Jezički XEJT

[расејан]

This too:

Jeste 100%. Ako udjes u zoom na originalnoj fotografiji jasno se vidi kuda je isao frajstend oko likova, da je slika u full rezoluciji bilo bi ociglednije, ovako moze i da prodje. Ja sam na primeru uradio isto samo sam dedu digao na lejer i pustio blur na bekgraound, kako bih sto plasticnije objasnio sta je uradjeno s tim sto sam umeksao ivicu blagi federom pa je meksa nego na autorovoj.Punih 12 godina radim samo retush i gledam to svaki dan.

Now folks, seriously, I came here to use my own language, not this pidgin Serbian. If you insist, we can switch to English anytime. If you don't know how to use the language, just ask, someone here may even know the words.

...са скоро било којом компанијом за фракцију цене (10-20%).

Funny, though, I thought in Serbian language you get фракцијa in two cases only: political party and gravel. Did you mean делић, perhaps? Edited July 30, 2009 by расејан

[bus]

Funny, though, I thought in Serbian language you get фракцијa in two cases only: political party and gravel. Did you mean делић, perhaps?

Did you mean in the Serbian language, perhaps?

:P

[pt 2.0]

Funny, though, I thought in Serbian language you get фракцијa in two cases only: political party and gravel. Did you mean делић, perhaps?

pa pogresna ti ta case study :)imamo, recimo, i atomske frakcije, pa tezinske frakcije...

[bus]

Frakcije prilikom rafiniranja nafte...

[расејан]

Did you mean in the Serbian language, perhaps?

:P

Bad hair day all over my body and wider.

pa pogresna ti ta case study :) imamo, recimo, i atomske frakcije, pa tezinske frakcije...

Е, извини ШиљакУзет, заборавих и фракциону дестилацију. А онолико сам сати провео уз ракијски казан... ама никад нисмо препицали цену. Цена се не препиче, нити се сепарира кроз сита. Можда је мислио на фрактуру цене? Као у оном, - шта добијеш ако Босанцу сипаш јогурт на главу?- фрактуру лобање Edited July 31, 2009 by расејан

[расејан]

Није ништа ново, ал' сам се тек сад сетио да убацим овде:мрзим кад се користи "знати" у значењу "умети"Ето. Ево и исконструисаног примера:- Јел' знаш ти да возиш бицикл?- А, нећеш ме преварити. Знам да сам у колима. Мада, десило ми се пар пута да сам га пијан возио а да нисам био свестан тога. Не знам како сам уопште стигао кући. Дешавало ми се и да ходам а не знам да ходам, док сам био месечар.За оне који не разумеју српски док им се не преведе на енглески:"Do you know that you are riding a bicycle" - знати"Do you know how to ride a bicycle" - умети

[Father Jape]

Ili, prirodnije, "Can you ride a bicycle?", što opet dovodi do loših prevoda poput "Možeš li da voziš bicikl?".

Edited August 7, 2009 by Father Jape

[Vapad]

Ili, prirodnije, "Can you ride a bicycle?", što opet dovodi do loših prevoda poput "Možeš li da voziš bicikl?".

Tu može i "da li smeš"...Edit: ubacih quote Edited August 7, 2009 by Vapad

[bus]

Није ништа ново, ал' сам се тек сад сетио да убацим овде:мрзим кад се користи "знати" у значењу "умети"Ето. Ево и исконструисаног примера:- Јел' знаш ти да возиш бицикл?- А, нећеш ме преварити. Знам да сам у колима. Мада, десило ми се пар пута да сам га пијан возио а да нисам био свестан тога. Не знам како сам уопште стигао кући. Дешавало ми се и да ходам а не знам да ходам, док сам био месечар.За оне који не разумеју српски док им се не преведе на енглески:"Do you know that you are riding a bicycle" - знати"Do you know how to ride a bicycle" - умети

¿Sabes andar a bici? = Znaš li da voziš bicikl? (Pitam se da li se neki španski Paće buni oko "andar a bici" = "ići biciklom")."She knows Spanish" se sasvim komotno koristi za "Ona zna španski".EDIT: E Paće, a tek kad koristimo znati za naviku: Znala je ona odjednom i da progovori španski. :D Edited August 8, 2009 by crveni autobus

[расејан]

"She knows Spanish" se sasvim komotno koristi za "Ona zna španski".

...језик, зна->познаје. То није греда, него знати+да+глагол.

EDIT: E Paće, a te kad koristimo znati za naviku: Znala je ona odjednom i da progovori španski. :D

И то значење ми је (накнадно, кад сам већ послао поруку) пало на ум.Нисам ја рекао да у српском свака реч има само једно значење; ниједан језик није имун на то. Моја пизма на енглески као једини језик је што већина речи има по неколико значења, и то често сасвим различитих. И обратно, за много појмова не постоји засебна реч, него неко четврто или шесто значење неке речи. Ено ми списка...

