Da Li Volite..

[zzzzz]

Mnogi znaju pesmu, a malo ko autora. Nisam ni ja doskora, dok nisam, dokon, pročeprkao...МАЈСТОРИ МАЈСТОРИАлександар СекулићМајсторе затекохна крову старе кућемењају сломљен црепмајстори на кровумајстори унутрамајстори, мајсторико вас је зваозашто дирате мој црни кровна којем стоји рода белана којем расте трава кудравамој кров у подножју дугог веказашто сте ми кућу заузелизашто сте напаличекићима ексеримачеткама бојамамајстори мајсториизлазите пустите меда сам кућу уређујемне чују ониукуцавају моје костифарбају мојом крвљуизносе из мог срцанамештај старинеподношљиви мајсторињих тридесет седе на мени једномдоћи ће кажу чувен гостловиће маглу по шумарцимаса твојом ће се кућом сударитимора да буде као из бајкеево теби огледалочешљај смех у њемулице ти је подупртожелезном тугоммајстори мајсторишта сте учинилито није моја кућато мој гост нијето више нисам ни ја

[iorel]

L'albatrosSouvent, pour s'amuser, les hommes d'?quipagePrennent des albatros, vastes oiseaux des mers,Qui suivent, indolents compagnons de voyage,Le navire glissant sur les gouffres amers.A peine les ont-ils d?pos?s sur les planches,Que ces rois de l'azur, maladroits et honteux,Laissent piteusement leurs grandes ailes blanchesComme des avirons tra?ner ? c?t? d'eux.Ce voyageur ail?, comme il est gauche et veule !Lui, nagu?re si beau, qu'il est comique et laid !L'un agace son bec avec un br?le-gueule,L'autre mime, en boitant, l'infirme qui volait !Le Po?te est semblable au prince des nu?esQui hante la temp?te et se rit de l'archer ;Exil? sur le sol au milieu des hu?es,Ses ailes de g?ant l'emp?chent de marcher.

[dare...]

?What comes from your willinghands I take. I beg for nothingmore.??Yes, yes, I know you, modestmendicant, you ask for all that onehas.??If there be a stray flower for meI will wear it in my heart.??But if there were thorns???I will endure them.??Yes, yes, I know you, modestmendicant, you ask for all that onehas.??If but once you should raise yourloving eyes to my face it would makemy life sweet beyond death.??But if there be only cruelglances???I will keep them piercing myheart.??Yes, yes, I know you,modest mendicant, you ask for all that onehas.?Rabindranath Tagore

***?Sve što daju tvoje darežljive ruke, primam.Inače, ne molim ni za šta.??Da, da, poznajem te skromni prosjače,Tražiš sve što neko ima.??Ako ima za mene, koji izgubljeni cvetak, poneću ga u svom srcu.??Ali, ako ima i trnja???Trpeću.??Da, da, poznajem te skromni prosjače,Tražiš sve što neko ima.??Kada bi samo jednom, htela da podigneš, svoje ljupke oči k`mome licu,Moj bi život bio zaslađen i posle smrti.??Ali, ako bi njihov pogled bio svirep???Pustio bih ga da probode moje srce.??Da, da, poznajem te skromni prosjače,Tražiš sve što neko ima."Tagora

[hijenahaha]

Evo za novo vreme, u ovome mrtvom nepostojecem satu:Vidim, da se ovde navode uglavnom pesme iz 20. veka, ali ovaj mrtvi nepostojeci sat iz dare..tovog posta ne moze, a da ne podseti na Vojislava IlicaSUMORAN DANKisa sipi...U daljiniPovila se magla gusta;Dan prolazi u tisini,Gora nema, polja pusta.U mrtvilu sve pociva,Nigde nema stvora ziva.Svuda pustos i dosadaCaruje i vlada,Niti srce stogod zeli,Nit se cemu nada.Rasejano pogled bludi,Tromo idu casi,Iz daljine zvono gudi,Razlezu se glasi,Odjekuje na daleko...Mora da je umro neko.P.S Hvala Lavinia za Miljkovica. Podseti me jos koje. Dosta je vremena proslo, kako ga nisam citao

[dare...]

