Ma da, to govorim samo u svrhu dokazivanja svih mogućih papazanija koje sam ja umiksao.

On 14. 7. 2025. at 18:37, Rudolf Pingvinoglu said:

80e su bile do jaja za nas koji smo tada bili tinejdžeri, dovoljno mladi da ne kapiramo šta dolazi uskoro, a dovoljno matori za razvrat i blud, tj. za opijanje i gluvarenje pošto nas ženske nisu gotivile jer smo bili čupavci.

Dnevni džeparac mi je

bio ona novčanica sa Teslom, valjda 500 dinara...dovoljno za meki sarajevski Marlboro i gajbu piva, ortaci srećni, ja srećan...lepo vreme, osim što me neko vreme nijedna

ako bi nas postedeo kokuz vajba i nepotrebnog karikiranja, pledirala bih za umetnost i podsetila te na:

ne mora da se bude fan ili slusa aktivno, nesto se prepozna, makar na nivou aiesthesis.

tako da. za ovu pesmu, povuci rijec. to jest ono sto si postavio.

On 14. 7. 2025. at 19:24, Starman said:

Kakva tema, skroz me puklo sećanje i razne slike, naježih se par puta.

Bila sam dete i gledala sam Live Aid na crno-belom TV, kod bake, na najušuškanijem mestu u svemiru.

Sve je izgledalo tako veliko, moćno i prejako, čak i sad kad vidim nastup Bowie-a i Queen negde mi se vrati taj doživljaj.

Sećam se i kako mi je bila strašna ta priča o gladi (i često sam posle smarala ćaleta na tu temu) ali je postojao i taj doživljaj da je svet ujedinjen i dobronameran, da stvari idu dobrim tokom i će se problemi sigurno rešiti.

Na kraju je ispalo suprotno, posebno za našu Yu Rock misiju, ali svakako sam srećna što sam odrastala baš u tom periodu, osamdesetih, ni kada bih mogla ne bih to nikad menjala.

kao dete drustva u kojem se svako malo skupljalo za nesto i nekoga, pa je bio i vic:

klinac: tata, treba sutra da donesemo 1 dinar za gladnu decu xy-a.

tata: imaju li u xy-u komunisticku partiju?

klinac: imaju. prosle nedelje smo skupljali dinar za kpxy, nisi mi dao.

otac: evo 2. ako imaju kp, sigurno imaju gladne...

... ja se nisam nesto lozila na te humanosti, pomoci, gladnu decu iza cijih ledja vreba lesinar. sve sam mislila, ima razredna koja ce da prosledi kome treba.

ali, koncert. e to je vec bilo nesto. ne toliko zbog mase, ipak smo se tih masovki nagledali u zvanicnom yu socijalizmu i na lokal koncertima, a i ovo je bilo kroz tv ekran, koliko zbog delovanja mase na umetnike. ta medjuigra i sinergija se mogla osetiti.

kao i trenutak kad posle soloa dzimi pejdza, fredi u beloj dzim majici, koja od pocetka "najavljuje", ustaje od klavijatura. prelaz na drugu stvar ostaje neprimecen, pejdz okida, fredi se proteze i...

dan je. scena, instrumenti, kablovi, pojacala i muzicari. nema reflektora, ekrana, fredi je u rifle farmerkama i adidas patikama. jedan od nas i jedan bog.

poz

Edited Wednesday at 22:222 days by le petit nicolas

jooj, sve sam loncice izbrkala, kakav pejdz, brajan, dusa moja.

poz

On 16. 7. 2025. at 2:02, raskopcani said:

Pa jesam , uglavnom je to bio prozor u svijet.

Ali na radijskom nebu nije bilo ništa spektakularno sto sam htio čuti. Radiob Ri je imao petkom progresiv rock, gdje bih upijao i zapisivao sta treba slušati. Nešto malo yu rnr ...new wave se mogao čuti i I snimati sa talijanskih radio stanica. Antena prema Učki i sta ti bog da, ili ono koji si isli u istru daš im basf , najskupljiu kasetu da snime abracadabra od steva miler banda ili barem solo na Owner of lonely heart, ali zabari ko zabari ne mogu da šute minutu, usred sola, eto nje da priča kako je sretna na danssnju lijep dan🙂..

Hit mjeseca sa Ducom Markovića i najluđi koncept ikada folk parada i tlnr između ili tako nešto.

Tada se već uveliko kupovalo ploče osim Azre, Čorbe, paket aranžmana, idola i filma kupovalo se a i razmjenjivati i ac dc i(1979) purple made in japan , stoneai still liffe (1981).

