Frank Pembleton Posted June 20, 2022 Posted June 20, 2022 malopre postavio zikica simic na fb."Iz knjige Sabljasti trombon. 1997. Preveo Aleksandar Blagojević."Iz knjige Rok poezija, 1981. Prevod Nevenka i Zoran Žakula.....shiit has hit the fan. 3 2
Sandens Posted July 5, 2022 Posted July 5, 2022 STRAMBOTTI Kad noću dišeš, ja u polutami Osećam kako tišina svetluca, Dok slušam kako pored uzglavlja mi Na slepom oku tvoje bilo kuca; I tek u zoru kapke takne san mi, Kad tvoj se tanji od blizine sunca: Već godinama u sinkopi snimo, A naša ljubav stari kao vino. Ja usnem pored tebe tek kad zora Zapara noktom dno neba kroz grane — Pa znam kad sanjaš, znam i kakav san je, Da li paslika vrta ili mora. I tako čitam noćno putovanje Na licu voljenome, još bez bora: Da putovanje svede ujutro se U trag na jastuku i miris kose. Kada te pitam šta si snila noćas, Kažeš da ne znaš, ili se nasmešiš; Da l zbilja snito zaboraviš očas, Il zagonetku ne želiš da rešiš? Možda je bila pustoš i hladnoća, Pa zaboravom namernim se tešiš: Da mi je da ti mesto pesme ove Napišem čitak sinopsis za snove! Već godinama znam da nestajemo Zajedno: tako pisah još u dane Kad vreme beše val sa slanom penom Mladosti, svetlom strašću usijane; Sada sve više znam da nestaćemo Kao dva pozna ploda s iste grane, Koje zajedno strese krajem dana Odlučna, blaga ruka baštovana. Da li osećaš ovo ubrzanje: To prostori se sabiru u nama Ko med u saće; daljine se tanje Kao folija: iza nje je tama I vrv od zvezda neznanih, postanje Nesagledanog, crno usijanje — A s ove strane stanjene folije Pozno proleće. I magnolije. U disanje si moje upevana Ko molitva u obred. Tobom dišem. U rukopisu mom si upisana Između svakog slova koje pišem. Izuzmi sebe iz bilo kog dana, I ja ću biti izvesnosti lišen — A to su dani koje i ne brojim, Jer ne znam da li u njima postojim. Jednom, kad dugo bila si na putu Po nekom podneblju što nije tvoje, A nisam znao pravac ni maršrutu, Ni šta ti na tom putu pisano je, Kada po dan bi stao u minutu, Kad morao sam da volim za dvoje, Uvežbao sam vrhovnu veštinu: Strpljenje. Neki u toj vežbi ginu. Linije sveta vidljivog i inog Svetlucaju mi u tvojoj auri; u svetu izvan tebe ja sam inok U isposnici, leptir u čauri. U jednačini sveta mi smo binom: To nije reko Petrarka Lauri, No matrica je ista. Isti pokret. Govor duše s dušom, kako reče Sokrat. Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Što nepoznatom telu je putanja; Je li to zvezda? Il svetlost što misli Svoju težinu tokom putovanja? Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Zbližene tačnom merom odstojanja Koje u svemu odgovara crti Što spaja žiže ljubavi i smrti. Kad noću dišeš pored uzglavlja mi Ja slušam spori pokret zodijaka Nad ravnim krovom, glasove u tami Što boji prostor između dva znaka; Najbliži svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s tišinom — I ljubav naša stari kao vino. Ivan V.Lalić 1 2
beyoncé Posted July 6, 2022 Posted July 6, 2022 averovatno! baš sam juče čitala lalića - pet pisama. izgleda da je mnogo voleo reč sinkopa nadam se da nije patio od nje. 1 2
