na onom podkastu history cast, juče su izbacili epizodu o topličkom ustanku iz 1917.

pa koga interesuje nek pogleda, ja sam pogledao 1/3 i odlični su

Prokuplje i Toplica imaju naravno svoje heroje i žrtve i spomen obeležja iz II svetskog rata i vremena NOB, iz ratova devedesetih, iz Balkanskih ratova i I svetskog rata u koje vreme se dogodio i Toplički ustanak.

Centralni gradski trg i park krasi prepoznatljiv spomenik Topličanima poginulim u Balkanskim ratovima, I svetskom ratu i Topličkom ustanku:

Gore iza parka, kroz drveće nazire se roze fasada zgrade koja je nekada (u vreme SFRJ) bila sedište prokupačkih komunista. Danas je, pogodite:

Edited May 7May 7 by Ras

Na platou neposredno ispred glavnog gradskog trga, plato i trg deli svega par desetina metara i stambena zgrada (od nje je senka na fotografiji) smeštena na samoj glavnoj raskrsnici u centru grada u prizemlju koje je oduvek smeštena apoteka, nalazi se spomen obeležje poginulima u ratovima devedestih godina prošlog veka (autor Dragan Drobnjak) i odmah pored i spomenik Kosti Vojinoviću, jednom od vođa Topličkog ustanka.

Edited May 7May 7 by Ras

Toplički ustanak — Википедија

Коста Војиновић — Википедија

Uljez

U malom gradu svi se znaju! Nije fraza.

Godinama srećeš i viđaš jedna te ista lica, dok jednog dana godine odsustva ne uzmu danak.

Više na ulici gotovo nikog ne prepoznajem i to je sada potpuno novi svet za mene.

Zimus sam se sa bratom obreo na protestnom okupljanju. Njegov je sin bio sa svojim društvom studenata, a dvoje od njih poznajem od ranije. Stajali smo odvojeno jedni od drugih, brat je u nekom trenutku morao da ode, pa sam u protestnu šetnju krenuo sam. Šetalo se od spomenika u centru, pa do završetka pešačke zone kod solitera na Carini i nazad. Zapravo, to je trasa nekadašnjeg korzoa, kako je to @Baldrick S. ranije primetio.

I tamo na mestu gde je kolona okretala, stajala su ta dva lika na betonskim žardinjerama i počela da dobacuju. Iz kolone su odgovorili na dobacivanje. Verbalna razmena nije bila prostačka i preteća, već više ispitivačka, gde je svako držao svoju stranu i nije bilo stvarne namere da se tuđa teritorija zaista i preuzme.

U tom je žamoru do mene stiglo moguće ime jednog od dvojice izazivača kolone,- D.Ž! Poznato mi ime (blago) problematicnog lika.

U nameri da proverim tačnost onoga što sam čuo, tapnuo sam po ramenu (otkud mi smelost, pitam se) osobu koja je hodala ispred mene: Šta kažu, ko je ono bio?

Muškarac se okrenuo, odmerio me sumnjičavim pogledom i častio kratkim odgovorom koji kao da je pristigao pravo iz ruske literature: Neki građanin!

Edited May 8May 8 by Ras

@Ras kako se budila građanska svest😎

Zanimljiv kraj. Sa zapada dopire glas Lea Martina, sa istoka Sabana Bajramovica, a sa juga u prilogu ispod.

Zitoradju cu preskociti

Daj, babo glavu!

Kada se naše malo misto posmatra s visine, sa Hisara recimo, uočavaju se dva solitera koji kao kameni međaši označavaju dva kraja pešačke zone.

Na centralnom trgu je tačno naspram parka i spomenika podignut soliter iznad bivše robne kuće Toplica.

Natpis Toplica još je vidljiv na fasadi zgrade, ali je robnu kuću davno zamenila gomila lokala i svi su prelepili folijama čeonu staklenu površinu, koja je tom prizemlju davala čist, prozračan izgled.

Ulazna vrata bila su takođe od stakla, bez vidno istaknutih oznaka, pa je bilo i

komično i kvarno posmatrati kako bi manje upoznati tragali za vratima ili čak i glavom iznenađeni udarali u staklo!

Edited May 8May 8 by Ras

Seronja

Drugi soliter smešten je na Carini, neposredno u podnožju Hisara:

Korišćenje lifta u tom soliteru oduvek je bio pravi horor, posebno dok se, najčešće u mraku, bez svetla prođu ona prva dva sprata rezervisana za poslovni prostor.

Taj je poslovni prostor prekrajanjem izgubio svoju originalnu formu, a jednu od terasa danas krasi bizarni ukras!

Ukoliko uveličate fotografiju solitera videćete velike šestougaone prozore, praktično od poda do plafona. U stanovima je iza tih prozora smeštena trpezarija, a pogled odatle je bio izvanredan!

U jednoj od tih trpezarija, kod tetke jeo sam izvanrednu musaku od tikvica začinjenu lovorovim listom!

Za slučaj da vam baš prigusti dok uveče visite u gradu, WC u tetkinom stanu je odmah levo od ulaznih vrata.

Edited May 8May 8 by Ras

Sendvič Mirke Vasiljević

Lokal Pere Ždere je na prodaju, pa ko želi da pokrene biznis u Prokuplju sada mu je prilika.

