Missing link

[paculla]

Stavih ovaj naslov da vas nalozim da pomislite da cemo opet da se svadjamo o evoluciji. U stvari, hocu da pricamo o novom elementu u elektronici.Naucnici iz HP Labs su pre par dana objavili rad u Nature (1. maj 2008; vol 453; pp. 80-83) u kome opisuju prvi memristor na svetu. Memristor je cetvrti osnovni element kola. Zove se memristor zato sto mu otpornost zavisi od naelektrisanja koje je proteklo kroz njega. Pojednostavljeno, u svakom trenutku, otpornost memristora zavisi od istorije kola. Slika koju sam maznula iz njihovog rada objasnjava zasto je to missing link. Do sada su postojala tri osnovna elementa koji su opisivali odnos izmedju osnovnih velicina kola (otpornik - napon i struja, kondenzator - napon i kolicina naelektrisanja, kalem - fluks i struja). Postojala je pretpostavka da bi bilo logicno da postoji i veza izmedju fluksa i nelektrisanja. Takav element je nazvan memristor (otpornik sa memorijom) ali do sada nije nikad napravljen. Naucnici iz HP Labs su prvi koji su demostrirali memristorsko ponasanje. Bilo je i ranije nekih pokusaja, ali nisu do sad pokazali ovako jasne karakteristike. Memristori mogu biti korisni za razlicite stvari, da ne ponavljam ovde, lako je naci i procitati. U tekstovima na netu se malo preskace da je rad iz Nature-a pokazao samo ponasanje vrlo slicno memristorima (i mnogo slicnije nego prethodni pokusaji) ali ipak ne bas 100% zeljeni element. Drugo, ovo je element na nano skali, "veliki" memristor je mozda nemoguc, zbog vremenski promenljive impendanse. Tesko je pricati o missing linku koji ne vazi na svim skalama.U svakom slucaju, ovo moze biti vazno otkrice, a HP su sebi izgradili jaku IP poziciju oko memristora, uz par drugih tehnologija koje poslednjih godina izlaze ih HP Labs.

[Indy]

A gde je missing link element koji kombinuje napon i fluks, ili struju i kolicinu naelektrisanja? Jos mi nista niste dokazali. -_- Ergo, Biblija je kompletna i sovrshena.(Kad se vec igramo analogije sa evolucijom :D)

[paculla]

A gde je missing link element koji kombinuje napon i fluks, ili struju i kolicinu naelektrisanja? Jos mi nista niste dokazali. -_- Ergo, Biblija je kompletna i sovrshena.(Kad se vec igramo analogije sa evolucijom :D)

pa eno ti u belim pravougaonicima, nisi lepo gledao ovu sliku sto sam ja posteno ukrala. otpornice jedan! :P

[Indy]

Ne znam ja ništa, to je neko podmetnuo da kuša našu veru. Memristor, šmemristor. šta će sve još da smisle u svojoj zabludelosti. (PS. Jel' dobro vreme da se kupuju akcije HP-a?)

[paculla]

Ne znam ja ništa, to je neko podmetnuo da kuša našu veru. Memristor, šmemristor. šta će sve još da smisle u svojoj zabludelosti. (PS. Jel' dobro vreme da se kupuju akcije HP-a?)

ko kupi akcije, prodao je dusu djavolu. [i sad ja trolujem topik koji sam sama postavila]

[3opge]

ja mislio pronasli neandertalca koji je ozenio damu sapiensa

[Glorfindel]

Memristor je zajednica malih humanoidnih stvorenja koja zive u radio aparatima. To se zna vec dugo vremena, nikakvo to novo otkrice nije.

[Dankan Ajdaho]

To je tvrdio i moj deda. (Nakon druženja s flašom, najčešće, a ponekad i bez nje.)

[paculla]

memristor iz hp pocinje da dobije prve udarce od konkurencije. stavlja se u sumnju da li je to zaista memristor ili samo jedna vrsta otornicke RAM jedinice.

[Indy]

A na kom principu bi, teoretski, trebalo da funkcioniše memristor? Da ima nešto od kondenzatora u sebi, da sačuva neko stanje od "maločas", a da pritom pruža i određeni otpor? I koja je tačno korist od takvog nečeg (ovako odokativno mi se čini da bi se mogla sačiniti neka mimikrija toga uz pomoć kondenzatora i otpornika, zar ne, čak i bez integrisanih kola).

