Jezički XEJT

[nera]

u zivot mi silom tezgi usla moda od nedavno, kakvih sve tu moronluka ima, kuku majko. a nasi modni strucnjaci, pardon, eksperti, nista ne prevode, te postoji nesto sto se zove aplikator, to je za sminkanje, ali ne znam sta radi, a asesoari ostaju takvi, pa ima eksn modeling, sesn, ketvok, divota do divote.

Ja od skoro radim u IT firmi i, izmedju ostalog, prevodim PR tekstove. Dodje mi da bacim laptop svaki put jer za pola stvari u srpskom ne postoji adekvatan naziv ili prevod. Tako imamo gejming, overkloking, tjuning, a sad ne mogu ni da se setim svih tehnickih izraza. E sad, ko je za to kriv ne znam, ali svakako ljudima iz IT branse to ne smeta i cak ih jako iritira kad im se skrene paznja da obican korinik ne razume taj "jezik"

[cmrlj]

drugojacije. ivon upravo izgovorila na studiju b

[bergasa19]

u zivot mi silom tezgi usla moda od nedavno, kakvih sve tu moronluka ima, kuku majko. a nasi modni strucnjaci, pardon, eksperti, nista ne prevode, te postoji nesto sto se zove aplikator, to je za sminkanje, ali ne znam sta radi, a asesoari ostaju takvi, pa ima eksn modeling, sesn, ketvok, divota do divote.

Dezulovic 2006.

Stručnjaci to danas zovu branding. To kad na after work partyju, najčešće poslije ležernije nouveau cusine u nekoj trendovskoj fancy enoteci, corporate manager naloži svom najboljem head hunteru da na team buildingu izabere nekoliko mladih advertisera, copyrightera, marketing freakova, opinion makera i trendsettera, koji će nakon streaminga na creative meetingu među sobom odabrati team managera, i na višednevnom brain stormingu, ako treba i preko online-konferencije, tek uz kratke coffee breakove i lagani finger food, od nekog imena napraviti takav autentični trade mark, da će ga nakon market researcha pomno istraženi target population na zasićenom commercial marketu lako prepoznati među tisućama brandova na coverima, billboardovima i raznim spamovima downloadiranim sa maila - slikovitije rečeno, dovesti ga iz green rooma ravno na main stage. Ukratko - stvoriti novi brand koji će svi prepoznati i razumjeti.

[notenoughreasonsforclaire]

drugojacije. ivon upravo izgovorila na studiju b

Eh, drugojačije... Ja to volem, onako jezički .

[Agni]

Ako još jednom vidim na ovom topiku da je Džaijć aboliran, biće ban...

Vidim i B92 prenosi da je Dzajic" aboliran". Meni se cini da samo presuda moze biti ponistena (abolirana), ne i covek.

[Indy]

Pa, mozda su ukinuli Dzaju?

[Agni]

Palo mi je i to na pamet.

[pt 2.0]

Ja od skoro radim u IT firmi i, izmedju ostalog, prevodim PR tekstove. Dodje mi da bacim laptop svaki put jer za pola stvari u srpskom ne postoji adekvatan naziv ili prevod. Tako imamo gejming, overkloking, tjuning, a sad ne mogu ni da se setim svih tehnickih izraza. E sad, ko je za to kriv ne znam, ali svakako ljudima iz IT branse to ne smeta i cak ih jako iritira kad im se skrene paznja da obican korinik ne razume taj "jezik"

jezik nije pratio brzinu razvoja informatičkih tehnologija. možda bi bilo bolja situacija da devedesetih nismo imali preča posla, ne znam.a možda i ne bi. kad se setim terminologije iz srednje škole (ja sam kao neki programer po tom obrazovanju) i uzaludnih pokušaja profesora da usvojimo tu terminologiju...overklokovanje još sa faksa pamtim. i ne znam drugi termin.

[radisa]

Pa 'rvati su probali i imaju:čvrstnik,nadstolnik,nadkrilnik,tipkovnicu,sučelje,napudbu(ili programsku podršku, ali to nije ono što bi pomislili, nego nešto drugo :))poveznicu,rednik...I sad pokušavam nekoga ITjevca iz Hrvatske da zamislim kako čita članak u kom se kaže da brzina izvršavanja napudbe zavisi od rednika i sučelja čvrstnika... Pa verovatno bi se valjao od smeha...Neke termine nema smisla prevoditi jer se se odomaćili u upotrebi i svi (koje to imalo zanima) znaju njihovo značenje...

Edited November 21, 2012 by radisa

[Aće]

brzina razvoja nema veze sa opstim nepoznavanjem sopstvenog jezika, koje je sve gore i gore.@radisa:osjecajnikkojisesmije:

Edited November 21, 2012 by garoviks

[nera]