Prokuplje (opština) je vrlo rano još osamdesetih godina u SFRJ vreme bila otvorena da izađe u suret privatnicima, kako su se u to vreme zvali, pa su još od tada otvarane radnje sa uslužnim delatnostima: najviše kafići i piljarnice, uz ranije postojeće pekare, poslastičarnice, sarače, užare, kazandžije, berbere, krojače, zlatare, fotografe i druge. Kasnije su došli pomfrit, kokice i krofnice, paste, prodavnice polovne garderobe, turističke agencije, apoteke i kockarnice. Od nedavno svuda po gradu vidim postavljene i aparate sa igračkama, one u kojima se navodi mehanička ruka u pokušaju da se dohvati nagrada.

Do danas, glavna ulica potpuno je promenila svoju fizionomiju, jer je gotovo u svakoj kući koja izlazi na ulicu, prednja strana transformisana u lokal. Stari, često i trošni, ali autentičan i šarmantan izgled kuća zamenjen je izlozima sa PVC okvirima i išaran reklamnim folijama.

Mnogi od tih lokala danas zvrje prazni, što je pouzdani indikator ekonomske krize.

Ružni niz lokala na fotografiji podignut je duž dvorišta Tehničke škole i vidi se na fotografiji tog dvorišta u jednom od prethodnih postova.

Pera Ždera dugo je tu, a pamtim i periode kada je radio i svih 24 sata. Lokal je smešten pored stajališta gradskog i prigradskog autobusa, a tu staju i međugradski, poput Lastinog koji vozi iz Prolom Banje ili Kuršumlije put Beograda. Ova stanica označena je u onlajn prodavnicama autobuskih karata kao stanica "Jadran kafana", što nije precizno i današnjim putnicima malo znači.

Jadran kafana nalazila se na raskrsnici malo napred prema centru grada, prekoputa onih zgrada na slici. Vrata te kafane, koja je nekako i služila da bude prolazna bila su uvek širom otvorena. Iz kafane se širio izmešani ustajali miris alkohola i dima od cigarete, Stolovi sa belim, ili svetlo plavim uflekanim stoljnacima i sjajnim plavim metalnim pikslama, bili su razmešteni sa stane i ostavljali praznim centralni prostor sa nereprezantivnim podom. Kroz vrata kafane jednom me je, dok sam prolazio ugledao deda i pozvao unutra na pljeskavicu sa lukom. Miris pljeskavice bio je autentičan

I da se vratim na autobusko stajalište i njegov naziv - oduvek smo ga zvali kod Male pijace. Izmeštanjem Male pijace ni naziv nema više smisla, ali izmeštanjem pijace i lokal brze hrane poput Pere Ždere gubi na atraktivnosti, pa je to mogući razlog prodaje.

Retko sam uopšte jeo kod Pere Ždere za sve ove godine, jer kuća mi je blizu i volim domaću hranu. Na povratku iz grada, kasno jedne letnje večeri, moguće u vreme oko slave moje porodice, ulica opustela i na stajalištu samo jedan zaustavljen kombi. Putnici iz kombija preuzimaju kese sa hranom, ispostaviće se glumci sa pratnjom, a videli smo ranije i po gradu izlepljene plakate za predstavu u Domu Sindikata.

Naslonjena na sedište kombija Mirka Vasiljević posvećena pljeskavici iz Pere Ždere.

Sa prilozima.

Edited May 9May 9 by Ras

Manifestacija:

https://prokupljepress.rs/2025/05/07/miris-tradicije-i-umeca-pogacijada-u-petak-u-prokuplju/

@Ras kakva plovidba kroz Prokuplje. Hvala

Mislim da je većina nas imala ili bila kod nekog u kući ko ima stakleni predmet Dragana Drobnjaka

dobri su ovi tekstovi, moja familija je iz Prokuplja, tamo sam kao dete provodio letnji raspust. Moj pokojni stric je boksovao u Toplicaninu,koji je nekad bio bas jak. Tamo mi i dan danas zive braca i sestre sa decom. Grad je pukao ekanomski nazalaost kao i ceo jug.

  On 10. 5. 2025. at 5:05, Miki_belavista said:

dobri su ovi tekstovi, moja familija je iz Prokuplja, tamo sam kao dete provodio letnji raspust. Moj pokojni stric je boksovao u Toplicaninu,koji je nekad bio bas jak. Tamo mi i dan danas zive braca i sestre sa decom. Grad je pukao ekanomski nazalaost kao i ceo jug.

Ovo iz @Ras - ovih opisa velikih staklenih povrsina oblepljenim folijama i malih nestilizovanih lokala gde im mesto nije slikovito pokazuju to.

Verujem da je tako po celoj Srbiji

  On 5. 5. 2025. at 9:08, Ras said:

Zapravo, kada pomislim na njega u glavi mi je lik i stas još jednog pijanca, mog starijeg vodnika iz JNA. mu je bilo sitno, toliko da se mu i oči i jagodice i usne bili tričetvrt kako bi se svi smestili, večito zajapuren i sa pokretima kao da ga neko progoni. Oblizivao se često i gladio brkove koji su mu se spuštali ka dole oko usana, kosa masna i slepljena ispod šapke i bio je visine Napoleona. Najsmešniji je bio njegov paradni hod po pisti u svečanim šinjelu, nakaradno skraćenom, jer za njega nije bilo adekvatnog broja. Pa ipak, uprkos lošim navikama i držanju, nije bio loš prema nama gušterima.

Taj moj stariji vodnik asocirao je, (nije ličio! ) na Fasbindera

Bili bi to ovakvi samo nešto tamniji brkovi , ukršteni sa istrošenim, hronično umornim i ispijenim Fasbinderovim licem iz poznijeg perioda:

Žao mi je što se onda dok sam pisao, nisam setio ove sličnosti.

Edited May 12May 12 by Ras