Jezički XEJT

[MachineGunEtiquette]

Užasno me nervira.

[Otto Katz]

Pštapalica znaš/znate. To ti je znaš... .... .... znaš... .... ... znaš... Znam jednog što pri razgovoru periodično dotiče sugovornika rukom, znaš, bekhendom po nadlaktici, znaš. Valjda da drži pažnju, znaš, šta li. I jedno i drugo mi je kao da me pri tom džara iglom, znate.

[lena21]

Pštapalica znaš/znate. To ti je znaš... .... .... znaš... .... ... znaš... Znam jednog što pri razgovoru periodično dotiče sugovornika rukom, znaš, bekhendom po nadlaktici, znaš. Valjda da drži pažnju, znaš, šta li. I jedno i drugo mi je kao da me pri tom džara iglom, znate.

i to,često primećujem kod ljudi sa skromnim fondom reči da tokom razgovora,kad započetu priču ne mogu da izraze rečima na njima zadovoljavajuć način,postaju nervozni i onda kreću sa preteranom upotrebom poštapalice 'znaš' očekujući valjda od sagovornika da čita misli, iritirajuće do zla boga i bez udaranja po nadlaktici.

[bus]

My two cents: Kad se analizira spontana konverzacija (na osnovu korpusa), ne samo da je prirodan ljudski govor potpuno prošaran izrazima koji kupuju vreme ili na neki drugi način modalno orijentišu razgovor (tipa "ovaj" ili "znaš"), već je govor pun prekinutih pa ponovo započetih rečenica, nepotpunih rečenica i kolebanja. Drugim rečima, svakodnevni diskurs je jako različit po strukturi od pisanog jezika (ne mogu ovo dovoljno da izboldujem/ispodvlačim/iskurziviram/iskurzivišem). Kako mi svi koristimo jezik (makar one jezike koje znamo dobro) na podsvesan i automatski način, često smo pod pogrešnim utiskom (baziranim na pisanom jeziku) da razgovor ima red i disciplinu pisanog izraza. Još jedna česta stvar je da ljudi nisu svesni do koje su mere govor tela i gestikulacija prisutni u eye-to-eye komunikaciji, pa ponekad znaju da kažu da neko "previše gestikulira".I u tim slučajevima, kao i kad pomislimo da neko previše koristi reči kao "ovaj" ili "znaš" (ili da govori u isprekidanim rečenicama), se izgleda često radi o tome da nismo svesni kako sami govorimo (to je prirodno stanje stvari). Ja po sebi znam koliko mi je lakše da primetim razne stvari u komunikacionim navikama drugih kad se isključim i čujem samo zvuk Čarli Braunove učiteljice (jer često toj taktici pribegavam... mora se, što si stariji sve te manje zanimaju detalji, valjda si naučio da ekstrapoliraš iz hiljada prethodnih konverzacija, koćegaznati :D).Glavni razlog što pisani jezik mora da bude daleko organizovaniji i jasniji od govornog (toliko, lingvisti često vole da primete, da izgleda kao da se radi o dva odvojena sredstva komunikacije) je upravo taj što u pisanom jeziku nisu prisutni drugi kanali komunikacije, što je deiksa (pokazivanje) znatno ograničena i što postoji vremenska i prostorna izmeštenost pisca u odnosu na čitaoca. ...što ne znači da ne mrzim da me neko pipka dok priča sa mnom. Osim ako je hot, u kom slučaju može. ^_^

Selectively allowing people in my personal space since 1992-ish :D

Edited February 4, 2009 by crveni autobus

[расејан]

To ti je onda na nervnoj bazi.

А, онда је од куће. Да је одавде, било би алергијска реакција.

i to,često primećujem kod ljudi sa skromnim fondom reči da tokom razgovora,kad započetu priču ne mogu da izraze rečima na njima zadovoljavajuć način,postaju nervozni i onda kreću sa preteranom upotrebom poštapalice 'znaš' očekujući valjda od sagovornika da čita misli, iritirajuće do zla boga i bez udaranja po nadlaktici.

