Vrh!

Uhh, grize me savest kad vidim kad je glibav ovo postavio. Kad je o mojoj plejlisti reč, u prošloj godini nije bilo skoro ničeg osim vokalnog uplifting (potpuna renesansa) i (manje) prog trensa, jedine dve muzike oko kojih sam se vrteo, išao po festivalima, i slušao na predugačkim trekovima iznad oblaka...

Ukratko, godinu poompanja srca na 138 BPM (iz pokoju neideološku devijaciju, hihi) su ponajviše obeležile remek dela od singlica od kojih je svaka pilula za delulu hhhh (opet ADHD za albume, jbgg), pa lec gou

 

1. Cold Blue & Nicole Willerton – Radiate (Cold Blue Records)

Cold Blue je na ovoj sceni jako drugo, ali nije puno sarađivao sa vokalistkinjama (jedino se sećam Audrey Gallagher). Kada se u 2024. udružio sa Julie Scott na Mad Hatter (naknadno otkrivena traka godine) došlo je do prve mađije koja je više nego prevazišla žanrovska očekivanja i ne sumnjam da bi se svidela i onima kojima ovaj zvuk inače ne znači mnogo. Godinu dana kasnije, idemo još jače - Nicole Willerton je uglavnom pevala u metalskim bendovima i kad je pozajmila glas ovoj numeri došlo je do nečeg posve nesvakidašnjeg i epskog koje je savršeno uhvatilo altruističku hipi dušu trensa (ateisti bi rekli, kanda bogovskog). Spotify možda neće registrovati, ali Reddit podforum zna.

2. Adam Ellis & Dettech & Kate Louise Smith - We Gather (Nocturnal Knights)

Isti slučaj okolo stažiranja, Adam Ellis je ozbiljno potcenjen kada su uplifting produkcije u pitanju i kada krene nešto da sklapa ne može nikako da bude formulaično i ravno, a ne može ni da se prođe sa samo jednim breakdownom. We Gather nije muzika, više zvuči kao film sa napetom dramaturgijom (Alejandra Inarritua recimo remiksuje Tom Tykwer iz Run Lola Run (jer u trens spotovima ljudi uvek trče), a udružio se sa omiljenom Kate Louise Smith da iznedri ovo čudovište. Dovoljno je reći da se ne sećam kad sam se poslednji put ovako naježio na ovu muziku, Delerium i Sarah McLachlan Silence 2.0 +++ steroidi.

3. Harshil Kamdar & Brittany Egbert – Breathe (Blue Dot Trance)

Omiljeno trens detence Harshil Kamdar i novije ime na vokal sceni Brittany Egbert zajedno trijumufuju na iznenađujuće mračnijoj i predramatičnoj traci. Lirički posve u klaustrofobičnim astralima granično poremećene romanse, ovo je nivo dramatike koja odavno nije uzela ovakav zamah, toliko da mi je jedini daleki deep state (of trance) referens Airwave remiks "Summer Calling" za Andain ili Push koji remiksuje Sinead O'Connor.

4. Sneijder & Holly Kirby – Home  (Afterdark)

Enya je opet pronašla put do naših srca, ovog puta kroz trens obradu stare stvari "Evening Falls". Setivši se Moye Brennan i Chicane-ovog "Saltwater" koji su obeležili celu jednu dekadu ovog zvuka, nije prvi put da Clannad zaostavština pravi čuda, a fakat da je Sneijder Irski producent svakako da ostavlja još jači dojam houmlinesa cele priče. Sumanuto dobra produkcija, a debitantkinja Holly Kirby ima neverovatan glas i nadam se da ću je čuti još koji put i ranije nego što mislim. Verovatno bi otišlo na sam vrh, da nije neoriginalnog tekstopisačkog momenta.

