tango serbiano...

[hattori]

"Dužnička kriza preti Srbiji"18. februar 2008. | 11:52 | Izvor: Beta Beograd -- Argentinski "scenario" finansijskog sloma moguć je i u Srbiji, upozorio je ekonomista Mlađen Kovačević. On je dodao da je to naročito moguće ako se pogorša finansijska situacija i odnosi sa Evropskom unijom. "Čak i ako se to ne desi, a rast spoljnog duga bude sličan prošlogodišnjem, 'argentinski tango' je moguć čim se potroše sve devize ostvarene privatizacijom i kada godišnji anuiteti po osnovu spoljnog duga pređu 3,5 do četiri milijarde dolara, rekao je on u intervjuu za današnji broj lista Glas javnosti. Prema njegovim rečima, to bi se moglo dogoditi za dve do tri godine. "Srbija je sa 26,23 milijarde dolara spoljnog duga rizično zadužena zemlja", kazao je Kovačević. I po kriterijumima Svetske banke, Srbija je, i pored privremenog vraćanja spoljnog duga u prošloj godini od oko 900 miliona dolara, ostala u grupi visokozaduženih zemalja, dodao je on. "Spoljni dug u prošloj godini povećan je za čak 6,6 milijardi dolara ili 33,8 odsto. Ako bi se tempo njegovog povećanja nastavio do kraja ove godine, on bi bio čak 35 milijardi dolara", istakao jeKovačević. Prema njegovim rečima, spoljnotrgovinski deficit, koji je u prošloj godini prešao 9,5 milijardi dolara, može se pokriti ukoliko se strancima proda sve što je planirano i ukoliko se uzmu dodatni krediti. "Ogroman problem bi mogao nastati ako se znatno pogoršaju političke prilike zbog Kosova i ako se, eventualno, bitno pogoršaju odnosi Srbije sa EU", naglasio je Kovačević dodavši da bi u tom slučaju priliv deviza bio znatno manji, dobijanje novih kredita bilo bi ozbiljno ograničeno i pod težim uslovima, a devizne rezerve bile bi znatno smanjene.

e nedamo kosovo!

[Lancia]

e nedamo kosovo!

a za 26,23 milijarde dolara ?

[pobednik]

Ova katastroficna predvidjanja od G-dina Kovacevica slusamo vec 8 godina. U 2001 je rekao da smo prezaduzeni i da u sledecoj (2002) ulazimo u opasnost da naa IMF stavi na 'crvenu listu". Vec 3 godine prica sa vremena na vreme o argentinskom scenariju.Nismo prezaduzeni ni po jednom kriterijumu, mada treba biti oprezan prilikom dodatnih zaduzivanja...ova prica se uvek pojavljuje kada je vlada u krizi...Ovim "analiticarima" nista ne verujem

[Time Crisis]

Uze mi reč iz usta. To isto sam od njega prvi put čuo (skoro od reči do reči) negde krajem 2002. i početkom 2003, znači pre pet godina. Stvarno pomalo već smara sa "argentinskim tangom". Ne kažem da treba biti opušten, ali bih njegovo predviđanje ipak uzeo sa rezervom. :)

[Aule@]

a za 26,23 milijarde dolara ?

hehe

[Dr Wu]

a na koji se dug misli? javni ili privatni? ako je ovo drugo u pitanju, sta se obicnih gradjana tice koliko je, na primer, miskovic zaduzen?o kvalitetu duga vodi racuna onaj koji je dug odobrio.

[misko maric]

Kao popriličan ekonomski laik, smatram da je precenjena navodna opasnost od spoljneg duga, posebno što on više nije državni, već privatni, a privatni biznis će, ako ne bude rata i nekog teškog sranja, to već naći način da vrati.Ne znam zašto ne pominje spoljnotrgovinski deficit, koji je katastrofalan.I javnu potrošnju, za koju se zna da je (kao i javni monopoli - dve strane iste medalje koja se zove stranačko pljačkanje zemlje) jedno od najvećih sranja u Srbiji.Naravno i nedovoljno brz rast bruto društvenog proizvoda.

