mda, znaš li ti koliko treba vremena da se sa Kobrom mk III obiđe osam galaksija?  :D

 

Ako ti je ikada u životu bilo dosadno biće ti dosadno i za 1000 godina; međutim, ako ti u životu nikada nije bilo dosadno, neće ti biti dosadno ni za milion, uvek ima nešto novo da se vidi , iskusi, pročita, poseti. 

 

+1

 

Ti si vlado najveci antropoloski optimista na ovom forumu, onako iskreno, sa decijim srcem i nekom u drustvu davno nestalom verom u progres. Live long and prosper :)

Pridruzujem se zeljama, i svaka mu je za desetku.

A kakav je tvoj pogled na zivot kad ti je zao takvih ljudi? Svidja ti se sto ces ostariti i umreti?

Suprotan od njihovog (i vašeg?). Nema šta da mi se sviđa nego prihvatam to kao nešto normalno i deo toka života, ljudsko, suviše ljudsko. Vidim da je ovde solidan broj ljudi opreterećen dugovečnošću, ja ne spadam tu.

 

Btw, preporučujem čitanje Amicus mortis.

 

 

a krzvajl je genije

Evo da pročitaš od nekoga ko je zaista neuronaučnik a ne običan scijentista i tehnofil. Mislim da bi i forumašica betty mogla da ti kaže nešto na tu temu.

 

Delusions of a “besotted technophile”

Edited December 29, 20168 yr by miki.bg

imaš li ti nešto da ponudiš a da nisu domaći zadaci

neću da čitam random preporuke ne mogu ni ovo svoje da pročitam 

i zašto ja ne bih tebi zalepio etiketu da si 'obični' ludista

 

život je ljudskiji od smrti

kao što vlada kaže znaš li koliko ima galaksija za obići

ništa nas ne sprečava da uzmemo smrt u svoje ruke i tako budemo u stanju da odlučujemo o svojoj sudbini

apsolutno ne postoji nijedan argument protiv toga da se starost proglasi bolešću a smrt izborom

 

ili postoji? ako postoji voleo bih da ga čujem... ali bez tih tvojih preporuka za čitanje

Koja ironija sudbine. :) I to bas Ivan Ilic. Zasto? Zato sto je to ime junaka verovatno najvise uznemirujuceg i najistinitijeg dela koje je ikad napisano na tu temu i remek-dela svetske knjizevnosti, "Смерть Ивана Ильича", L. N. Tojstoja.

 

Moja najgromoglasnija preporuka.

 

Iz knjige koju si ostavio:

 

"Zaboravljamo da takav prezir prema umecu patnje znaci potpunu negaciju ljudskog stanja."

 

Ne radi se ni o kakvom preziru prema ljudima koji umeju da pate, ne razumem odakle to proizilazi. Siguran sam da se naprotiv radi o izuzetnom divljenju prema takvim osobama, makar kod mene. Ja se samo u potpunosti slazem sa nespokojnim starcem Aristotelom: Natura daemonica est, non divina.

 

Jer u tom slucaju je i sva medicina "negacija ljudskog stanja", sta god to znacilo. Ja se ne slazem i mislim da se radi o covekoljublju.

 

Uostalom, nije slucajno da se najstariji poznati ljudski ep bavi upravo tom temom. (Kad vec govorimo o starim civilizacijama.)

Edited December 29, 20168 yr by IndridCold

kada bi ljudi bili besmrtni doslo bi se do teme optimalnog broja na planeti a i nepotrebnog nastanka novih (ljudi).

kada bi ljudi bili besmrtni doslo bi se do teme optimalnog broja na planeti a i nepotrebnog nastanka novih (ljudi).

 

To je u stvari jedan isti problem. Nema potrebe za "optimalnim" brojem, problem je u broju koji bi ugrozio sam zivot na planeti Zemlji, a taj problem imamo i sad i moracemo nesto da preduzmemo povodom toga kad-tad. Sto se tice novih ljudi, oni bi mogli da sacekaju osvajanje novih prostora. Ipak se radi o besmrtnim bicima koja nemaju potrebe nigde da zure. :)

 

Ironija je da je upravo medicina dovela do povecanja broja ljudi na Zemlji i da to i dalje radi. Da li treba da zakljucimo da je bolje da nemamo medicinu?

 

Sve su to interesantna pitanja.

Edited December 29, 20168 yr by IndridCold

Ima i pitanje staticnosti i dinamicnosti drustva. Ima ona epizoda Star Treka NG :D gde jedan od "clanova" Q continuum-a (ne onaj "glavni Q" koji nama poznat iz mnogo epizoda i koji "zlostavlja" Pikarda i posadu mu) zeli da postane covek, kako bi postao smrtan, i da onda umre - kaze da se tako nada da ce postaviti primer i za druge Q - jer po njegovom misljenju, Q continuum je postao suvise statican i "dosadan" i nekreativan jer su svi besmrtni, nonstop iste face, nema novih ideja. Potrebna je smrt da bi bilo novih stvari, novih ljudi, novog stvaranja.

 

Kada se te stvari uzmu u obzir (i sve ostale o optimalnom broju ljudi na planeti i sl.) lako covek dolazi do zastrasujuceg zakljucka - ja zelim besmrtnost za sebe (i svoje bliznje) (pod uslovom da se to uopste zeli, mislim ne zeli svako) - ali ne zelim je za sve ostale, jer bi to bilo lose u globalu. Coveku je generalno strasnije svoje umiranje nego tudje umiranje (cast izuzecima, i naravno to se ne odnosi na specificne odnose poput roditelja sa decom).

