Jump to content
IGNORED

Nostalgija


MrX

Recommended Posts

Posted
Niti je Drazen svetac, niti je Divac, a i sveci postanu sveci kad nesto zabrljaju pa se posle iskupe.Mislim da je ovo sustina svega. Naravno da je Drazen bio bolji sa Zoranom, Franjom i Stojkom, ali koga bi to u SAD zanimalo Drazenovo prijateljstvo sa nekim ko je bio na kraju klupe Bostona pre 20g i kog se niko ne seca? Ovo je prava holivudska prica, o harizmaticnom Divcu i Drazenu koji je umro mlad i time mnogo vise time nego igrama u NBA usao u legendu (videti recimo pod Dzems Din), o raspadu jedne zemlje prikazanom kroz raspad prijateljstva...
Upravo.Zapravo, imam utisak da su Cutura, Arapovic i Stojko duboko nesrecni sto su nedostojni da budu deo jedne takve price jer nikome nisu zanimljivi, pa iz misijih rupa kenjaju uvis ka pravim velicinama.Kako to da Dino, Kukoc i ostatak porodice Petrovic ne sumnjaju u njihovo prijateljstvo, vec se nasli ovi tipovi da olajavaju mnogo vece od sebe?Cak i da ova dvojica i nisu bili neki mega-giga prijatelji koji bi dali desnu ruku jedan za drugog, to za samu pricu i nije toliko bitno.
Posted

Meni je Cutura u secanju ostao kao simpatican lik, posle ovog sto sam citao vise nije tako.O filmu necu da pricam, jer sam ga gledao nesto iz preskoka. Planiram da ga pogledam lepo celog. Jel se daje jos u bioskopima?

  • 3 weeks later...
Posted (edited)

Evo ga u toj sezoni u kojoj je kao prvi i jedini plej Partizana ( neka se Parežanin ne naljuti, jer gotovo da nije ni igrao ) igrao po 40 minuta i sa ostalima iz tog sjajnog tima ( #5 Danilović, #8 Vujačić, #10 Savović, #12 Divac, #13 Popović, #14 Paspalj :Hail: :Hail: :Hail: , #15 Nakić ) osvojio Kup Radivoja Koraća protiv Vive, deklasirao Jugoplastiku, tada neprikosnovenog evropskog prvaka, u finalu Kupa SFRJ ( u polufinalu ponižena Cibona, sa sve Sunarom, Arapovićem, Cvjetičaninom, Čuturom, Miličevićem, Razićem ) i istu tu Jugoplastiku tukao dva puta u prvenstvu SFRJ.Nesretno su izgubili prvu utakmicu finala play off-a u Bg, a u Splitu je novčić završio posao.Da, te sezone nije bilo boljeg pleja u Jugoslaviji, a teško i u Evropi.Ko ga nije tada gledao, neka potraži na Youtube-u utakmicu sa Vivom, koju je u celosti postavio underPFC: http://www.youtube.com/watch?v=ulkkKH-tstM&feature=related

post-3914-13016928524767.jpg

Edited by Paspalj14
Posted

Gledao deo neke stare utakmice Sonics-Suns - Kendal Gill je sada profi bokser!

  • 1 month later...
Posted (edited)
Током лета 1991. био сам на припремама са репрезентацијом за Европско првенство у Италији. Био сам капитен тима. У неком тренутку мој кум Миленко Савовић и ја били смо на ручку са Драганом Кићановићем, директором Партизана, који нам се пожалио да „нема тренера за наредну сезону“. Рекао сам му: „Ја имам тренера за тебе“. Питао ме је на кога мислим, а ја сам му одговорио: „На себе“. Тада се све завршило на томе, на осмеху све тројице. Две недеље касније Кићановић ме је звао и рекао да хитно дођем код њега. Када сам ушао, још с врата ме је питао: „Хоћеш ли да будеш тренер Партизана?“ Поставио ми је и тежак услов: морам одмах да завршим играчку каријеру. Ломио сам главу целе ноћи, консултовао пријатеље и одлучио да прихватим... Тако је почело.
Верујете ли у „менталитет нација“? У Европи влада мишљење да су наши играчи успешни зато што имају посебан победнички дух?Не верујем у то... Нема колективног победничког менталитета, нема супериорних нација. Све је индивидуално и све је ствар рада. Тренирао сам играче свих могућих националности и не прихватам да је неко бољи зато што је Србин, Литванац или не знам ко. Квалитет одређују рад, таленат и „хемија“ групе.
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=61015 Edited by pacey defender
Posted

bolje ovde da stavimonce brothers sutra u 21 na rts1

Posted

Nema na čemu. Dopada mi se Željkov intervju. U vezi ovog drugog citata, samo pitanje je malo bezveze formulisano. Prvo ne znam da li u Evropi zaista vlada takvo mišljenje. Ko tako misli? Ne znam da li iko ozbiljan može da misli da Srbi, to jest košarkaši Srbi imaju pobednički duh koji ih vodi ka uspehu. Kako to da fudbaleri Srbiji nisu zaraženi istim sindromom?ALi, bez obzira na formu pitanje, odgovor je odličan. Čisto da se demistifikuje priča o sportskoj naciji.

