Istorija: 2 svetski rat u Jugoslaviji

[LukaLaban]

Hvala na informaciji, potrazicu nesto o tome. Nisam imao pojma za tu operaciju.

[badenac]

Moj otac je u novembru bio mobilisan za Sremski front.Tamo je prirao II vojvodjanskoj brigadi.Njega i ostale mobilisane momke je pre odlaska na borbrnr posetio Koca Popovic,"tepajuci" im sa "moji Beogradjani.".Gro tih "njegovih Beogradajana" je poginulo jer nisu prosli nikakavu obuku nisu znali ni pusku da drze.Sa suprotne sstrane su imali prekaljenu,vrhunski obucenu vosjku koja je ratovala 4 i vise godine i kojoj je bilo vrlo,vrlo lako da izadje na kraj sa basibozukom sa druge strane fronta.Taj basibozuk je sramno koriscen za otkrivanje minskih polja ,svojim telima.A ti "slavni" komandanti armija,Peko,Koca,Kosta nisu se ni pojavljivalji ni na frontu.Jednostavno,bilo je to za njih suvise gusto a i sojka su bile u pozadini.Toliko o poredjenju sa neuporedivim,sa Kolubarskom bitkom, bitkom koju je srpska vojska vodila protiv nadiruce armije a ne protiv vec porazene vojske kakav je Vermaht bio krajem 1944. i pocetkom 1945. godine(bez obzira na Ardene i druge povremene kontraofanzive).Nisu na Solunskom frontu deca i neobuceni momci gurani prvi u borbu kakao je to bilo na Sremskom frontu.Moj cale je imao srece jer je vec ucestvovao u aprilskom ratu kao mladi dobrovoljac u kraljevskoj mornarici.Ratovao je u kucnom kaputu i cipelama dok im Rusi nisu dali americke uniforme i americka vozila.Tada mu je svanulo a imao je prilike da nauci da vozi pravi dzip.Demobilisan je drugog maja,posle zauzimanja Slavonskog Broda a pra napada na Zagreb.Nije mnogo pricao o samim borbama ali mu se zgadilo kada je devedesetih video ratove koji su se vodili na istim mestima na kojima je i on vojevao.Tada je postao odlucni protivnik i rata i Milosevica.

[Tribun_Populi]

Tu je bilo frke, sabijena je naša prva armija, Švabe su zauzele Šid i krenule dalje, pa smo cimalu crvenu armiju i šta ti ja znam koga sve i uspostavili odbrambeni front. Tzv. Vuk Drašković bi verovatno voleo da smo se povukli skroz do Beograda.

Pa jes, jebiga, teško Švabama kurčiti se sa tenkovima, artiljerijom i avionima po bosonogim partizanima. Zato kad su partizani malo dobili poneki tenk i top, ostade nam 200 hiljada švapskih uniformi da ih trošimo u partizanskim filmovima i iznajmljujemo za snimanje ratnih filmova stranih produkcija.

U jbt, al' si se ti istripovao.

[kim_philby]

Moj otac je u novembru bio mobilisan za Sremski front.Tamo je prirao II vojvodjanskoj brigadi.Njega i ostale mobilisane momke je pre odlaska na borbrnr posetio Koca Popovic,"tepajuci" im sa "moji Beogradjani.".Gro tih "njegovih Beogradajana" je poginulo jer nisu prosli nikakavu obuku nisu znali ni pusku da drze.Sa suprotne sstrane su imali prekaljenu,vrhunski obucenu vosjku koja je ratovala 4 i vise godine i kojoj je bilo vrlo,vrlo lako da izadje na kraj sa basibozukom sa druge strane fronta.Taj basibozuk je sramno koriscen za otkrivanje minskih polja ,svojim telima.A ti "slavni" komandanti armija,Peko,Koca,Kosta nisu se ni pojavljivalji ni na frontu.Jednostavno,bilo je to za njih suvise gusto a i sojka su bile u pozadini.Toliko o poredjenju sa neuporedivim,sa Kolubarskom bitkom, bitkom koju je srpska vojska vodila protiv nadiruce armije a ne protiv vec porazene vojske kakav je Vermaht bio krajem 1944. i pocetkom 1945. godine(bez obzira na Ardene i druge povremene kontraofanzive).Nisu na Solunskom frontu deca i neobuceni momci gurani prvi u borbu kakao je to bilo na Sremskom frontu.Moj cale je imao srece jer je vec ucestvovao u aprilskom ratu kao mladi dobrovoljac u kraljevskoj mornarici.Ratovao je u kucnom kaputu i cipelama dok im Rusi nisu dali americke uniforme i americka vozila.Tada mu je svanulo a imao je prilike da nauci da vozi pravi dzip.Demobilisan je drugog maja,posle zauzimanja Slavonskog Broda a pra napada na Zagreb.Nije mnogo pricao o samim borbama ali mu se zgadilo kada je devedesetih video ratove koji su se vodili na istim mestima na kojima je i on vojevao.Tada je postao odlucni protivnik i rata i Milosevica.