5. Brendan Bartels & Cari - Road Ahead  (Nocturnal Knights Fusion)

Brendan Bartels je upao u bure LSD-a kad je bio klinac, nemam drugo objašnjenje za Road Ahead. Traka koja bi mogla da se svidi ljubiteljima malo drugačijeg i laganijeg Psy zvuka (vidim da ih na ovom potforumu ima podosta) jer baš vuče na to sa klasičnim kikom, a i na tech-trance koji iole nisu bogati vokalima. Uglavnom, ludilo od opijatskog eksperimentisanja sa zvukovima, iseckanog vokala i semplova (najnekonvencionalnija traka u kojoj sam čuo Keri također), nadrealnog build-upa, ovo je sve samo ne standardna vokal trensčina as we know it.

6. Driftmoon, Sue McLaren & Susie Ledge - Neon Glow (Black Hole Recordings)

Ajme, ovo je još jedan match made in heaven, tvrđi bas i kik nalik nečemu što bi pre izašlo iz kuhinje Mark Sherry/ David Forbesa i prelepi dualni vokali definitivnih keva trensa, Sue McLaren i Susie Ledge (koje zajedno prave muziku kao Siskin, još jedna odličnost). I energično i emo, ono što je Kraftwerku Neon Lights. Driftmoonu je Neon Glow, totalna himna.

7. Andy Jornee & Victoriya - Out of My Mind (U7 Future Trance) (Universe7 Recordings)

Nešto sporije i malko drugačije. Misteriozni austrijski producent Andy Journee u duetu sa uvek prekrasnom Viktorijom (koja je obeležila najbolje momente diskografije Sneijdera i Sean Tyasa) isporučuju platonski ideal uplifting trensa, sa velikim fokusom na sveprožimajuću melodiju i atmosferu i plakoliko mantroliku baladu usisanu u neki optimističniji svemir, u nedostatku boljeg opisa.

8. Ciaran McAuley & Shelby Merry - The Party (Black Hole Recordings)

Neke od ponajboljih vokalnih traka kao da su skrojene za neki drugi žanr ili remiksovane iz istog. Evo stelarnog primera - The Party ima netipičan tekst za vokalni trens (ovo je Virdžinija Vulf za prosek trens tekstopisaca), netipičnu vokalistkinju sa netankim glasom (južnjakinja Shelby Merry koje je došla iz indi kantri krugova) i magičnog producenta Ciarana koji bi se možda i više proslavio u popu, a u poslednje vreme samo niže hitove, od kojih je ovo najnaelektrisaniji.

9. Miyuki & Deirdre McLaughlin – Lifetime (Subculture)

Sviđa mi se priča o japansko-američkoj DJici Miyuki, koja je izneverila tradicionalna akademskonaučna očekivanja svojih konzervativnih roditelja da bi se okušala u vrlo retkoj poziciji žene producenta u trensu, čiju je lavinu inspiracije prouzrokovala poseta famoznom festivalu Dreamstate. Lifetime je njena poslednja, super energična i tvrđa tech-trance traka sa fenomenalno uklopljenim vokalom Deirdre McLaughlin, koja nije ovako blistala od saradnje sa WIll Atkinsonom, a slušajući reči da se naslutiti i nešto MIyuki autobiografsko. Sve to na Subculture koji mi je jedna od omiljenih etiketa - John O Callaghan je goat, jednostavno ne maši.

10. Ronski Speed & Audrey Gallagher - Look At Us Now (Dan Cooper remix) (Amsterdam Trance)

Nemam ništa protiv Ronski Speeda, dapače, jedan mi je od hronološki omiljenih producenata i uvek poentira sa vokalima - originalna produkcija Look at us Now je malo ambijentalnija, prenatopljena reverbom i nema jak kik, i zato u celu priču Dan Cooper ulazi sa remiksom da malo iskormilariše . Ne verujem da vredi trošiti reči o (super folkoidnoj) izvedbi Audrey Gallagher, kada bi pevala o poseti manikiru, vrv bi i to zvučalo kao hor anđela. Pun pogodak.

11. Audorn with Susie Ledge - Back to Life (FSOE)

Dašak svežeg vazduha - još jedan relativni novajlija, australijanac Audorn oduševljava sa prelepom produkcijom i super twee izvedbom Susie Ledge. Kao i većina stvari na Future Sound of Egypt, oseća se zamah bajkovitijeg i empatičnog Paul van Dyk i Aly and Fila vajba, sa subliminalnim porukama da će i pored svih nedaća, uz nemalodušno srce, na kraju sve ipak ispasti OK . Uplifting-tužnoćo, neodoljiva si.

