Jezički XEJT

[расејан]

ispalo je da se tako kaze. opeci - izlozi meso temperaturi u kratkom vremenu. ali sam prvi put cula da neko kaze opeci u kuhinji, obicno treba vise reci da bi se to reklo. dakle, ekonomican glagol :)

Добар... само да се и кувар не опече :).

[Father Jape]

Čitam ti ja tako ovaj dodatak Vremena povodom hiljaditog broja, kad tamo svako malo pominju neki 'Njusvik' i neke 'njus magazine'. A bogami vidim da su pribegli i staroj dobroj tradiciji Politike da kad pišu imena stranih listova (filmova, alubma itd.) u originalu zadržavaju srpsku kapitalizaciju, pa imamo New York times revue of books i Washington post national weekly edition. Valjda da se osvete domaćim izdajnicima koji sve češće koriste englesku kapitalizaciju u srpskom. Lični favorit tu mi je paradigmatski primer s Vikipedije, stranica o albumu Željka Joksimovića: link(latinica po engleski, ćirilica tr00)

Edited March 6, 2010 by Father Jape

[расејан]

Добар... само да се и кувар не опече :).

И два мишљења која су ми стигла другим каналима:

Kolko se ja razumem u tu botaniku (a razumem se malo), to je tehnologija „zapecci”: spolja resh, da unutra ostane zzivo, a da to unutra ne mozze napolje. Nije mi dostupna MS (u toku su molersko-farbarski radovi, pa se drogiram ol in sikstin, a knjige zatrpane tamo negde u sobi), al umereno do intenzivno sumnjam da cu tamo naci to u tom znachenju. Kad vec uvodimo novotarije, glasam za „oprljiti”.

ni ja nikada nisam čula da je neko od kuvara upotrebio to "opeći". verovatno je taj koji je taj glagol upotrebio mislio da kaže "zapeći" . ali mu se omakla nova reč. u hrvatskim kuvarima se pominje "popeći" (popecite odrezak sa obje strane, pa .....)što se tiče prljenja, mogla bi i ta reč da se primeni na tehniku koju sam viđala, a to je da se dobro zagreje žica pa se njom prave unakrsne pruge na šnicli ili nekom uštipku, kako bi nešto pečeno na teflonu ili ploči roštilja delovalo privlačnije i kao da je spremano na rešetci.

[halloween]

Evo, na 8.mart da rknem jedan hejt za izraz "ženice". Tako neki nazivaju pristojne, skromne, nenametljive žene. Za sada nisam čula nijednog muškarca da koristi ovaj deminutiv, izmislile su ga žene starosti 45-60 godina. "Pozovite one ženice neka se posluže!" (na osmomartovskim i ostalim proslavama u kolektivima)"Kupujem sir kod jedne fine ženice na pijaci.""Umro joj je muž prošle godine, ostade ženica sama sa dvoje male dece."

[расејан]

Отприлике овакав предмет, са дршком, је измислила наша ћерка. Држати у колима и показати оном иза себе, чим га претекнете. Стрелица да показује на вашу главу. Колико да зна да сте му одговорили.Узео један колега и држао неко време у колима. Не знам колико је пута употребио.

[maheem]

Evo, na 8.mart da rknem jedan hejt za izraz "ženice". Tako neki nazivaju pristojne, skromne, nenametljive žene. Za sada nisam čula nijednog muškarca da koristi ovaj deminutiv, izmislile su ga žene starosti 45-60 godina. "Pozovite one ženice neka se posluže!" (na osmomartovskim i ostalim proslavama u kolektivima)"Kupujem sir kod jedne fine ženice na pijaci.""Umro joj je muž prošle godine, ostade ženica sama sa dvoje male dece."

hahaha a ja sam se danas smejao kada sam pronasao izraz "zenskice" u nekoj osmomartovskoj cestitci

[bus]

Evo, na 8.mart da rknem jedan hejt za izraz "ženice". Tako neki nazivaju pristojne, skromne, nenametljive žene. Za sada nisam čula nijednog muškarca da koristi ovaj deminutiv, izmislile su ga žene starosti 45-60 godina. "Pozovite one ženice neka se posluže!" (na osmomartovskim i ostalim proslavama u kolektivima)"Kupujem sir kod jedne fine ženice na pijaci.""Umro joj je muž prošle godine, ostade ženica sama sa dvoje male dece."

So true.

[darling]

И два мишљења која су ми стигла другим каналима:

evo malo iz MS. nema nista o opecanju mesa.оп&ћи и бпећи, опбчем (р. прид. опекао,-екла и -&кла, -ло; трп. прид. оп&чен, -&па,-&к>) сврш. 1. прел. а. ватром, паром илибило чим ерелим повредити, изазвати озледуна кожи, ожећи. — Новац га [је] опекаокао жеравица. Мил. В. 6. спржити, упро-пастити (плодове, воће). — Пламењача [је]опекла [крушке]., па се суше. Ранк. в.опалити, опржити (о сунцу). — Опекло месунце. Р-К Реч. фиг. непријатно дирнути,погодити, пецнути. — То га је . . . страшноопекло и разједило. Ад. Опече га слабашнота ријеч. Божић. 2. непрел. јако огрејати,припећи (р сунцу). — Само да . . . послепљуска не опече сунце_, јер ће онда битипламењача. Срем.Изр. ~ прсте зло се провести, настра-дати,•—• се 1. повредити се, задобити озледуизлажући се дејству ватре или нечег врелог.— Одмах [је] скочио с места као да сеопекао. Јое. С. Рукнуо је бијесно, као дасе додиром њезине руке опекао. Кал. 2.фиг. доживети неуспех, претрпети штету,зло проћи; награјисати. — Повјероват нећешдок се не опечеш. Бен. Покушаваше чакда пређу прско одређене линије, и — тусе опекоше. Лал. 3. прекрити се скрамом,сасушити се, испуцати (р слузокожи усана).— Усне се сасушиле и и опекле од некеватруштине. Вес. Edited March 9, 2010 by darling

[расејан]

evo malo iz MS. nema nista o opecanju mesa.