[bus]

Моја пизма на енглески као једини језик је што већина речи има по неколико значења, и то често сасвим различитих. И обратно, за много појмова не постоји засебна реч, него неко четврто или шесто значење неке речи. Ено ми списка...

Polisemija i homonimija su jako normalne pojave u korenskim (isolating) jezicima, u kojima je broj morfema po reči veoma nizak. Slična je situacija i u mandarinskom, kantonskom, vijetnamskom, itd. Što je veći broj morfema po reči, to je manja šansa da će reč biti polisemična. Uporedi pretežno polimorfemski grčko-latinsko-romanski vokabular u engleskom sa pretežno monomofremskim germanskim: mechanistic : set (germanske reči po pravilu imaju više značenja). Kad pritisak polisemije i homonimije postane prejak, jezik kompenzuje nastankom sve većeg broja složenica (kao što je slučaj i u mandarinskom i u engleskom), koje automatski smanjuju mogućnost da jedna reč znači više stvari (i head i set imaju mnoga značenja, ali headset već ne). U mandarinskom ovo jako dobro dođe mučenim nematernjim govornicima, jer, čak i ako u izgovoru ne ubodu ton, šanse su da će ih kod složenice ipak razumeti, a ako je jednosložna reč, nek im je bob na pomoći. :DUsput, kad neki korenski jezik počne da pribegava sve većem korišćenju složenica, to lako može značiti i da će u neko dogledno vreme u svojoj istoriji početi i da odronjava neke od tih korena koji ulaze u složenice i da od njih pravi, recimo, derivacione sufikse, iz čega kroz vekove može nastati jezik s aglutinativnom morfologijom (kao mađarski ili turski), a još kasnije i jezik s flektivnom morfologijom, kao srpski. Današnji estonski je dobar primer jezika koji je na prelazu iz aglutinativnog (kao finski) u flektivni. Mandarinski polako počinje i da pokazuje neke protoodlike aglutinacije (vrlo stidljivo).I to ti je ta neka jezička samsara. Edited August 8, 2009 by crveni autobus

[Antares]

Polisemija i homonimija su jako normalne pojave u korenskim (isolating) jezicima, u kojima je broj morfema po reči veoma nizak. Slična je situacija i u mandarinskom, kantonskom, vijetnamskom, itd. Što je veći broj morfema po reči, to je manja šansa da će reč biti polisemična. Uporedi pretežno polimorfemski grčko-latinsko-romanski vokabular u engleskom sa pretežno monomofremskim germanskim: mechanistic : set (germanske reči po pravilu imaju više značenja). Kad pritisak polisemije i homonimije postane prejak, jezik kompenzuje nastankom sve većeg broja složenica (kao što je slučaj i u mandarinskom i u engleskom), koje automatski smanjuju mogućnost da jedna reč znači više stvari (i head i set imaju mnoga značenja, ali headset već ne). U mandarinskom ovo jako dobro dođe mučenim nematernjim govornicima, jer, čak i ako u izgovoru ne ubodu ton, šanse su da će ih kod složenice ipak razumeti, a ako je jednosložna reč, nek im je bob na pomoći. :DUsput, kad neki korenski jezik počne da pribegava sve većem korišćenju složenica, to lako može značiti i da će u neko dogledno vreme u svojoj istoriji početi i da odronjava neke od tih korena koji ulaze u složenice i da od njih pravi, recimo, derivacione sufikse, iz čega kroz vekove može nastati jezik s aglutinativnom morfologijom (kao mađarski ili turski), a još kasnije i jezik s flektivnom morfologijom, kao srpski. Današnji estonski je dobar primer jezika koji je na prelazu iz aglutinativnog (kao finski) u flektivni. Mandarinski polako počinje i da pokazuje neke protoodlike aglutinacije (vrlo stidljivo).I to ti je ta neka jezička samsara.

Crveni i rasejani, bas imate super postove koje laici kao ja sa uzivanjem citaju (i pokusavaju da shvate).Dva kratka pitanja. A na koju stranu ide onda jedan flektivni jezik? I, postoji li ikakva ideja kakav je bio proto-indoevropski, ili jos bolje nesto pre toga?

[расејан]

Crveni i rasejani, bas imate super postove koje laici kao ja sa uzivanjem citaju (i pokusavaju da shvate).

Да се оградим - и ја сам лаик :). Тј у оба смисла - ем сам безбожник, ем нисам језичара по занимању (ако се изузму програмски језици :P ), мени су језици занимација.Има једна дивна прича од неког нашег, изашла давно у Политикином недељном додатку, о типу који је отишао у библиотеку, покупио гомилу књига на језицима које не зна, сео на клупу у парку и читао... кад се пробудио, оде све.Мене се то јако дојмило, и понекад кад гледам нешто пустим титлове на неком од језика које не знам, или приметим да баш не читам све титлове кад је неки од језика које у ствари не знам, али се штогод сналазим. Некад баш добро дође, кад налети упутство за нешто - рецимо, широмер (на украјинском), телевизор (на француском и холандском). Или кад је упутство на енглеском јако мутно, на српском неписмено и очигледно погрешно... завирим у остале језике, па се искобељам некако.