Za ljubitelje letenja evo jedna ranoavijatičarska... VASIONACSto glasova iz stotine grla,Iz dubine stostruke mi svestiGrmi, kliče: -Još me nije strla,Teška radost zatajenih vesti.Sto pesama iz sto mojih vrela,Iz dubine stostruke mi vode.šiknu, viknu: -Nije me raspela,Zarobljena boginja slobode.Kliče, vapi duša mnogim umom,Buni se u grudi srce šire,Dokle hodam pogaženim humom,Uskrsnut ću Asir i Misire.Struje misli kao vrh zelenca,Pomiče se moja mrtva snaga.Sebe motrim usred svoga zdenca,Uspravljam se usred sarkofaga.Uske su mi ove male zemlje,Kratke su mi moje bele ruke.Gorke su mi ove suve zemlje,Ja bih mog`o, svetlo u hajduke.Kroz okean neba ja sam ronac,I u mrežu lovim mlečne staze,Mesečić, i Sunčić, Vasionac.Mene pravo samo zvezde paze!Borci viču: ?Konja!? A mornari ?Jedra!?A ja opit glasom pomorkinja vila,žudim samo plave vasione nedra.I ja vičem: ?Krila! Krila, krila!?Tin Ujević -Savremenik 1923"I pad je let!" (Duško Trifunović)

[John Coltrane]

jel citao neko zbirku poezije Radeta Sherbedzije On, neko drugi ?...(ako jeste zanimaju me utisci)...

[dare...]

Moje devojke uvek puste neku suzu pred ogledalom, a posle šišanja, po dolasku od frizera... Evo jedne mnogo slatke pesmice koju je onomad neko postavio tamo, a je ponavljam ovde sa sve kometarom postavljača koji takođe čitucka po autobusima: Idem u sesti razred (& imam najruzniju frizuru na svetu)IIdem u sesti razredImam najruzniju frizuru na svetuNije trebalo da ispadne takoali mama je rekla da je frizerka jeftina i dobrai ja sam ponela svoj crtežsa pank siskama i dugacko pozadi(pomalo hokejaska frizura)Meni se dopalai frizerka je pogledala crtezi rekla da dobro crtamonda sam odjednom bila osisana do glaveona je rekla da je lepoi ja sam platilai otislaBacila sam crtez na putu do kuceNisam sigurna da li sam plakalaali trebalo je...IIIdem u sesti razredImam najruzniju frizuru na svetui najbolju mamu na svetuali sta vredi sto je toliko dobrakad mi je kosa odvratnai idem u sesti razredi mislim da sam samo malo lepsanekom bi se svidjalaNema veze stomama kuca na vratadonosi posluzavnik i kolacekad tamo ionako niko ne sedina ruzicastom pokrivacui voli me.......deo pesme iz knjige "Homecominhqueen"Ana Jergensdoter, koju rado citam u busu jer je mala knjiga pa mi stane u dzep od jakne, i iz jos par razloga

[debaser]

Danas procitao u Vremenu:CRNJANSKIJa sam patila zbog izobiljaU tuđim gradovimaPo tuđim ulicama ljudiNisu čuli za tebeCrnjanskiJa sam te čitala ispod klupeI čitale su moje drugariceNe znam šta je bilo sa njimaOne suPo tuđim gradovimaPo tuđim ulicamaJa sam u gradu koji se smanjioI svet se isto smanjioCrnjanskiJa sam dobila sada glavutvojuNe znam šta sa glavom muškomDa radim sem da je stavimU kriloOva glavaTeška je za kriloCrnjanski Milena Marković(Pesma ovogodišnje dobitnice nagrade "Miloš Crnjanski" koju je dobila za knjigu Tri drame - šine, Paviljoni, Brod za lutke, u izdanju beogradskog Loma)

[Mocking Bird]

Mika Antić - Iz zbirke "Tako zamišljam nebo"SamoćaSvoju snagu prepoznaćeš po tomekoliko si u stanju da izdržiš samoću.Džinovske zvezde samujuna ivicama svemira.Sitne i zbunjenesabijaju se u galaksije.Seme sekvoje bira čistinesa mnogo sunca, uragan i vazduha.Seme paprati zavlači se u prašume.Orao nikada nije imao potrebuda se upozna sa nekim drugim orlom.Mravi su izmislili narode.Svoju snagu prepoznaćeš po tomekoliko si u stanjuda prebrodiš trenutak,jer trenutak je težii strašniji i dužiod vremena i večnosti.__________________P.s. Jedva uspela da kopiram "Koncert za 1001 bubanj", što mi je inače omiljena zbirka pesama i nepovratno je izgubila u jednoj od mnogih selidbi. Sad čitam i vidim da ju je gotovo nemoguće nabaviti. :(

