kurs dinara

[Musharaf]

Moj je utisak da si dočekao Žara na volej bez potrebe. Možda se nije najpreciznije izrazio ali meni je bilo jasno na šta cilja.

Mени је такође било јасно и зато сам га и дочекао. Да се подсетимо, Жаро је устврдио "Lepo je pametovati na makroekonomskom nivou, ovo vam je konkretan primer iz privrede, a ovakvih primera ima miliardu. I upravo iz ovog razloga, retko ko se uopste bavi proizvoodnjom (ima jos mnogo razloga), vec su svi uglavnom okrenuti trgovini, a trgovina kao takva, nije ni sigurna, ali ni ne stvara neku novu vrednost."Чак и када занемаримо Жарову 'милиарду', видимо да Жаро гаји 1 неповерење према свему што није тзв. примарни сектор. Ајд да се сложим, па да укинемо банке, ни оне не стварају 'нову вредност'.

Ekonomija malih preduzeća u jednoj državi ne može da opstane isključivo na pekarama, kladionicama, agencijama za stajanje u redu u SUP posredovanje u registraciji vozila i "sve za 120 dinara" prodavnicama. To je presipanje istih para iz šupljeg u prazno, sa veoma malim ili nikakvim povraćajem uloženog.

Економија може да опстане на чему год хоћеш, баш као што ни култура не мора да буде бајна да би била култура. Пресипање из шупљег у празно је неминовна последица робноновчане привреде и монетарног мултипликатора. Да није тога, ишли бисмо унаоколо у кожусима и јели Кузминовићеве мекике сваки дан.

Nova vrednost koju Žaro pominje su proizvodi koje možeš da prodaš nekome van začaranog "ja tebi, ti meni" kruga u Srbiji. Ili usluge inovativnog tipa (kao što je neko već rekao), za koje si školovao ili uvezao obrazovane kadrove. Od sektora usluga na srpski način slabo ima vajde.

Гуру Жаро ради у банци, али му је мрско да кредитира оне који негде у услугама проналазе своју нишу. Теорија Жарове нове вредности занемарује то да се људи понашају углавном рационално, те да би и за њега било боље да позајми услугашима који имају какву-такву перспективу уместо произвођачима робе коју нико не жели да купи.

Ne mogu da se složim sa tvrdnjom da Singapur bilo šta dokazuje jer singapur je grad-država i to ga u startu stavlja u kategoriju žaba dok Srbija ostaje u kategoriji baba i jednostavno nije uporediva sa Singapurom. Ne znam po čemu bismo mogli da poredimo megapolise sa zemljama koje imaju više gradova i teritoriju po dubini. To su potpuno različite kategorije. Plus, kao što su ljudi rekli, Singapur još kako proizvodi dobra a ne samo usluge.

Доказује да има мању производну базу од Јапана, а у мањој је були. Тј. доказује да не постоји 'златни пресек' који Жаро сања док амануфактурним ћифтама одобрава кредите да се баве бескорисним услугама.

Naravno da ne može niko (osim Druga Tita) da sad dođe i propiše u šta će se u Srbiji ulagati, i da ponovo pravi petoljetke. Međutim, sadašnja struktura srpske ekonomije po meni ne predstavlja bilo kakav dokaz da se nešto može. Srpsko tržište i privreda su izrazito usmereni, neslobodni, monopolizovani i iskartelisani. U takvoj situaciji, odluka velikog broja preduzetnika da idu na trange-frange d.o.o. varijantu nije posledica bilo kakvog tržišnog načina razmišljanja sa njihove strane, već je samo i isključivo stvar njihove odluke da se bave nečim gde je zarada minimalna ali ih barem država neće sistematski uništavati na svim nivoima i zagorčavati im život do besvesti. Tako se stvara društvo malih potreba u kojem je razvoj nepotreban a konstantno tapkanje u mestu predstavlja osnovnu filozofiju sistema. Takvi sistemi su zapravo antisistemi koji na kraju atrofiraju i lagano odumru, ili jednostavno implodiraju.

Сви ти проблеми слабо имају везе са структуром тржишта. Наравно да мануфактура повлачи са собом и услуге (треба то превести, продати, поправити, итд.), али задатак државе (и банака које имају срећу да у њима раде Жари) није да фаворизује једно или друго на основу неких бесмислених преференци. На корак од тога је и прича о 'стратешким гранама'.Одосмо у мегатрол.Курс расте до 15. јуна.

