Povijest Kosova,

[Zoe]

Prije svega molim ucesnike da pokusaju biti neutralni koliko je god moguce, a primarno pozivam i molim sve historicare da nam pojasne samu povijest Kosova kako bismo mi koji ne znamo, bolje razumjeli.(I molim King da ovdje bude stroga, ali javlja mi se da ona zna bez da joj kazem :))Dakle, za nas (a ne samo zbog nas) koji ne znamo (a iskreno, gotovo nista ne znam o tome) kako tece historija Kosova? Hajde da pokusamo racionalno, vracajuci se do samih prapocetaka, utvrditi sto je kljucno u ovome sto se dogadja danas.

[nesha taxista]

Bilo bio dobro ako neko slučajno ima izveštaj Karnegijeve komisije o događajima tamo u 1. svetskom ratu., a naročito nakon samih borbi. To negde ima prevedeno na bugarski, ali na srpski nije nikad, probao sam da pronađem.

[MancMellow]

.... zali Boze uzaludnog trosenja forumskog prostora. <_<

Ziza, ne postoji istorija Kosova. Ja nemam nekih velikih problema sa onim sto se dogodilo 17.02. u Pristini, to mozes da vidis na politici, ali reci da nekakva kosovska nacija ili teritorija Kosova kakva je ona danas ima nekakvu posebnu svoju "povijest" jednostavno ne bi odgovaralo istini. Ako te zanima vise moras iscitati dobre istorije Vizantije, Srbije, Otomanskog Carstva i albanskog naroda i tu se mozes informisati detaljnije o istoriji Kosova i Metohije (posto to ipak jesu dve razlicite istorijske oblasti). Edited February 20, 2008 by M16

[Zoe]

Ako te zanima vise moras iscitati dobre istorije Vizantije, Srbije, Otomanskog Carstva i albanskog naroda i tu se mozes informisati detaljnije o istoriji Kosova i Metohije (posto to ipak jesu dve razlicite istorijske oblasti).

Pa znas kako, danas o bilo cemu sto me zanima mogu procitati, ali nekao sam racunala da ce biti zanimljivije ako to cujem od ljudi kojih se tema direktno tice. (a tice se, zar ne.) Ocito sam pogrijesila. Nista zato, ni prvi ni zadnji put. :)

[MancMellow]

Pa znas kako, danas o bilo cemu sto me zanima mogu procitati, ali nekao sam racunala da ce biti zanimljivije ako to cujem od ljudi kojih se tema direktno tice. (a tice se, zar ne.) Ocito sam pogrijesila. Nista zato, ni prvi ni zadnji put. :)

Jao sto si naporna :P :D Evo ajd osnovno cu, ali necu ulaziti u detalje: daklem do pred kraj XI veka tu vladaju Vizantija, a na kratko i Bugarska (kraj IX i poc. X v.) Etnicki sastav je, uglavnom Sloveni (najvecim delom oni koji se rasirilo etnicko ime Srba) u nizim predelima i starosedeoci (Srbi su ih zvali Arbanasi) u visim. Ne znam procentualan odnos niti mislim da bi se to moglo lako utvrditi. Raski (srpski) zupani u XI veku vladaju severno od Ibra (zvuci poznato, zar ne?), dok je vlast Vizantije bila stabilna juzno od Lipljana. Tokom XII v. cas Srbi, cas Vizantija vladaju Kosovom, a krajem XII veka ulazi u sastav srednjovekovne Srbije i ostaje do otprilike sredine XV v. premda je ta oblast konkretno posle Kosovske bitke vecinu vremena bila vazalna u odnosu na Otomansku drzavu. Oblast je plodna, a i komunikacijski je cvor velikog dela Poluostrva pa je postepeno postala centralni deo srpske srednjovekovne drzave. Eto to su poceci sto se tice srpske drzavnosti na Kosovu. E sad ako si stvarno bila over&out, onda nista...

[Zoe]

E sad ako si stvarno bila over&out, onda nista...

