Da Li Volite..

[Šumejker-Levi 9]

U mojoj glavi stanuješU mojoj glavi stanuješ: tu ti jeSoba i mali balkon s kog pucaVidik na moje misli najtananije.Ponekad slušaš kako mi zakucaSrce ko živi leptir iz kutije.Ja ti odškrinem vrata: niz basamakeSilaziš u vrt za kog niko ne zna.Na povetarcu lebdiš poput slamke.(Dok za to vreme, možda: neopreznaStojiš na nekom rubu, ispred zamke...)Nekad (u mojoj glavi dok baš skačešU morsku penu, ispod sunca, gola)spazim te kako po kiši preskačešBarice i sva u blatu do polažuriš na posao s licem ko da plačeš.Prolazi dan za danom i sva svotaVremena tvog se po dva puta zbira:Pa pola oko moga klupka mota.Vidim sa tvoga lica punog miraDa ne znaš kako živiš dva života.U mojoj glavi stanuješ i dubišCrne i bele hodnike za mojeMisli: kako mi bežiš il me ljubiš?Van tebe druge misli ne postoje.Samo dok spavam ti se nekud gubiš... Stevan Raičković

[KristinaS]

DOPADAš MI SE KAD ĆUTIšDopadaš mi se kad ćutiš jer kao da si odstuna,iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje.Kao da su ti oči nekud odlutalei poljubac jedan sklopio usne.I pošto su sve stvari pune moje duše,izranjaš iz njih njome ispunjena.Leptiru sna, na moju dušu ličiši ličiš na reč melanholijaDopadaš mi se kad ćutiš i kad si kao odsutna.I kao da se žališ, leptirice zaljubljena.Iz daljine me čujeć i glas te moj ne dodiruje.Dozvoli mi da ćutim zajedno sa ćutanjem tvojim.Pusti me da ti govorim takođe ćutanjem tvojim,svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.Slična si noći, zaćutala i zvezdana.Ćutanje ti je od zvezda, tako daleko i čisto.Dopadaš mi se kad ćutišjer kao da si odsutna.Daleka i bolna kao da si preminula.Samo reč, tada, jedan osmeh je dosta.I radostan sam, radostan što istina to nije. P.Neruda

[nautilus]

Mesec nad Bosutom1ćurka u kokošinjcu moje babe pravila je gužvućijukala je i šepurila se i na sve gledala sa visinećurana nije htela ni da pogledahtela je da se uda za labudaćurpurlikala je vikala je eto meneeto vas ko će koga ćao uzdisala jećurka kasnije iz lonca na šporetućao plakala je pozdravite mi ženika labudaćao odgovarali smo joj da znašpoješćemo ti i samu dušu3uveče smo se krili u štali među ajgirimameđu kravama uzalud smo se krili jer nas je očev glas uvek pronalaziouzbuđivali smo se kada su krave i konji mokriliu mozak su nam ulazili amonijak i toplotau slami sam skinuo gaćice jednojmirjani ž. iz beogradau selo je bila došla zato što je bioraspust i što je imala babu u slami samjoj skinuo gaćice pa smo se igrali mame i tateuveče smo na bosutu pravili fenjere od bundevauveče smo na bosutu umesto riba uhvatili mesečinumirjana ž. iz beograda ponela je na rastankumesečinu u očima i neku veliku tugu kao snoptuluzine što je deda nosio kravama u jasle3nežna je bila mirjana ž. kao suncokretkupali so se u bosutu u letu koje jebilo sasvim lepo kao svicinjena i moja baba su govorilepazite da se ne udavite u bosutune idite mokri u šumu tamo je hladno a ima i zmijamirjana ž. iz beograda i ja pošli smo da se kupamoskinuli smo odeću pod mostom gde je bila plažakupali smo se i sunčali na starom ćebetukojim je deda zimi pokrivao konja a leti sebe4miro ž. gde da te tražim ubeogradu on je tako velikia hteo bih da te nađem jer sebojim samoće i svoga licaRadomir Putnik 1965.

Edited January 13, 2008 by nautilus

[konzumer]

Tu i tamo, istina ne mora da se rimuje :)

[nautilus]

Zaljubio sam se.I nije mi do opisivanja.Jebo predele i pejsaže ijebo ljudske osobine ipisanje o tome. U koga?Ne znaš je.Kad?Sinoc.I kako si?Stalno sam žedan,pijem kiselu vodui život mi nije bogznaštai ocajavam al' ne brine me neizvesnost,jebo sutrašnjicu i jebo sekiraciju,sve životinje ocajavaju,to se mora,znam to,ne znam samo za biljke.Srđan Valjarević

[KristinaS]

Nebesko putovanjeNa snimkuNačinjenom na brežuljku iznad JabukeVide se moja zemaljska saputnica i jaDržimo se za rukeOna u letnjoj haljini s naramenicamaJa u košulji podavijenih rukavaZakoračili smo s vrha brežuljkaNa ravno nebo pred namaNa snimkuNačinjenom pre trideset godinaNe vidi se do koje smo zvezde stigliSočivo nas je uhvatilo s leđaNišta sa naših licaNeće se pročitati