[yolo]

Курс расте до 15. јуна.

konacno nesto liseno zavrtanja kozice. zasto do 15.juna? na koliko ide? sta posle?

[Musharaf]

Ум, не много, али ако добро разумем, до 15ог ће фирме задужене у еврима куповати, ваљда 15ог доспева квартално нешто. Ови из банака се у то сигурно боље разумеју.

[Gonzo]

larko pojasnio.

Пресипање из шупљег у празно је неминовна последица робноновчане привреде и монетарног мултипликатора. Да није тога, ишли бисмо унаоколо у кожусима и јели Кузминовићеве мекике сваки дан.

[žaro]

Vratimo se na temuЗванични средњи курс за дан 26.05.2010: 103.1139

[gospa buba]

Vratimo se na temuЗванични средњи курс за дан 26.05.2010: 103.1139

pa to lepo ide. i do 15og ce stici do koliko? 110? 120? do 150, kako su pre godinu dve vlazno sanjali neki analitichari? ako se i oni nisu predomislili pa vlazno sanjaju 200?moram da priznam da ja te izuzetno slozene mehanizme shpekulacija, fluktuacija, kontrole itd zapravo vishe uopshte ne razumem.bolje da mi neko razuman, a sa pedagoshkim umecem, objasni zashto je ono jedared kurs ni iz chega celo leto bio 75? izmedju 90 pre i 90 posle... Edited May 25, 2010 by thermal bug

[mobio]

pa to lepo ide. i do 15og ce stici do koliko? 110? 120? do 150, kako su pre godinu dve vlazno sanjali neki analitichari? ako se i oni nisu predomislili pa vlazno sanjaju 200?moram da priznam da ja te izuzetno slozene mehanizme shpekulacija, fluktuacija, kontrole itd zapravo vishe uopshte ne razumem.bolje da mi neko razuman, a sa pedagoshkim umecem, objasni zashto je ono jedared kurs ni iz chega celo leto bio 75? izmedju 90 pre i 90 posle...

Da li te stvarno zanima malo dublje ili bi neko instant resenje?Ako te zanima malo dublje mogu da ti preporucim sledecu knjigu :Krugman, Paul and Maurice Obstfeld (2008), „International Economics, Theory and Policy“, 8th International Edition, Pearson Addison Wesley;Ako te zanima instant resenje mogu ja da pokusam da ti objasnim, ali ne znam kakvo je moje pedagosko umece.Srednje resenje je recimo da procitas par stvari ovde :http://internationalecon.com/Finance/Fch60/F60-0.php, izgleda kao da je ok objasnjeno.

[Musharaf]

Квартална рата за кросбордер кредите доспева 15. јуна. Ако прође 15. и настави да пумпа, знаћемо шта није био разлог расту.

[Spirit]

Stičem utisak da u toku imamo "konačnu" devalvaciju posle koje bi stvari trebale da budu koliko-toliko stabilnije. Mada, to stabilno je kod nas relativno, ali bih rekao da se definitvno napustio stav da dinar treba da bude branjen ili održavan na nekom (višem ili nižem nivou). Ono što je bila politika kursa 2005-2008 više se neće ponoviti. I ubuduće ćemo, na duži rok, imati slabljenje dinara u odnosu na evro. S druge strane, ono što iritira su svi ti ekonomisti. Recimo, Goran Nikolić. Dok je dinar bio jak, leto 2008. onda je to bilo zato što je takav bio odnos ponude i tražnje i da je to realan kurs. Danas, uzrok je slaba privreda. A kao, 2008. smo imali jaku privredu. Odnosno, njegovim rečima onda, 2007.:

Dinar samo blago precenjen Iz navedenih istraživanja može se potvrditi teza o precenjenom dinaru, ali i osporiti tvrdnja o njegovoj enormnoj precenjenosti, koja odlučujuće utiče na zbivanja u realnom, posebno spoljnotrgovinskom sektoru...Ekonometrijske studije pokazuju da kurs dinara nema značajniji uticaj na izvoz. S druge strane, realna apresijacija dinara, uz snažan rast plata i priliv ino-kapitala stimuliše uvoz, te je izvesno da ce deficit platnog bilansa dostići istorijski rekord (računajući i SFRJ) i dostići šestinu GDP-a. I pored toga, bilo bi pogrešno i opasno posegnuti za oštrim merama za njegovo sniženje. Znatnije popuštanje monetarne politike ili klizanje dinara bi se pokazalo kao kontra-produktivno zа ukupnu ekonomiju (bolje je poraditi na dodatnoj liberalizaciji domaćeg tržišta, kako bi se sprečilo formiranje monopola i zloupotreba cena).