[Glorfindel]

To je stara prica o prezaduzenosti.Iako je dug privatni, on moze da ima znacajne posledice ako dodje do bankrota preduzeca koja su te kredite i uzela. Uticaj je indirektan, jer bi ljudi mogli da ostanu bez posla, pa da prestanu da servisiraju svoje obaveze.Drugo, kao privatni krediti, onis su odobreni na osnovu debelih investicionih studija, i obezbedjeni su hipotekama i valutnim klazulama.Ono o cemu g-din Kovacevic prica su odnosi ukupnog duga prema drustvenom proizvodu i izvozu. Ali to je kalkulativna kategorija i bitna je ako je dug suveren, odnosno garantovan od strane drzave, pa ona mora iz budzeta to da vrati, te posledicno prouzrokuje budzetski deficit.Argentinski scenario je proucavan milion puta i bio je posledica populisticke politike koja je kao glavni rezultat imala slabljenje kursa i obezvredjivanje stednih uloga.Ovde se moze dogoditi da svi nastradamo zbog Kosova i nemogucnosti i nesposobnosti vlasti da se sa tim problemima nosi. Svi smo zrtvena jagnjad srpskog sna, a ima brat bratu godinu dana kako kolaju price o datumu proglasenja nezavisnosti Kosova.A kolektivno zrtvovanje bi moglo da ima efekat spram koga je Argentinski scenario p... dim.

[Dr Wu]

To je stara prica o prezaduzenosti.Iako je dug privatni, on moze da ima znacajne posledice ako dodje do bankrota preduzeca koja su te kredite i uzela. Uticaj je indirektan, jer bi ljudi mogli da ostanu bez posla, pa da prestanu da servisiraju svoje obaveze.Drugo, kao privatni krediti, onis su odobreni na osnovu debelih investicionih studija, i obezbedjeni su hipotekama i valutnim klazulama.Ono o cemu g-din Kovacevic prica su odnosi ukupnog duga prema drustvenom proizvodu i izvozu. Ali to je kalkulativna kategorija i bitna je ako je dug suveren, odnosno garantovan od strane drzave, pa ona mora iz budzeta to da vrati, te posledicno prouzrokuje budzetski deficit.Argentinski scenario je proucavan milion puta i bio je posledica populisticke politike koja je kao glavni rezultat imala slabljenje kursa i obezvredjivanje stednih uloga.Ovde se moze dogoditi da svi nastradamo zbog Kosova i nemogucnosti i nesposobnosti vlasti da se sa tim problemima nosi. Svi smo zrtvena jagnjad srpskog sna, a ima brat bratu godinu dana kako kolaju price o datumu proglasenja nezavisnosti Kosova.A kolektivno zrtvovanje bi moglo da ima efekat spram koga je Argentinski scenario p... dim.

Pa, dobro, ako g-din Kovacevic zaista prica o tome, onda to ima smisla jer taj odnos, na neki nacin, pokazuje kakav je kvalitet duga odnosno na sta se trose "pozajmljene" pare. Ipak mi nije jasna ta katastroficna ideja da ce poverilac automatski pozatvarati sve firme i prouzrokovati veliku nezaposlenost. To se u USA i UK radi svakodnevno (mnogo hedge fondova upravo na taj nacin pravi pare), a oni imaju jednu od najnizih stopa nezaposlenosti u razvijenom svetu. Druga stvar je sto Srbi moraju da se nauce da postoji i akcijski kapital- ne mora sve na dug.

[Glorfindel]

Ipak mi nije jasna ta katastroficna ideja da ce poverilac automatski pozatvarati sve firme i prouzrokovati veliku nezaposlenost.

Teorijski je moguc domino efekat, odnosno aktiviranje tzv. default risk-a, da duznici nece servisirati svoje obaveze. To je tesko ostvarivo. Kada su likvidirane cetiri velike banke, Jovan Rankovic je govorio o tom efektu, jer kad se nad preduzecem aktivira likvidacioni postupak, sve obaveze automatski dospevaju. Hedziraju ovde firme svoj posao, nije to strano, ali kod medjunarodnih fondova, mada najcesce tipske rizike preko osiguravajucih zavoda.