s druge strane moj deda je sluzio na sremskom frontu i usao je u zagreb. nikada nisam cuo ove price. nije bio predratni komunista ali je preziveo streljanje u kragujevcu. rat nije doziveo. strefila ga srcka dok je zidao vikendicu koju je pravio od svoje profesorske plate.uzasi socijalizma.

[Filipenko]

Moj otac je u novembru bio mobilisan za Sremski front.Tamo je prirao II vojvodjanskoj brigadi.Njega i ostale mobilisane momke je pre odlaska na borbrnr posetio Koca Popovic,"tepajuci" im sa "moji Beogradjani.".Gro tih "njegovih Beogradajana" je poginulo jer nisu prosli nikakavu obuku nisu znali ni pusku da drze.Sa suprotne sstrane su imali prekaljenu,vrhunski obucenu vosjku koja je ratovala 4 i vise godine i kojoj je bilo vrlo,vrlo lako da izadje na kraj sa basibozukom sa druge strane fronta.Taj basibozuk je sramno koriscen za otkrivanje minskih polja ,svojim telima.A ti "slavni" komandanti armija,Peko,Koca,Kosta nisu se ni pojavljivalji ni na frontu.Jednostavno,bilo je to za njih suvise gusto a i sojka su bile u pozadini.Toliko o poredjenju sa neuporedivim,sa Kolubarskom bitkom, bitkom koju je srpska vojska vodila protiv nadiruce armije a ne protiv vec porazene vojske kakav je Vermaht bio krajem 1944. i pocetkom 1945. godine(bez obzira na Ardene i druge povremene kontraofanzive).Nisu na Solunskom frontu deca i neobuceni momci gurani prvi u borbu kakao je to bilo na Sremskom frontu.Moj cale je imao srece jer je vec ucestvovao u aprilskom ratu kao mladi dobrovoljac u kraljevskoj mornarici.Ratovao je u kucnom kaputu i cipelama dok im Rusi nisu dali americke uniforme i americka vozila.Tada mu je svanulo a imao je prilike da nauci da vozi pravi dzip.Demobilisan je drugog maja,posle zauzimanja Slavonskog Broda a pra napada na Zagreb.Nije mnogo pricao o samim borbama ali mu se zgadilo kada je devedesetih video ratove koji su se vodili na istim mestima na kojima je i on vojevao.Tada je postao odlucni protivnik i rata i Milosevica.

Misliš, koju je srpska armija vodila protiv brojčano slabije (255 naspram 360 hiljada) austrougarske armije bez naročitog morala, sastavljene od svojih sunarodnika i vojnika uglavnom slabije kategorije, koji su dezertirali i/ili prelazili u redove srpske vojske (između ostalih, i moj pradeda koji je ostao i na Solunskom frontu sve do oslobođenja), u kojoj su se vojnici borili bez motiva i žara i uglavnom se povlačili kada bi nastale ozbiljnije borbe? Bitku pred koju je potonji Vojvoda Živojin Mišić streljao skoro hiljadu ljudi da "utuvi u pamet svima šta ih čeka"?Sve može da se devalvira i relativizuje, ako postoji dovoljno želje i minimum kreativnosti.

[Filipenko]

U jbt, al' si se ti istripovao.

A jebiga, već rekoh u jednom od postova da su to sve "moji" i da ih doživljavam "našima", i srpsku vojsku iz WW1 i partizane iz WW2.

[čekmeže]

Misliš, koju je srpska armija vodila protiv brojčano slabije (255 naspram 360 hiljada) austrougarske armije bez naročitog morala, sastavljene od svojih sunarodnika i vojnika uglavnom slabije kategorije, koji su dezertirali i/ili prelazili u redove srpske vojske (između ostalih, i moj pradeda koji je ostao i na Solunskom frontu sve do oslobođenja), u kojoj su se vojnici borili bez motiva i žara i uglavnom se povlačili kada bi nastale ozbiljnije borbe? Bitku pred koju je potonji Vojvoda Živojin Mišić streljao skoro hiljadu ljudi da "utuvi u pamet svima šta ih čeka"?Sve može da se devalvira i relativizuje, ako postoji dovoljno želje i minimum kreativnosti.