Pa tek one omiljene izjave kako smo živeli preko svojih mogućnosti. Kao da je neko sa platom od 600 evra (ej, 600!) trebao da kaže poslodavcu: "Izvini, ja to ne mogu da uzmem, moj rad ne vredi toliko. I neću uzeti kredit za auto indexiran u evrima koje banke jedino nude (te 2006/7/8), čekaću subvencionisane kredite u dinarima 2010." Uglavnom, od analitičara mi se bljuje. Političkih i ekonomskih. Ali mi se sviđa što kolumniraju® za evre. Edited May 25, 2010 by Spirit

[gospa buba]

Da li te stvarno zanima malo dublje ili bi neko instant resenje?Ako te zanima malo dublje mogu da ti preporucim sledecu knjigu :Krugman, Paul and Maurice Obstfeld (2008), „International Economics, Theory and Policy“, 8th International Edition, Pearson Addison Wesley;Ako te zanima instant resenje mogu ja da pokusam da ti objasnim, ali ne znam kakvo je moje pedagosko umece.Srednje resenje je recimo da procitas par stvari ovde :http://internationalecon.com/Finance/Fch60/F60-0.php, izgleda kao da je ok objasnjeno.

ajh. hvala ti za oba :)ovo prvo ne mogu da chitam, jer moram da chitam neshto drugo. ^_^a ovo drugo cu da vidim: a u prevodu, zelim instant, za domacice i vatrogasce sa sluchajnim-a-solidnim poznavanjem matematike :lol:ono sto mene zapravo buni je sto se svi stalno pozivaju na razne teorije i pravila, koja, izvesno je, vaze u uredjenim sistemima, gde je odnos uzroka i posledice neupitan, pa otud dolazi i taj josh jedan nivo regulacije drushtva, sto ce reci - za ovo se bankrotira (robija?), pa to ozbiljni igrachi ne rade. a to kod nas ne postoji, mada ochigledno postoji mnoshtvo igracha na trzishtu, raznih nivoa, od drzave do privatnih lica sa nama nepoznatim mocima. pa me onda sludjuje ta pricha o uticanju na kurs od strane drzave, za koji drzava sve vreme tvrdi da zapravo ne utiche, jer ne znam ni ja shta... hocu da kazem da za nas ovde ochigledno postoji mnogo skrivenih varijabli.naravno, uvek postoji i (proverena) mogucnost da je tako svuda u svetu, pa je i to 1 od mogucih odgovora ^_^ Edited May 25, 2010 by thermal bug

[Zabalujev]

pa to lepo ide. i do 15og ce stici do koliko? 110? 120? do 150, kako su pre godinu dve vlazno sanjali neki analitichari? ako se i oni nisu predomislili pa vlazno sanjaju 200?

Uf, sanjaće oni i kad bude 300. Tako ti je sa tim analitičarima. Samo ne znam, već deceniju sanjaju o višem kursu, skupljoj struju, skupljem benzinu, mada ih je časni Prokopije nadjebao još 2002. kad je rekao da su sve to korumpirani političari sa socijalističkim navikama, što tvrdi i danas (svi su isti, je li), sa malim zajebom da je hvalio uspehe Irske dok nije propala, a u međuvremenu utvrdio da su se tamo pojavili sindikati. Ovi ostali, setimo se zlatnih dana Karić fondacije i njihovih Telefakt analiza, ovi danas su čisti amaterizam za te mudrace (a sve profesore). Ni u šta više čovek ne može da bude siguran. Deregulaciju hvale dok se ne pokaže da nije bila deregulacija, političari su korumpirani sem kad im plaćaju honorar i pozivaju na konferencije. Ne kažem ja da nema tih stručnjaka koji znaju koju pametnu, ali možda bagra jednostavno glasnije laje.

