Da, taj 22.

Toliko volimo Glendu Ognjenku

Edited April 8Apr 8 by Ras

I njega volim!

Pre mesec dana prvi put sam pročitala njegovu priču ''Posle ručka''. Nekako me je rasparčalo kako sam odmah shvatila ko je lik imenovan kao Nešto.

Da, Kortasar je fantastičan!

Hoću li naći Magu?

Čini se da mi čitav život stane u tu rečenicu.

Prošle godine, listajući temu o knjigama koje se čitaju, zapamtila sam tvoju rečenicu da je ta knjiga više od knjige. 🌸

Нем појма да л’ сам убо тему, није ни битно.. Није поезија ал’ је зато Хамсун

Ne znam koliko se kače lične škrabotine, ali davno sam se dopisivao sa jednom Jelenom na fejsu (kolega nam je zajednički drugar), nije htela da me doda. Nešto smo se dokačili priče o francuskoj književnosti, Barbare i tako to. Probao sam stihovima, ali nije išlo:

I Prever je u "Barbari" spominjao kišu
gde je sivo nebo oganj krv i čelik lilo
tajanstvenost kao da je prepoznao tišu
šta će sutra biti, što je nekad bilo

Januar je okasnio, ka zimi se hrli
vitraž prvog mraza naizgled je nest'o
koraci su usporeni, ali pogled vrli
ptice golih grana pronašle su mesto

Spominjao on je u kapiji čoveka
te pljusak koji se nadvio nad Brestom
Barbara je začuđena, to je novost neka
skoro kao Jelena mojim friend request-om

(ćuti, ja sam jednom Jelenku napisala knjigu 🤦🏻‍♀️)

1 hour ago, Šumejker-Levi 9 said:

Spominjao on je u kapiji čoveka
te pljusak koji se nadvio nad Brestom
Barbara je začuđena, to je novost neka
skoro kao Jelena mojim friend request-om

💕

11 hours ago, Klara said:

(ćuti, ja sam jednom Jelenku napisala knjigu 🤦🏻‍♀️)

💕

Ćuti, kad mi je davno došla devojka sa kojom sam prvi put khm khm, ja joj napisao pesmu i sav ponosan joj pročitao.

Posle mi je rekla da joj je neki lik napisao pozorišnu predstavu :D

Krasno, našla je lika koji voli dramu, tjaaa. : D

A Jelenko se oženio, pa sad od pisane reči ima samo spisak namirnica i recept za Zorkaptil. ♥️

Dok ja srećem mrzovoljne likove koji preziru umetnost, vesele žene i razgovor. Ne pamtim kad sam zadnji put napisala pesmu.