Zar nisu prečanski Srbi slati na istočni front baš da ne bi dezertirali u borbi sa Srbima? Ne računam ovog mog kog su pokupili sa volovima i taljigama pa je bio u švapskoj komori.

[Filipenko]

Kad kažem "sunarodnika" mislim na sve one na koje se tada odnosio taj termin, dakle na Srbe muslimanske veroispovesti, na Srbe katolike, na Hrvate, na pripadnike ostalih rasa, nacija i vera sa ovih prostora. Bilo je i Srba (u užem smislu) itekako tokom te 1914. godine, iako jeste tačno da se gledalo da se isti uglavnom pošalju na istočni front.

[Tribun_Populi]

A jebiga, već rekoh u jednom od postova da su to sve "moji" i da ih doživljavam "našima", i srpsku vojsku iz WW1 i partizane iz WW2.

Ma naravno da su naši (nisu Bugari sigurno), al' mi malo degutantno to što pišeš u prvom licu o događajima koji su se dešavali kad čak ni tvoji roditelji još uvek nisu bili u planu, kamo li rođeni. Jbg, sviđalo se to tebi (i svakome) ili ne, naši su i dražićevci i nedićevci i ljotićevci, a i pećančevi nesrećnici. Samo nisu jednako vredni.

[Filipenko]

Nisu naši. A jebiga, kao što o reprezentaciji Srbije kažemo da su naši, da smo igrali dobro/loše...jbt, ne, najbolje da se tripujem da sam ja bio tamo. To što se više ljudi ne izjašnjava i ne priča na sličan način i jeste nacionalna sramota. Možda vrh KPJ mnogi ne doživljavaju svojim, ali da jebe oca, ovih 500-800 hiljada vojnika je zaslužilo bolje.Za razliku od izdajnika i saradnika. Oni koji su bili naši, ionako su došli u partizane do 1944.

[ultra plasticni]

Samo malo da ukrasim enterijer.

[Tribun_Populi]

ovih 500-800 hiljada vojnika je zaslužilo bolje.

Slažem se s time, rekoh već, ja sam iz izrazito partizanskog kraja, obojica dedova su mi bili u partizanima, rođeni brat dede po ocu poginuo s 19 godina prilikom diverzije na mostu na Južnoj Moravi (1942.). Al' nijedan od njih nije bio komunista, štaviše jedan od njih komuniste ni najmanje nije voleo, ostao je "privatnik" do kraja života.Zato te dve stvari i podvajam, a one su i u toku rata, pa i posle rata, poprilično bile razdvojene.

[balu]

KPJ je pred rat, prema Wikipediji, imala oko 7000 clanova, a SKOJ oko 17800. Nisu neke impresivne brojke i sasvim nedovoljno da se gradjanski rat iznese na svojim plecima i jos pobedi u njemu.Medjutim skidam im kapu kako su uspeli da se stave na celo mucenih Srba u NDH koji su se brili za goli zivot, a narocito SKOJ-evcima kojih je verovatno 90% izginulo u tom ratu.

[Filipenko]

Te brojke treba uzimati sa debelom rezervom. Tj. te brojke nisu sporne, ali su to brojke u uslovima gde je vršen teror i tortura nad pripadnicima KPJ, koji su nestajali preko noći. Partija je bila zabranjena, koga bi uhvatili sa materijalima KPJ leteo je direktno u lance u najgore zatvore i slično. Rukovodstvo je mahom bilo aktivno gonjeno ili zatvarano, prosto rečeno - bili su van zakona. Posebno je čudna situacija bila na univerzitetu u Beogradu, koji je bio rasadnik komunističkih kadrova. Jovo Kapičić na medicinskom fakultetu, Peko Dapčević na pravnom, Krcun na poljoprivrednom, Drapšin na mašinskom, i tako dalje i tako dalje. Stoga su te brojke relativno relativne i odnose se na partiju stavljenu van zakona, što nije isto kao i broj partijaca u slučajevima javnog delovanja. Imala je KPJ vrlo lepe uspehe na izborima pre nego što je stavljena van zakona.

[Tribun_Populi]

pre nego što je stavljena van zakona.

No treba biti fer pa reći i zašto je stavljena van zakona.