Nisam, ukoliko topic konacno krene. Ja zelim znati i prije svega razumjeti okolnosti, a bez uzavrelih strasti i emocija. I ne zelim da mi vise itko ikad baca bombe nad glavom zbog "uverenja". Da ponovim, racunala sam da ce se naci bar x ljudi koji ce znati argumentirano pojasniti zasto i kako je doslo do situacije u kojoj je Kosovo danas i kako je bilo jucer. To sto na Politici manje-vise svi vicu da je "Kosovo srBsko", meni ne znaci bas - nista.

[Zoe]

BGhost, hvala ti na strpljenju. (M16 i tebi takodjer) . Vec zahvaljujuci vama dvojici mi je slika malo jasnija, dakle mozemo reci da je povijesno gledano, Kosovo zaista srpski teritorij - povlacim paralele sa Hrvatskom povijescu koja je takodjer bila vrlo burna. I nisam sigurna da bi Hrvatska reagirala drukcije od Srbije da joj oduzimaju npr. dio koji zeli Nikolic, tzv. Krajinu. Molim vas korak dalje. Zasto je Kosovo tijekom SFRJ cesto bilo sprdnja i ocito se razvijalo daleko sporije od svih ostalih dijelova i koji je zapravo cilj ondasnje jogurt revolucije a koja se tice i Vojvodine ?

[harper lee]

BGhost, hvala ti na strpljenju. (M16 i tebi takodjer) . Vec zahvaljujuci vama dvojici mi je slika malo jasnija, dakle mozemo reci da je povijesno gledano, Kosovo zaista srpski teritorij - povlacim paralele sa Hrvatskom povijescu koja je takodjer bila vrlo burna. I nisam sigurna da bi Hrvatska reagirala drukcije od Srbije da joj oduzimaju npr. dio koji zeli Nikolic, tzv. Krajinu. Molim vas korak dalje. Zasto je Kosovo tijekom SFRJ cesto bilo sprdnja i ocito se razvijalo daleko sporije od svih ostalih dijelova i koji je zapravo cilj ondasnje jogurt revolucije a koja se tice i Vojvodine ?

