Posle krace zimske pauze nastavljamo da se bavimo pesmama o mesecima.

Albert Ajler je u produzenom trajanju dekonstruisao poznati dzez standard iz ratnih godina, prepun nostalgije, sada izvrnut naopacke i bez umilnih reci, zvuci kao priprema za onovremene prvomajske demonstracije pracene nasiljem.

Iako fri dzez u to vreme, ranih sezdesetih, bio nije bio nepoznat medju americkom publikom, doduse stidljivo i u ogranicenom obimu, Ajler je kao i mnogi drugi, krcio sebi put preko daleko otvorenijeg Starog kontinenta.

Zabelezno u Stokholmu 1962.

Dajte neki vas tip

Edited April 23Apr 23 by ultra plasticni

6 hours ago, Krampa said:

dje god da odem na net ovi mi se pojavljuju. jesu simpa i dobra muzika ali imam osecaj da me progone

angine de poitrine opet u akciji...

Prince and The Revolution - Sometimes it snows in april

sa, za mene vrlo čudnog albuma Parade (1986) , koji nikako nisam uspevao da svarim kao kompletno delo, ni onda, kao ni danas.

Album je zapravo nastao od pesama za film Under The Cherry Moon (nikad gledao) i došao nakon megauspeha sa Purple Rain i neuspeha sa Around The World in a Day (ovaj sam jako voleo).

Sa Parade su preživele dve pesme: Kiss, megapesma koja je progutala i potisnula čitav album i evo ova krhka melanholična tema koja je prilog za ovde.

Edited April 24Apr 24 by Ras

JAMC - April Skies

Izgleda da je april, bar za autore iz osamdesetih mesec melanholije. Album je Darklands (1987)

U2 - Pride (In The Name of Love)

zbog stihova koje jednostavno pamtim:

Early morning^*, April four
A shot rings out in the Memphis sky
Free at last, they took your life
They could not take your pride

^*Atentat na Martina Lutera Kinga se dogodio u 18 časova. Bono, navodno uživo ovaj stih menja u Early evening

Edited April 24Apr 24 by Ras

savremeni folk rivajvelisti bi dusu dali da mogu da isporuce ovakvu magiju u manje od 2 minuta

Moguće je da @ultra plasticni usled avangardne malaksalosti previđa klasičnu temu i klasičan bigbend album April in Paris, Count Basie 1957.

Priznajem, da ovaj kičerski omot ne poziva na istraživanje:

Moj izbor biće ipak izvođenje Čarlija Parkera i to jednostavno iz sentimentalnih razloga, jer su počeci mog zanimanja za džez vezani za, svojevremeno i kod nas objavljenu ploču/kompilaciju: Charlie Parker – Bird - The Original Recordings Of Charlie Parker (Verve Recors, PGP RTB 1989.)

Na ovoj se ploči nalaze tri teme sa gudačima, koje odudaraju od ostatka, generalno i od opusa Čarlija Parkera, a među te tri je i April in Paris.

Originalno, u diskografiji Čarlija Parkera, April in Paris najpre je objavljena na albumu (Charlie Parker) With Strings (1955). Iz mora nepotrebnih informacija koje pamtim, ovo je album koji je Charle Watts svojevremeno navodio kao jedan od omiljenih mu džez albuma.