 

Zato mislim da bi kada bi bio izmisljen nekakav "eliksir besmrtnosti" da bi odmah izbio konflikt (i ozbiljan rat, verovatno) oko toga ko to kontrolise, i ko "sme" da bude besmrtan a ko ne sme.

 

Zapravo, optimalno bi bilo da postoji zagrobni zivot, zato su ga valjda skoro sve religije i mitologije ovog sveta izmislile :D

Ali ja uopste ne mislim da bi to bilo lose u globalu.

 

Sto se ovog prvog tice, ako je smrt toliko potrebna, neka onda bude optional pa ko voli nek izvoli.

Edited December 29, 20168 yr by IndridCold

To je u stvari jedan isti problem. Nema potrebe za "optimalnim" brojem, problem je u broju koji bi ugrozio sam zivot na planeti Zemlji, a taj problem imamo i sad i moracemo nesto da preduzmemo povodom toga kad-tad.

Evo ja se javljam da nemam dece. I'll take one for the team... (salim se, ali bas i ne)

Tretiranje starosti kao bolesti, odnosno napori da se produzi zivotno doba u kome smo svi, u proseku, zdravi, sposobni, funkcionalni i mozemo sami da brinemo o sebi, je nesto sto apsolutno pozdravljam. Glorifikovanje patnje je nesto na sta imam alergiju.

Ali besmrtnost je vec druga prica (a ja kucam sa telefona...)

Ali ja uopste ne mislim da bi to bilo lose u globalu.

 

Sto se ovog prvog tice, ako je smrt toliko potrebna, neka onda bude optional pa ko voli nek izvoli.

 

Da imamo opciju da budemo besmrtni, ili da umremo kad mi to poželimo, šta mislite, kad biste rekli dosta je (ako ikad)? Perfektno zdravlje itd se podrazumeva.

Sto se ovog prvog tice, ako je smrt toliko potrebna, neka onda bude optional pa ko voli nek izvoli.

 

Ili mozda kada napunis 160 godina dodje ti

 

(Sunset Squad Robot)

 

da te odvede na

 

(The Near-Death Star)

 

:D

imaš li ti nešto da ponudiš a da nisu domaći zadaci

neću da čitam random preporuke ne mogu ni ovo svoje da pročitam 

i zašto ja ne bih tebi zalepio etiketu da si 'obični' ludista

 

 

Aj me zaobiđi i lepi nekom drugom etikete mkay? 

Edited January 1, 20178 yr by miki.bg

Као и васкрсење.,

On 30. 4. 2008. at 17:58, Amos said:

Sledi gomila nepažljivih pretpostavki, igrajte se sa mnom.Ovako.Napraviću prvo oštru podelu na um/svest i materiju/telo. Recimo da je telo u kome živimo nalik hardveru, a svest nešto kao sofver koji su upisuje na prazan hard disk. Svaki tweakovan na pojedinačno jedinstven način. I sada zamislimo da je pronađen način da se kompletno skenira/mapira vaš um, a onda celokupna svest i sve što je zapisano u vašoj glavi (sve ono dobijeno rodjenjem i kasnije naučeno kulturom do trenutka kada nastaje kopiranje) prenese na neki medij, kao da se nareže na disk. Ili na neki super future usb like trip.E sad, imamo nekog tipa.. ne znam, nekog Milivoja. Milivoje je na samrti, terminalna faza, rak pankreasa, još par nedelja života i saopšteno mu je da postoji način da mu se prebaci svest u drugo, novo, potpuno zdravo telo. Rekli su mu da može da bira između zamrzavanja tela do pronalaska leka za njegov problem, presađivanja celog mozga u drugo telo i već pomenutog pokušaja kopiranja. Milivoje ne veruje u prva dva koncepta i ovo mu deluje kao best shot u datom trenutku. Takođe, prezentovano mu je da to nikada nije urađeno i da jednostavno niko ne može da kaže da li će se on probuditi kao on ili će imati osećaj da je neko novo biće sa kompletnim Milivojevim pamćenjima, osećanjima, mislima etc.I sada imate na nekom supersoničnom Usb-u 47 teraziliogigabita Milivojevog mozga. Sa druge strane imate određeno telo. Kao ljušturu. Znači, ne klona već jednostavno potpuno izgrađeno telo koje samo još nije pušteno u funkciju. Sa sve onim pucketajućim celofanom i tako to. :)Pluginujete već pomenuti usb na telo i prekopirate sadržaj. Nesrećni Milivoje umire, ali pokreće se eksperiment i budi se novo telo (Krang, šreder, bla bla bla).E sad. U čemu je poenta cele priče?Da li bi um monistički pratio materiju i kada telo završi svoj put celokupno postojanje se gasi poput određenog uređaja koji je došao do kraja svog roka upotrebe? Da li bi ukoliko uspemo jednog dana da kopiramo svoj um u drugo telo mogli da produžimo svoje postojanje? I to ne u smislu kloniranja nego nekog godlike osećaja u kome se čuva jedna jedina osoba kroz brdo tela. Kao da kažemo jedna duša u više tela. Da li će Milivoje u novom telu znati da je umro? Da li će on biti on ili samo kopija njegovih misli? Da li može da se pronađe način da se kopira taj neki osećaj besprekidnog postojanja na novog nosioca bez osećaja prekida života?I tako. Jeste sbrdasdola, ali ako neko nema pametnija posla možemo da malo mozgamo i maštamo na tu temu. :)

Digitalni ugljenik + par likova u Hiperionu

Zašto se prva strana toliko čudi...