Odjek tela

posudi mi svoj mozak

uruči mi svoj obruč

svoju sedilju svoju sigurnost

svoju trešnjicu

ustupi mi svoju trešnjicu

ili barem neku drugu

predoči me svojim podočnjacima

ustremi se

u središte mog bića

postani krug tog središta

trougao tog kruga

kvadratura mojih noktiju

postani to ili ono ili barem

neko drugi

ali hodi za mnom preda mnom

zavodljivosti

između noći tvoje nagoće i zore tvojih obraza

između ivica tvog lica i opala tvojih stopala

između vremena tvog temena i prostora tvog razbora

između čengela tvog čela i kapi tvojih kapaka

između učkura tvojih ručki i kosina tvojih kostiju

između do tvog domalog prsta i re tvojih rebara

između režnja tvoje mrežnjače i riže tvoga irisa

između lave tvoje glave i nevolja tvojih pršljenova

između akta tvog zatiljka i uvale tvoje vulve

između trica tvojih trepavica i srsi tvojih prstiju

između maljeva tvojih malja i rude tvojih grudi

između pesama tvojih pesnica i štiva tvojih tetiva

između mena tvojih ramena i zona tvoga znoja

između laka tvojih lakata i kravata tvog vrata

između žive tvojih živaca i zova tvojih guzova

između puta tvoje puti i duži tvoje duše

između košpe tvoje kože i košuta tvojih kostiju

između arija tvojih arterija i praha tvog daha

između distiha tvojih sisa i sisa tvoga rista

između člana tvog članka i puha tvojih pazuha

između brvna tvojih obrva i trzaja tvog torzoa

između ića tvojih mišića i drva tvojih nozdrva

između žića tvojih mišića i srede tvog srednjaka

između bradve tvoje brade i šačice tvojih čašica

između petice tvoje pete i dvojke tvog podvaljka

između žice tvoje dužice i podoknica tvojih podočnjaka

između prsa tvojih prstiju i možda tvog mozga

između osana tvojih usana i globe tvojih zglobova

između pročelja tvoga čela i like tvoga lika

između plitkog tvojih pluća i plitkog tvog palca

između hristova tvojih ristova i lana tvog dlana

između godova tvojih jagodica i leća tvojih pleća

između mladeži tvojih mladeža i lista tvog lista

između razine tvojih obraza i onoga tvojih nogu

između asa tvog glasa i puba tvog pubisa

između kova tvojih kukova i klice tvoje karlice

između dara tvojih bedara i trena tvojih vena

između ilovače tvog milovanja i sredine tvog srca

između kolja tvojih kolena i imena broja

pupka tvoje vrpce

(Gerasim Luka)

Ne mogu da verujem, upravo čitam o njemu! : D

https://agoncasopis.com/arhiva/stari_sajt/broj_29/o%20poeziji/2-misel_degi.html

"Danas sam pročitala pjesmu koju mi je poslala “Veronika”.

Ja nemam dom

Gruba smrt oca mi odnijela
Grubi ljudi majku mi skrhali
Grube noći haljinu časti mi skinule
Gruba crkva boga mi razdjevičila
Gruba država domovinom mi se nahranila
I gdje je onda moj dom?

Jadna Veronika.

Moj dom je tamo gdje je Veronika. Moj dom je tamo gdje ste svi koji mi se javljate."

Edited April 18Apr 18 by Klara

An Ancient Gesture

I thought, as I wiped my eyes on the corner of my apron:

Penelope did this too.

And more than once: you can't keep weaving all day

And undoing it all through the night;

Your arms get tired, and the back of your neck gets tight;

And along towards morning, when you think it will never be light,

And your husband has been gone, and you don't know where, for years.

Suddenly you burst into tears;

There is simply nothing else to do.

 

And I thought, as I wiped my eyes on the corner of my apron:

This is an ancient gesture, authentic, antique,

In the very best tradition, classic, Greek;

Ulysses did this too.

But only as a gesture — a gesture which implied

To the assembled throng that he was much too moved to speak.

He learned it from Penelope…

Penelope, who really cried.

Edna St. Vincent Millay

...

Koga se tiče to što si ti za mene i Honolulu i

Madagaskar i Meksiko,

istorija koju, klecajući, obiđoh uzduž i poprijeko.

Tvoje ime nije ušlo ni u jedan leksikon.

Nema te ni u jednoj enciklopediji,

ni u jednom "Ko je ko"

Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,

krevet i suze i cvijeće u vazi.

Tvoje oči su mi jedina lektira

u ovom danu koji prolazi i odlazi.

1971

MIROSLAV MANDIĆ JEBE SVIMA MATER

poslednje veliko umetničko delo u dvadesetom veku

krajem januara vraćao sam se kući. noću. sam. mlada zver

razgnevljen i čedan. povređen i zgađen nad sobom. ponesen i

već raznesen. stvaralačkom i neobuzdanom snagom u mislima

sam proleteo kroz umetnost dvadesetog veka i spoznao da je

priča završena i da je u njemu ostalo poslednje veliko delo

miroslav mandić jebe svima mater

delo-grom koje me je ubilo i spasilo

 

 30. septembra 2009. dopisao sam:

krenuti. sebe voditi sebi

genijem puta – genijem ruže

dete umetnosti dvadesetog veka

umrlo je za umetnost svih vekova 

grom stvaranja miroslav mandić jebe svima mater

poslednje veliko delo koje je odnelo sve ljudske zločine

i sve zločine umetnosti preobrazilo se u

bog miroslav mandić bog jeste svima mater