Šumejker-Levi 9 Posted July 30, 2022 Posted July 30, 2022 On 5.7.2022. at 19:01, Sundance Kid said: STRAMBOTTI Kad noću dišeš, ja u polutami Osećam kako tišina svetluca, Dok slušam kako pored uzglavlja mi Na slepom oku tvoje bilo kuca; I tek u zoru kapke takne san mi, Kad tvoj se tanji od blizine sunca: Već godinama u sinkopi snimo, A naša ljubav stari kao vino. Ja usnem pored tebe tek kad zora Zapara noktom dno neba kroz grane — Pa znam kad sanjaš, znam i kakav san je, Da li paslika vrta ili mora. I tako čitam noćno putovanje Na licu voljenome, još bez bora: Da putovanje svede ujutro se U trag na jastuku i miris kose. Kada te pitam šta si snila noćas, Kažeš da ne znaš, ili se nasmešiš; Da l zbilja snito zaboraviš očas, Il zagonetku ne želiš da rešiš? Možda je bila pustoš i hladnoća, Pa zaboravom namernim se tešiš: Da mi je da ti mesto pesme ove Napišem čitak sinopsis za snove! Već godinama znam da nestajemo Zajedno: tako pisah još u dane Kad vreme beše val sa slanom penom Mladosti, svetlom strašću usijane; Sada sve više znam da nestaćemo Kao dva pozna ploda s iste grane, Koje zajedno strese krajem dana Odlučna, blaga ruka baštovana. Da li osećaš ovo ubrzanje: To prostori se sabiru u nama Ko med u saće; daljine se tanje Kao folija: iza nje je tama I vrv od zvezda neznanih, postanje Nesagledanog, crno usijanje — A s ove strane stanjene folije Pozno proleće. I magnolije. U disanje si moje upevana Ko molitva u obred. Tobom dišem. U rukopisu mom si upisana Između svakog slova koje pišem. Izuzmi sebe iz bilo kog dana, I ja ću biti izvesnosti lišen — A to su dani koje i ne brojim, Jer ne znam da li u njima postojim. Jednom, kad dugo bila si na putu Po nekom podneblju što nije tvoje, A nisam znao pravac ni maršrutu, Ni šta ti na tom putu pisano je, Kada po dan bi stao u minutu, Kad morao sam da volim za dvoje, Uvežbao sam vrhovnu veštinu: Strpljenje. Neki u toj vežbi ginu. Linije sveta vidljivog i inog Svetlucaju mi u tvojoj auri; u svetu izvan tebe ja sam inok U isposnici, leptir u čauri. U jednačini sveta mi smo binom: To nije reko Petrarka Lauri, No matrica je ista. Isti pokret. Govor duše s dušom, kako reče Sokrat. Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Što nepoznatom telu je putanja; Je li to zvezda? Il svetlost što misli Svoju težinu tokom putovanja? Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Zbližene tačnom merom odstojanja Koje u svemu odgovara crti Što spaja žiže ljubavi i smrti. Kad noću dišeš pored uzglavlja mi Ja slušam spori pokret zodijaka Nad ravnim krovom, glasove u tami Što boji prostor između dva znaka; Najbliži svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s tišinom — I ljubav naša stari kao vino. Ivan V.Lalić Ova mi je jedna od najomiljenijih. Kad kažem ljudima da je bolja od Santa Marie, ulazimo u polemiku.
Šumejker-Levi 9 Posted July 30, 2022 Posted July 30, 2022 On 20.6.2022. at 12:19, Sundance Kid said: malopre postavio zikica simic na fb. Prejako.
