....na nekoga, na neko mesto gde vam je bilo posebno lepo, gde ste proveli lepe trenutke s nekim koga volite, s nekim društvom, neke lepe vesti, neka radost, neko otkriće, ushićenje, nešto novo. Neko novo mesto, šuštanje talasa, zvuk trajekta, miris četinara, hladnoća pahulja, miris pečenog voća, miris sveća, svetlost lampiona.

Stihovi koje kad čujete osetite kako vam srce zakuca baš isto kao tad

...

Devojka na kamenim uglačanim stepenicama u Rovinju, u beloj haljini, s violinom. Otvorena futrola za poneki cent. Avgust, veče 🥹

Onako na prvu Van Gogh - Zamisli secanje na pocetak bombardovanja 24.3.99. vec se prica ali i dalje sa nevericom da ce uvece krenuti bombardovanje. Burazer i ja popodnevna smena i pre polaska u skolu komentarisemo kako ce biti bas sranje ako krene bombardovanje jer nam je bas krenulo u zivotu jer su nam matorci kupili legendarnu Aiwa mini liniju sa tri Cd-a. I pred polazk resimo da poslusamo tu pesmu jer kao ko zna sta ce biti ako krene bombardovanje. Ako se lepo secam pustili su nas ranije iz skole a kad smo dosli kuci nasi su odlucili da je ipak bolje da odemo u selo kod prababe. Bilo nas je 13 u kuci te veceri i iscekivali smo vesti, u jednom trenutku je nestala struja i znali smo da je pocelo. Nije nam bilo svejedno jer je selo 30km vazdusnom linijom od Kragujevca a 16-17km od sela Belušić u kome je postojao Zastavin pogon. Prve veceri Kragujevac nije gađan a Belušić nije nijednom gađan. Posle par dana smo se navikli i nastavili zivot u selu do kraja rata. S' obzirom da su svi poslali decu u selo bilo je prepuno kao nikad ranije i provodili smo se odlicno. Da ne gresim dusu to nam je bio najbolji provod, bolji od bilo kog letnjeg raspusta.

1) Uhvaćena na radiju, presnimljena na kasetu i krišom ugurana u moj ranac, bez poruke, bez ideje čiji je to poduhvat.

Deset godina kasnije, baštenska ljuljaška ispred njegove kuće, princes krofne njegove mame i njena priča kako je srećna što se družimo od pete godine do danas, treba češće da im dolazim (prećutala je kako me je upravo ona pozvala da bih ga malo oraspoložila, jer je pao ispit).

Između dve princes krofne priznam mu u šali kako mi je bio velika tajna simpatija u vrtiću i osnovnoj školi.

"Zezaš?! Pa i ti meni, hahah! Nego sam mislio da ti se sviđa neko drugi..."

"E, i ja isto mislila za tebe, hahah! Jedi krofne i ćuti, zašto ti je mama rodila usta."

"A posle smo oboje bili u vezama...e, jbga, ćurko, da si mi rekla, ne bih ti ubacivao kasetu u ranac. "

2) Ova je slušana baš na današnji dan. Jedne drage ruke u Studentskom parku, smrzla sam se kao nikad.

Nadam se da je srećan i uvek nasmejan.

Posle toga se Vranjkovićeva izlizala od višesatnog preslušavanja od tramvaja do autobusa, od autobuske do autobuske. Zavejao je sneg na ne vraća mi se u Beograd, odlagala sam ulazak u stan.

Kad smo izlazili u Dolar, ovo je bila poslednja pesma u 4 ujutru, pre stišavanja. Sad kad je čujem dobijem osećaj da moram da krenem kući, gde god da sam