Da pokusam da odgovorim na prvi deo.Zato sto je stanovnistvo Kosova bilo izrazito zaostalo kad je drustveni razvoj u pitanju. Gradovi su bili mali, elita tanka a stanovnistvo pretezno ruralno koje je zivelo u vecim zajednicama. Dodatni problem je ocajan odnos prema drzavnoj administraciji koja je proizvela totalno nepoznavanje toga kako funkcionise relacija drzava - pojedinac. Komunisticka negativna selekcija kadrova, naravno, nije nimalo pomogla. Do kraja sezdesetih godina XX veka tradicionalni i moderni nacin zivota su bili ravnopravni takmaci. Bio je cak problem ubediti ljude zasto je neophodno slati zensku decu u skolu kada je krajem sezdesetih donet Zakon o obaveznom skolovanju. Bilo je slucajeva da su policijske patrole isle po kucama i maltene silom odvodile zensku decu u skolu.Drustvo je bilo podeljeno po klanovima, uglavnom baziranim po teritorijalnom principu. Do kasnih sedamdesetih, recimo, to jest do demonstracija iz 1981. godine, spic drzavne uprave su uglavnom cinili ljudi iz Djakovice. I vertikalna i horizontalna stratifikacija drustva odvijala se vise po obicajnom pravu i klanovskim vezama nego po bilo kom normalnom kriterijumu. To je omogucilo veoma visok nivo nepotizma i korupcije u drzavnim organima. Sve ovo je drzano u zamrznutom stanju i nije se mnogo talasalo oko toga, zbog teskog nasledja medjuetnickih sukoba koji su bili konstanta na Kosovu jos od druge polovine 19. veka, nakon sto je otomanska Imperija prakticno predala vlast lokalnim mocnicima, naravno muslimanima. Posto je srpsko stanovnistvo pretezno bilo hriscansko a albansko muslimansko, to je proizvelo dodatni pritisak na medjuetnicke odnose. Generalno gledano, zbog straha od eskalacije tog nasledja centralna vlast u Beogradu bila je zadovoljna relativnim mirom na Kosovu koji su obezbedjivali klanovi na vlasti i nije se puno mesala u unutrasnje poslove Kosova, narocito posle iskustava koje je imala sa divljanjem Aleksandra Rankovica tokom pedesetih i ranih sezdesetih godina koj je bilo usmereno prema lokalnom albanskom stanovnistvu.Sve u svemu, zahtevima za modernizaciju koji su se postavili krajem sezdesetih nije imao ko da odgovori na adekvatan nacin. Nekako u to vreme pocela je da puca kora tog na silu uspostavljenog bratstva i jedinstva, albanskim demonstracijama u Pristini i drugim kosovskim gradovima, sto je primoralo drzavu da ubrza proces modernizacije, otvaranjem Univerziteta, upumpavanjem velike kolicine novca kroz Fond za razvoj nerazvijenih i pokusajem da se stvori nova elita obrazovanijih i modernijih kadrova. Kako je sav taj napor legao na korumpirano i neobrazovano drustvo, stvorena je pretpostavka da se elita formira artificijelno i ubrzano, umesto spontano iz postojecih resursa. Dodatni problem je bio sto se permanentno desavao ogroman odliv ljudi, Srba pretezno u Beograd, Albanaca uglavnom na Zapad, tako da je ionako tanka univerzitetska produkcija uglavnom sluzila za proizvodnju kadrova za nekog drugog.Sve to vreme postojala je neometana dinamika losih etnickih odnosa o kojima necu govoriti nista buduci da sam ziveo na Kosovu i nisam objektivan. No, bilo kako bilo, nakon Titove smrti Albanci su smatrali da je doslo vreme da postave pitanja svog statusa u SFRJ i doslo je do demonstracija. Prve od 11. marta su bile relativno benigne, ali su ponovljene 26. marta u nesrecno vreme kada je stafeta prolazila kroz Pristinu, verovatno je to bilo nameravano. Posto je ta stafeta bila jedan od simbola Titovog nasledja, reakcija drzave na demonstracije je bila efektna i brutalna. Demonstracije su ugusene do 2. aprila kada su se na ulicama Pristine pojavili tenkovi iz Skoplja. Drzava ih je proglasila neprijateljskim i uklonila kompletan postojeci kosovski politicki kadar, zamenjujuci ga novim (tada je Azem Vlasi izleteo na povrsinu kao prvi Titov omladinac). Medjutim, frustracija Albanaca zbog takve reakcije drzave prelila se na lokalne Srbe i stvorila je na njih dodatni pritisak koji je narocito bio jak tokom 1984. i 1985. godine. Posto to vise nije moglo da se prikriva otvorila se rasprava na najvisim politickim i drzavnim forumima oko toga kako ce se hendlovati taj kosovski problem. A onda se u tu raspravu, guran od svog najboljeg prijatelja Ivana Stambolica (kojeg je kasnije naredio da ubiju), ukljucio i jedan manje-vise nepoznati komunisticki funkcioner, predsednik Gradskog odbora Saveza Komunista, Slobodan Milosevic, koji je brzo uvideo kakav potencijal to kosovsko pitanje ima za ubrzani mars prema vlasti...Ostalo neka preuzme neko drugi. Taj deo je prilicno poznat.

[No7]

Molim vas korak dalje. Zasto je Kosovo tijekom SFRJ cesto bilo sprdnja i ocito se razvijalo daleko sporije od svih ostalih dijelova i koji je zapravo cilj ondasnje jogurt revolucije a koja se tice i Vojvodine ?