[Dr Wu]

Hedziraju ovde firme svoj posao, nije to strano, ali kod medjunarodnih fondova, mada najcesce tipske rizike preko osiguravajucih zavoda.

Nisam mislio na hedziranje koje rade firme, nego na hedge fondove koji kupe neku propalu firmu, prestrukturiraju (citaj: isparcaju) je, odvoje profitabilno od skarta, naprave par novih firmi i onda njih prodaju na trzistu.

[Glorfindel]

Aaaaaa, to.Pa nije praksa, generalno. Bivsa velika preduzeca (drustvena) restrukturirala je Agencija za privatizaciju, i to se najcesce svodilo na smanjenje radne snage, spin off non core delatnosti i otpis obaveza prema drzavi i fondovima (razni porezi i doprinosi).Ja sam radio na tim projektima restrukturiranja i retko gde su se prodavali parcici, ne racunaju non core EPS-a i Gosu, recimo. Magnohrom je, recimo, prodat kao celina, iako obuhvata potpuno razlicite delatnosti (rudarstvo, nemetale, elektroidndustriju, reciklazu...). Problem je sto su delovi tih velikih preduzeca bili medjusobno zaduzeni zbog razlicitih osnova, a najcesce bi samo jedno preduzece radilo, dok su kod ostalih preduzeca racuni bili blokirani, pa nastane muka ko kome duguje i koliko. Cesto je to bilo samo magla...

[Dr Wu]

Problem je sto su delovi tih velikih preduzeca bili medjusobno zaduzeni zbog razlicitih osnova, a najcesce bi samo jedno preduzece radilo, dok su kod ostalih preduzeca racuni bili blokirani, pa nastane muka ko kome duguje i koliko. Cesto je to bilo samo magla...

Da, jeste problem, slazem se, ali zato to i rade hedge fondovi, koji spremni da preuzmu taj rizik (bez kojeg, jbg, nema ni profita) i koji mogu da plate advokate i face koji mogu rascistiti sav taj maze. A to je uvek i svuda magla. No, da se vratimo na temu posta, ipak mislim da je dug veci problem za poverioca nego za onog koji dug treba da vrati.

[Glorfindel]

Stoji to poslednje, ako izvrsni postupak nije efikasan. Nasi zakoni i dalje stite duznike i poverilac je taj koji mora da dokazuje... To je perverzno ponasanje, jer su, ako nista drugo, odredbe Zakona o obligacijama jasne i zna ko, kako i kome duguje.Kod nas imas slucaj da bivsa velika preduzeca nastupaju sa pozicija sile, pa ne placaju ili placaju obaveze na parcice i ucenjuju poverioce na razne nacine. Drastican primer bio je slucaj Jugotehne koja je prisajedinjena RTB-u, iako je za njega nabavljala sirovine i pomocne materijale, ali je "dobrovoljno" pristala da bude deo grupe...Sudovi najcesce pokusavaju da spuste loptu i naprave dogovor, sto je pogresno i rezultiralo je gomilanjem dugova kod bivsih velikih preduzeca. Mala preduzeca, bilo drustvena ili privatna, nisu imala tu privilegiju i ne daj Bozhe da nisu platili obaveze na vreme. Tu, naravno, ne racunam razne "bizmismene" koji su poslovanje svodili na neplacanje obaveza i beskrajno zaduzivanje od jedne do druge banke...

[Dr Wu]

Stoji to poslednje, ako izvrsni postupak nije efikasan. Nasi zakoni i dalje stite duznike i poverilac je taj koji mora da dokazuje...

Policijska drzava+nekorumpiran sudski aparat (ovo skoro da zvuci kao definicija USA, )->jako trziste->bogato drustvo. Znaju to i ovi nasi komunisti na vlasti- zato su i postavili Jocica na vlast.