[расејан]

Što je veći broj morfema po reči, to je manja šansa da će reč biti polisemična. Uporedi pretežno polimorfemski grčko-latinsko-romanski vokabular u engleskom sa pretežno monomofremskim germanskim: mechanistic : set (germanske reči po pravilu imaju više značenja).

Уложио бих изузетак код мађарског. Са својих четрнаест самогласника, има јако много кратких речи, но полисемија је можда још и ређа него у српском. Што јес јес, можда нисам довољно дуго боравио у том језику, али какве сам среће знам да бих натрчао на бар најтипичније случајеве, као што сам натрчао на друге занимљиве појаве (а и другари су ми дотурали занимљивости, знајући шта скупљам - најбоља ми је реч за мање-више: körűl-belűl - буквално, "около-изнутра"). Мислим да би се списак свео на једва педесетак, у односу на 784 (тренутно) одредница, колико сам напецао у енглеском.Мислим да је то мало и питање става, колико су говорници у једном језику вољни да нешто ново назову старим именом; у енглеском је то не само древни обичај, него се још и различите речи стапају (нпр pound, која има бар два порекла). У другим језицима ће се наћи неко "не можеш то звати тако, та реч значи то-и-то", па ће радије измислити неку нову.Неки домороци овде су ми приговарали да је без везе да се измишљају нове речи, кад већ постоји овај обичај, ето има мање речи да се учи... међутим, мени је тако теже. Збунило ме хиљадама пута што знам све речи а реченица и даље нема смисла - јер је бар једна реч употребљена у неком смислу који нисам знао. Ако збуњује мене, са неколико деценија искуства... како ли је јадним почетницима.

[bus]

Уложио бих изузетак код мађарског. Са својих четрнаест самогласника, има јако много кратких речи, но полисемија је можда још и ређа него у српском.

Ne poznajem mađarski vokabular dovoljno dobro da bih mogao da procenim, no ovo o čemu sam gore govorio su ipak (samo) tendencije. Možda i nije trebalo da smućkam polisemiju i homonimiju u istu retortu, jer one u suštini imaju različitu genezu. Polisemija nastaje kad jedna te ista reč uzme na sebe nekoliko nijansi značenja, obično metaforičkim (svinja --> kakva je on svinja) ili metonimijskim (glava na ramenu --> glava stoke) prenosom, pa se te nijanse onda polako vremenom razilaze u značenju, tako da je nekad teško i videti da je nekad postojala veza između dve reči. S druge strane, homonimija nastaje glasovnim promenama, kad se reči odronjavaju i skraćuju, te na kraju postanu iste ili se slučajno zateknu u jeziku dve iste reči (kao u bank 'banka' i bank 'obala reke ili slično dugo izdignuto parče zemlje ili drugog materijala'). Kod homonimije, kad je se nakupi previše, neki jezici kompenzuju povećavanjem broja složenica, neki, recimo, stvaranjem tonova (koji onda počinju da razlikuju reči, kao u istočnoazijskim jezicima), a neki koriste obe strategije.

Мислим да је то мало и питање става, колико су говорници у једном језику вољни да нешто ново назову старим именом; у енглеском је то не само древни обичај, него се још и различите речи стапају (нпр pound, која има бар два порекла). У другим језицима ће се наћи неко "не можеш то звати тако, та реч значи то-и-то", па ће радије измислити неку нову.

Ne znam koliko se ovde radi o stavu. Ako uzmemo da je homonimija posledica glasovnih promena, a glasovne promene su sasvim van sfere voljnosti (osim jako, jako retko, recimo, kada je u švedskom počeo ponovo da se izgovara nastavak za prošlo vreme pod uticajem pravopisa i opismenjavanja (kastade se dugo izgovaralo u 'odronjenom' obliku kasta, a onda je opet počelo da se izgovara kao kastade), ja bih pre bio sklon da uzroke sklonosti jednog jezika ka homonimiji tražim u prirodi glasovnih promena koje su se odigrale. Jezici u kojima su se reči u relativno kratkom periodu (za istoriju jezika) drastično skratile i izgubile mnogo suglasnika i samoglasnika će verovatno biti skloniji homonimiji nego jezici u kojima su reči (relativno) stabilnije. Da se vratim na trenutak na mađarski, njegovi koreni su se prilično skratili u odnosu na protouralske (*miksa --> máj, up. finski maksa; *śilmä --> szem, up. finski silmä), tako da bih ja tu očekivao više polisemije nego u, recimo, srpskom, koji je manje skraćivao svoje korenove i reči u odnosu na praslovenski. E sad, mađarski ima razvijenu derivativnu morfologiju, koja znatno smanjuje mogućnost homonimije i potrebu za njom, mada zaista ne znam dovoljno, kao što rekoh gore. Edited August 8, 2009 by crveni autobus