Father Jape Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 (edited) Zanimljiva pojava, pored toga što je urnebesno smešna, ako se uzme u obzir da jezik u nestandardnim varijetetima najčešće teži ekonomičnosti, oslobađa se čega god može, a ovde se stvari komplikuju.Zapravo, obrnuto. Jezik načelno teži ekonomičnosti, ali nestandardni, lokalni, vernakularni varijeteti će češće biti kompleksniji: Sociolinguistic research on vernacular forms of English in Belfast (see J. Milroy 1981) has shown that non-standard phonology is more complex than standard phonology and that mergers are more common in standard and koine varieties.A focussed and bound network can impose rigid linguistic norms on its members which in turn acquire a defining character, albeit an unconscious one, for the network itself. Such networks tend to be impervious to influence from outside, specifically from the prestigious norm of the society of which they are part. Speakers who engage in loose-knit networks, such as the suburban middle classes, are more exposed to the prestige norm. Because loose networks do not show clear defining features, these speakers adopt the norms of the socially prestigious standard (L. Milroy 1987 [1980]: 196). Conversely, working-class sections of society – those with strong networks – do not see middle-class speech as a model because their linguistic norms stem from within the network itself.Raymond Hickey, Irish English, Cambridge University Press 2007Ukratko, nestandardni fonološki sistem Belfasta predviđa u leksičkom setu TRAP niz alofona u zavisnosti od fonetskog okruženja ([ɛ:] [æ] [a] [ɑ:] [ɔ:]), dok standardni varijetet ima [a] svuda. Sličnu situaciju imamo u Njujorku, gde standradni sistem za isti leksički set ima dva alofona sa prostom distribucijom (jedan pre nazala, drugi u svim ostalim slučajevima), a lokalni working class akcent ima prilično kompleksan sistem koji je kao takav izuzetno postojan već bar sto godina, tj. od kad je prvi put primećen i opisan. (ovde ima sveden opis koji nije loš uvod, koga zanima)E sad, ovo je kad se radi o fonetici, u druge stvari nisam toliko upućen da bih mogao da citiram izvore. :D Edited August 30, 2010 by Father Jape
Frau Gabrijela Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 Zapravo, obrnuto. Jezik načelno teži ekonomičnosti, ali nestandardni, lokalni, vernakularni varijeteti će češće biti kompleksniji:Sve verujem. Zanimljivo je. Samo, usudila sam se da iznesem tvrdnju na osnovu onoga što čujem i primećujem u svojoj okolini, laički.E sad, ovo je kad se radi o fonetici, u druge stvari nisam toliko upućen da bih mogao da citiram izvore. :DE, ja sam najmanje fonetiku imala na umu, tj. izgleda da na tu siću najmanje obraćam pažnju.
bus Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 U stvari, kad uzmes sve jezike sveta i uporedis standardne i nestandardne varijetete, kladim se da bi se naslo da se te razlike koje su nasli u fonologiji u Belfastu potiru sa dovoljno velikim uzorkom. Jedni varijeteti su kompleksniji negde a neki negde drugde. Naravno, pitanje je i sta je mera kompleksnosti. Broj jedinica ili nacini na koje se kombinuju.
gospa buba Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 Hejt na standard! Neopisivo me iritiraju oblici prisvojnih prideva od imenica na -ica, tipa Miličin, Jeličin, Novičin... Da napišem i mogu, ali u govoru uvek pribegavam drugim, bezbolnijim formulacijama.Ima još nešto, rekla bih specifično za ove moje krajeve, dijalektizam/lokalizam, šta li je... Mnogima je za hejt, a meni simpatično, smešno i volim da ubacim nekad negde gde mu nije mesto. Naime nije retkost čuti konstrukciju u mene, tačnije umene, unas, utebe umesto proste zamenice moj, tvoj, naš: umene muž, utebe brat... Hmm, nekad čak i umesto nominativa ličnih zamenica, recimo čula sam konstrukciju unas ima umesto mi imamo ili alternativnog ima kod nas.Zanimljiva pojava, pored toga što je urnebesno smešna, ako se uzme u obzir da jezik u nestandardnim varijetetima najčešće teži ekonomičnosti, oslobađa se čega god može, a ovde se stvari komplikuju.Eto, tako vam je umene.Možda je ovo moglo i na jezičko šta ima. bilo je na tamou , elle (elle vrati se, opet :P) lichno dala primer: umene u sestre utuzli u djeteta ushkoli ispo zub.josh kad je u odgovarajucem akcentu, ih, 1 antologija
aram Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 da pitam ovde nešto što me već duže vreme nervira (ko velim, ovde se okupljaju stručnjaci :P):da li je ispravno reći "za čega"?jes da sam davno učio gramatiku, ali sam poprilično siguran da se u moje vreme koristilo samo "za šta".
gospa buba Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 da pitam ovde nešto što me već duže vreme nervira (ko velim, ovde se okupljaju stručnjaci :P):da li je ispravno reći "za čega"?jes da sam davno učio gramatiku, ali sam poprilično siguran da se u moje vreme koristilo samo "za šta".nije ispravno, ali ja obozavam :D
aram Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 (edited) @M16da znaš da sam već posumljao™, sjebaše me ovi vojvodjani totalno Edited August 30, 2010 by aram
Halvard Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 U standardnom jeziku predlog za ne ide uz genitiv, tako da ne može "za čega". U dijalektima je to verovatno drugačije.
расејан Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 da znaš da sam već posumljao™, sjebaše me ovi vojvodjani totalno Немо' да смуљашрж, то је било неисправно још кад сам ја био мали. Исправљали мене кад покупим од некуд, исправљао ја децу... и тако, већ трећа генерација.Какви Војводјани? Диогени?
leto je Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 uf, i ja volim da kazem za cega. ma nek je stoput neispravno. al ne volem orginalno, sumljive, labaratorije. nastavim li ovako, pocecu da zvucim ko balasevic.
Nesh Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 kae, kaem...ili se mozda to sto se koristi umesto kaže, kažem pise/izgovara kaje, kajem Grozota.
Krotka Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 jedne prilike Upravo čula na televiziji : Sedeo sa s njim, jedne prilike.
Frau Gabrijela Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 bilo je na tamou ™, elle (elle vrati se, opet :P) lichno dala primer: umene u sestre utuzli u djeteta ushkoli ispo zub.josh kad je u odgovarajucem akcentu, ih, 1 antologija da, da, baš to. akcenat je podrazumevajući. kako je krenulo, dospeće na novootvoreni jezički волем.na temu: evo sam, evo su.
gospa buba Posted August 30, 2010 Posted August 30, 2010 (edited) da, da, baš to. akcenat je podrazumevajući. kako je krenulo, dospeće na novootvoreni jezički волем.na temu: evo sam, evo su. evo su i evo sam spada u gomilu tih nekih konshtrukcija, koje deca u pochetku koriste potpuno opushteno i biraju kao prirodnije, pa ih posle sateramo u gramatike... ^_^sto mi neshto sluti kao da je posle jezik isteran iz prirodnog toka. al ja ne znam nishta o tome, srecm :P Edited August 30, 2010 by thermal bug
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now