maternji (medju njima ima Italijana, Amerikanaca, Britanaca, itd) koji obradjuju teme o drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, i kaze:Treba li da kažemo da nijedna naučna analiza od stranih pisaca ne tretira Mihailovića i njegov pokret kao fašistički ili prookupatorski, bez obzira što niko ne poriče značaj partizanske borbe protiv okupatora. Međutim, u svetlosti svih tih sećanja, utisaka, komentara, analiza, dakle činjenica i kontračinjenica, svako dobronameran mora da postavi sebi neka pitanja.Zašto ustaške vlasti, odnosno "Zapovjedništvo prvog zbornog područja Petrinje" objavljuje još 15. decembra 1941. ucenu (u sumi od 200 000 kuna ili dinara) za Dražu Mihailovića ako ovaj pobegne u NDH, pošto je "stožer Draže Mihailovića zarobljen od Nemaca" posle slamanja zajedničkog fronta partizana i četnika u leto i jesen 1941?Zašto su Nemci kao okupatori već decembra 1941. raspisali ucenu za Dražu Mihailovića u visini od 200 000 dinara?Zašto Mihailović, preko Radio Londona, od 25. 05. do 16. 09. 1942, objavljuje 75 imena samo u Srbiji, koje treba staviti pod slovo "Z", a na tom spisku nema nikoga sem okupatorovih saradnika u Srbiji, među kojima se nalaze Nedić, ministar Aćimović, dr Velmar Janković, Pećančeve vojvode i skoro svi ministri Nedićeve vlade pod okupacijom?Zašto Adolf Hitler piše Musoliniju 16. februara 1943. i traži da se pored partizana gone i četnici koji predstavljaju "posebnu opasnost u dugoročnim planovima koje grade Mihailovićeve pristalice". Hitler dodaje: "U svakom slučaju, likvidiranje Mihailovićevog pokreta neće više biti lak posao, s obzirom na snage kojima raspolaže i na veliki broj naoružanih četnika".Zašto je italijanski okupator raspisao ucenu za Dražu Mihailovića maja 1943, u visini od pola miliona lira, i u isti mah za Tita u visini od jednog miliona lira?Zašto je sovjetska Vrhovna komanda želela krajem 1943. da šalje svoju vojnu misiju kod Mihailovića, pa ih je od toga odvraćao britanski ministar spoljnih poslova Antoni Idn 30. novembra 1943. godine?Zašto Mihailovićeve jedinice u Srbiji, prilikom dolaska sovjetske vojske septembra 1944, ne vode nigde borbe protiv Sovjeta, odnosno "protiv komunizma"?Zašto pojedini četnički komandanti, kao Keserović, Raković, Vasić iz Deligradskog korpusa i Dušan Smiljanić iz Kragujevačkog, pokušavaju saradnju sa sovjetskom vojskom?Zašto nema logora u Jugoslaviji i izvan Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata u kojem nisu bile Mihailovićeve pristalice? Sofija Sonja Vukanović, preživela logorašica, nedavno u Danasu, od 31. januara 2005, izjavljuje da "zbog istorijske istine dužna sam da kažem da je u Aušvicu bilo četnika i njihovih simpatizera"?Zašto je Tito, nezavisno od interpretacije Dušana Bibera, Pera Morače, Branka Petranovića, Venceslava Glišića, izjavio, prema zagrebačkom Vjesniku od 24. maja 1972, da je borba između partizana i četnika bila građanski rat, "ali mi nismo želeli da o tome govorimo", jer bi to nama štetilo kod saveznika?Sigurno je da ovakvih pitanja ima još mnogo desetina. Ali ja bih želeo na kraju samo da dodam još dve pojedinosti o drami koja je obuhvatila naše srpsko društvo od 1941. Nije reč samo o okupatoru i "njegovim slugama", nego i o našoj unutrašnjoj drami međusobnih sukoba i klanja. Da li da pomenem četnička klanja u Vraniću i u Foči? Da li da se osvrćemo na ubijanja u procesu "levih skretanja" 1941-1942. u Hercegovini i o Kordunaškom procesu 1944. godine u Hrvatskoj?

[nesha taxista]

Ma sve je to lepo, ali sviđalo se nekome ili ne, partizani su, a ne četnici uz pomoć saveznika oslobodili zemlju. Dilova je bilo raznih, ali ovu činjenicu niko ne može poreći, mada neki pokušavaju.

[ObiW]

Ma sve je to lepo, ali sviđalo se nekome ili ne, partizani su, a ne četnici uz pomoć saveznika oslobodili zemlju. Dilova je bilo raznih, ali ovu činjenicu niko ne može poreći, mada neki pokušavaju.

E neka si reko. Sad mozhemo da polegamo.

[Otto Katz]

Sad mozhemo da polegamo.

Ti nisi moro ni ustajat.