Sandens Posted November 11, 2022 Posted November 11, 2022 Увело лишће О, како бих желео да се сетим оних срећних дана кад смо били пријатељи. У то време, живот је био лепши, и сунце је сијало јаче него данас. Увело лишће се гомила, Видиш, нисам заборавио... Увело лишће се гомила, тако могу и сећања и жаљења. А северни ветар их носи у хладну ноћ заборава. Видиш, нисам заборавио песму коју си ми певала. То је песма што личи на нас, тебе, која си ме волела, мене, који сам те волео, нас који смо живели заједно. Тебе, која ме волиш, мене, који те волим. Али живот раздваја оне који се воле, сасвим полако, без буке, а море брише кораке раздвојених љубавника на песку. Увело лишће се гомила, тако могу и сећања и жаљења. Али моја тиха и одана љубав увек се смеши и захваљује животу што сам те толико волео, што си била тако лепа, како можеш да желиш да те заборавим? У то време, живот је био лепши, и сунце је сијало јаче него данас. Била си ми најнежнија пријатељица, али немам зашто да жалим. А песму коју си певала, чућу увек, увек! 2 1
Sandens Posted December 27, 2022 Posted December 27, 2022 dovoljno je samo malo sunca i uhvati me to da moram da budem dobra svima da budem dobra bolesnom da kažem ozdravićeš slabom ojačaćeš ljutom proći će povređenom zaceliće uhvati me to do suza da svima kažem nije bitno ima nešto izvan svega podigni glavu umorni svete sunce je opet zasijalo a to znači sve uvek može ispočetka jer ako može sunce ponovo kroz mrak možemo i mi to je dokaz. Vitomirka Trebovac. 1 1
Sandens Posted April 6, 2023 Posted April 6, 2023 lijepo je od tebe što ne veruješ u ono čega nema pod nepristojnom zvijezdom i da život nije cvjetanje i branje maslačka pod čarobnim brijegom tomasa mana a kad nam se tijela poklope ni moj đavo ne zna za mene jedino njegov rep uvijek pokazuje tačno vrijeme zato ljubavi hajdemo na brijeg jer jedino još tamo mogu riječi LJUBAV I SMRT shvatiti kao neminovnost i najnježniju Mijo Raičević 2
Sandens Posted November 9, 2023 Posted November 9, 2023 Život je sve nešto iz početka. Juče i prekjuče sutra ne vrede. Nema na svetu dva ista petka, dve iste nedelje, dve iste srede. Pa čemu onda razočaranja? Ako je jedna ljubav - ćorak, Odmah se drukčije i lepše sanja. I kad si najviše tužan i gorak nekih se novih očiju setiš i shvatis da letiš… divnije letiš. Ko je to video da dečak pati? Da kunja kmezav i da plače? Svaki put moraš iznova znati da voliš bolje, da voliš jače. Ne da se vadiš. Ne da se tešiš. Već da se istinski do neba smešiš. Nema na svetu dve iste srede, dva ista utorka, dva ista petka. Sve nove ljubavi drukčije vrede. Živi se svaki put iz početka. Živi se da se nikad ne pada. Da budeš snažniji posle oluje. I da se u tvom srcu već sada Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje. Mika Antić 5
bradilko Posted June 27 Posted June 27 https://www.rts.rs/lat/magazin/kultura/vesti/5474055/ana-ristovic-nagrada-vasko-popa.html#:~:text=Najuglednija nagrada za poeziju u,Haše Popa i Fondacije Hemofarm. 1
Klara Posted August 3 Posted August 3 Fedru I ovo još hoću da znaš, dragi moj Fedre: živeli smo U vremenima sasvim očajnim. Od tragedije Pravili smo komediju, od komedije tragediju; A ono pravo: ozbiljnost, mera, mudra uzvišenost, Uzvišena mudrost, uvek nam je izmicalo. Bili smo Negde na ničijoj zemlji, ni mi sami, Ni neko drugi; uvek tek za korak-dva udaljeni Od onog što jesmo, onog što je trebalo biti. O dragi moj Fedre, dok budeš šetao Sa vrlim dušama, po ostrvu blaženih, Spomeni ponekad i naše ime: Neka se njegov zvuk rasprostre zvonkim vazduhom, Neka bar pođe ka nebu koje nikad ne dostiže, Neka nam se bar u vašem razgovoru duše odmore. Jovan Hristić
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now