Kosovo nije se sporolo razvijalo nego je zaostatak bio veliki, tamo se puno ulagalo i Srbija(narocito Vojvodina) i Hrvatska i Slovenija su ogromne novce izdvajale za razvoj Kosova.Ustavom iz 1974. mnogi u Srbiji su smatrali da je napravljena velika nepravda i da je jedino Srbija podeljena na SAP-ove to je stvaralo frustracije narocito je to doslo do izrazaja 1981. i demonstracija Albanaca, kada je bilo jasno da SFRJ nece moci preziveti barem ne u onakvom obliku kakav je bio tad, i trazenja Republike. E onda se sve vise pocelo po Srbiji pricati o napadima na Srbe po Kosovu i tada je sve krenulo, Vojvodina je samo iskoriscena da se zbog Kosova centralizuje vlast.

[kgmr]

Uzasno me pogadjaju misljenja da je suzivot izmedju Srba i Albanaca nemoguc jer idu protiv svega u sta verujem, a opet se takav stav namece istorijom i razvojem dogadjaja. Zar je nemoguce da iskoci nekakva intelektualna snaga, pokret, sta vec, koji bi nametnuo postovanje bar elementarnih ljudskih nacela?

jasno da je moguce (shvatimo ovo doslovno, molim).

[harper lee]

Harpere, vecinu stvari vezanih za Kosovo mozemo naci kopanjem po arhivama i istorijskim knjigama. Upravo je licno iskustvo ono sto nedostaje da se zaokruzi slika dugotrajnog konflikta. Kao sto i sam kazes, iskustva koja sam imao prilikem da cujem su vecinom toliko jednostrana da u startu nisu kredibilna. Iz nekog razloga, cini mi se da bih tebi bio spreman da poverujem. Prvenstveno me zanima odnos izmedju dva naroda - da li je njihova egzistencija tekla potpuno paralelno ili su se ipak mesali, druzili i postovali van okvira izuzetka. Zatim, da li je netrpeljivost tokom osamdesetih bila bas tolikog intenziteta, sa posebnim osvrtom na pritisak albanske zajednice na Srbe. Sta je po tvom misljenju glavni sastojak konflikta? Meni se cini da je ipak razlicita vera najveci sadrzalac svih sukoba tokom ovih 150 godina, a da su frustracija zbog neostvarenih nacionalnih ciljeva, siromastvo i nerazvijeni drustveni odnosi samo spoljna manifestacija i opravdanje koje se poteze linijom manjeg otpora. Pocetkom dvadesetog veka je i u Srbiji bilo oko 90% ruralnog stanovnistva, ukidanje kmetstva je imalo tek poluvekovnu patinu, pa opet drustvena sevst nije bila toliko suzbijena koliko se cini da je bila na Kosovu.