[mobio]

ajh. hvala ti za oba :)ovo prvo ne mogu da chitam, jer moram da chitam neshto drugo. ^_^a ovo drugo cu da vidim: a u prevodu, zelim instant, za domacice i vatrogasce sa sluchajnim-a-solidnim poznavanjem matematike :lol:ono sto mene zapravo buni je sto se svi stalno pozivaju na razne teorije i pravila, koja, izvesno je, vaze u uredjenim sistemima, gde je odnos uzroka i posledice neupitan, pa otud dolazi i taj josh jedan nivo regulacije drushtva, sto ce reci - za ovo se bankrotira (robija?), pa to ozbiljni igrachi ne rade. a to kod nas ne postoji, mada ochigledno postoji mnoshtvo igracha na trzishtu, raznih nivoa, od drzave do privatnih lica sa nama nepoznatim mocima. pa me onda sludjuje ta pricha o uticanju na kurs od strane drzave, za koji drzava sve vreme tvrdi da zapravo ne utiche, jer ne znam ni ja shta... hocu da kazem da za nas ovde ochigledno postoji mnogo skrivenih varijabli.naravno, uvek postoji i (proverena) mogucnost da je tako svuda u svetu, pa je i to 1 od mogucih odgovora ^_^

Ta pravila vaze i u uredjenim i u neuredjenim zemljama. O cemu se tu radi : manje vise o odnosu ponude i potraznje, ali u ovom slucaju novca. Kao i svaka druga roba dakle novac moze imati odnos ponude i traznje. U vecini slucajeva imas dva entiteta koja odredjuju ekonomsku politiku jedne zemlje : vladu i centralnu banku i ta dva entiteta bi trebala da budu nezavisna. Vlada vodi tzv. fiskalnu politiku dakle regulise svoju potrosnju a time i posledicno potraznju novca, a centralna banka odredjuje ponudu novca tj. vodi monetarnu politiku. Da bih ti objasnio najprostije kako to radi uzecu primer 1. Grcke i 2. Srbije. Necu pokusavati da budem formalno korektan samo cu pokusati da na najednostavniji nacin odgovorim na tvoje pitanje (ovo kazem samo zbog mudrica na forumu).1. Recimo Grcka vlada odluci da poveca potrosnju. To se zove fiskalna ekspanzija. Oni dakle upumpavaju novac u ekonomiju i ljudi imaju vise novca. Posto imaju vise novca raste traznja za robama u uslugma i raste potrosnja. A za vecu potrosnju potrebno ti je vise novca. Dakle na kraju raste traznja za novcem. Posto Grcka nema elemente monetarne politike jer su u EU te alatke prebacene na Evropsku centralnu banku, te stoga ne postoji Grcka centralna banka ne moze da "snabde" novcem lokalno stanovnistvo u onoj meri u kojoj je to njima potrebno. Onda novac postaje "skuplji" dakle raste lokalno kamata u Grckom drustvu. To se desava zato sto da bi pribavila dovoljno novca potrebnog da podmiri svoju potrosnju Grcka mora da izvozi takozvane interest-bearing assets, da bi pokrila minus. Da bi bilo ko kupio te hartije od vrednosti oni moraju da ponude vecu kamatu od ostatka Evrope. DODATAK : Taj porast kamate je zapravo i jedan od problema zbog kojih Evropa nije htela da spase Grcku. Oni su trosili novac koji nisu imali na racun toga sto su se zaduzivali. Na konto toga su povecavali potrosnju a zbog objasnjenog gore je rasla kamata(jer su emitovali hartije od vrednosti sa vecom kamatom da bi dobili novac koji im je potreban). Posto je kamata rasla u odnosu na druge zemlje EU kapital iz tih zemalja je barem delimicno isao u Grcku jer su vlasnici velikog kapitala videli priliku da zarade zbog vece kamate. To znaci da je Grcka bolje zivela na racun losijeg zivota u nekoj drugoj zemlji. Ali Grcka nije stvarala nikavu dodatnu vrednost povecana potrosnja je bila posledica napravljenih dugova. To se zove "beggar my neighbor policy" /KRAJ DODATKA2. Srpska vlada odluci da poveca potrosnju. Isti scenario kao u Grckoj dakle raste potrsonja raste potraznja za dinarom raste kamata. Medjutim Srbija ima elemente monetarne politike. U tom slucaju Narodna Banka kaze, aha posto raste traznja novca mi mozemo da biramo da li zelimo da imamo fiksni kurs a to znaci cemo trziste da snabdevamo sa onolikom kolicnom novca koja mu je potrebna ili cemo da imamo "fleksibilan kurs (sto je kod nas slucaj) i da prepustimo trzistu da regulise trziste na osnovu principa ponude i traznje a da fiksiramo ponudu novca. Ako je slucaj ovo prvo centralna banka ce jednostavno snabdeti trziste sa onoliko novca koliko se trazi (sto za posledicu ima rast inflacije ali o tome drugom prilikom). U suprotnom ces imati povecanu traznju za dinar sto ce dovesti do skoka dinara. To opet ima za posledicu rast cena srpske robe u odnosu na stranu i pad izvoza i produktivnosti na duzi rok.Elem u uslovima krize smanjuje se potrosnja vlade (sto ja inace vidim kao vrlo pozitivnu stvar) i dinar normalno pada na svoju realnu vrednost.EDITCentralna banka moze da regulise taj pad kursa dinara time sto ce povuci odredjenu kolicinu novca iz opticaja kroz prodaju deviznih rezervi. Edited May 25, 2010 by mobio