12. Factor B - You'll Miss Me When I'm Gone (Theatre of the Mind Music)

Poprilični miljenik trens velikana (poput Armina Van Buurena), australijanac Factor B uglavnom poentira sa trakama koje imaju zamah pseudo-klasične muzike, a You'll Miss Me...svakako nije izuzetak i najvelelepniji primer tog narativa. Više od samo oplakujućeg lamenta, Factor stvara nadnaravnu atmosferu imaginarnog orkestra, u rangu interpretacija Ravela i Barbera od Williama Orbita, samo sa originalnom muzikom, pritom semplujući i operatski glas svoje sestre, kroz maestralno vođenje kompozicije koja je zasigurno već sada kanonizovana kao trens klasik.

13. Costa & Maria Nayler - The Time is Now (Raz Nitzan Music)

Iii došlo je vreme za malo prog trensa. Rusi su ovde uvek suvereni gospodari, a pored Aurosonic i Denisa Kenza, hermitski Kosta ima nepogrešivo šesto čulo kada su ovakve produkcije u pitanju. Brojim njegove susrete sa legendarno anđeoskom Mariom Nayler, ali me je ova blistava traka posebno pogodila i podsetila na njenu naj emo stvar ikada, pesmu moje mladosti, famoznu One&One sa pokojnim Robertom Milesom. Posmatra Robert odozgo i pleše uz The Time is Now.

14. Above & Beyond and Zoe Johnston - Ride at Dawn (Anjunabeats)

Malo klasičnog progerskog Anjuna zvuka...ne slušajte zle glasove, Above&Beyond nikako nisu za penziju i bacanje. Nedavno su izbacili album na kome sve vrvi od vokalist-kinja sa kojima su maltene od prvog dana. Tu je naravno i Zoe Johnston, koja kako god da nešto izusti, prouzrukuje emocionalni vihor koji uspeva da zaseni sve ostalo što ste slušali u poslednje vreme. Ride at Dawn je bizarno postala viralni TikTok hit, tako da je sasvim moguće da ste klavirski momenat sa početka čuli u nekoj reklami za nešto ili na YT (NFL, WWE, Manchester United...hhhh i liberalnom kapitalizmu je izgleda samo potrebna mama da ga zagrli )

15. MurZo - Voices (FSOE)

Iako traka ima samo vokalni sempl, radi se o jednoj od epskijih produkcija sa FSOE u poslednje vreme. Relativni novajlija, britanac MurZo, ima fenomenalan osećaj za dramaturgiju, buid up i breakdown, ne ulazeći u eterično potpalublje, verujem da on i Audorn imaju još keca u rukavu za ovu godinu i na njih je moja pažnja najviše usmerena u najbližoj budućnosti...

 

najbolja ne-trens traka : Danny L Harle & PinkPantheress - Starlight

i zabavno, i keči, i edži, i eterično, Starlight je bukv sve aaa

najbolji ne-trens album : Brannten Schnüre - Landschaft aus Tränen

kraj omiljenog eksperimentalnog dark folk projekta, kojeg se ni Nico ne bi posramila, Christian i Katie nastavljaju da prave muziku pod drugim aliasom, tho, nema razloga za plakanje

omiljeni spot : TDJ + Danny L Harle - Shoreline

možda ne veliki korak za Dnovečanstvo (i AI), ali je savršena reprezentacija njene muzike, a kad razmislim ko je bolje približio trens gen z publici od TDJ i Denija, pa vrv niko

Dragi forumaši blokaderi zborovci i svi ostali u (revolucionarnoj) borbi, želim vam u NG ono što najviše priželjkujete

TRENS NA NEBU; OKG NA ZEMLJI

BUT NOT FOR LOOONG

dzaba sto si se presaltao na trens i dalje ne znamo nikog