Dobro, uz ogradu da ovaj moj tekst neki Albanac verovatno ne bi potpisao, da napisem kako ja vidim tu stvar.Moje je misljenje da istorijski nesporazum Albanaca i Srba nema veze sa verom. Srbi jesu listom pravoslavci ali Albanci su podeljeni na tri velike svetske konfesije - islam, katolicizam i pravoslavlje. Albanaca muslimana ima najvise ali je katolicka zajednica veoma velika i mocna (bivsi premijer Albanije je bio katolik) i na Kosovu i u samoj Albaniji. Dok su Albanci katolici vrlo priljezni vernici to se ne moze reci za Albance muslimane koji su prilicno nonsalantni kad je vera u pitanju i pridrzavaju se verskih obicaja relativno povrsno. Ni u jednom, pa ni u najradikalnijim albanskim poltickim projektima, ne mogu se naci primese religijskog fundamentalizma i netrpeljivosti. Sadasnji premijer Kosova, recimo, izrastao je iz necega sto se zvalo marksisticko-lenjinisticka grupa a bila je nacionalisticka gerila. Kod Albanaca je taj etnicki momenat bio i ostao odlucujuci sto, kada se uzme u obzir njihova zalosna istorija unutrasnjih sukoba i sukoba sa drugima, zivota velikih delova stanovnistva u raznim drzavama koje nisu bile albanske i pripadajucih frustracija zbog toga, nimalo ne iznenadjuje.U sustini, mislim da su Albanci etnicki prilicno introvertna zajednica, narocito ovi koji su ziveli na teritoriji bivse SFRJ. Od drugih ih je pre svega odvajao jezik i poreklo i taj jaz niti su mogli sami da prevazidju, niti je iko zeleo, a jos manje uspevao, da im u tome pomogne. U nemogucnosti da se potpuno integrisu birali su zatvaranje u svoj etnicki kontekst, sto je stalno proizvodilo osecaj otudjenja koji se najvise ogledao u vrlo rasirenom misljenju da su gradjani drugog reda i da ih niko ne voli i ne ceni. Nacin na koji su se drugi odnosili prema njima ucvrscivao ih je u tom uverenju, zato sto je njihovo misljenje da su gradjani drugog reda najcesce bilo utemeljeno na vrlo konkretnim primerima.Doduse, nisu ni oni sami u tom pogledu bili cvecke. Od Prizrenske lige u politickom smislu postoji kod Albanaca uverenje da su istorijski zakinuti i od tog doba do danas jedine politicke konstante koje se mogu izvuci iz albanske politike je osecaj frustracije zbog te uskracenosti i zelja da se izmedju raznih albanskih etnickih teritorija u raznim drzavama izbrisu sve granice i objedini se taj etnicki prostor. Liberalni Albanci kazu u Evropskoj Uniji, radikalni preferiraju Veliku Albaniju. Tu frustraciju su najvise placale njihove neposredne komsije iz dva razloga: prvo, zato sto su te komsije bile identifikovane sa drzavama koje su im uskracivale prava, a drugo, zato sto su te komsije Albanci smatrali preprekom da ostvare svoj puni etno-politicki uticaj na teritorijama na kojima zive. Otuda je uvek u mesovitim sredinama postojao kontekst rapidnog smanjivanja procenta nealbanskog stanovnistva. U mirnim i po sebe nepovoljnim vremenima uglavnom su isplacivali, ponekad nerazumno velikim parama, imovinu koja nije pripadala Albancima. U vremenima koja su bila povoljna po njih, bavili su se (i jos uvek bave) raznim vrstama pritisaka da se oslobode elemenata koje smatraju tudjim. Tako se mogu razumeti i oni pokusaji sa Albanskim Gorama, ilirskim crkvama po Kosovu i slicnim istorijskim podvalama koje u najvecem broju slucajeva imaju nepodeljenu podrsku kod ogromne vecine Albanaca, cak i onih liberalnijih.U potrazi za identitetom Albanci se oslanjaju na nikad dokazanu pricu da poticu od Ilira. Tu pricu nikada nijedan ozbiljan istoricar koji nije Albanac (cak ni, po Albance veoma predusretljivi, Noel Malkolm u knjizi "Kosovo: A Short History", koja je medju liberalnim Albancima veoma popularna) nije podrzao, prosto zato sto nema nikakvih ozbiljnih dokaza za to. Albansko poreklo na Balkanu ostaje prilicno misteriozno i pored ozbiljnog upinjanja albanskih istoricara da potvrde tu vezu sa Ilirima. To ne znaci da oni zaista nisu autohtono stanovnistvo sa tim poreklom, samo znaci da za to nema bas nikakvih ozbiljnih dokaza. Postoje i neke teorije o poreklu Albanaca kod srpskih istoricara, ali je pitanje koliko se te teorije mogu uzeti nepristrasno. Ja ih licno ne dozivljavam ozbiljno.Sa svoje strane, kosovski Srbi (domicilno