[John Coltrane]

Drago Britvic KneginjicaOpet mi se tajno sa fresaka smesissa zavetnih slika kamenih albuma,a ja bi da ljubim, a ja bi da gresimkneginjice moja sa carskoga druma.Djakoni ti casni zavajali liceu letopis bdenja u mudrosti duma.I pred tobom klece lepa zatocnice, kneginjice moja sa carskoga druma. Ljubavi ziva najsladje bremezbog tebe vekovi mrua da sam ziveo u drugo vremeonda bih voleo nju. Ljubavi ziva topla je sobazauvek ostajem tua da sam ziveo u drugo dobaonda bih voleo nju.Opet mi je zudnja odskrinula dveriil silazi s trona il silazim s umajer moje se vreme casovima meri kneginjice moja sa carskoga druma.Pusti da zaronim u karmin tvog stigacudotvorne slutnje dozrelih agrumada zagrijem usne na hladnoci zidaknjeginice moja sa carskoga druma.Ljubavi ziva najsladje bremezbog tebe vekovi mrua da sam ziveo u drugo vremeonda bih voleo nju. Ljubavi ziva topla je sobazauvek ostajem tua da sam ziveo u drugo dobaonda bih voleo nju.

[Hippie]

-Moment of inner freedomwhen the mind is open & theinfinite universe revealed& the soul is left to wanderdazed & confus'd searchinghere & there for teachers & friends.

[Immemorial]

Moje devojke uvek puste neku suzu pred ogledalom, a posle šišanja, po dolasku od frizera... Evo jedne mnogo slatke pesmice koju je onomad neko postavio tamo, a je ponavljam ovde sa sve kometarom postavljača koji takođe čitucka po autobusima: Idem u sesti razred (& imam najruzniju frizuru na svetu)IIdem u sesti razredImam najruzniju frizuru na svetuNije trebalo da ispadne takoali mama je rekla da je frizerka jeftina i dobrai ja sam ponela svoj crtežsa pank siskama i dugacko pozadi(pomalo hokejaska frizura)Meni se dopalai frizerka je pogledala crtezi rekla da dobro crtamonda sam odjednom bila osisana do glaveona je rekla da je lepoi ja sam platilai otislaBacila sam crtez na putu do kuceNisam sigurna da li sam plakalaali trebalo je...IIIdem u sesti razredImam najruzniju frizuru na svetui najbolju mamu na svetuali sta vredi sto je toliko dobrakad mi je kosa odvratnai idem u sesti razredi mislim da sam samo malo lepsanekom bi se svidjalaNema veze stomama kuca na vratadonosi posluzavnik i kolacekad tamo ionako niko ne sedina ruzicastom pokrivacui voli me.......deo pesme iz knjige "Homecominhqueen"Ana Jergensdoter, koju rado citam u busu jer je mala knjiga pa mi stane u dzep od jakne, i iz jos par razloga

LEPO SPAVAJ.Mozes li da zaspissam od sebePalme se njisu na njenim posterimaMoglo bi da ne bude tako pateticnoKada bi npr. samo smeo da udjes kod njeSednes pored njeOslusnes sta sanjaIspostujes sve to ruzicastoStavis ruku na njeno celoi vidis njen osmehShvatis da lepse nece biti

[KristinaS]

Mojim si mislima ko hrana sudbine,Ili kao majski poljusak zemlji što je;Tvoja me naklonost - usreći i brine,Kao kad tvrdica ima blago svoje.On nekad uživa u njemu, čas strepiDa mu blago tajno ne ode drugima.Čas bih iznad svega da sam s tobom, lepi,A zatim zaželim da te i svet ima.Katkad si za moje oči pir obilja,A katkad gladujem za pogledom tvojim.Ne tražim i nemam ja drugoga miljaSem onoga koje pružaš likom svojim. Tako: čas gladujem, čas se za pir spremam, Nekad sam prebogat, nekad ništa nemam.šekspir LXXV sonet

[Indy]

Tin Ujević - Kolajna XXXIS ranom u tom srcu, tamnu i duboku,s tajnom u tom trudnu i prokletu biću,sa zvijezdom na čelu, sa iskrom u okugazi stazom varke, mrtvi Ujeviću;smrt je tvoja ljubav pri svakome kroku,smrt je u tvom iću, u tvojemu piću,smrt je u tvom dahu, i u tvojem boku,smrt, i smrt, i smrt u Nadi i Otkriću.Sto ti vrijedi polet u vlastitu čudu,što ti vrijedi volja i voljenje slijepo?Srce bije, pluće diše uzaludu;gle, bez hvajde ljubiš sve dobro i lijepo;kao sveli miris u razbitu sudupogiba u tebi pjev što si ga tep'o.

