Arthur C. Clarke - In memoriam

[Ayatollah]

NA šRI LANKI je u 90. godini života zbog problema s dišnim putevima preminuo znameniti književnik i publicist Arthur C. Clarke.Clarke će prije svega ostati zapamćen kao autor nezaboravne "2001: Odiseje u svemiru" prema kojoj je Stanley Kubrick snimio istoimeni kultni film. Clarke je bio i posljednji preživjeli od "velike trojke" SF pisaca; osim njega najvećim se velikanima znanstvene fantastike smatraju Robert A. Heinlen i Isaac Asimov.Clarke, za kojeg su jednom ustvrdili da je "prvi stanovnik elektronske kolibe", je rođen u Mineheadu u Velikoj Britaniji. U Drugom svjetskom ratu bio je član kraljevskog zrakoplovstva, a početkom 40-ih godina počeo se baviti pisanjem.Pored doprinosa SF-književnosti, Clarke je slavu stekao i svojim člankom kojim je 1945. godine predložio lansiranje telekomunikacijskih satelita u Zemljinu orbitu - u to doba prilično smjeli koncept koji je pak za manje od dva desetljeća postao stvarnost. Clarke je osim SF-a pisao i knjige iz oblasti popularne znanosti, a bio je i voditelj popularne TV-serije "Misteriji svijeta".Nakon propalog braka sa svojom prvom ženom 1956. preselio se na šri Lanku, tadašnji Cejlon, gdje je proveo većinu svog života. Godine 2000. je od strane britanske krune dobio počasnu plemićku titulu."Mislim da je bio tako popularan zbog svog entuzijazma. Uvijek je razmišljao o stvarima koje bi mogle doći u budućnosti, kako bi se život mogao poboljšati. Takva vrsta vizije nam je i danas potrebna", kazao je za BBC George Whitesides, izvršni direktor Nacionalnog svemirskog društva, kojeg je Clarke bio član.

Pre mnogo godina sam rekao sebi da ne postoji nijedna osoba na ovom svetu, osim ljudi iz mog neposrednog okruženja, čija me smrt može naročito ražalostiti ili pogoditi. Takođe sam rekao sebi da ne treba tugovati zbog prirodnog toka stvari i nečijeg odlaska sa ovog sveta, obzirom da se nakon smrti rađa novi život koji čovečanstvu uliva novi žar i volju da ide napred.Smrt Artura Klarka me je uverila da nisam bio u pravu. U pitanju je čovek čija je literatura u velikoj meri uticala na moj životni stav i na to da postanem onakav kakav sam danas, te ja zbog njegove smrti osećam veliku tugu i prazninu.Zbogom majstore, i hvala ti na svim divotama koje si nam podario - na Odiseji, na Rami, na Rajskim vodoskocima, na Gradu i zvezdama, na nebrojenim pripovetkama i na Misterijama sveta. Zbogom, i pozdravi sve koji te sa one strane čekaju, pre svih Stenlija i Isaka, a mi ćemo te uvek pamtiti.

[Jerry]

RIP

[harper lee]

Ode matori. :( Ostadose knjige. :)

[Indy]

~ ~ ~Sir Arthure, srecan povratak u zvezdanu prasinu."It may be that our role on this planet is not to worship God - but to create him."

[Aineko]

Nije doziveo da vidi putovanje ljudi na Mars... :( (gledala sam jednom intervju gde je rekao da je to stvar koju bi voleo da dozivi)da, bas to - tuga i praznina, kao da je otisao neko koga sam licno poznavala... on i Karl Sagan su bila dva bitna lika u mom detinjstvu :). da je vise ljudi koji planiraju na duze od jednog ljudskog veka i gledaju dalje od zemljine orbite, bilo bi i vise nade za coveanstvo... :(RIP

[Dankan Ajdaho]

Eh, zaista me rastuži ova vest. Pružio mi je nebrojene sate uživanja u začudnosti, pre svega tokom moje mladosti i odrastanja. Zbog njegovih knjiga postavio sam sebi mnoga pitanja u životu. Izuzetno sam ga cenio. Neka mu je laka zemlja. Počivaj u miru.

[ion]

Počivaj u miru, stari.Hvala. Za knjige. Za priče. Za optimizam kojim si zračio.

[bup]

velik covek.

[Аврам Гојић]

Napraviće valjda i taj lift za kosmos, njegov najveći san. Voleo bih da doživim da se provozam njime...Nije bilo pisca koji je zračio većim poverenjem u budućnost ljudske vrste. Hvala ti što si me uveo u svet SF-a i što si, bez ijednog odstupanja u misticizam ili mrak, celoga života pisao o čovečanstvu koje je odbacilo netoleranciju, mržnju i parohijalne sukobe i hrabro zakoračilo prema zvezdama. Možda danas tvoj optimizam izgleda naivno, ali ja sam uz njega rastao i, takav kakav je, postao je deo mene i deo mojih očekivanja od sveta u kome živim. U Boga nisi verovao, ni u život posle smrti, te ti neću želeti ni rajsko naselje, ni mir na onom svetu. živećeš kroz svoje nasleđe, kao savremeni žil Vern.

