bus Posted August 8, 2009 Share Posted August 8, 2009 (edited) Crveni i rasejani, bas imate super postove koje laici kao ja sa uzivanjem citaju (i pokusavaju da shvate).Hvala. Ja se u poslednje vreme baš trudim da se što manje razbacujem lingvističkom terminologijom (koliko je to moguće), a kad mora, onda probam i da dam objašnjenje.Kad smo već kod toga, da kratko ponovimo o morfološkim tipovima: Korenski: Jaka tendencija da jedna morfema (najmanja jedinica u jeziku koja sama po sebi ima neko značenje) bude jedna reč. Ko kad bi srb jezik izgled nekak ovak tak da bi svak reč im sam jedn morf. Bez nastavaka za rod, broj, padež ili izvođenje prideva od imenice itd. Korenskih jezika ima mnogo u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji, a i engleski je danas najbliži korenskom tipu. Aglutinativni: U ovim jezicima se morfeme nižu jedna za drugom kao perle i pri tome ne trpe znatnije promene (osim što se često promeni samoglasnik da bi se slagao sa onim u korenu), te se u nekoj kompleksnoj reči lako vidi od kojih je morfema sastavljena. Takođe, svaka morfema ima samo jedno značenje. Primer. Mađarska reč anyámnak , 'mojoj majci' se sastoji od anya (majka), -m- (moj), -nak (nastavak za dativ). Nastavak za dativ je -nak ili -nek, u zavisnosti od samoglasnika u korenu reči, i ovaj nastavak u sebi sadrži samo jedno gramatičko značenje (dativ). Flektivni: U flektivnim jezicima jedna morfema često ima mnogo raznih značenja, npr. u srpskom idem, -em znači 'prezent', 'prvo lice', 'jednina' i 'indikativ' i nije moguće taj nastavak rastaviti na delove koji bi imali ova pojedinačna značenja (kao da se više nastavaka stopilo u jedan), što flektivne jezike razlikuje od aglutinativnih. Ovo iznad su idealizovani tipovi i većina jezika se nalazi negde između njih, približavajući se jednom ili drugom više ili manje. Dva kratka pitanja. A na koju stranu ide onda jedan flektivni jezik? I, postoji li ikakva ideja kakav je bio proto-indoevropski, ili jos bolje nesto pre toga?Bitno je naglasiti (pisao sam o tome negde drugde već, samo ne znam na kojoj temi i na kom forumu :D) da ne postoje 100% foolproof pravila za menjanje tipova. Postoje tendencije. Na primer, flektivni često postanu korenski (engleski to doživljava sada), ali verovatno mogu da krenu i drugim putem, kao inuktitut i mnogi drugi jezici severnoameričkog kontinenta i razviju se u polisintetički tip (gde cela rečenica često staje u jednu jedinu reč). Flektivni jezici mogu da krenu i putem aglutinacije (moderni jermenski doživljava našto tako, verovatno pod uticajem aglutinativnog turskog i azerbejdžanskog). Korenski obično krenu putem aglutinacije, a aglutinativni znaju da naprave skok do flektivnih. Protoindoevropski je svakako bio flektivni jezik. Moguće je da je u nekoj dubljoj istoriji bio aglutinativan, ali to nikada nećemo moći sa sigurnošću znati, jer nema očuvanih tekstova. E sad, ako nekad izmisle vremeplov, ja se prijavljujem da budem hrononaut čim lingvistička istraživanja dođu na red :D. Edited August 8, 2009 by crveni autobus Link to comment
bus Posted August 8, 2009 Share Posted August 8, 2009 Drugari, mislim da će uskoro doći vreme da se poslednjih nekoliko postova prebaci na temu o jezičkoj promeni. Šta mislite? Link to comment
расејан Posted August 8, 2009 Share Posted August 8, 2009 Drugari, mislim da će uskoro doći vreme da se poslednjih nekoliko postova prebaci na temu o jezičkoj promeni. Šta mislite?Бацај, море... мада, ја баш нешто не постим. Link to comment
расејан Posted September 23, 2009 Share Posted September 23, 2009 Ovo postoji skoro svugdje, ne znam po cemu je ovo neko cudo od tehnologije. Svi novi metro-i (a ovo je vise metro nego voz) se uglavnom projektuju da budu 100% automatizovani. Mashinovodje u metrou sada uglavnom sluze da otvore i zatvore vrata. Sve ostalo je automatizovano. А треба:Ово постоји скоро свугдје, не знам по цему је ово неко цудо од технологи-је. Сви нови метро-и (а ово је висе метро него воз) се углавном пројект-ују да буду 100% аутомат-изовани. Масхин-оводје у метро-у сада углавном слузе да отворе и затворе врата. Све остало је аутомат-изовано. Link to comment
расејан Posted October 3, 2009 Share Posted October 3, 2009 Сага се наставља... јер ако није месија него messiah, онда нећемо да бркамо бабе и жабе, сад овако сад онако, па зато Podsetilo me to (stepen iracionalnosti/zasplepjlenosti) na sledbenike Vuka Draskovica ili one domacice koje su u amoku izgovarale ime Slobodana Milosevica na kontramitingu. Stoga, ne cudi previse, sto je neka gospodja nasla za shodno da poduci skolarce o messiah-ijnom liku & delu. Obama za ovo nije direktno odgovoran, on ovo nije trazio, ovo je samo neumitna posledica tretmana koji ima u medijima. има да будеPodsetilo me to (stepen irrational-nosti/zasplepjlenosti) na sledbenike Vuka Draskovica ili one domacice koje su u amok-u izgovarale ime Slobodana Milosevica na counter-meeting-u. Stoga, ne cudi previse, sto je neka gospodja nasla za shodno da poduci skolarce o messiah-ijnom liku & delu. Obama za ovo nije direct-no odgovoran, on ovo nije trazio, ovo je samo neumitna posledica traitement-a koji ima u medium-ima. Link to comment