- ..., you know what I mean.- No, I don't, but - luckily - speech has been invented, so you'll tell me.Ако се на то не укопа у месту, некако ће испливати :P .

Kad se analizira spontana konverzacija (na osnovu korpusa), ne samo da je prirodan ljudski govor potpuno prošaran izrazima koji kupuju vreme ili na neki drugi način modalno orijentišu razgovor (tipa "ovaj" ili "znaš"),

...или није ни алергија ни на нервној бази, него је модално. Еј бре, граматичари и језикословци, хоће ли неко једном да објасни шта вам све значи та реч? Да не спомињем да и у мом стручном жаргону значи нешто што нема везе са логиком, кореном речи и смислом, што ми још мање помаже да разумем шта вама значи. Може квиско?

Drugim rečima, svakodnevni diskurs je jako različit po strukturi od pisanog jezika (ne mogu ovo dovoljno da izboldujem/ispodvlačim/iskurziviram/iskurzivišem).

Немој много да га замастиш, да се не запали док се буде пекло... јер, оно "испеци па реци" је остало да важи само за писану реч (а и ту... мани), док у говору заиста нема кад да се мисли :).

u tim slučajevima, kao i kad pomislimo da neko previše koristi reči kao "ovaj" ili "znaš" (ili da govori u isprekidanim rečenicama)

Знам два човека од којих сам у збиру досад чуо укупно једну довршену реченицу, не знам тачно од којег. Један је мајстор што нам је поправљао кола тамо(тм), а са другим радим овде(тм). Звуче отприлике исто, упркос различитим језицима - обојица тачно умеју да стрпају све што треба у првих неколико речи у реченици, онако новинарски, и онда крај реченице у ствари не да не умеју да саставе, него ни не треба, све је већ ту. Врло чудно, и првом приликом има да укључим нешто за снимање :).Што препоручујем и себи - почео сам да носим неко џепно свирало/снимало више због музике, и приметио да често застанем да истресем шта ми се већ накупило у глави. Кад се превазиђе чуђење & гађење над звуком сопственог гласа (који напокон звучи онако како нас други чују, кроз ваздух а не кроз лобању), остаје лагано ослушкивање и... јасно, треба вежбати. Мени, рецимо, кажу да сад говорим српски сувише брзо. Можда и енглески, откуд знам.

Glavni razlog što pisani jezik mora da bude daleko organizovaniji i jasniji od govornog (toliko, lingvisti često vole da primete, da izgleda kao da se radi o dva odvojena sredstva komunikacije) je upravo taj što u pisanom jeziku nisu prisutni drugi kanali komunikacije, što je deiksa (pokazivanje) znatno ograničena i što postoji vremenska i prostorna izmeštenost pisca u odnosu na čitaoca.

Ма шта нема показивања: :P .

 since 1992-ish(tm)

Ти си изгледа и тада био ту у Торонталској жупанији(тм), а? Јер, ако је деведесет друга била "иш", шта је онда била деведесет трећа? "Марш у 15:00"? :)

Edited February 4, 2009 by расејан

[Otto Katz]

prirodan ljudski govor potpuno prošaran izrazima koji kupuju vreme ili na neki drugi način modalno orijentišu razgovor (tipa "ovaj" ili "znaš"),

Sve to stoji, ali neka ispoljavanja mi smetaju više od drugih. "Znaš" je u imperativu i osjećam u sebi reflex da usmjerim pažnju svaki put kad ga čujem. Ima nešto od onog autoritarskog šmeka kao kod naših starih patrijarhalaca, koji koriste "razumiješ", ili još i bolje "razumiješ ti mene". Ja to, razumiješ, teže podnosim. Nema razloga, razumiješ ti mene, da me iko gurka dok razgovaramo. Na kraju mi ostali sadržaj ispadne, a ostane samo to iritirajuće boc-boc. "Ovaj" na mene nema takav efekat. Doživljavam ga kao besadržajnu cezuru u funkciji govornika, nešto kao hm, ehem i slično.