[Šumejker-Levi 9]

Hvala ti za sve knjige kojima si mi ulepšao detinjstvo i navukao na SF, ali i na neki specifičan pobednički duh kojima je zračio optimizam tvojih priča.R.I.P. -_-

[lessa]

setih se jutros pocetaka otkrivanja Klarka. prvog citanja "Sastanka s Ramom". koliko me u prvom trenutku zbunila prica o zidu.i kako me je Zvezda gotovo do suza naterala.i druga koji je za poklon za rodjendan dobio pisamce od tri reda sa potpisom A.C.Clarke. njegov prijatelj (od moga druga prijatelj) pisao Arturu da ima druga koji je astrofizicar i zamolio ga da na tu i tu adresu posalje tri reda. ovaj prvo odbio. ovaj napisao jos i molio molio molio.nakon mesec dana stigla bledo zuta karta.uf kako sam mu zavidela tada! tj. zavidim jos uvek.

[Sludge Factory]

setih se jutros pocetaka otkrivanja Klarka. prvog citanja "Sastanka s Ramom". koliko me u prvom trenutku zbunila prica o zidu.

FYI, David Fincher ce, najverovatnije, rezirati film po toj knjizi, a Morgan Freeman ce, najverovatnije, glumiti u filmu. On je valjda i producent, ili tako nesto. http://www.imdb.com/title/tt0134933/RIP za knjizevnika i vizionara Arthur-a C. Clarke-a! :(

[Tinman]

R.I.P.Hvala za sve dane koje mi je obelezilo citanje tvojih knjiga...

[Ayatollah]

Još ponešto o Arturu :

Kada je pre šezdeset godina Artur Klark (rođen 16. decembra 1917. godine) poslao članak popularnom magazinu ?Bežični svet" u kome predviđa satelitsku komunikaciju, urednik časopisa rekao je svom pomoćniku:- Molim te, uzmi ovaj članak, vrati ga tom ludaku i reci mu da ide bestraga - nije ni slutio koliko greši u proceni mrzovoljni urednik.Na insistiranje drugih novinara članak pod nazivom ?Da li raketne stanice mogu da obezbede globalni prijem radio signala?" ipak je objavljen. Autor teksta je bio mladi pisac Artur Klark. Njegove ?raketne stanice" su danas poznate kao telekomunikacioni sateliti! Taj čovek, koga enciklopedije danas opisuju kao radarskog stručnjaka iz Drugog svetskog rata, lidera Britanskog međuplanetarnog društva, idejnog pokretača mnogih naučnih dostignuća i viteza britanske kraljevske stolice, želeo je da ostane pre svega upamćen kao pisac naučne fantastike i promoter svemira.Kosmički beskraj već mu se zahvalio, okrenuvši ga 90 puta oko Sunca. Majka Zemlja bi takođe imala na čemu da mu zahvali. Mogućnost upotrebe raketa za radio komunikaciju je bila još onomad česta tema razgovora, ali je baš mlađani Klark napisao o tome izveštaj 1945. godine. On je predložio da stanice budu postavljene u region (danas poznat kao Klarkova orbita) 36.000 km iznad Ekvatora gde bi se pomerale istom brzinom kojom se kreće Zemlja i na taj način ostajući uvek u istom položaju u odnosu na nju i čineći da globalna komunikacija bude uvek moguća u realnom vremenu. Svoju pretpostavku Klark je obelodanio 12 godina pre konstrukcije prvog primitivnog satelita ?Sputnik", pre nego što je televizija masovno ušla u upotrebu i pre pronalaska tranzistora. On, međutim, priznaje da budućnost nije predvideo do najsitnijih detalja. Zamislio je da raketni predajnici budu izrađeni od tehnologije tog vremena - vakuumskih cevi. Kako je neminovno da cevi budu velike, kabaste i nepouzdane, Klark je svoje satelite zamišljao kao ogromne svemirske stanice.- Smatrao sam da su na tim stanicama neophodni čitavi timovi inženjera - rekao je Klark, koji je u to vreme radio na vojnim radarima.Po sistemu koji je zamislio Klark danas se oko Zemlje za tačno 24 sata rotiraju sateliti, pa se čini da lebde iznad iste tačke. Klark je još uvek ponosan na svoje predviđanje mada...- Kada vidim šta sve dolazi sa tih satelita, osećam sve jače srodstvo sa pokojnim doktorom Frankenštajnom - rekao je Klark.Radoznalost ga je do 1950. godine odvela iz činjenica u naučnu fantastiku, žanr u kome se proslavio knjigama i filmovima poput ?2001, Odiseja u svemiru". U njegovoj literaturi nailazimo na vizije koje su, bar u teoriji, na korak do ostvarenja. U romanu ?Rajske fontane" iz 1979. godine predvideo je izgradnju kosmičkog lifta koji povezuje Zemlju sa Klarkovom orbitom. Kada je pisao o tome, ideja se činila kao potpuna fantazija, ali pronalazak superjakog materijala karbona sasvim je približio ovu Klarkovu zamisao ostvarenju. To što se ljudi već 30 godina nisu vratili na Mesec Artur Klark smatra privremenim zastojem. On je siguran da će čovek stići i na Mars, kao i da će zakoračiti u druge solarne sisteme - najpre pomoću robota ili će čak ljudske misli i svest biti prevedene u mašine.- Kada njihova tela propadnu, jednostavno izvršite transfer njihovih misli, tako da ličnosti budu besmrtne. Snimite misli na disk i jednostavno ih prikačite na drugo mesto - predvideo je Artur Klark.Interesantno je da je život ser Artura Klarka obeležen potragom za tehnološkim dostignućima od samog detinjstva. Njegov mlađi brat Fred seća se njihovih dečačkih dana na farmi Somerset kada je Artur pravio teleskope i lansirao ručno pravljene rakete. A, da li su se ostala deca pridružila njegovim aktivnostima?- Ne, mi smo se držali podalje od opasnog osobenjaka - iskren je Fred.

[placenik]

Sa njim sam otvorio svoju SF fazu.RIP