The Creep Tapes (2024 - )

Krip je dobio svoj celovečernji šou, i to kakav! Sve ono što je funkcionisalo u prva dva filma, od pažljivo građene misterije do postepenog otkrivanja detalja o našem presimpatičnom i potpuno poremećenom Kripu, kojeg maestralno tumači Mark Duplas, u okviru dve sezone serije dodatno je produbljeno.

Premisa je i dalje identična kao u filmovima: Krip unajmljuje ljude da ga snimaju dok se predstavlja kao neko drugi, a svako od njih na kraju tragično skonča. Zli jezici rekli bi da je takva premisa previše jednostavna. Međutim, ono što ovu seriju izdvaja jeste glumački X faktor u liku Marka Duplasa, koji zaista pomera granice onoga što se može postići kroz interpretaciju jednog lika.

U jednom trenutku izaziva sažaljenje, već u sledećem empatiju, a onda vas potpuno izbaci iz ravnoteže kada shvatite koliko je zapravo njegov lik duboko poremećen. U nekoliko navrata uhvatio sam sebe kako razmišljam: „Kako su im uopšte dozvolili da ovo snime i prikažu?“

Prijatno me je iznenadilo i pojavljivanje manje poznatih glumaca i glumica, čiji likovi iz epizode u epizodu padaju pod njegov šarm, laži i bizarno ponašanje koje čest pripišu tragičnim događajima. Upravo zbog toga dinamika nikada ne deluje predvidivo, iako postavka zapleta jeste.

Ako ćemo iskreno, nije teško razumeti zašto ljudi u seriji poveruju Kripu. On vešto igra na kartu empatije i manipulacije, što je osobina koja je zajednička mnogim stvarnim serijskim ubicama o kojima smo mogli da slušamo kroz dokumentarne filmove i serije. I interesantan je profil ljudi koje lovi i hvata na te finte i ponašanje. Uglavnom su to ljudi koji imaju finansijskih problema, usamljeni ili još gore, vide potencijal u snimanju takve osobe i da na tome čak i nešto zarade.

Smatram da je posebno ingeniozna odluka da se gotovo sve odvija u zabačenim Airbnb smeštajima. U odnosu na oba filma uvedeni su i novi formati kamera, pa svaka epizoda pronalazi drugačiji način da ispriča priču koja bi, u pogrešnim rukama, lako mogla da postane repetativna.

Baš zato što se ovde ekipa, ne troši ogroman novac na produkciju niti na velika glumačka imena, autori imaju mnogo više prostora da razvijaju lik koji je definitivno jedan od moralno najambivalentnijih i najluđe osmišljenih u skorijoj pop kulturi. Ako zadrže ovu kreativnu slobodu, ne bih se iznenadio da Mark Duplas bude igrao Kripa sve dok ne osedi.

Iskreno, očekivao sam da će mi koncept posle nekoliko epizoda dosaditi, naročito zbog toga što serija često zalazi u veoma mračne i skrajnute situacije. Međutim, svaki put uspeju da smisle novi ugao, drugačiju dinamiku ili zanimljiv komentar na ljudsko ponašanje, uz povremene reference na poznate filmove.

Ne bih previše otkrivao, ali ovo je vraški dobar primer kako se može osvežiti žanr pronađenog materijala (found footage). Još je hrabrije to što autori vrlo dobro znaju gde treba da povuku granicu, i ne oslanjaju se na eksplicitno nasilje, već na osećaj nelagode koji ostaje dugo nakon gledanja.

Upravo zato serija deluje toliko jezivo, jer su njeni najstrašniji momenti zasnovani na psihologiji i ljudima koji su potpuno slomljeni, spremni da pređu svaku granicu kako bi nahranili svoje najprimitivnije instinkte.

P.S. Preporučio bih da prvo pogeldate prva dva filma, jer ima detalja koji se nadovezuju sa serijalom.