Sve to stoji, i da su neki termini tesko prevodljivi, i da su se ljudi navikli na odredjene termine, ali morate priznati da dosta toga rogobatno zvuci, narocito kad je recenica puna termina koji se samo transkribuju, a da ne pricamo o tome da dosta termina jednostavno glupo zvuci kad se napise po Vuku (meni bar). Prosto, tekstovi mi zvuce kako onaj pasus od pre neku stranu sa frazama iz modne industrije i marketinga.čvrstnik,nadstolnik,nadkrilnik,tipkovnicu,sučelje,napudbu(ili programsku podršku, ali to nije ono što bi pomislili, nego nešto drugo :))poveznicu,rednikU standardnim IT medijima slabo nailazim na ovo gore, jedino tipkovnica i sucelje. I hard disk je tvrdi disk, na slovenackom takodje, preciznije trdi disk. Ne mogu sad da se setim ima li jos nesto...Iskreno, ja mislim da to jeste greska, ali ne krajnjih korisnika, vec drzave, ministarstava nauke, prosvete i tako to. Ne znam ni ja drugi izraz za overkloking, ali ima tu dosta stvari koje su lako prevodive. Moje kolege se recimo brane da im smesno zvuci tvrdi disk, ali niko ne razmislja svesno na i na engleskom hard disk ima isto znacenje pa ne vidim da se oni tamo smeju.A na sve to, sto sam vec kukala na hejtu, ja dobijam tekstove koje pisu Kinezi na losem engleskom, tj. koriste kinesku recenicnu konstrukciju + uzmu izgleda recnik pa biraju najredje upotrebljavane engleske reci a koje njima zvuce onako mocno, a pritom cesto promase potpuno, shvatis sta je pisac hteo reci ali je rec jednostavno pogresna. I na kraju, ja zapravo pisem nov tekst a originalni koristim kao referencu.

[Indy]

Od svega, meni jedino "sučelje" valja. Ozbiljno, bas dobra rec.

[ajgor]

jezik nije pratio brzinu razvoja informatičkih tehnologija. možda bi bilo bolja situacija da devedesetih nismo imali preča posla, ne znam.a možda i ne bi. kad se setim terminologije iz srednje škole (ja sam kao neki programer po tom obrazovanju) i uzaludnih pokušaja profesora da usvojimo tu terminologiju...overklokovanje još sa faksa pamtim. i ne znam drugi termin.

Uradak ova dva genija koji sam već kačio negde drugde na ovom PDF, srećom, nikada nije uhvatio korena, a potiče iz doba kada se pojavio zrakomlat i drugo slično nazivlje. Svojevremeno sam pažljivo zagledao hrvatsku IT publicistiku u potrazi za ovakvim biserima, ali to se naprosto nije primilo. Ni mi ni Hrvati nismo sistematski uvodli domaću terminologiju za IT, za razliku od, recimo, Slovenaca. Kod njih se već od same pojave računara vodilo računa o tome šta će se kako nazvati - ne znam je li to bio nekakav zvaničan državni projekat, ali prosto stičem utisak da su to radili imajući na umu da sačuvaju sopstveni jezik od prevelikog broja nepotrebnih tuđica. Kod nas to nikada nije rađeno sistematski, pa je termine uvodio kako je ko stizao, od Nedeljka Parezanovića naovamo. Iz priče članova ekipe koja je onomad radila lokalizaciju za MS Windows i Office sam saznao koliko je to bilo teško i zametno, ali tu je bar neko bio dovoljno mudar da u ekipu uvrsti i znalce IT-a i jezikoslovce koji poznaju IT, O postignutom uspehu se može raspravljati, ali oni su bar nešto učinili, za razliku od brojnih džangrizavih kritičara sa strane. Žao mi je samo što, uprkos brojnim molbama, u kancelariji Microsofta u Beogradu nisu učinili korak više, stavljanjem rečnika termina koji se koriste u lokalizovanom Windowsu i Officeu u javni domen, makar da se tako postigne ujednačenost termina u školskim udžbenicima za informatiku.

[Pikoleta]

...onoliko. jezim se postavke na kraju recenice. ne frljati se s onolikim kad ne znas ni ofrlje s kolikim.

[Vapad]

@ajgor - da bolje iseci i nalepi nego ništa...Insistirati na našim rečima u IT a upotrebljavati šrafciger ili auspuh (iberlauf ) nije baš ...Uostalom, primilo se šta se dalo primiti, kompjuter tj. računar, čvrsti disk i to poznajemo primarni i sekundarni, ostalo još od paralelnog a sada je serijsko pa nije ni bitno, usb je univerzalni serijski bus pa kada neko kaže usb memorija može da prođe, kompakt disk, kućište, matična ploča, južni i severni most, mrežna karta, zvučna karta, grafička karta, memorija, tj. radna memorija, napajanje, operativni sistem pa ponegde čak i upravljački program (drajver), tastatura, miš, monitor ili ekran (sada više prosto lcd), procesor ostao procesor i programi programi, s tim da se sada često za OS kaže vindovs, e to mi se ne sviđa previše, mada da neko počne da se raspituje za prozore...tačno kao ono čuveno cimanje Haris Lončar i Vlasnik Burme.A stručna javnost se gnuša tih narodskih izraza zato što "ne odgovaraju u potpunosti opisanim sistemima" ili su "površni" pa koristi strane reči ili još gore iznedri neke tamo mekotvorine i tvrdotvorine...ili iseci i nalepi. Koje, ruku na srce nisu ni najgore iz tog prevoda.Mada kada nemci i francuzi prevode što ne bi i mi, što bi se barem pod jednom, IT kapom, svi spojili i fino razumeli, ne, najbolje da svako izmišlja neke svoje divne nove i interesantne termine...BTW, overkloking je prosto podizanje takta date stvari, radne memorije ili procesora (eventualno uz napomenu "van propisanog opsega" ali to nije potrebno), overvolting slično, podizanje napona. Greška je na svim stranama, od vlada preko prosvete do prodavaca, nikoga nije bilo briga.Uostalom pogledajte šta se uči na ECDL - http://www.ecdl.rs/syllabus/index.htmi kako onda da nešto menjaš, pa oni su lošiji od IT-jevaca, oni uče neuke, i uče ih u startu pogrešno.