[gospa buba]

Elem u uslovima krize smanjuje se potrosnja vlade (sto ja inace vidim kao vrlo pozitivnu stvar) i dinar normalno pada na svoju realnu vrednost.

da li se to sada deshava? osim sto je zdravo logichno. da li vlada sada smanjuje svoju potroshnju? (a hvala i za ostatak ^_^) Edited May 25, 2010 by thermal bug

[mobio]

da li se to sada deshava? osim sto je zdravo logichno. da li vlada sada smanjuje svoju potroshnju? (a hvala i za ostatak ^_^)

Pa rekao sam da necu biti potpuno korektan u objasnjenjima jer bih morao da idem u komplikovanije modele ali hajde i to da pokusam :DDva su objasnjenja jedno (jednostavno) je zaista da se manje trosi, sto je sasvim sigurno barem delimicno tacno. Dakle prvo je pritisak MMF-a, a drugo smanjen priliv sredstava u budzet i nemogucnost da se drzava zaduzuje u toj meri kao i ranije. Jednostavno u uslovima fleksibilnog kursa sve mere fiskalne politike da poveca produktivnost su uzaludne zato sto su neutralisane povecanjem kursa dinara. Kako se fiskalna ekspanzija smanjuje ekonomija se prilagodjava a time i kurs koji sada ponovo pada. Drugo objasnjenje je nesto komplikovanije ali na kraju se svodi na slicno. Da ne idem sada u neku dublju teoriju, sto bih takodje mogao ako zelis, prvo moram da kazem da cisto sumnjam da je kurs NBS u potpunosti fleksibilan (kako oni tvrde). Ja bih radije rekao da je samo delimicno fleksibilan. To ima za posledicu da kada vlada poveca potrosnju verovatno NBS cini se vrlo dozirano povecava dotok novca sto utice na povecanje inflacije. To je mozda radjeno da bi efekti fiskalne politike postali vidljivi, jer u uslovima potpuno fleksibilnog kursa samo monetarna politika moze da utice na povecanje produktivnosti a fiskalna je neefektivna.EDIT Osim toga rast cena i inflacije ne mora samo da bude posledica povecanog dotoka novca. Sam "plivajuci kurs" moze biti izvor inflacije, jer u uslovima prevelike potrosnje vlade (koju smo mi imali) dozvoljava rast inostranih cena. Sta se zapravo desava jeste da usled skoka dinara u odnosu na strane valute kao posledice vladine potrosnje sto sam ti vec objasnio, strana roba postaje jeftinija u odnosu na domacu sto dozvoljava povecanje cena stranih proizvoda od strane uvoznika (zvuci poznato?). Dakle stepen inflacije u Srbiji u poslednjih barem 6 godina je bio oko 10%. U takvim uslovima kurs bi teorijski trebao da prati inflaciju tako da realna vrednost dinara uvek ostaje ista i na taj nacin odrzavamo konkurentnost svoje robe u odnosu na inostranu. Usled povecane fiskalne ekspanzije (potrosnje vlade) do toga nije dolazilo vec je dolazlo do obrnutog procesa i rasta kursa dinara umesto njegovog pada. To dalje vodi u vrlo tesku situaciju. Domaca roba je preskupa u odnosu na stranu usled precenjene valute sto smanjuje kako izvoz tako i unutrasnju traznju za domacom robom a sa druge strane inostrana roba je jeftinija. To vodi ka tome da se povecava uvoz a smanjuje izvoz i to vodi ekonomiju u jedno neprirodno stanje u kojem moze da se odrzava samo zahvaljujuci potrosnji vlade, a potrosnja vlade se odrzava na visokom nivou samo zahvaljujuci velikom deficitu u budzetu (vise trosi nego sto ubere poreza). U takvim uslovima imate neprilagodjenost kursa realnim uslovima i ta neprilagonedjenst se odrzavala zbog vladine potrosnje. Sada kada vise ne moze da se trosi, i kada deficit mora da se reze usled nedostaka para, sto usled nemogucnosti da se zaduzi sto usled nedostatka preduzeca za prodaju dolazi do prilagodjavanja kursa realnoj vrednosti. I otuda procene da je realna vrednost oko 150 dinara. Jednostavno ako uzmes kurs koji je bio 2004 i izracunas njegovu vrednost danas korigovanu za inflaciju (kurs_2004*(1+0.1)^t gde je t broj godina (perioda))dobijes otprilike 130-150 (ne znam tacno koliki je kurs bio tada). Tako da ono sto se desava danas je samo korekcija ovog ekonomskog disekvilibrijuma do kojeg je dolazilo usled povecane potrosnje vlade.EDIT IICisto da budem potpuno do kraja jasan jer vidim da to nisam pomenuo, fluktuacije dinara ne moraju da budu iskljucivo posledica potrosnje vlade. Uzmi jednostavan primer : uticaj stranog kapitala. Kada strane kompanije ulazu u Srbiju raste potraznja za dinarom jer placanja ovde moraju da obave u dinarima, sto dovodi do rasta dinara. Ukoliko se obim njihovog poslovanja tj, placanje u Srbiju smanjuje smanjuje se i potraznja za dinarom sto dovodi do njegovog pada u plivajucem kursu. Tako da mislim da ono sto trenutno vidimo je sigurno i delimicno posledica toga. Ali imajuci u vidu nas deficit i obim potrosnje vlade ja mislim da oni nikako ne mogu biti amnestirani za losu ekonomsku politiku. Stavise mislim da je vlada morala da prilagodjava svoju ekonomsku politiku tako da destimulise rast kursa dinara i stimulise rast domace proizvodnje i usluga.Pada umesto raste Edited May 26, 2010 by mobio