što ne znači da ne mrzim da me neko pipka dok priča sa mnom. Osim ako je hot, u kom slučaju može. ^_^

Znao sam i jednog s hipnotičkom sposobnošću da ti izvuče konac iz dugmeta na košulji tokom petominutnog razgovora, a to primijetiš tek kad ti otpadne. Vidi, veli, dugme. Ne znam da li ste ikad imali tu čast s onima što vas uz razgovor brišu i čiste, skidaju končiće i mrvice s odjeće. Govori i usredsređeno bišće (aj sad da vidimo koji zna ovu riječ?) s tri prsta kao bespilotnom sondom.

[расејан]

Govori i usredsređeno bišće™ (aj sad da vidimo koji zna ovu riječ?) s tri prsta kao bespilotnom sondom.

Зар не беше "биште"? Оно, треби вашке и гњечи их између ноктију...Кад смо код тога, имамо ли у језику макар једну једину реч на гњ- или гљ- а да означава нешто лепо?

"Znaš" je u imperativu i osjećam u sebi reflex da usmjerim pažnju svaki put kad ga čujem.

Знај да заповедни начин од знати не гласи знаш, знаш?Те без потребе хабаш своје рефлехе. Кад ти каже "знаш", он вели "ти у ствари не мораш ни да слушаш шта ти причам, јер сам ти управо рекао да то већ знаш" :) Edited February 5, 2009 by расејан

[bus]

гљ-

Pa zar gljive nisu lepe?

[расејан]

Pa zar gljive nisu lepe?

Итекакао, међутим гљивице се лече...

[Otto Katz]

Зар не беше "биште"? Оно, треби вашке и гњечи их између ноктију...

Naišao sam na "biska" i "bišće". Baš(a) Čelika.

Кад смо код тога, имамо ли у језику макар једну једину реч на гњ- или гљ- а да означава нешто лепо?

Gnjat? Alzo, tri su mi se prebijene kosti srasle: lopatica, jedno rebro i gnjat. I gnjat - razumijete li? Ne svojom mržnjom: oboje nebo mrzi,Planina nas, dolina kičevska, i grlo to i gnjat;I sve to biće ropac moj: grlo to, vrat! proklet! Proklet!

Знај да заповедни начин од знати не гласи знаш, знаш?Те без потребе хабаш своје рефлехе. Кад ти каже "знаш", он вели "ти у ствари не мораш ни да слушаш шта ти причам, јер сам ти управо рекао да то већ знаш" :)

Eh da, lupko&tupko u jednoj osobi. Kad "znaš" zvuči tako zapovjedno, znaš.

[mioba]

Kad "znaš" zvuči tako zapovjedno, znaš.

a ne zvuči kao upitna rečca? lep dan danas, znaš?

[Otto Katz]

a ne zvuči kao upitna rečca? lep dan danas, znaš?

Kao klinci smo upražnjavali razne radobi sarkastične fore i fazone. Na znašta ili znašta je bilo se odgovaralo: ne znam dok mi ne kažeš. S maximalno podjebantskom intonacijom koje smo bili kadri.Nešto kao:

- ..., you know what I mean.- No, I don't, but - luckily - speech has been invented, so you'll tell me.

Ima jedna takva dobra replika u filmu Mona Lisa. Kaže Michael Cane Bobu Hoskinsu, you know how it is, you know. Veli Bob, yea, I know, I know. A Cane će, no, no, no, you don't. Bob (u sebi), WTF...

[mioba]

Kao klinci smo upražnjavali razne radobi sarkastične fore i fazone. Na znašta ili znašta je bilo se odgovaralo: ne znam dok mi ne kažeš. S maximalno podjebantskom intonacijom koje smo bili kadri.

pamtim taj sarkazam, samo kod nas to radili nastavnici. znaš ono, jel mogu u vece? ne znam da li možeš... itd <_<

[LaRicca]

Кад смо код тога, имамо ли у језику макар једну једину реч на гњ- или гљ- а да означава нешто лепо?

Па ево, шта фали гњурцу, гњурању, гњезду?

[Otto Katz]

Па ево, шта фали гњезду?

Postojanje u našem jeziku. Gnezdo, ili gnijezdo. Hehe, da i ja nekog ispravim.