[KristinaS]

Uzalud je budimBudim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkamazbog neba razapetog između prstijubudim je zbog reči koje peku grlovolim je ušimatreba ići do kraja sveta i naći rosu na travibudim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovdezbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicomzbog anonimnih reči trgova budim jezbog manufakturnih pejzaža javnih parkovabudim je zbog ove naše planete koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebuzbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitkekada nebo nije više bilo veliki kavez za ptice nego aerodrommoja ljubav puna drugih je deo zorebudim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugihbudim je mada je to uzaludnije nego li dozivati pticu zauvek sletelusigurno je rekla:neka me traži i vidi da me nemata žena sa rukama deteta koju volimto dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budimuzalud uzalud uzaluduzalud je budimjer će se probuditi drukčija i novauzalud je budimjer njena usta neće moći da je kažuuzalud je budimti znaš voda protiče ali ne kaže ništauzalud je budimtreba obećati izgubljenom imenu nečije lice u peskuako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen. B.Miljković

[dare...]

Duško Trifunović (1933-2006) Kažu ljudi, najpevaniji čovek na ovim našim ex-yu prostorima...GOTOV ČOVEKEvo u stvari kako je to bilo...Tada sam bio vrlo neobičanBio sam već gotov čovekImao sam svoju draguI imao jednu tajnu.A kad imaš jednu draguI kad imaš jednu tajnuOnda su to po dve drageI dve tajne.I povedoh jednog danaSvoju draguTajnim putem prema tajni.A pomisli moja draga,Da ja nemam drugih tajniDo put tajniKojim smo se uzverali.Al ja sam jos nadmoćan bioPokazah joj jedno drvoČudna roda...I gledasmo zagrljeniU plodove previsoke.A pomisli moja dragaDa ja nemam drugih tajniDo to drvo.I put tajni kojim smo se uzverali.Bi mi žao moje drageJer ja sam jos nadmoćan bioPa joj rekoh svoju tajnu.Ko god ne sme da se popneTaj crvljivim plodovimaPokušava stresti zrele.S` onog tamo moga stablaS` kog još niko nije jeoOsim mene.To je bila moja tajnaTo poželi moja dragaA što želi moja dragato ja želim.I počesmo da tresemo...Bodrila me moja daragašturo voće dodajućiA pokupi posle samaNa maramuSve što pade.Pa smo onda slatko jeli moju tajnuI plakali od radosti...Kako ne bih zaplakaoTu je bila moja dragaKoja plače od radostiJer marama puna beše moje tajne.I još htela moja draga...Ja rušio i kupio na maramuOna jelaProsipala - a još htela...Sve mi manja postajalaSve se više odmicala.Mahnula mi iz daljineSa sredine tajnog putaI nestala...Plačući i posrćućiOd radosti.Sad sam ja tek gotov čovekMada nemam svoju draguNiti imam kakvu tajnuMada nisam neobičanAl` tek sad sam gotov čovek?************************PRISTAO SAM BIĆU SVE šTO HOĆEPristao sam biću sve što hoće,Evo prodajem dušu vragu svome.I ostaću samo crna tačkaPoslije ove igre kad me slome,Kad me mirno slome.Pristao sam biću sve što hoće!Mislio sam da se zvijeri boje,Ove vatre koja trag mi prati.I to sam mislio...A sad nosim kako mi ga skroje,Po meni se ništa neće zvati.Po meni se ništa neće zvati.Zablude sam, evo, prestao da brojim,Nemam kome da se vratim kući.Dokle pjevam dotle i postojim,Prijatelji bivši, prijatelji budućiPamtite me po pjesmama mojim...Pamtite me po pjesmama mojim...

Edited February 16, 2008 by dare...

[saveznik]

Branislav Petrović ... Proleće je opet! Kiša poljubaca! Ljubeći me ljubiš budućeg mrtvaca. O reci mi reci Da li si u stanju Da zamisliš moju Glavu ko lobanju? U pustome polju Prazno I duboko I mrava što živi gde Je bilo oko... I poljskoga miša što potajno želi Da istera mrava Pa da se useli... I pčelu! što sleti Kada vetar duva Na cvet što je niko Iz bivšega uva!... Budućnosti strašna Sudbo nevesela Kad bih bar mogao Da budem ta pčela... ... Kad gori čovek Ceo svet se Greje - Kad izgori Čovek Tad Pepeo sve je.

[KristinaS]

Oca pravoga nisi imalaMajka ti nije bila kod kućeKada si u sebi svet ugledala Rodila si se greškomImaš stas napuštene provalije I sva na odsutnost mirišešRodila si sebe samaVrtiš se u plamenim traljamaRazbijaš sebi glavu za glavomSkačeš sebi iz usta u ustaI staru grešku podmlađuješSagni se gola ako možešDo moga poslednjega slovaI pođi njegovim tragomSve mi se čini siroticeDa u neku prisutost vodiV.Popa (Sirota odsutnost)