Sutra je 40 godina od Live Aida. Prodjose mi u par sekundi svih 40 godina pred ocima kao u filmovima. Mozda vise I nisam tako mlad kao sto mislim.

Live Aid je kao 11 September, svi se secaju gde su bili tog dana. Mislim na koji generaciju naravno. Za nas tinejdzere je u to doba muzika bila sve, a koncert gde mozes da vidis sve od Zeppelina do Duran Duran je bukvalno ispred televisora postavio i one sa najistancanijim muzickim ukusima.

Ja sam provodio svoje prvo leto kao tinejdzer turista u Italiji, upijao svako novo iskustvo u mojoj omiljenoj drzavi I mastao o tome kako bi bilo lepo nekad ziveti tamo. Zatvoriti se u sobu 2 dana sam da bih odgledao ceo koncert odricuci se novih utisaka i iskustava italije je bila velika ali neophodna zrtva.

Kakva su vasa secanja?

da, bese lepo iskustvo jedinstva sveta,

barem tog tinejđ_pred_vojni_rok aspekta.

između zanimljivih mi kosijanera i svakojakih bitlisa,

zujao sam do reke, pa zenba, lokalne kafane,

one sa kuvanim jajima, sardinama i beskrajnim nizom pelinkovaca

- sad mi se čini da su svuda mali ekrani prenosili događaj..

Bio sam u Splitu, u jednom predivnom odmaralistu koje vise ne postoji, uzivao u suncu i moru, i bio sa svih strana bobardovan vestima o ovom dogadjaju. Mlad i naivan, iskreno sam verovao da se radi o veoma pozitivnoj stvari, da se ceo svet digao da pomogne gladnima u Africi, i slicno.

Naknadni dogadjaji, Geldofovo samoreklamerstvo, kao i saznanje da glad u Etiopiji nije dosla sama od sebe, vec ju je brutalno izazvao tadasnji diktator koji je posle od Live Aid-a dobio toliko para da je sa oruzjem koje je kupio od Rusa napravio jednu od tada najjacih armija u Africi, i nastavio da cini zlocine, su u dobroj meri zamracili moje originalne uspomene.

Nastup Queen na Live Aidu je nesto sto ce ostati i kada se zaboravi oko cega je Live Aid bio organizovan.

Ne secam se Live Aid-a ili samo kroz maglu, ali, osim po Queen, ostao je upamcen i kao koncert gde su U2 definitivno postali svetske zvezde. A to sto su na Vembliju u to vreme svirali (ili cak poceli nastup sa) Sunday Bloody Sunday ih je ucinilo herojima kod kuce.

Kad je Bowie umro, ujak mi je pricao kako mu je Live Aid bio trenutak kada je mislio da sve u svetu konacno ide u dobrom pravcu (doduse, cinjenica da se te iste godine ozenio i dobio dete je verovatno oblikovala tu percepciju). I to zapravo i jeste bio pocetak zlatnog doba zapada, vrlo brzo posle toga krece perestrojka.

Bio je lep dan.

Igrali smo Cookie kod komšije na Spectrumu, a onda otišli kući da gledamo.

Sećam se Fila Kolinsa koji je svirao na oba mesta. Odleteo je ili doleteo helikopterom.

Ostalo su sećanja pospešena naknadnim gledanjima, budući da sam bio neveliki.

Četrdeset godina jbt.

Edited 3 hours ago3 hr by Malkmus

*konkordom

Uvek sam mislio da je to izdrkavanje live aid je bio pre mog vremena, ali DVD znam napamet

ja cu obeleziti u utorak, 40 godina i 1 mesec od band aida na marakani.

junsko je vece, u sred ispitnog roka. zarozana i nesrecna, u najdubljoj krizi identiteta, izvalila se na trosed u dnevnoj i gledam prenos sa marakane.

zvoni telefon... drugar iz detinjstva i starog kraja, vremesna vespa i ja brujimo kroz toplu beogradsku noc u kojoj asfalt isparava od kise. bilo do zore. onda do grada, vreli burek pored filoloskog, dorucak na tasmajdanskoj travi i nazad bulevarom, u susret suncu.

poz

Edited 2 hours ago2 hr by le petit nicolas