[John Coltrane]

takodje posle texta iz Vreme-na, a povodom 30 godina od smrti Crnjanskog, uzeo sam Odabrane stihove Milosa Crnjanskog knjigu koju je shtampao Nolit 1972, a stihove je birao sam Crnjanski...Spomen PrincipuO Balsi, i Dusanu Silnom, da umukne krik.Blastela, vojvode, despoti, behu sram.Hajduckoj krvi nek se ori cik.Ubici diste Vidovdanski hram!Slavi, i oklopnicim, nek umukne poj.Despotica svetih nek nestane draz.Gladan i krvav je narod moj.A sjajna proslost laz.A ko nas voli, nek voli kamen goli.Nek poljubi mrznju i mrtve.Iskopane oci, vino sto se toci,u slavu ubistva i zrtve.O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik.Ocevi i braca i sestre behu sram.Osveti, majci nasoj, nek se ori cik.Raji, riti, diste kosovski hram.A suncu i manastirima ugusite poj.Kadife i svile nek nestane draz.Jauk i groblje je narod moj.A sjajna proslost laz.Moj narod nije steg carski sto se vije, nego majka, obescascena.Znoj i sirotinja i mrznja sto tinjau stidu zgarista i stena.1918.

[pppatologijana]

stojan simic krpicaLOLITAIprijenegostopomislimnate,dusamiuzletinaneboispoji sesBogom.

[Amos]

PESMA RADUdrugarska se pesma oripesma koja slavi radsrce gromko nek nam zborida nam živi, živi rad!!!podignimo u vis čelami - junaci rada svog,naša biće zemlja cela,da nam živi, živi rad!u divljaka luk i strela,željeznica, selo i grad,to su naših ruku dela,da nam živi, živi rad!!!

[Low-Life]

Polozio Bih Uvo Polozio bih uvo na tvoja nedrastavio bih dlan na tvoju misicudodirnuo bih usnama tvoj lakatprislonio bih koleno uz tvoj list.To doticanje svedoci da te volimsvako moze da te rastrgne kao vukali samo ja tvoje krvave komade sastavljam.

[dare...]

Jedno prisećanje na pesmicu za sve pačiće male, u ovom novogodišnjem jutru. Proletelo je vreme kada su i moje curice, nekad malene, odlučno i važno recitovale prvu stroficu, pred ponosnim bakama, dekama i komšilukom... Jane Taylor wrote the lyrics in 1806.***Twinkle, twinkle, little star,How I wonder what you are.Up above the world so high,Like a diamond in the sky.Twinkle, twinkle, little star,How I wonder what you are!When the blazing sun is gone,When he nothing shines upon,Then you show your little light,Twinkle, twinkle, all the night.Twinkle, twinkle, little star,How I wonder what you are!Then the traveler in the darkThanks you for your tiny spark;He could not see which way to go,If you did not twinkle so.Twinkle, twinkle, little star,How I wonder what you are!In the dark blue sky you keep,While you thro' my window peep,And you never shut your eye,Till the sun is in the sky,Twinkle, twinkle, little star,How I wonder what you are!(and here is new verse written by one of our visitors, Mr. Joel Hebets)Softly shining silver moon,Peeking at me in my room,When you're in the sky at night,The world around me glows so brightly,Softly shining silver moon,If you go, please come back soon.

[Morgenrot]

TUPA PESMAAna Ristović?šta ti je? Neraspoložena si??, pitaš.- ?Ne. Samo sam tupa, sasvim tupa, danas. Komplikovan mi je čak iljubavni dijalog u tom filmu.?-?Onda napiši tupu pesmu.?, kažeš.Ima danakada ti se činida si toliko tupda ne možeš sastavitini dve reči što imaju smisla.I kao da je neko spustio zavesuizmeđu tvojih očijui malog krematorijuma tvoje glaveu čijem pepelu oživljavajujoš samo navitalnije muve.Iz filmova pamtiš samo da behu u boji.Iz pozorišnih predstavasamo gomilu licakoja se, pre paljenja svetla,na pozornici drže za ruke.Iz svega viđenog na platnu svetasve što možeš da zaključiš jeda li je u pitanju aktili mrtva priroda. Trećeg nema.Ni osmeha Mona Lizeni dame sa hermelinom:oblici isuviše nedokučivi umu.Unutra ne ostade ništa,čak ni Foknerov Bendžida sastavi nepovezane senzacijeu pristojan roman toka svesti.Ne bi se moglo rećini da ima svesti.I kao da ništa video nisi. Ništa čuo.Od početka bio idiotna programu za osposobljavanje,prikačen za elektrodeod kojih je kroz jednu prodirala u telobeskrajna ljubav,kroz drugu beskrajan bol,kroz treću beskrajna, ali jalovaradoznalost, uzaludjer na kraju sve ispade samo razlikaizmeđu Rubensovog aktai mrtve prirode, koliko svačijetoliko i ničije.Ima dana,koji kao tup nož što uranja u mesojasnije prizivaju oštrinu,ili su tu samo zbog togada podsete.