Да, јасно је да је ова куварска употреба нова, но је било питање да ли лежи или не. Мени се више свиђа "попећи", "попржити" и "опрљити".Кад смо код тога, несвршени глаголи изведени од свршених глагола изведених од пећи (хм) се мењају као слични изведени од тећи - тече, претиче; пече, препиче; претицање, опицање. Звучи шашаво, ал' тако је.

[bus]

Кад смо код тога, несвршени глаголи изведени од свршених глагола изведених од пећи (хм) се мењају као слични изведени од тећи - тече, претиче; пече, препиче; претицање, опицање. Звучи шашаво, ал' тако је.

Ne mogu da zamislim da neko tako govori.Nego, u onome što meni lično kaže moj osećaj za konjugaciju i derivaciju (ono što ga je preostalo), ja bih rekao:SVRŠENI OBLIK - ITERATIVNI OBLIKpreteći - preticatiprepeći - NIŠTA-----------------------------------preteknem - pretičemprepečem - NIŠTA----------------------------------preteknut (ja ovako govorim, a šta kaže standard pojma nemam) - preticanprepečen - NIŠTA----------------------------------pretekavši - NIŠTAprepekavši - NIŠTA----------------------------------NIŠTA - pretičućiNIŠTA - NIŠTA---------------------------------pretekao - preticaoprepekao - NIŠTADakle u mom jezičkom sistemu ne postoje iterativni oblici s korenom -pek-. Postoje nesvršeni (peći), svršeni (ispeći, prepeći), ali ne ni prosti iterativni ni iterativni s prefiksom). Za -tek- imam nesvršene (teći; a teći nema prezent: teknem), svršene (poteći), nemam prosti iterativni (ticati je od -tak-, a ne od -tek-), ali imam neke iterativne s prefiksom (proticati, isticati).Takođe, primetiti razlike u detaljima konjugacije između paralelnih oblika -tek- i -pek-: preteknem (umetnuto -n-) ALI prepečem (palatalizacija: pekem --> pečem)preteknut ALI prepečenŠto samo pokazuje da ono što se u jednom obliku konjugacije i deklinacije rimuje u jezicima ne mora i u ostalim.

[bus]

E da: Interesantno mi je da ja kažem zateći --> zatečen, a preteći --> preteknut (jednostavno ne mogu da prevalim pretečen preko jezika). Odstupam li od standarda? Možda. Nemam gde da proverim. -_-

[расејан]

Ne mogu da zamislim da neko tako govori.

Нисам могао ни ја, али кад проведеш довољан број дана поред ракијског казана (на радном месту приправника за ђавола, ака ложача), чујеш свашта. И то нису све људи из истог сокака, има ги дођоша са југа, Херцеговаца итд... и сви тако кажу.

[halloween]

hejt na: ...karafingla ...

karafindl

Ljubomir Živkov je izmislio nestandardni tzv. slavski karafindl, a patent je svome rodu ustupio za dž.

Na pamet mi pada slavski karafindl, gde bi uz žito stajale dve velike šolje bez drški iste kao kod lekara, na jednoj piše plavim slovima „čisto“, na drugoj crvenim slovima piše „nečisto“, jer je teško i čestitati svečarima, i predavati kaput, i krstiti se, i uzeti žito čistom kašičicom, i odložiti je tamo gde treba.

EDIT: Ovo je za love topic. Edited March 10, 2010 by halloween

[mioba]

strašno mi idu na živce saopštenja&dopisi iz raznih ozbiljnih institucija. ministarstva, instituti, pr agencije, nvo, vojska, sanu, policija, crkva... svi su ogrezli u zločinpolupismeni pa relativno čitljivi - dobro, šta da se radi, siromašni smo, 500 godina pod turcima, evropa nas opet pritisla, a još smo i zagledani u horizonte važnije od obrazovanjaali slovne greške im ne mogu oprostiti, one elementarne, kad i semipismeni znaju da nije "saoštenje" nego "saopštenje" i te stvarinajnoviji prilog je dvojezični leipzig leaflet, naš zvanični letak za počasno učešće na sajmu knjiga u lajpcigu, by ministarstvo kulture srbije

[slepa živana]

e ove količine nadiru. sad ih je sve više. jel količina postala neka fensi moderna reč... kao reći veliki broj, mnogo... to je nešto prosto, jadno?velika količina ideja? velika količina slika? ovo sam juče čula na večeri poezije... možda je to pesnička sloboda?doći će dan kad će tetkica u nekoj ustanovi kulture izleteti s mitraljezom i pokositi pesnike, što i zaslužuju!