stanovnistvo) od Albanaca se ne razlikuju toliko koliko bi se dalo zakljuciti iz medjusobne mrznje i nepoverenja. Za Srbe je povoljna okolnost sto su u poslednjih stotinak godina ziveli unutar svog maticnog etnickog konteksta pa je i njihov razvoj zbog te frekvencije kontakata sa ostalim delovima drzave bio brzi od albanskog. Narocito se to ogledalo u sposobnostima administriranja drzavne uprave i javnog sektora gde su Srbi toliko odskocili da i dan danas mnogi Albanci zale sto nisu uspeli da zastite dovoljno gradskih Srba u ovim poslednjim etnickim ciscenjima koji bi im danas pomogli da sami brze razviju te sposobnosti.Na zalost, taj ubrzaniji razvoj kosovskih Srba je probudio zelju da se distanciraju od onih koji su im bili toliko slicni, tako da je najrasprostranjenije osecanje koje su izgradili prema Albancima bio cisti rasizam. Srbi su sebe jednostavno smatrali boljim i tako su se osecali kad nisu mogli nista drugo i ponasali kad im je to dopustala situacija. Oslonjeni na "svoju" drzavu cesto su, narocito devedesetih godina proslog veka, pribegavali izrazitoj bahatosti prema Albancima koja je dolivala vatru na ionako skromne medjuetnicke odnose.Sve ovo pisem pod "Srbi" i "Albanci" radi skracivanja. Zapravo, govorim o vecinskim stavovima. Ispod tog loseg konteksta oni koji su uspeli da se odupru "rasistickom treningu" saradjivali su i druzili se sasvim normalno. Za mene kao Srbina, postojale su neke osobine kod mojih prijatelja Albanaca koje su mi bile jako znacajne - posvecenost prijateljstvu, potpuno odsustvo oklevanja da ucine uslugu kad ti je potrebno, osecanje da ne sme da ti ostane duzan i tako dalje. Tradicionalna albanska zajednica je, makar u kontekstu muskih odnosa, imala tipicne visoke moralne standarde za vecinu tradicionalnih kanona i oni su se tih standarda strogo pridrzavali.Sto se osamdesetih tice. Milosevic je zbog potreba svoje antialbanske propagande zestoko preterivao, ali u osnovi nije izmislio sikaniranje Srba. Nakon demonstracija iz 1981. Albanci su generalno postali vrlo neprijatni i agresivni prema Srbima. Mislim da ni sam ne mogu da izbrojim koliko puta sam imao etnicke incidente, od onih najblazih, kad ti neko kaze kad cuje da govoris na srpskom "Idi u Srbiju, ovo je nase, ako sam ne odes zna sta te ceka" pa do onih problematicnijih, kad se okupi grupa od cetrdesetak Albanaca pa te napadnu letvama i kamenicama na ulici kad primete da si Srbin. Nekoliko puta sam u kuci imao savetovanja, nakon raznih opasnih situacija, da napustimo Kosovo, ali nekako nikad nismo uspeli da napravimo dovoljno dobar plan. Drugima je to uspevalo. Iz mog odeljenja iz osnovne skole, od tridesetak ucenika negde pocetkom devedesetih je ostalo nas troje. Secam se toga odlicno jer sam slucajno naleteo na odeljensku sliku i izbrojao sam.Ja sam, ipak, ziveo u Pristini, gde je postojala jaca policijska i medijska kontrola i veci broj normalnih Albanaca, tako da je nekako i bilo podnosljivo. Price koje sam cuo iz seoskih sredina ili iz manjih gradova po Kosovu su mnogo gore i ukljucivale su i ubistva, silovanja, paljenja imovine, prebijanja i slicno, ali to ne mogu da posvedocim osim u onim slucajevima koji su postali poznati u javnosti, pa o njima znate isto koliko i ja. Interesantno je da niko od Albanaca jednostavno to nije hteo da vidi. Politicari su osudjivali po sluzbenoj duznosti, ali nije mi se jednom desilo da cujem kako se zale na to da moraju zbog pritiska iz Beograda (od federalnih vlasti) da rade takve stvari, to jest da lazu o onome sto se zapravo nije desavalo. Mislim da je to ignorisanje najvise doprinelo da se kod Srba stvori jak osvetnicki revolt, koji je prouzrokovao veoma ozbiljne posledice tokom devedesetih, kad se curak okrenuo naopako.I to ti je tako izgledalo sve vreme koje ja pamtim. Kad su jedni gore oni tlace ove druge i obrnuto. Niko to nije uspeo da prekine do sada, a koliko vidim iz ponasanja UNMIK-a, njihov odgovor na prekidanje tog zacaranog kruga je da se otarase Srba potpuno i da tako zatvore tu tuznu pricu. ja jedino tako mogu da objasnim sve ovo sto se desavalo od 1999. naovamo, narocito od 17. marta 2004. pa do danas.Ne mogu vise, zabolese me prsti od kucanja.