[paculla]

A na kom principu bi, teoretski, trebalo da funkcioniše memristor? Da ima nešto od kondenzatora u sebi, da sačuva neko stanje od "maločas", a da pritom pruža i određeni otpor? I koja je tačno korist od takvog nečeg (ovako odokativno mi se čini da bi se mogla sačiniti neka mimikrija toga uz pomoć kondenzatora i otpornika, zar ne, čak i bez integrisanih kola).

teoretski, idealan memristor bi trebalo da odrzava linearnu vezu izmedju fluksa i naelektrisanja dPhi = M dq, gde bi M trebalo da bude konstantno. ako se ovo prebaci u struja-napon odnos dobije se nelinearan odnos koji zavisi od stanja memristora. kod svih ostalih osnovnih elemenata, postoji linearna veza izmedju struje, napona i vremena (preciznije: promene ovih velicina). zato je nemoguce napraviti teoretski memristor uz pomoc linearnih elemenata kola. do sada su se pravili sistemi sa memristorskim ponasanjem uz pomoc prekidackih elemenata. ono sto je meni bilo interesntno je sto je ovo jedan element, relativno prostog dizajna (TiO2 film izmedju elektroda). medjutim, dolaze prituzbe da i ovaj element ima memristorske karakteristike samo u nekom opsegu napona. dakle, nije teoretski memristor. ono sto je meni na pocetku smanjilo ushicenje je sto je tesko reci da je nesto "missing link" ako postoji samo na nano-skali.

[Indy]

A šta bi bile moguće primene (mislim, ako se pronađe "pravi" memristor)? Jel' otkriće od prevashodno teoretskog značaja, ili bismo uskoro imali neke ultrasuperduperkompjutere?

[paculla]

Da ima nešto od kondenzatora u sebi, da sačuva neko stanje od "maločas", a da pritom pruža i određeni otpor?

da ima otpornost koja zavisi od "proslosti". dakle, ako uzmemo jedan trenutak u vremenu, memristor je obican otpornik.

I koja je tačno korist od takvog nečeg (ovako odokativno mi se čini da bi se mogla sačiniti neka mimikrija toga uz pomoć kondenzatora i otpornika, zar ne, čak i bez integrisanih kola).

prva korist je da moze da pamti stanje i posto se iskljuci napajanje. ako pustimo neko naelektrisanje kroz memristor, onda "iskljucimo" sve, i ukljucimo ga posle 100 godina, memristor bi trebalo da zapamti sta je bilo pre. u perspektivi, to bi smanjilo el. potrosnju. ono sto meni pada na pamet kao potencijalna upotreba je za razne rekonfigurabilne logike. ako postoji neki sistem koji treba da uci i da se adaptira na neke prethodne signale, onda bi memristori bili mnogo jednostavniji nacin da se tako nesto uradi, bez upotrebe kompleksnijih kola. recimo, treba uraditi neku obradu signala, recimo da smanjimo sum na fotografiji :D onda bi recimo osvetljenje svakog piksela mogli da ukodiramo u otpornost mnogo memristora i posle koristimo i adaptiramo te vrednosti dok obradjujemo signal. ako se naprave posebni regioni tih memristora, onda bi bilo moguce jako brzo izracunavati konvolucije ili slicne stvari. sad sam ovo malo izfantazirala, ali zamisljam da bi svasta nesto moglo da se napravi sa matricama memristora.

[paculla]

A šta bi bile moguće primene (mislim, ako se pronađe "pravi" memristor)? Jel' otkriće od prevashodno teoretskog značaja, ili bismo uskoro imali neke ultrasuperduperkompjutere?

osecaj, bez dovoljno znanja, mi govori da ce uticaj biti veci na "male uredjaje", kod kojih moze da se zamisli neka interesantna logika ili obrada signala, koji do sad nisu bili bas izvodljivi zbog velicine/cene/vremena.

[Indy]

prva korist je da moze da pamti stanje i posto se iskljuci napajanje.

Da, sad sam negde pročitao da se govori o mnogo više "energy efficient computing"-u sa memristorima. Takođe se govori o "analognoj" nasuprot digitalnoj (1 vs 0) memoriji... zanimljivo.