2 minutes ago, Sestre Bronte said:

možda, ali za bolji život ne može niko da me ubedi da je nešto

 

Prosečna TV produkcija. Bolji život je više nostalgični fenomen. 

Kad god sam mogao da sedim, nisam stajao

Kad god sam mogao da lezim, nisam sedeo

Kad god sam u krizi, treba mi malo luksuza

9 minutes ago, Sestre Bronte said:

možda, ali za bolji život ne može niko da me ubedi da je nešto

Mozda Emili(ja) Bronte Konstantinovic Popadic

@hefaca

 

Ja idem dotle da može i Ćirko Mason, pa i ova zadnja serija.

18 minutes ago, Sestre Bronte said:

meni je sve to retardirano

I meni, to nikad nije bila moja Srbija.

20 minutes ago, kralj said:

Bob i Ujka Kosta.

+1

 

Maestralni Bora i Pepi 

Meni je u VV najjače što sirota Radmila Savićević igra Šurdinu babu iako je od Smokija starija čitavih 10 godina.

14 minutes ago, Milošica said:

@hefaca

 

Ja idem dotle da može i Ćirko Mason, pa i ova zadnja serija.

Kad se pojavila ta poslednja serija, mislim da se negde ispisalo 20ak kvalitetnih strana diskusije o Pavicu. Ne znam gde, ne znam ni da li tad, ali bih rado iscitao to sve opet

do i od. vruc vetar kao granica.

ne tvrdim da je ljiljana upropastila stvari, ali je upadljivo da se pojavila kao koscenarista od prve lose - lafa u srcu.

 

poz

Edited August 17, 2024Aug 17 by le petit nicolas

Hvala joj! Nek nastavi sad

Skoro me neko podsetio na Poltrona. Mnogo cudan film, ali ima i tu nekih antologijskih stvari. Lane Gutovic opet tu ima svojih pet minuta kao Lipovsek, slovenacki "praunik" sa horizontalnim razdeljkom na potiljku. 

 

 

Vrag ti pizdu zdrapal! 

Buš najebal ko žuti mrau 

Zaheftani burek iz Poltrona je prank koji i dalje čuvam u šteku za nekog kad bude zaslužio, mnogo je dobra fora.

 

Bolji život vremenom dobija na vrednosti pošto mu je konkurencija svakim danom sve slabija. Dovoljno je uporediti blago debilne ChatGPT dijaloge savremenih serija sa BŽom koji danas izgleda kao da je scenario pisao Šekspir...

Sotir Milivojevic nikom nije svirao mufte!

 

Edited August 17, 2024Aug 17 by brusli

Jebiga, svako vreme ima svoju TV zajebanciju, muka je samo sto je hronicna boljka rasprava o tim zajebancijama preskakanje svojevrsne evolucije, pa se tako, sto se Srbije, pa i pokojne Jugoslavije tice, zaboravlja^tm prethodna faza...

Naime, istorija TV serija kao itekakvog odraza stanja u drustvu ne pocinje '80-ih ili '90-ih sa Pavicem: prethodio joj je zaboravljeni Radivoje Lola Djukic sa serijom serija za cijeg su prikazivanja - prema ocevicima ali i dokumentima - ulice ostajale bukvalno prazne.

Razlika je samo u tome, sto je svaka ondasnja TV serija, svaka epizoda, bila svojevrsno osvajanje slobode, ispipavanje pulsa, cesto i kontrolisano od drustvenih foruma : Pavic i pavicevstina su se - u duhu vremena - manuli toga, okrenuli se bezbolnoj komercijalizaciji koja je, bice, bila sve jeftinija ali i isplativija, sa humorom^tm koji je, kako se drustvo sve vise zaglibljivalo, postajao sve prizemniji i po autore bezopasniji, ali - sva je prilika - i isplativiji...

Da se ne gresi dusa, Pavic je bio - za srpske standarde - poprilican majstor dijaloga i, opet da se ne gresi dusa, autor nekoliko znacajnih takozvanih TV ostvarenja, pomenuo ih je ovde neko.

Interesantno, slican, skoro identican slucaj bio je i sa TV centrom #2 u pokojnoj Jugoslaviji, Zagrebom: od serija Miljenka Smojea, do post-Yu TV uradaka...