[Indy]

U sustini, mislim da su Albanci etnicki prilicno introvertna zajednica, narocito ovi koji su ziveli na teritoriji bivse SFRJ. Od drugih ih je pre svega odvajao jezik i poreklo i taj jaz niti su mogli sami da prevazidju, niti je iko zeleo, a jos manje uspevao, da im u tome pomogne.

za trud!(Plus, da se izvinem žiži za opstrukciju teme, bio sam ubeđen da je tema postavljena provokacije radi... šta ću, imam i ja svoje predrasude).Samo jedno (matoro) prisećanje iz JRM (jugoslovenske ratne mornarice, za ove koji ne znaju), iz 1980. U vreme dok smo se, za današnje pojmove, nenormalno dobro družili bez obzira ko je odakle došao, naši drugari sa Kosova (koje onda niko nije zvao "Albanci" u svakodnevnom govoru) su se družili samo međusobno i zaista izgledali nekako "uvređeno"... što ja onda kao mornar-tinejdžer baš nisam mogao da razumem. Najbolji drugovi su mi bili par bosanskih muslimana, o kojima niko onda nije razmišljao kao o "muslimanima", samo sad rekonstruišem na osnovu imena: Nihad i Fadilj - koji su imali zarazno smešne odvale, nešto kao naši privatni "nadrealisti" i jedan makedonski Ciganin, Dangev - majstor za tetovaže u pijanom stanju. Ovo naglašavam da se razume da je to bilo jedno (za današnje pojmove) totalno nepredrasudno vreme. Moj najbliži brodski "kolega", kormilar, bio je jedan od tih Kosovara, Beriša Tajer (27 godina otad, i još se sećam), bio je sasvim fin, pametan i obrazovan, stariji od nas, ali ipak se držao za sebe, tj. sa ostalima iz njihove ekipe. Gde im je bio kao neki šef.Sećam se nečeg drugog, vrlo specifičnog: jednog drugog Kos. Albanca, nekog Gašija; jednom smo ga sa čuđenjem videli kako plače, usamljen. Posle smo uspeli od nekog zastavnika da iščačkamo informaciju o čemu se tu radilo: naime, došao mu je red da iskoristi odsustvo (na čemu se tamo prilično insistiralo, jer oficiri nekako nisu voleli to "nakupljanje skraćenja" i preran odlazak iz vojske). Momak, navodno, nije želeo da ide kući - toliko su siromašni bili njegovi i u tako lošim uslovima su živeli.

[kgmr]

ruzan trol: ja se secam da su nama pricali da albanci pisaju na hranu koju prodaju.

[No7]

A jezik? Mislis da jezik ne igra ulogu podele? Moja neka iskustva iz Bosne posle rata govore da zajednicki jezik igra prilicnu ulogu i u losem i u dobrom kontekstu to na Kosovu nisam primetio. Edited February 23, 2008 by No7

[Indy]

A jezik? Mislis da jezik ne igra ulogu podele? Moja neka iskustva iz Bosne posle rata govore da zajednicki jezik igra prilicnu ulogu i u losem i u dobrom kontekstu to na Kosovu nisam primetio.

Ah, da, onoj mojoj mornarskoj priči nedostaje taj deo. Ovi obrazovani (kao moj drug Beriša) su pričali odlično, ali većina nije skoro ništa znala s-h jezik, i iza leđa se pričalo da namerno neće da nauče, jer onda na grdnje i ribanje starešina uvek mogu da odgovore sa "Ja ne zna jezik".