Frau Gabrijela Posted October 3, 2009 Share Posted October 3, 2009 Сага се наставља... јер ако није месија него messiah, онда нећемо да бркамо бабе и жабе, сад овако сад онако, па зато има да будеSad si me podsetio na roman London, Pomaz gde autor radi nešto poput ovog što ti kažeš da ima da bude. Pisan je na srpskom, ali u svakoj pozajmljenici, bez obzira na to iz kog jezika ona bila, ostavljen je originalan koren, pa na to nalepljen naš nastavak. Da li je neko čitao? Usuđujem se da tvrdim da je vredan pažnje. Čitala sam ga sredinom devedesetih, a sećam se prilično dobro i priče i ježičkih vratolomija. :) Link to comment
расејан Posted October 4, 2009 Share Posted October 4, 2009 (edited) Sad si me podsetio na roman London, Pomaz gde autor radi nešto poput ovog što ti kažeš da ima da bude. Pisan je na srpskom, ali u svakoj pozajmljenici, bez obzira na to iz kog jezika ona bila, ostavljen je originalan koren, pa na to nalepljen naš nastavak. Da li je neko čitao? Usuđujem se da tvrdim da je vredan pažnje. Čitala sam ga sredinom devedesetih, a sećam se prilično dobro i priče i ježičkih vratolomija. :)Баш ме занима како је то изгледало у зезнутијим случајевима, кад је реч већ одавно премлевена. Како би се у original-у писали фртаљ, викендица, софтвераш, чај, зулумћар, туршија, ракијештина, шћапити, шверцер, избламирати, осигуравач, плафоњерка, ландарапишорац, наспрејисати, биксна, издиференцирати, шински, пиџама, каратиста (јапански, молим!), рашомонац, папуче (грчки!), испројектовати, цикличан, информатичар.Куку леле, пропустио сам школарце у оном примеру... σχολή-арце је требало да ставим.нб. Ни то корење није оригинално. Можда првобитно...пјаф™: избацио кимоно, убацио још речи Edited October 4, 2009 by расејан Link to comment
Frau Gabrijela Posted October 4, 2009 Share Posted October 4, 2009 Баш ме занима како је то изгледало у зезнутијим случајевима, кад је реч већ одавно премлевена. ...I mene. Ali davno čitah, pa ne mogu da se setim do kog nivoa prilagođavanja je išlo. Volela bih da posedujem knjigu. Čim (ako) je nađem, prijaviću zeznute slučajeve. Link to comment
Töölönlahti Posted October 6, 2009 Share Posted October 6, 2009 Hejt za PR-ušu ViewSonic uvoznika za Srbiju:Naša kompanija se ove godine okrenula ka konzjumer marketu... Link to comment
расејан Posted October 6, 2009 Share Posted October 6, 2009 Hejt za PR-ušu ViewSonic uvoznika za Srbiju:Naša kompanija se ove godine okrenula ka konzjumer marketu... Што би у реципрочном преводу гласило:Our druzhina has this year rotated towards potroshach piyatsa... Link to comment
malkin Posted October 6, 2009 Share Posted October 6, 2009 Da se razumemo, ja ne znam detalje, i možda skačem u zaključak.Ovo je mi je skroz super. Em je - izgleda - nameravano da se bukvalno prevede "jumping to [the] conclusion" (mada ne mogu da tvrdim da je bas bilo svesne namere), em je - opet se tako cini - ovo ispao bukvalan prevod neceg drugog sto nema isto znacenje ali zvuci vrlo slicno: "jump into [the] conclusion." Ako se ne varam. P.S. Nenamerno krsim nepisana pravila ovog topika pa pisem bez c, c, s, z, i d :) . Oprastajte, kucam sa tudjeg racunara, nemam sva slova na raspolaganju. Link to comment
halloween Posted October 12, 2009 Share Posted October 12, 2009 (edited) Ne znam kako je u drugim novinama u Srbiji, ali svakodnevno se napajam Blic-biserima, kao sto je ovaj:Bračni par usmrtio voz Evo ga još jedan:Pakistanska vojska oslobodila 30 taoca u vojnom kompleksuU podnaslovu je 30 talaca, očigledno je bilo dvoumljenja: "Taoca, talaca, taoca, talaca... Ma, nek misle da je slovoslagač pogrešio!"EDIT: Ispravili su. Edited October 12, 2009 by halloween Link to comment
расејан Posted October 12, 2009 Share Posted October 12, 2009 U podnaslovu je 30 talaca, očigledno je bilo dvoumljenja: "Taoca, talaca, taoca, talaca......телаца... Link to comment
Quizmaster Posted October 31, 2009 Share Posted October 31, 2009 Kad čujem da kažu SVAŠTA NEŠTO. Grrrrr.... Link to comment
cedo Posted November 2, 2009 Share Posted November 2, 2009 (edited) Tijekom suđenja su pročitani rezultati stručnih vještačenja koje su proveli psihijatar dr. Darko Labura i psiholog dr. Ivan Medanić. Labura smatra kako Šopić ima poremećaj osobnosti, ali je u trenutku počinjenja zločina bio ubrojiv, dok je Medanić naveo kako Šopić ima asocijalni poremećaj ličnosti.Chesto se sit nasmejem chitajuci novogovor . Sve ovce na broju = ubrojiv Edited November 2, 2009 by cedo Link to comment
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now