[hazard]

Pa tek one omiljene izjave kako smo živeli preko svojih mogućnosti. Kao da je neko sa platom od 600 evra (ej, 600!) trebao da kaže poslodavcu: "Izvini, ja to ne mogu da uzmem, moj rad ne vredi toliko. I neću uzeti kredit za auto indexiran u evrima koje banke jedino nude (te 2006/7/8), čekaću subvencionisane kredite u dinarima 2010." Uglavnom, od analitičara mi se bljuje. Političkih i ekonomskih. Ali mi se sviđa što kolumniraju® za evre.

"Ziveti preko svojih mogucnosti" se naravno ne odnosi na nekoga ko crnci u privatnoj firmi za 300, 500 ili 600 evra. Mislim, ne nuzno.U smislu plate, "ziveti preko svojih mogucnosti" se odnosi na one koje svojom produktivnoscu svoju platu ne zasluzuju - a to su mahom, jelte, radnici u drzavnoj sluzbi i javnim preduzecima. Tamo ima masa ljudi koji imaju platu od recimo 300 evra, pa je objektivno nisu zaradili, jer nerade nista i prekobrojni su. Mislim, ako cemo terminoloski, to nije ziveti preko svojih mogucnosti kao pojedinac - to jednostavno biti preplacen za ono sto se radi - ali je na nivou celog drustva "zivot preko svojih mogucnosti". Jer neko drugi finansira tu platu koju taj radnik ne zaradjuje.Postoji i drugi smisao "zivljenja preko svojih mogucnosti" koji se ne odnosi na to da li je plata zaradjena ili nije, vec na zaduzenost. Tu nije bitno da li je necija plata 200, 300, 500 ili 1000 evra, vec koji je odnos troskova i plate. I sa platom od 10.000 evra moze se ziveti preko svojih mogucnosti. A cinjenica je da su kod nas ljudi olako ulazili u kredite za raznorazne stvari, i to ne samo kod nas. A banke su svesno davale kredite npr. za nekretnine znajuci da kod odredjenih musterija postoji velika verovatnoca da nece moci da otplacuju, racunajuci na rast cene te nekretnine dugorocno. itd.