Gledao mi djeca s kolodvora zoo i odmah kupio u jugotonu heroes...black sabath prvi, u grčkoj 83

Adam anta i leni lovich. Kupio u becu, gdje mi bila rodbina od dark side of the moon do walla, i između sve.

Čak kupio i album trio.. da, da da

Intenzivno slusao prve talking headse kasetu live iz cbgb itd itd...preintezivan period za moje nježne godine a utjecala na mene i starije društvo punkera riječkih s.kojima sam odeastao u kvartu.

Početkom osamdesetih sam počeo svirati a 1987 sam dobio i drugu nagradu ri rocka 15 sati snimanja u studiju u puli.

E sad dosta neskromne samohvale, nego to me sve izgradio da počinem muziku doživljavati upravo suprotno onome što je predstavljeno te davne 85 godine. .

Razumijem sentiment i način na koji ste to doživjeli i ne osporava ga.

Ali dopustite, meni je to bio dan kada je ubiven r'nr

Ovo kao da sam ja pisao post, osim zakljucka na kraju i samo par ploca na slici.

12 hours ago, le petit nicolas said:

jooj, sve sam loncice izbrkala, kakav pejdz, brajan, dusa moja.

poz

Pejdz se nervirao u Filadelfiji zbog Fil Colinsa koji se nije dobro pripremio za zajednicki nastup.

Od 80-te pa do 85-te se desilo svasta, sad se dvadeset godina ne desi nista

Neverovatno je koliko mi je još uvek u glavi živo sećanje na tu celu nedelju i "pregovore" sa matorcima kako ćemo se organizovati. Živeli smo u stanu (tu sam i sada) gde su moji spavali u onom što je bila istovremeno i njihova soba i dnevna, open space sa kuhinjom, tu je bio veliki TV (Gorenje ormarčina od jedno 100 kila žive vage), ugaona, fotelje, regal, trpezarijski sto .... ceo 80s setting, više nameštaja nego prostora. Moja soba, manja imala je takođe manju ugaonu, TV ... Rešili smo na kraju da se moji isele u malu sobu ta dva dana. Ja uperila fotelju direkt u TV, kuhinja (odnosno frižider) je bila u dometu za grickalice i kolu. Pravi inside glamping. Moji su dan preveli negde napolju, uveče se povukli kod mene u sobu ali bilo je perioda kad su se baš navukli i oni ... u to vreme i oni su imali manje od 40 godina bilo je tu dosta toga i za njih.

Mislim da nikada nisu pokazali više razumevanja za nešto što je meni bilo toliko važno jer ja sam školski primer odrastanja x gen, dokle god im ne smetaš i ne sapliću se preko tebe možeš da ideš gde god želiš, radiš štagod želiš, slušaš, čitaš, gledaš ...

Plus za moju generaciju to je bilo, ne mož biti više, pravo vreme (17 god.) jer nisi ni dovoljno mator pa da nešto voliš a nešto si već prevazišao, a ni dovoljno klinac da ne shvataš važnost čitave priče i ideje. Da ne spominjem da ti je muzika manje više u tom trenutku jedna od najvažnijih stvari u životu što je za nas koji smo odrastali 80-tih i inače specifična karakteristika.

Sećam se svakog detalja, mislim da je kod nas ovde (i u Engelskoj) već bilo kasno veče/noć kada je Kolins prešao okean i kad je krenuo nastup tamo, probudila sam moje matorce da to zajedno odgledamo ... Sećam se Bouvija i njegovog nastupa, Queen, Duran Duran, Adama Anta, Sade, Eltona, Stonsa, U2, Pol Janga, Wham .... sve se to dešavalo dok su moje matorce u mojoj sobi sa zidova gledali posteri svih navedanih ...

Bukvalno jedan od onih događaja u životu gde se do kraja sećaš gde si tada u tom trenutku bio i šta si radio.

Jedno od najemotivnijih mojih sećanja na tu nedelju bila je i to što je mojoj najboljoj drugarici koja se u tom trenutku zbog leukemije nalazila u Pokrajinskoj bolnici u izolaciji zbog predstojeće operacije transplantacije koštane srži (njen ćale je bio donor) ćale doneo TV (posle dugih pregovora sa zaposlenim u bolnici i lekarima) da može da gleda LIve Aid. Jebiga nekada smo imali humanije društvo, vreme je bilo takvo. Operacija je btw uspela, živa je i danas, još uvek to prijateljstvo traje i svakako bi ovde imala još interesantniju priču i sećanje na Live Aid od ove moje.

Edited Thursday at 13:161 day by hansolo