  • 1 month later...
Posted (edited)
Nema na čemu. Dopada mi se Željkov intervju. U vezi ovog drugog citata, samo pitanje je malo bezveze formulisano. Prvo ne znam da li u Evropi zaista vlada takvo mišljenje. Ko tako misli? Ne znam da li iko ozbiljan može da misli da Srbi, to jest košarkaši Srbi imaju pobednički duh koji ih vodi ka uspehu. Kako to da fudbaleri Srbiji nisu zaraženi istim sindromom?ALi, bez obzira na formu pitanje, odgovor je odličan. Čisto da se demistifikuje priča o sportskoj naciji.
First of all, I would like to apologize for writing in English. I don’t know Serbian. In fact, I’m Spanish. Regarding Zeljko Obradovic’s answer about mentality, I would like to explain the story of that interview. I’ve written a book about the Yugoslavian basketball (“Stolen Dreams: The Yugoslavian basketball”), for which I interviewed lots of the kosarka’s main characters: Boza Maljkovic, Drazen Dalipagic, Aleksandar Djordjevic, Dino Radja, Predrag Danilovic, Dino Radja, Aza Petrovic, Svetislav Pesic, Zeljko Jerkov, Luka Pavicevic…Portada-BaloncestoYugoslavo-1.jpg Another one of the interviewees was Zeljko Obradovic. Vladimir Stankovic (the journalist who signs this interview) was with me in the conversation with Zeljko. It was last summer. It was a long interview (like all the others that I did for the book), about three hours of recording. When Zeljko won the Euroleague, Vladimir decided to interview him deeply. For not repeating the same questions about his story as a coach and player (the conversation could arrive to four or five hours), he took of the last summer’s interview the answers concerning to his background. Of course, he asked Obradovic concrete things about this season. I’m explaining it because the surprising answer, the one about the winning mentality, it’s not really about the Serbian basketball, but about Yugoslavian. That was a common cliché in Europe about the Yugoslavian basketball stars (they were more ambitious because of the aiming of improving to leave the country and earn more money). That was what we asked Zeljko (because that’s the book’s topic: the Yugoslavian basketball). In fact, I asked this question to a lot of coaches and former players. By the way, the book (it’s not an interview’s book, they’re mixed with history, narrative, players’ descriptions...), it’s going to be translated to Serbian. It’s probably going to be on sell the next Autumn. If someone is interested, there’s a complementary web with videos, audios of the interviews (in Spanish, Italian or English)… http://www.baloncestoyugoslavo.com If you take a look at the “Videos” label, you’ll find some that you couldn’t imagine. The “scissors’ fight” of the Eurobasket’81, the Junior European Championship Gmunden’86 (Dobras, Kukoc, Radja, Djordjevic, Divac, Ilc), Bormio’87, Vrbas’88 (Komazec, Danilovic, Grmusa, Tabak, Alihodzic…), 80’s league’s finals (the first seconds of the Sibenka’s no show in 1983, Mihovil Nakic’s basket in 1984) or Reprezentacija (included Manila’78 or Moscow’80). I hope to see the web translated to English and Serbian shortly. Best regards, and sorry for the advertisement. Edited by nanauj
Posted
naravno, slika koju sam postavio nije poster koji sam opisao. U šutu za tri poena izvan linije 6.25m sa distance, Paspalj je naravno šurirao koristeći i desnu ruku, ali to je tako smešno izgledalo kada onako celo telo zanese na levu stranu, a lopta se nalazi u nivou ramena, možda još izvan gabatita :Hail:ova slika je verovatno napravljena prilikom njegovih ulaza ka košu iz ugla, kada se se onako baci unazad na stranu, a desnom rukom pravi senku da mu reflektori ne smetaju pri šutu. :Hail: Sećam se da sam k'o klinac slično šutirao, svi me zajebavali kako rahitično to izgleda. Nije da se nisam trudio.
Pregledavam ovaj topic i kad smo kod Paspalja on je poslednji igrac koji je nosio starke Kako je smesno bilo svi nose one topten adidas a Palja u starkama. :lol:
Posted (edited)

"Moja prva košarkaška radost je titula koju je uzeo Kića sa timom tadašnjih početnika: Boban Petrović, Arsenije Pešić, naravno - Miško Marić ."Misko: gledao sam te utakmice u hali sportova i mogu ti reci da nikad posle nisam video jednu evropsku ekipu da igra tako brzu kosarku.Kako su oni igrali to je bila poezija. Kica je bio posebna prica nikad nisam video tako velikog igraca da se stavi u sluzbu timu kako u napadu tako i u odbrani.

Edited by bergasa19

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...